Gedeon
Veoma poznat
- Poruka
- 13.077
https://spc.rs/sr/news/aktuelno//13...avoslavnim-nasledem-na-kosovu-i-metohiji.html
Епархија рашко-призренска Српске православне цркве изражава дубоку забринутост и снажан протест поводом запаљивих и крајње неодговорних изјава професор Јусуфa Буџовијa и Енверa Реџe на ТВ „Коха“ и потом објављених на порталу „Коха“ 19. марта 2025. године.
Међу бројним неисторијским и спекулативним тврдњама, посебно се издваја једна која је у исто време скандалозна и опасна — тврдња господина Буџовија да је незавршену Цркву Христа Спаситеља у центру Приштине требало срушити одмах након рата. Објављивање такве изјаве у водећем косовском медију није само провокација, већ представља отворен позив на уништавање верских објеката и очигледан је облик говора мржње, који мора бити недвосмислено осуђен од свих који цене мир, верску слободу и културни суживот.
Црква Христа Спаситеља, иако незавршена због избијања рата, јесте освећени храм који припада Српској православној цркви. Позивати на њено рушење значи подстицати верску нетрпељивост, охрабривати брисање културног идентитета и изазивати додатне тензије у региону који и даље носи тешко бреме сукоба. Оваква реторика озбиљно подрива сваки напор ка помирењу и међусобном поштовању заједница на Косову. Она такође представља кршење основних људских права, укључујући право на слободу вероисповести и заштиту културног и верског наслеђа, загарантованих како међународним, тако и косовским законима.
Епархију подједнако узнемиравају и друге тврдње наведене у истом тексту, које нису само чињенично нетачне, већ опасно ревизионистичке. Негирање постојања српског народа у средњем веку од стране господина Реџе, као и одбацивање српског карактера средњовековних православних споменика на Косову и Метохији, историјски и научно је неодбрањиво. Такве изјаве су директно у супротности са обимном међународном академском литературом и документованим историјским изворима. Постојање српске средњовековне државе, њених владара и развијеног црквеног и културног живота у Косову и Метохији представљају историјску чињеницу потврђену бројним повељама, архитектонским остацима и уметничким делима, који су одавно предмет проучавања и признања међународних стручњака у области историје и уметности.
Епархија рашко-призренска Српске православне цркве изражава дубоку забринутост и снажан протест поводом запаљивих и крајње неодговорних изјава професор Јусуфa Буџовијa и Енверa Реџe на ТВ „Коха“ и потом објављених на порталу „Коха“ 19. марта 2025. године.
Међу бројним неисторијским и спекулативним тврдњама, посебно се издваја једна која је у исто време скандалозна и опасна — тврдња господина Буџовија да је незавршену Цркву Христа Спаситеља у центру Приштине требало срушити одмах након рата. Објављивање такве изјаве у водећем косовском медију није само провокација, већ представља отворен позив на уништавање верских објеката и очигледан је облик говора мржње, који мора бити недвосмислено осуђен од свих који цене мир, верску слободу и културни суживот.
Црква Христа Спаситеља, иако незавршена због избијања рата, јесте освећени храм који припада Српској православној цркви. Позивати на њено рушење значи подстицати верску нетрпељивост, охрабривати брисање културног идентитета и изазивати додатне тензије у региону који и даље носи тешко бреме сукоба. Оваква реторика озбиљно подрива сваки напор ка помирењу и међусобном поштовању заједница на Косову. Она такође представља кршење основних људских права, укључујући право на слободу вероисповести и заштиту културног и верског наслеђа, загарантованих како међународним, тако и косовским законима.
Епархију подједнако узнемиравају и друге тврдње наведене у истом тексту, које нису само чињенично нетачне, већ опасно ревизионистичке. Негирање постојања српског народа у средњем веку од стране господина Реџе, као и одбацивање српског карактера средњовековних православних споменика на Косову и Метохији, историјски и научно је неодбрањиво. Такве изјаве су директно у супротности са обимном међународном академском литературом и документованим историјским изворима. Постојање српске средњовековне државе, њених владара и развијеног црквеног и културног живота у Косову и Метохији представљају историјску чињеницу потврђену бројним повељама, архитектонским остацима и уметничким делима, који су одавно предмет проучавања и признања међународних стручњака у области историје и уметности.
