Quantcast

Pozivam krscane

  • Začetnik teme Unknown sais
  • Datum pokretanja
U

Unknown sais

Gost
Pozivam krscane na zajednicki dijalog , bez svadjanja medju religijama da se okupimo oko stvari nama i vama zajednicke a to je monoteizam, da dokazemo ateistima da postoji Bog , staralac svega. Za to cemo uloziti zajednicke napore , ja nesto iz aspekta islama , a vi iz krscanstva.
Samo zelim dokazati komunistima , ateistima , da postoji Uzviseni Stvoritelj svega.



Veličanstvena ravnoteža


(Odlomak iz knjige Mustafe Mahmuda: "Od sumnje do vjerovanja")

Nikada neću zaboraviti noć koju sam doživio, prije nekoliko godina, na putu u prašume ekvatorijalne Afrike. Na brodu sam plovio širokim Nilom. Bili smo prošli EI-Melkal i ušli u oblast sa mnogo komaraca u kojoj se Nil razlijeva i pretvara u nepregledne močvare. Brod se Ijuljao na vodi, zrak je bio Ijepljiv, zasićen vlagom; svi na brodu, pa i sam kapetan, oboljevali su od malarije. Redovno sam gutao tablete kamokina u strahu da ne dobijem groznicu. Te noći palo mi je na um da se popnem na palubu da vidim kako u noći izgleda ekvatorijalna Afrika. Ruke i lice namazao sam mašću protiv komaraca i popeo se na palubu. Ono što sam ugledao učinilo mi se kao san: hiljade stabala palilo se i gasilo kao da su to bile božićne jelke kojima se djeca zabavljaju. Bila su pokrivena hiljadama malih električnih svjetiljki koje su se naizmjenično gasile i palile.
Začuđen, protrljao sam rukama oči i ponovo gledao. Što sam ugledao bila je java, a ne san. Zaista su se stabla palila kao da su prekrivena hiljadama električnih lampica, a zatim gasila. Kapetan broda objasnio mi je da je to što sam te noći vidio stvarnost, da je to drveće prekriveno hiIjadama svitaca i da oni, istovremeno zasvijetle da bi svojim svjetlom privukli komarce i pojeli ih, zatim se ugase da bi opet zasvijetlili. Rekao je da je to jedna od prirodnih zakonitosti: kadgod bi se namnožila jedna vrsta insekata, Allah bi stvorio drugog insekta, neprijatelja, koji bi ga uništio kako bi među Svojim stvorenjima sačuvao ravnotežu, te da jedna vrsta ne iskorijeni drugu, osim samo u određenim omjerima. Dugo sam se prisjećao te noći i razgovora. Svakodnevno sam sve više skupljao dokaza da je cijela vasiona pozornica veličanstvene ravnoteže svega i da je sve precizno predviđeno i zakonitostima potčinjeno.
Naime, da je kojim slučajem zemaljska kugla manjeg opsega nego što jeste, njena sila teže, gravitacija, bila bi slabija, zračni bi se pojas odvojio, nestao u vasioni, isparila bi se voda i izlapila i Zemlja bi ostala pusta kao Mjesec na kome nema ni vode ni zraka, ni atmosfere i život bi bio nemoguć. A da je, pod pretpostavkom, Zemlja bila većeg opsega od postojećeg, njena gravitaciona sila bila bi veća, kretanje na njoj bilo bi teže, naše bi tjelesne težine bile nekoliko puta veće i tijela toliko teška da ih ne bismo mogli podnijeti. lli, npr., da se Zemlja okreće oko svoje ose sporije, kao što je slučaj sa Mjesecom, dan bi trajao sadašnjih 14 dana, a noć 14 noći, a klima bi se od ubitačne vrućine u toku dvije sedmice pretvorila u nepodnošljivu hladnoću u toku dvije naredne nedjelje. I život bi bio nemoguć. Nešto slično bi bilo da se Zemlja od svoje putanje približi Suncu; ili da se udalji kao što je slučaj s Jupiterom i Saturnom, uništila bi nas hladnoća. lli, još drastičnije od ovoga: znamo da se ZemIja kreće s nagibom od 33 stepena, zbog toga imamo vremenske periode koji većinu područja Zemlje čine plodnim i naseljenim. Da je zemaljska kora deblja upila bi kisik i Ijudi ne bi mogli podmiriti svoje potrebe za ovim dragocjenim plinom za disanje. Da su mora dublja nego što jesu, višak vode bi upio ugljendioksid i biljke ga ne bi imale dovoljno da žive i dišu. Da je zračni omot oko Zemlje rjeđi, meteori koji padaju umjesto da se rastope i nestanu na svom prodoru kroz gusti zračni omot — kao što se sada zbiva — pobili bi nas. Da se, kojim slučajem, poveća procenat kisika u zraku u odnosu na sadašnji, njegova bi zapaljivost bila veća i najmanje bi se vatre pretvorile u užasne eksplozije. Da se, opet, taj procenat kisika smanji, naša bi aktivnost postala inertnost. Da led nije lakši od vode ne bi plivao po vodi i morske dubine ne bi mogle sačuvati toplotu te ne bi bile pogodne za život riba i drugih morskih bića. Da nema ozonskog kišobrana, razapetog u atmosferi iznad Zemlje, koji sprečava ultraljubičastim zracima da u neograničenim jačinama stignu na Zemlju, ove bi nas ubitačne zrake uništile.
Ako hoćemo da seciramo samog čovjeka, i tu ćemo naći ova čuda i tajanstvenosti koje ukazuju na ovu preciznu matematičku ravnotežu: svako biće u svojoj krvi ima odgovarajući procenat i količinu natrijuma, kalijum-karbonata, kalcijuma, šećera, holesterola. Svako pomjeranje ovih srazmjera, makar se radilo o malim količinama, znači bolest. Ako ta neravnomjernost potraje, to znači starost smrt. Ljudski organizam snabdjeven je elementima koji, u očuvanju ove ravnoteže u toku čitavog života, automatski i sami od sebe djeluju. Krvna alkaloidnost ima svoje regulatore koji je čuvaju. Mokraćna kiselina, takoder, ima svoje regulatore koji na nju paze. Ljudska permanentna toplota tijela od 37 stepeni održava se pomoću raznih fizioloških i hemijskih procesa koji temperaturu čvrsto i ravnomjerno drže na ovom nivou. Takav je slučaj s krvnim pritiskom, zategnutosti mišića i otkucajima srca. Isto je i s uređajem za upijanje i lučenje (metabolizam), s uređajem hemijskog sagorijevanja u jetrenoj peći, sistemom nervne ravnoteže kojom se regulišu podsticaji za uzrujavanje i smirenje. lli proces kojim hormoni i enzimi regulišu brže i sporije hemijsko-biološke procese. Ljudsko tijelo predstavlja tehničko čudo u području zakona ravnoteže, sređenosti i harmoničnosti koju poznaje svaki liječnik i svako ko je proučavao fiziologiju, anatomiju i organsku hemiju.
''Sve je stvorio i svakoj stvari dao njenu zakonitost''
(Kur'an, Furqan, 2)
Svesci i svesci knjiga ne bi bili dovoljni da nabrojimo primjere iz botanike, zoologije, medicine i astronomije. Svaka bi nam sitnica svjedočila i potvrđivala ovu preciznu ravnotežu i veličanstvenu organizaciju u stvaralačkom svijetu i svijetu stvorenja. Naivna je priča da je ova harmonija i poredak rezultat slučaja, kao npr. kad bismo rekli da je neka eksplozija u štampariji složila slova nekog opširnog rječnika. Obmanut je i hemičar koji kaže: ''Dajte mi zraka, vode i blata i uslove prirodnog života i ja ću vam napraviti čovjeka.'' Ovaj hemičar, samom izjavom da su mu potrebni materijal i uslovi, priznaje nemoć da oponaša Stvoritelja koji je sve stvorio, pa i čovjekove uslove. A kad bismo mu i pribavili sve ove uslove i materijale i ako bi, na primjer, stvorio čovjeka, neće reći: ''Stvorio ga je slučaj''; nego će reći: ''STVORIO SAM GA JA.''
Sa slučajnim stvaranjem uporedili bismo priču o majmunu koji sjedi za pisaćom mašinom i beskonačno piše sve moguće kombinacije. Možemo li pretpostaviti da će on, jednog dana, slučajno otkucati neku Šekspirovu strofu ili rečenicu koja ima svoj smisao. Svaka ovakva pretpostavka nemoguća je. Dozvolimo hipotezu da se ovo slučajno desilo u prirodi; da se nakon milijardu jedinjenja među elementima u vodama močvara slučajno formirala količina atomske kiseline (DNA), koja može sama sebe da obnovi. Ali se pitamo kako se ova količina organske kiseline razvila u život koji vidimo? Možemo li da kažemo da se (opet) slučajno formirala protoplazma, ili da se, drugim slučajem, formirala ćelija. lli, da se, u trećem slučaju, ćelija razdvojila u dvije vrste: biljnu i životinjsku, pa su te ćelije postepeno oživljavale. Takvo objašnjenje ravno je čarobnom štapiću.
Kadgod nešto nismo mogli da shvatimo rekli smo da je to slučajno nastalo. A da li je to razumno?
Slučajno se ptice i ribe selice, na udaljenosti od hiljada kilometara, preko mora i pustinja, orijentišu ka svojim odredištima? Slučajno pile razbija Ijusku jajeta na njegovom najosjetljivijem mjestu da iz njega izađe? Slučajno zarašćuju rane i same od sebe, bez hirurga, zašiju svoje krajeve? Slučajno suncokret shvaća da je sunce izvor njegovog života pa mu se okreće? Slučajno na pustinjskom drveću izrasta krilato sjemenje da bi moglo odletjeti u područja gdje su uslovi za biljke bolji, gdje imaju natapanje i kišu? Slučajno su biljke otkrile svoju zelenu boju (hlorofil) i upotrijebile su je za stvaranje svoje životne snage? Slučajno je komarac svojim jajima, bez Arhimedove pomoći, načinio plovne kese? Slučajno je pčela organizovala društvo i poredak, primijenila arhitekturu i kompliciranu hemijsku tehnologiju kojom se sok i pelud pretvaraju u med i vosak? lli mrav, termit, koji je otkrio osnovnu zakonitost ventilacije (er kondišn) i sagradio termostatske kuće i u svom društvu strogo sproveo načelo jednoklasne zajednice? lli obojeni insekti kojl su otkrili tehniku maskiranja i kamuflaže?
Da Ii je to sve slučajno? Ako i prihvatimo, na početku, jednu slučajnost, kako razum može da prihvati lanac i permanentnost slučajnosti i koincidencije? Prlhvatati ovakve pojave kao slučajnost znači neozbiljnost koja se može vidjeti samo u komičnim, jeftinim filmovima.
Neki su pokušali da riječ ''slučaj'' zamijene drugom. Rekli su da je ovaj zadivljujući život, sa svim bojama i vrstama, nastao iz potrebe, iz nužde, kao što su potreba i nužda to što te podstiče na jelo kada si gladan. Zatim su se, sa složenošću prilika, sredina i potreba, te nužnosti komplikovale i tako su nastale sve ove vrste.
To je samo igra riječi. Naime, umjesto riječi ''slučajno'' stavili su riječi ''komplikovala se potrebna nužnost'', a ''složenost'' je, po njihovom, automatska, sama od sebe. Ona raste sama od sebe i jedan ton se pretvara u simfoniju. Kako to? Kako jedan događaj može da izraste u roman pun zapleta, a da ne bude razumom upravljan i dirigovan?
S druge strane, ko je prvi uspostavio potrebu i nužnost? Kako nužnost može nastati od nenužnosti (mogućnosti)?
To je jalova diskusija i tvrdoglavost koja ima za cilj da uguši zov prirode koji nam se nameće i govori da postoji Stvoritelj, Organizator, da je to Ruka koja upućuje, štap Dirigenta koji rukovodi ovom lijepom i divnom simfonijom.
Ova veličanstvena ravnoteža, zadivljujuća harmonija, jedinstvenost i poredak koji je satkan od milijuna detalja viče na sav glas da tu postoji Stvoritelj, Začetnik ovih stvorenja, da je On svemoćni Bog, da On objedinjuje sva savršenstva, da je blizu svojim stvorenjima kao što je blizu krv njihovim tijelima, da o njima vodi brigu, kao nježan otac, udovoljava njihovim potrebama, čuje njihove uzdisaje, vidi njihove situacije. To je Allah kojeg su nam vjere opisale uzvišenim imenima (esmaul-husna) i nema drugog boga.
Allah nije gluha zakonitost koju zagovara nijemi materijalizam, a niti izolovan Aristotelov bog. Nije On ni Platonov bog u idealističkom svijetu, a niti je On materijalna egzistencija kako Ga je zamišljao Spinoza i drugi zagovornici jedinstva svijeta (panteizma). On je Jedan i ništa Mu nije slično. On je iznad svega što znamo, iznad svih situacija, formi i oblika, vremena i mjesta. On je uočljiv po svojoj djelatnosti, nevidljiv po svojoj bitnosti. Ne vide Ga oči, a On sve vidi. lli, još bolje rečeno, sve oči Njime vide. Njegovim svjetlom i pomoću moći koju je On očima dao.
Naučni razum ne priznaje ove riječi mistike i želi da vidi Boga da bi ga priznao. I kada mu kažemo da je Allah bezgraničan, da je beskonačan, da je trans-cendentalan, nauka kaže da Ga zbog toga ne priznaje, da nauka ne vjeruje u transcendentalne pojmove, te da je naučno područje empirijsko — da počinje od senzualizma i završava iskustvom i eksperimentom. Reći ćemo nauci da je ta tvrdnja neozbiljna, jer pola je sadašnje nauke transcendentalni pojam. Naime, nauka zaključuje da je penjanje uz brdo teže nego silaženje niz brdo, da je podizanje kamena na leđa teže nego podizanje nekog štapa, da ptica kada umre pada na zemlju, da jabuka s voćke takođe pada na zemlju, da se Mjesec u vasioni obrće.
Ova zapažanja, na prvi pogled, nemaju međusobno nikakve povezanosti. Ali, kada je Njutn otkrio zakon gravitacione sile koji povezuje sve ove manifestacije, onda su i pad jabuke sa drveta, teškoća pri podizanju kamena i okretanje Mjeseca u vasioni, postali dokazi teorije koja nam je objasnila činjenično stanje.
I pored toga ova je gravitacija nepoznanica, transcendentalni pojam, jer niko ne zna šta je njena bit. Niko nije vidio stubove na kojima počiva nebo i na njemu zvijezde i planete. I sam Njutn, autor teorije, u pismu upućenom svom prijatelju Bentliju, kaže: ''Zaista je neshvatljivo da imamo materiju koja je beživotna i neosjećajna a djeluje na druge materije i privlači ih iako među njima nema nikakve veze i odnosa.''
Eto, to je naučna teorija kojom se služimo, vjerujemo u nju i smatramo je naučnom, a ona je nepoznanica, transcendentalna, umom neshvatljiva. Takav je isti slučaj s elektronom, radio-talasima, atomom, neutronom. Sve to nismo vidjeli ali, ipak, u to vjerujemo zadovoljavajući se njihovim tragovima, emanacijama. I mi, za ove pojave, osnivamo posebne nauke, izgrađujemo im zavode i laboratorije, a te nauke su, u odnosu na naša čula, neosjetljive, gajb (transcendentalno).
Određenije rečeno nauka nije shvatila bit ničega. Mi samo znamo imena tih stvari, ali ne i njihovu esencijalnost. Mi se međusobno služimo nazivima, terminima a da ne znamo njihovu bit. Allah je podučio Adema samo imenima, ali ne i pojmovima, kao što stoji u Kur'anu:
''Allah je Adema podučio svim imenima''...
(Kur'an, Baqara, 31)
Eto, to su granice nauke. Najviše što nauka želi da sazna to je odnos i razmjer, ali ona ne može da vidi bit ni suštinu ničega. Nauka vječito upoznaje i saznaje stvari po njihovoj pojavnosti i ispituje ih s vanjske strane. I, uprkos toga, čvrsto se drži svojih teorija, kao da je spoznala suštinu stvari; pretpostavlja i zagovara izvjesne stvari koje su, u odnosu na sredstva kojima se služi, čista transcendencija, mišljenje i pretpostavke.
Nalazimo se u doba transcendentne nauke koja predstavlja vrstu labirinta pretpostavki. Mislim da nauka ne može kritikovati transcendentnost, a ona je sama do ušiju u transcendentnosti. Zato bi nam bolje bilo da vjerujemo u transcendentni, umom neshvatljivi svijet, u našeg Plemenitog Dobročinitelja čije tragove i emanacije vidimo svakog očnog miga, svakog srčanog otkucaja, svakog meditacionog trenutka. Ovo bi bilo bolje nego da se gušimo u pretpostavkama.
 

MaranAta

Zainteresovan član
Poruka
160
Па ти ниси Мухамеданац, јер да јеси, поштовао би ове наводе сотонских стихова:

5,51. O vi koji vjerujete ! Ne uzimajte prijateljima jevreje i kršćane.
5:51a Oni su prijatelji jedni drugima. A ko se od vas njima okrene, pa on je uistinu od njih.
5:51b Uistinu! Allah ne upućuje narod zalima.

Дакле, ко си ти ? :roll:
 

Gost
rdeki:
Lepo stivo. Ako nemate nista protiv iskoristio bih njegove delove u jednoj drugoj raspravi na jednom drugom forumu. Samo, izostavicu ime Alah.
I jeste lep tekst. Jedino me fascinira kako su Hrvati tako lako zarazili najlepsi hercegovacki jezik..uskoro ce bosanski muslimani pricati sa "cimbenicima" Steta...
 
U

Unknown sais

Gost
Ispravka:

51. O vjernici, ne uzimajte za zastitnike Jevreje i krscane! Oni su sami sebi zastitnici! A
njihov je onaj me|u vama koji ih za zastitnike prihvati; Allah uistinu nece ukazati na pravi
put ljudima koji sami sebi nepravdu cine.


sad sve zavisi kako ga prevedes sa arapskog , ali i da je za prijatelje , opet to ne znaci da ne mozemo da budemo dobri jedni prema drugima. Pravi prijatelj muslimanima jeste samo Allah , tako da bi bilo razumljivo.
ali najpre morate biti eksperti za arapski jezik , i jos mnogo toga , da biste tumacili Kur'an.

mislim da sledeci ajeti dovoljno govore :

8. Allah vam ne zabranjuje da cinite dobro i da budete pravedni prema onima koji ne
ratuju protiv vas zbog vjere i koji vas iz zavicaja vaseg ne izgone - Allah, zaista, voli one
koji su pravicni -

9. ali vam zabranjuje da prijateljujete sa onima koji ratuju protiv vas zbog vjere i koji vas
iz zavicaja vaseg izgone i koji pomazu da budete prognani. Oni koji s njima prijateljuju
sami sabi cine nepravdu.

znaci

64. Reci: "O sljedbenici Knjige, dodjite da se okupimo oko jedne rijeci i nama i vama
zajednicke: da se nikome osim Allahu ne klanjamo, da nikoga Njemu ravnim ne
smatramo i da jedni druge, pored Allaha, bogovima ne drzimo!" Pa ako oni ne pristanu,
vi recite: "Budite svjedoci da smo mi muslimani!"

Allah ovde jevreje i krcane naziva sledbenicima knjige. Znaci okupimo se ovde , na ovaj naslov , da ateistima ili mnogoboscima dokazemo da postoji Bog , i to samo jedan Bog.
nemojte da vas zabuni to sto se ovde kaze Allah , jer Allah je arapska rec za Boga, rec u arapskom nema ni mnozine ni roda.

i zelim opet da kazem , dodjite im dokazemo.
 

MaranAta

Zainteresovan član
Poruka
160
Уобичајена тактика свих следебника секти је да се ваде на:

1. "Погрешне" преводе.
2. Наводе друге цитате који им "иду у прилог" а ни не покушавају да објесне оне "који им не иду у прилог".

Тако да ни ти по том питању ниси ништа другачији од било ког другог члана секте. Наведени цитати из сотонских стихова нису једини који терају Хришћане не повраћање. А да не говорим о поганима које можемо наћи у хадисима. Ево још неких детаљчића само да се стекне осећај о чему ја то причам:

"SVETI" RAT:
O vi koji vjerujete! BORITE SE PROTIV ONIH NEVJERNIKA koji su vam blizu, i NEKA U VAMA NADJU GRUBOST: a znajte da je Allah sa bogobojaznima.
(9,123)

TERORIZAM:
Uistinu! ALLAH JE KUPIO OD VJERNIKA DUŠE NJIHOVE I IMETKE NJIHOVE, što ce oni imati Džennet. BORE SE NA PUTU ALLAHOVOM, PA UBIJAJU I BUDU UBIJENI. Obecanje Njegovo je istinito u Tewratu i Indžilu i Kur'anu. A ko je vjerniji zavjetu svom od Allaha? Zato se radujte pogodbi svojoj koju ste ugovorili s Njim - a to je to, uspjeh velicanstven - (9,111)

VERSKA NETOLERANCIJA:
Neka ne uzimaju vjernici nevjernike za prijatelje, mimo vjernika. A ko to ucini, tad nema od Allaha ništa, izuzev da biste se sacuvali od njih cuvanjem. I upozorava vas Allah Sobom, a Allahu je dolazište! (3,28 )
A kad budete putovali po Zemlji, tad vam nije grijeh da skratite salat, ako se plašite da ce vas napasti oni koji ne vjeruju. Uistinu! NEVJERNICI SU VAM NEPRIJATELJ OTVORENI. (4,101)

VERSKI FANATIZAM:
Zato ne slušaj nevjernike, i bori se protiv njih njime - džihadom velikim. (25,52)


Само мали део... као што рекох... :wink:
 
U

Unknown sais

Gost
Pozivam krscane na zajednicki dijalog , bez svadjanja medju religijama da se okupimo oko stvari nama i vama zajednicke a to je monoteizam, da dokazemo ateistima da postoji Bog , staralac svega. Za to cemo uloziti zajednicke napore , ja nesto iz aspekta islama , a vi iz krscanstva.
Samo zelim dokazati komunistima , ateistima , da postoji Uzviseni Stvoritelj svega.



Evo da ti povecam slova ako ne vidis ono sto sam na samom pocetku napisao. Ovo sto ti pricas nema nikakve veze sa temom , vec sam vas pozvao da dokazemo da postoji Bog. Zar u hriscanstvu nemate dokaza da Postoji
Bog i sve sto imate je napadanje druge vere? Ako imas dokaze da postoji Bog ovde to reci ,ako nemas onda cuti.
 

Milica3

Početnik
Poruka
10
Mislis da napravimo neki eksperiment pa da se pojavi, recimo u Beogradu na Terazijama, a da zovemo sve ateiste da ga gledaju?
Mi cemo da stojimo svi zajedno ujedinjeni u zadnjim redovima i zadovoljno se smeskamo.

E, svasta se pise ovih dana na forumu...
Boze dragi, gledas li ti ovo i kako ti se cini?
:D :cry: :D
Ne secam se da je neko poverovao u Boga jer mu je drugi dokazao, narocito ne verujem na forumu i to sa takvim prilazom.
Sad ocekujem jedan bogoljubiv odgovor ....
 

Kastor

Početnik
Poruka
43
Unknown sais:
Pozivam krscane na zajednicki dijalog , bez svadjanja medju religijama da se okupimo oko stvari nama i vama zajednicke a to je monoteizam, da dokazemo ateistima da postoji Bog , staralac svega. Za to cemo uloziti zajednicke napore , ja nesto iz aspekta islama , a vi iz krscanstva.
Samo zelim dokazati komunistima , ateistima , da postoji Uzviseni Stvoritelj svega.

Pozdravljam,ali ocekujemo fer borbu!


















Veličanstvena ravnoteža


(Odlomak iz knjige Mustafe Mahmuda: "Od sumnje do vjerovanja")

Nikada neću zaboraviti noć koju sam doživio, prije nekoliko godina, na putu u prašume ekvatorijalne Afrike. Na brodu sam plovio širokim Nilom. Bili smo prošli EI-Melkal i ušli u oblast sa mnogo komaraca u kojoj se Nil razlijeva i pretvara u nepregledne močvare. Brod se Ijuljao na vodi, zrak je bio Ijepljiv, zasićen vlagom; svi na brodu, pa i sam kapetan, oboljevali su od malarije. Redovno sam gutao tablete kamokina u strahu da ne dobijem groznicu. Te noći palo mi je na um da se popnem na palubu da vidim kako u noći izgleda ekvatorijalna Afrika. Ruke i lice namazao sam mašću protiv komaraca i popeo se na palubu. Ono što sam ugledao učinilo mi se kao san: hiljade stabala palilo se i gasilo kao da su to bile božićne jelke kojima se djeca zabavljaju. Bila su pokrivena hiljadama malih električnih svjetiljki koje su se naizmjenično gasile i palile.
Začuđen, protrljao sam rukama oči i ponovo gledao. Što sam ugledao bila je java, a ne san. Zaista su se stabla palila kao da su prekrivena hiljadama električnih lampica, a zatim gasila. Kapetan broda objasnio mi je da je to što sam te noći vidio stvarnost, da je to drveće prekriveno hiIjadama svitaca i da oni, istovremeno zasvijetle da bi svojim svjetlom privukli komarce i pojeli ih, zatim se ugase da bi opet zasvijetlili. Rekao je da je to jedna od prirodnih zakonitosti: kadgod bi se namnožila jedna vrsta insekata, Allah bi stvorio drugog insekta, neprijatelja, koji bi ga uništio kako bi među Svojim stvorenjima sačuvao ravnotežu, te da jedna vrsta ne iskorijeni drugu, osim samo u određenim omjerima. Dugo sam se prisjećao te noći i razgovora. Svakodnevno sam sve više skupljao dokaza da je cijela vasiona pozornica veličanstvene ravnoteže svega i da je sve precizno predviđeno i zakonitostima potčinjeno.
Naime, da je kojim slučajem zemaljska kugla manjeg opsega nego što jeste, njena sila teže, gravitacija, bila bi slabija, zračni bi se pojas odvojio, nestao u vasioni, isparila bi se voda i izlapila i Zemlja bi ostala pusta kao Mjesec na kome nema ni vode ni zraka, ni atmosfere i život bi bio nemoguć. A da je, pod pretpostavkom, Zemlja bila većeg opsega od postojećeg, njena gravitaciona sila bila bi veća, kretanje na njoj bilo bi teže, naše bi tjelesne težine bile nekoliko puta veće i tijela toliko teška da ih ne bismo mogli podnijeti. lli, npr., da se Zemlja okreće oko svoje ose sporije, kao što je slučaj sa Mjesecom, dan bi trajao sadašnjih 14 dana, a noć 14 noći, a klima bi se od ubitačne vrućine u toku dvije sedmice pretvorila u nepodnošljivu hladnoću u toku dvije naredne nedjelje. I život bi bio nemoguć. Nešto slično bi bilo da se Zemlja od svoje putanje približi Suncu; ili da se udalji kao što je slučaj s Jupiterom i Saturnom, uništila bi nas hladnoća. lli, još drastičnije od ovoga: znamo da se ZemIja kreće s nagibom od 33 stepena, zbog toga imamo vremenske periode koji većinu područja Zemlje čine plodnim i naseljenim. Da je zemaljska kora deblja upila bi kisik i Ijudi ne bi mogli podmiriti svoje potrebe za ovim dragocjenim plinom za disanje. Da su mora dublja nego što jesu, višak vode bi upio ugljendioksid i biljke ga ne bi imale dovoljno da žive i dišu. Da je zračni omot oko Zemlje rjeđi, meteori koji padaju umjesto da se rastope i nestanu na svom prodoru kroz gusti zračni omot — kao što se sada zbiva — pobili bi nas. Da se, kojim slučajem, poveća procenat kisika u zraku u odnosu na sadašnji, njegova bi zapaljivost bila veća i najmanje bi se vatre pretvorile u užasne eksplozije. Da se, opet, taj procenat kisika smanji, naša bi aktivnost postala inertnost. Da led nije lakši od vode ne bi plivao po vodi i morske dubine ne bi mogle sačuvati toplotu te ne bi bile pogodne za život riba i drugih morskih bića. Da nema ozonskog kišobrana, razapetog u atmosferi iznad Zemlje, koji sprečava ultraljubičastim zracima da u neograničenim jačinama stignu na Zemlju, ove bi nas ubitačne zrake uništile.
Ako hoćemo da seciramo samog čovjeka, i tu ćemo naći ova čuda i tajanstvenosti koje ukazuju na ovu preciznu matematičku ravnotežu: svako biće u svojoj krvi ima odgovarajući procenat i količinu natrijuma, kalijum-karbonata, kalcijuma, šećera, holesterola. Svako pomjeranje ovih srazmjera, makar se radilo o malim količinama, znači bolest. Ako ta neravnomjernost potraje, to znači starost smrt. Ljudski organizam snabdjeven je elementima koji, u očuvanju ove ravnoteže u toku čitavog života, automatski i sami od sebe djeluju. Krvna alkaloidnost ima svoje regulatore koji je čuvaju. Mokraćna kiselina, takoder, ima svoje regulatore koji na nju paze. Ljudska permanentna toplota tijela od 37 stepeni održava se pomoću raznih fizioloških i hemijskih procesa koji temperaturu čvrsto i ravnomjerno drže na ovom nivou. Takav je slučaj s krvnim pritiskom, zategnutosti mišića i otkucajima srca. Isto je i s uređajem za upijanje i lučenje (metabolizam), s uređajem hemijskog sagorijevanja u jetrenoj peći, sistemom nervne ravnoteže kojom se regulišu podsticaji za uzrujavanje i smirenje. lli proces kojim hormoni i enzimi regulišu brže i sporije hemijsko-biološke procese. Ljudsko tijelo predstavlja tehničko čudo u području zakona ravnoteže, sređenosti i harmoničnosti koju poznaje svaki liječnik i svako ko je proučavao fiziologiju, anatomiju i organsku hemiju.
''Sve je stvorio i svakoj stvari dao njenu zakonitost''
(Kur'an, Furqan, 2)
Svesci i svesci knjiga ne bi bili dovoljni da nabrojimo primjere iz botanike, zoologije, medicine i astronomije. Svaka bi nam sitnica svjedočila i potvrđivala ovu preciznu ravnotežu i veličanstvenu organizaciju u stvaralačkom svijetu i svijetu stvorenja. Naivna je priča da je ova harmonija i poredak rezultat slučaja, kao npr. kad bismo rekli da je neka eksplozija u štampariji složila slova nekog opširnog rječnika. Obmanut je i hemičar koji kaže: ''Dajte mi zraka, vode i blata i uslove prirodnog života i ja ću vam napraviti čovjeka.'' Ovaj hemičar, samom izjavom da su mu potrebni materijal i uslovi, priznaje nemoć da oponaša Stvoritelja koji je sve stvorio, pa i čovjekove uslove. A kad bismo mu i pribavili sve ove uslove i materijale i ako bi, na primjer, stvorio čovjeka, neće reći: ''Stvorio ga je slučaj''; nego će reći: ''STVORIO SAM GA JA.''
Sa slučajnim stvaranjem uporedili bismo priču o majmunu koji sjedi za pisaćom mašinom i beskonačno piše sve moguće kombinacije. Možemo li pretpostaviti da će on, jednog dana, slučajno otkucati neku Šekspirovu strofu ili rečenicu koja ima svoj smisao. Svaka ovakva pretpostavka nemoguća je. Dozvolimo hipotezu da se ovo slučajno desilo u prirodi; da se nakon milijardu jedinjenja među elementima u vodama močvara slučajno formirala količina atomske kiseline (DNA), koja može sama sebe da obnovi. Ali se pitamo kako se ova količina organske kiseline razvila u život koji vidimo? Možemo li da kažemo da se (opet) slučajno formirala protoplazma, ili da se, drugim slučajem, formirala ćelija. lli, da se, u trećem slučaju, ćelija razdvojila u dvije vrste: biljnu i životinjsku, pa su te ćelije postepeno oživljavale. Takvo objašnjenje ravno je čarobnom štapiću.
Kadgod nešto nismo mogli da shvatimo rekli smo da je to slučajno nastalo. A da li je to razumno?
Slučajno se ptice i ribe selice, na udaljenosti od hiljada kilometara, preko mora i pustinja, orijentišu ka svojim odredištima? Slučajno pile razbija Ijusku jajeta na njegovom najosjetljivijem mjestu da iz njega izađe? Slučajno zarašćuju rane i same od sebe, bez hirurga, zašiju svoje krajeve? Slučajno suncokret shvaća da je sunce izvor njegovog života pa mu se okreće? Slučajno na pustinjskom drveću izrasta krilato sjemenje da bi moglo odletjeti u područja gdje su uslovi za biljke bolji, gdje imaju natapanje i kišu? Slučajno su biljke otkrile svoju zelenu boju (hlorofil) i * su je za stvaranje svoje životne snage? Slučajno je komarac svojim jajima, bez Arhimedove pomoći, načinio plovne kese? Slučajno je pčela organizovala društvo i poredak, primijenila arhitekturu i kompliciranu hemijsku tehnologiju kojom se sok i pelud pretvaraju u med i vosak? lli mrav, termit, koji je otkrio osnovnu zakonitost ventilacije (er kondišn) i sagradio termostatske kuće i u svom društvu strogo sproveo načelo jednoklasne zajednice? lli obojeni insekti kojl su otkrili tehniku maskiranja i kamuflaže?
Da Ii je to sve slučajno? Ako i prihvatimo, na početku, jednu slučajnost, kako razum može da prihvati lanac i permanentnost slučajnosti i koincidencije? Prlhvatati ovakve pojave kao slučajnost znači neozbiljnost koja se može vidjeti samo u komičnim, jeftinim filmovima.
Neki su pokušali da riječ ''slučaj'' zamijene drugom. Rekli su da je ovaj zadivljujući život, sa svim bojama i vrstama, nastao iz potrebe, iz nužde, kao što su potreba i nužda to što te podstiče na jelo kada si gladan. Zatim su se, sa složenošću prilika, sredina i potreba, te nužnosti komplikovale i tako su nastale sve ove vrste.
To je samo igra riječi. Naime, umjesto riječi ''slučajno'' stavili su riječi ''komplikovala se potrebna nužnost'', a ''složenost'' je, po njihovom, automatska, sama od sebe. Ona raste sama od sebe i jedan ton se pretvara u simfoniju. Kako to? Kako jedan događaj može da izraste u roman pun zapleta, a da ne bude razumom upravljan i dirigovan?
S druge strane, ko je prvi uspostavio potrebu i nužnost? Kako nužnost može nastati od nenužnosti (mogućnosti)?
To je jalova diskusija i tvrdoglavost koja ima za cilj da uguši zov prirode koji nam se nameće i govori da postoji Stvoritelj, Organizator, da je to Ruka koja upućuje, štap Dirigenta koji rukovodi ovom lijepom i divnom simfonijom.
Ova veličanstvena ravnoteža, zadivljujuća harmonija, jedinstvenost i poredak koji je satkan od milijuna detalja viče na sav glas da tu postoji Stvoritelj, Začetnik ovih stvorenja, da je On svemoćni Bog, da On objedinjuje sva savršenstva, da je blizu svojim stvorenjima kao što je blizu krv njihovim tijelima, da o njima vodi brigu, kao nježan otac, udovoljava njihovim potrebama, čuje njihove uzdisaje, vidi njihove situacije. To je Allah kojeg su nam vjere opisale uzvišenim imenima (esmaul-husna) i nema drugog boga.
Allah nije gluha zakonitost koju zagovara nijemi materijalizam, a niti izolovan Aristotelov bog. Nije On ni Platonov bog u idealističkom svijetu, a niti je On materijalna egzistencija kako Ga je zamišljao Spinoza i drugi zagovornici jedinstva svijeta (panteizma). On je Jedan i ništa Mu nije slično. On je iznad svega što znamo, iznad svih situacija, formi i oblika, vremena i mjesta. On je uočljiv po svojoj djelatnosti, nevidljiv po svojoj bitnosti. Ne vide Ga oči, a On sve vidi. lli, još bolje rečeno, sve oči Njime vide. Njegovim svjetlom i pomoću moći koju je On očima dao.
Naučni razum ne priznaje ove riječi mistike i želi da vidi Boga da bi ga priznao. I kada mu kažemo da je Allah bezgraničan, da je beskonačan, da je trans-cendentalan, nauka kaže da Ga zbog toga ne priznaje, da nauka ne vjeruje u transcendentalne pojmove, te da je naučno područje empirijsko — da počinje od senzualizma i završava iskustvom i eksperimentom. Reći ćemo nauci da je ta tvrdnja neozbiljna, jer pola je sadašnje nauke transcendentalni pojam. Naime, nauka zaključuje da je penjanje uz brdo teže nego silaženje niz brdo, da je podizanje kamena na leđa teže nego podizanje nekog štapa, da ptica kada umre pada na zemlju, da jabuka s voćke takođe pada na zemlju, da se Mjesec u vasioni obrće.
Ova zapažanja, na prvi pogled, nemaju međusobno nikakve povezanosti. Ali, kada je Njutn otkrio zakon gravitacione sile koji povezuje sve ove manifestacije, onda su i pad jabuke sa drveta, teškoća pri podizanju kamena i okretanje Mjeseca u vasioni, postali dokazi teorije koja nam je objasnila činjenično stanje.
I pored toga ova je gravitacija nepoznanica, transcendentalni pojam, jer niko ne zna šta je njena bit. Niko nije vidio stubove na kojima počiva nebo i na njemu zvijezde i planete. I sam Njutn, autor teorije, u pismu upućenom svom prijatelju Bentliju, kaže: ''Zaista je neshvatljivo da imamo materiju koja je beživotna i neosjećajna a djeluje na druge materije i privlači ih iako među njima nema nikakve veze i odnosa.''
Eto, to je naučna teorija kojom se služimo, vjerujemo u nju i smatramo je naučnom, a ona je nepoznanica, transcendentalna, umom neshvatljiva. Takav je isti slučaj s elektronom, radio-talasima, atomom, neutronom. Sve to nismo vidjeli ali, ipak, u to vjerujemo zadovoljavajući se njihovim tragovima, emanacijama. I mi, za ove pojave, osnivamo posebne nauke, izgrađujemo im zavode i laboratorije, a te nauke su, u odnosu na naša čula, neosjetljive, gajb (transcendentalno).
Određenije rečeno nauka nije shvatila bit ničega. Mi samo znamo imena tih stvari, ali ne i njihovu esencijalnost. Mi se međusobno služimo nazivima, terminima a da ne znamo njihovu bit. Allah je podučio Adema samo imenima, ali ne i pojmovima, kao što stoji u Kur'anu:
''Allah je Adema podučio svim imenima''...
(Kur'an, Baqara, 31)
Eto, to su granice nauke. Najviše što nauka želi da sazna to je odnos i razmjer, ali ona ne može da vidi bit ni suštinu ničega. Nauka vječito upoznaje i saznaje stvari po njihovoj pojavnosti i ispituje ih s vanjske strane. I, uprkos toga, čvrsto se drži svojih teorija, kao da je spoznala suštinu stvari; pretpostavlja i zagovara izvjesne stvari koje su, u odnosu na sredstva kojima se služi, čista transcendencija, mišljenje i pretpostavke.
Nalazimo se u doba transcendentne nauke koja predstavlja vrstu labirinta pretpostavki. Mislim da nauka ne može kritikovati transcendentnost, a ona je sama do ušiju u transcendentnosti. Zato bi nam bolje bilo da vjerujemo u transcendentni, umom neshvatljivi svijet, u našeg Plemenitog Dobročinitelja čije tragove i emanacije vidimo svakog očnog miga, svakog srčanog otkucaja, svakog meditacionog trenutka. Ovo bi bilo bolje nego da se gušimo u pretpostavkama.
 

Kastor

Početnik
Poruka
43
Milica3:
Mislis da napravimo neki eksperiment pa da se pojavi, recimo u Beogradu na Terazijama, a da zovemo sve ateiste da ga gledaju?
Mi cemo da stojimo svi zajedno ujedinjeni u zadnjim redovima i zadovoljno se smeskamo.

E, svasta se pise ovih dana na forumu...
Boze dragi, gledas li ti ovo i kako ti se cini?
:D :cry: :D
Ne secam se da je neko poverovao u Boga jer mu je drugi dokazao, narocito ne verujem na forumu i to sa takvim prilazom.
Sad ocekujem jedan bogoljubiv odgovor ....
:twisted: :wink:
 

MaranAta

Zainteresovan član
Poruka
160
Unknown sais:
Ako imas dokaze da postoji Bog ovde to reci ,ako nemas onda cuti.
Своме тати ти наређуј шта и како да ради. ОК ?

Него... с обзиром да мухамеданци верују у сатанске стихове, самим тим је и њихов бог заправо - Сатана. Тако да било какво заједништво са вама једноставно није могуће. За атеист је боље да не верују у постојање Бога Сведержитеља Неба и Земље, него да почну да верују у тог вашег бога - Сатану. Шта ћеш... таква је ситуација одувек била. 8)
 

rdeki

Elita
Poruka
16.597
MaranAta:
Unknown sais:
Ako imas dokaze da postoji Bog ovde to reci ,ako nemas onda cuti.
Своме тати ти наређуј шта и како да ради. ОК ?

Него... с обзиром да мухамеданци верују у сатанске стихове, самим тим је и њихов бог заправо - Сатана. Тако да било какво заједништво са вама једноставно није могуће. За атеист је боље да не верују у постојање Бога Сведержитеља Неба и Земље, него да почну да верују у тог вашег бога - Сатану. Шта ћеш... таква је ситуација одувек била. 8)
Ne poznajem Islam i zato ne bih da komnentarisem.
Maran Ata, brate, da li si ti siguran da poznajes Islam i da je to sto ti navodis Islam? Ili je to mozda neka njihova sekta ili ko zna sta?
 

MaranAta

Zainteresovan član
Poruka
160
На које наводе мислиш ? Све што сам ја цитирао у вези Мухамеданаца, или је из курана, или из хадиса. Дакле, књига које они сматрају за свете. А ако се питаш од кога долази куран, и на то питање је лако одговорити... Упитај мало Мухамеданце о "Алаховим кћерима". 8)
 
U

Unknown sais

Gost
Kako to mislis satana. pa ti si sam satana bre. Kako satana , nesto sto tezi neredu , moze stvoriti tako savrseno uredjen univerzum , a Allah u Kur'anu lepo kaze da je stvorio sve. I kako satana moze govoriti , naredjujte dobro , a odvracajte od zla?

ti ne znas sta govoris , a na sve tvoje navode sam dao odgovor. ako nemas dokaza iz kscanstva da postoji Bog onda se ne mesaj u temu.
 
U

Unknown sais

Gost
ti govoris da je Kur'an od satane? pa onda je i biblija od satane(po tvojoj logici) , jer se u Kur'anu kaze da su Kur'an , biblija , tora , psalmi , bozije objave , znaci od onoga koji je objavio i Kur'an. ali posto ti kazes da je sotona pisao Kur'an onda to sledi i da je biblija i ostale knjige od sotone. naravno da to nije tacno , ali po tvojoj logici dotle dolazimo.
 
U

Unknown sais

Gost
Procitaj text na pocetku , posto si ti ateista , pa razmisli dobro da li si na pravom putu. Vidim da te tvoj ateizam ne sprecava da vredjas .
Procitaj dobro , onaj text , jeste malo poduzi al isplati se prostudirati ga.
 

Kazanova

Aktivan član
Poruka
1.812
Šta ste se vi poturčenjaci uznemirili zbog onih sajtova? Pa to su samo Arapi vi niste to! Vi ste Srbi i ne treba da vas to sekira. Daj smirite se malo. Zar vas nije milo što vam je poreklo Srpsko?
Nećete valjda da ovde još ubeđujete narod kako bi trebalo u islam verovati i da se sa onim svinjama poistoveti.

Ajde, pa to su svinje, ne vidite valjda tu i sebe? Ili možda vidite?!
 

MaranAta

Zainteresovan član
Poruka
160
Unknown sais:
ti govoris da je Kur'an od satane? pa onda je i biblija od satane(po tvojoj logici) , jer se u Kur'anu kaze da su Kur'an , biblija , tora , psalmi , bozije objave , znaci od onoga koji je objavio i Kur'an. ali posto ti kazes da je sotona pisao Kur'an onda to sledi i da je biblija i ostale knjige od sotone. naravno da to nije tacno , ali po tvojoj logici dotle dolazimo.
Грешиш ПОТУРЧЕНИ Србине... реч је о замазивању очију то што се ваша сотонска књига позива на Библију. Него вам је сотона потурио своју објави преко свог слуге Мухамеда, и те грозоте у које ви верујете немају вези са Богом. Распитај се мало у ког су бога веровали Арапи пре него се појавио Мухамед, да случајно том богу месец није био симбол... а као шлаг на торту, распитај се мало о "Алаховим кћерима". 8)
 

aharon

Početnik
Poruka
0
Kao što vidiš (obraćam se autoru ove teme), nema mnogo raspoloženih za poziv: okupimo se oko jedne riječi vama i nama zajedničke.

To je zbog toga što, nažalost, većina onih koji sebe smatraju vjernicima tu zajedničku osnovu i ne prepoznaje ili je odbacuje smatrajući mnogo važnijim svoje dogmate koji su u velikoj većini više ili manje manjkavi, tim prije što umjesto da ljude prosvjetljuju, udaljavaju ih jedne od drugih, a samim tim i od Boga.
Koliko sam došao u svom duhovnom putu Kuran i Sveto Pismo nemaju nikakvih suprotstavljanja (osim za one koji samo njih i traže), i to mogu i da dokažem ali onom ko to hoće i ima strpljenja da mu to objasnim, a istovremeno je dovoljno čvrst u svojoj vjeri da ne robuje vjerskom učenju koje mu je trenutni vodič u duhovnosti.
Ali ima li smisla to objašnjavati onom ko to ne želi i u startu na nož dočekuje i samu pomisao na takvo što? Uvjerio sam se da nema.
Takođe, nije pošteno kako je od nekih dočekan ovaj poziv, tim prije što sličan poziv na ovom forumu već postoji i od svih je prihvaćen. Da li je ovaj poziv manje vrijedan samo zato što nije potekao od hrišćanina? Za mene je možda i više vrijedan, ako je iskren, a to će se tek vidjeti.
Kakvog smisla ima postavljati jednom pripadniku islama uslov da prihvati Isusa Hrista kao Boga namjesto Boga ako je njemu to u Kuranu izričito rečeno da ne čini?
Isto je napisano i u Evanđeljima, ali ljudi kao ljudi, razumiju neke stvari onako kako mogu, ali se to često veoma razlikuje od onoga kako je rekao onaj koji je rekao.
Naravno da će se svaki pokušaj tako uslovljenog dijaloga na tom uslovu i slomiti.
Vrijeme kao najbolji sudija je pokazalo da su i hrišćanstvo i islam kao religijski sistemi jedva uspjeli da išta značajno promijene u svijesti ljudi osim u samom začetku i povremenim vremenima obnove (ali opet intrvencijom Božijom koji je s vremena na vrijeme slao ljude i događaje da ljude malo razdrmaju i podsjete na ono što im je već dato).
Bilo kako bilo, riječi Božije se u ovom ili onom obliku proširene po cijelom svijetu, i sve je manje nepismenih koji nisu u stanju da ih lično čitaju(riješivši se tako bremena da im ih neko "čita" i odmah utuvljuje šta tamo "piše"), a to stvara pretpostavke da se napokon preispitaju brojne vjerske zablude, i da se ljudi svako ponaosob, i čovječanstvo kao cjelina duhovno značajnije pokrenu.
U tom smislu pozdravljam svaku zajedničku inicijativu svih vjernika, ali samo ako iza nje ne stoji nešto drugo od istinske želje da se učestvuje i da konstruktivan doprinos u tvorenju Božije volje na Zemlji.
 

Milica3

Početnik
Poruka
10
Mozda bi sve bolje krenulo da je pocelo sa pozivom da se prica o Tvorcu, bez obzira kako ga zvali, i licnim osecajima i misljenjima o sili koja sve uredjuje ili sl nesto. Ja sam vec umorna od citanja raznih dokazivnja (i ubedjivanja) nekima tamo koji su sa druge strane. A svi mi, u sustini tragamo za OBJASNJENJEM svega sto se desava oko nas, nas samih.. svi idemo ka istoj zvezdi samo sto biramo razne puteve. Nema coveka koji ne veruje bas ni u sta a taj sadrzaj koji ga ispunjava odredice njegov unutrasnji mir i posvecenje necemu. Cemu? Zavisi od toga koliko, kako i za sta smo otvoreni. Ovde se razmenjujemo i tekst koji je autor naveo je divan - mislim da smo svi negde iscitali nesto slicno. Nikada necu zaboraviti fantasticni naucni clanak o genetskoj predodrednjenosti i uredjenju zivota ptica gde se dolazi do skoro istog utiska. To je, recimo, bio jedan od mojih bljeskova svesti u istom smislu.
Ali - zasto dokazivati nekima? Hajde da pricamo pa cemo donekle doci!
Ko zeli da slusa trazice sam i osluskivace. Zasto da guramo nekom pod nos nase istine. Kako rece Majakovski :
KAKO U DEBELO UHO ZABOSTI NEZNU REC?
E, mozemo da se pitamo. Zasto nekog ubedjivati? Zasto???
I ja sam nekad debelo uho za neke reci. Svako cuje koliko moze. Hajde da pricamo i doci ce na tu temu oni koji bi da cuju. Dokazivanje? To mi smeta kao namera.
 

MaranAta

Zainteresovan član
Poruka
160
Ево осмехује ти се "реинкарнација" Св. Павла главом и брадом... Иначе... то некакво "помирење" на које ви позивате је заправо позив Православним да се помире и са безбожницима, паганима, сатанистима, и осталом многобројном "родбином", што би у исто време било одрицање од самога Христа - а то је немогуће.

Тако да је сама тема у ствари - оксиморон. :roll:
 
Top