Petak, 22.09.2023.
Dobro je, vratio sam se nakako Ničeu ponovo, i sad mi je ponovo dobro. Baš mi je to trebalo. Uh, kakvo olakšanje! Skinuo sma sve na engleskom od njega sa torrenta. Počeo sam sa čitanjem "Basic writings of Nietzsche". Posle interesantnih uvoda u ovu zbirku, stigao sam do prve knjige u zbirci "Rođenje tragedije". Sećam se kada sam je prvi put čitao, to je bilo pre skoro 20 godina, u štampanom izdanju, nisam je baš dobro razumeo tada. Tada sam bio mnogo pogubljeniji i nezreliji nego sada. Ali, u to vreme sam bio baš zaluđen za Ničea i njegovu filozofiju, baš mi se to dopadalo, i mogu reći da me je nekako "izvlačilo" sa dna. To je trajalo jedno 4-5 godina.
Mnogo mi se dopada Ničeov stil pisanja, jer to je jedan od najautentičnijih koji postoje. On govori, piše iz srca, iz iskustva, dakle, nije samo puko i racionalno igranje sa konceptima, sa distancom, već baš naprotiv, Niče se ne distancira toliko, već se gotovo potpuno "saživljava" sa njima. On sve to duboko priživljava u sebi, i ne želi da. koncepte o kojima razmišlja, odvaja od svog života i svog životnog iskustva. Tako ja to shvatam.
Trenutno sam u njegovom uvodu jednom kasnijem izdanju knjige "Rođenje tragedije" koji se zove "Pokušaj samokritike". U njemu prilično dosta i oštro kritikuje taj svoj "mladi" rad "Rođenje tragedije" nakon 16 godina, sad, kada je iskusniji i zreliji. Toliko za sada o tome. Nastaviću ovaj divan dnevnik kako budem dalje čitao Ničea i dobijao nove uvide. Sada samo želim da izdvojim jedan citat iz tog uvoda koji mi se jako dopao i koji u jednoj rečenici sažeto opisuje suštinu knjige "Rođenje tragedije":
"Da posmatramo nauku iz perspektive umetnika, ali umetnost iz perspektive života." - Fridrih Niče, Rođenje tragedije
Evo i slike koju sam napravio sa citatom:
Odlučio sam da ovaj dnevnik objavim javno u vidu bloga, i to za sada na srpskom jeziku.
A sada želim da se ponovo osvrnem na jedan skorašnji moj doživljaj. Jako me je pogodilo i povredilo kako su se neki likovi poneli prema meni u jednoj grupi "podrške" ljudima sa mentalnim problemima. Ja sam tamo nekoliko puta "otvorio dušu" u postovima grupe a posebno u jednom događaju uživo. Otvoreno sam tamo izneo moj "problem" koji me zeza već dugo. Naime, ja sam neko ko još uvek ne zna šta hoće, i koga um vara i obmanjuje, baca me tamo-vamo, i neko sam koji često menja interesovanja. Promenio sam ih do sada sigurnio nekoliko stotina. Lako se zainteresujem za nešto, ali lako i izgubim interesovanje. Tragao sam za odgovorima, ali još uvek nisam našao zadovoljavajući odgovor i rešenje. Mislio sam da sam multipotencijalista, ali više mislim da ne. Ko zna, možda se "skrasim" sa Ničeom.
Ali, ne vredi sa "našim" ljudima, oni ama baš ništa ne razumeju, jednostavno su nazadni i bezosećajni. Sve pogrešno shvate, ne razumeju te, pa čak pokušavaju da nametnu nešto "svoje". Tako je mnogo "pametna" Tihana (Nataša) iz te grupe rekla da ja kao sebe previše analiziram, da sam neradnik, da treba da "radim" nešto konkretno, jer tako ću biti "koristan". Šta, znači sada nisam "koristan"? O, čoveče, kakvo vređanje i neprepoznavanje i nevrednovanje individue!
A zatim je drugi član grupe Milenko, jedna nabeđena budala, stavila šlag na tortu tako što me je proglasio neozbiljnim, lenjim, ovakvim-onakvim, da ja kao menjanjem interesovanja bežim od svojih "dijagnoza", da se suočim sa time. Svi mi imamo neke "dijagnoze", i šta sad, hoćemo li se vređati na toj osnovi?
Naravno, izašao sam iz te grupe "velike podrške".
I za kraj ovog prvog posta na mom blogu, da stavim samo najslađi deo, a to je moje javno obraćanje tim svinjama na facebooku:
Zbogom "balkanci"!
Naravno, uvek ima dobrih izuzetaka.
Samo želim da izjavim da sam završio sa takozvanim "balkancima", a posebno sa tobožnjim "srbima".
Svi ste vi naduvane, nazadne siledžije i nasilnici puni nerazumevanja, isfolirana lažna bagra! Završio sam sa vama! Čast izuzecima!
Od sada komuniciram isključivo sa strancima izvan "balkana". To su divni ljudi puni razumevanja i želje da pomognu, i sa njima i može da se ostvari neka saradnja i pokrene nešto.
Zbogom srpska ruljo!
Dobro je, vratio sam se nakako Ničeu ponovo, i sad mi je ponovo dobro. Baš mi je to trebalo. Uh, kakvo olakšanje! Skinuo sma sve na engleskom od njega sa torrenta. Počeo sam sa čitanjem "Basic writings of Nietzsche". Posle interesantnih uvoda u ovu zbirku, stigao sam do prve knjige u zbirci "Rođenje tragedije". Sećam se kada sam je prvi put čitao, to je bilo pre skoro 20 godina, u štampanom izdanju, nisam je baš dobro razumeo tada. Tada sam bio mnogo pogubljeniji i nezreliji nego sada. Ali, u to vreme sam bio baš zaluđen za Ničea i njegovu filozofiju, baš mi se to dopadalo, i mogu reći da me je nekako "izvlačilo" sa dna. To je trajalo jedno 4-5 godina.
Mnogo mi se dopada Ničeov stil pisanja, jer to je jedan od najautentičnijih koji postoje. On govori, piše iz srca, iz iskustva, dakle, nije samo puko i racionalno igranje sa konceptima, sa distancom, već baš naprotiv, Niče se ne distancira toliko, već se gotovo potpuno "saživljava" sa njima. On sve to duboko priživljava u sebi, i ne želi da. koncepte o kojima razmišlja, odvaja od svog života i svog životnog iskustva. Tako ja to shvatam.
Trenutno sam u njegovom uvodu jednom kasnijem izdanju knjige "Rođenje tragedije" koji se zove "Pokušaj samokritike". U njemu prilično dosta i oštro kritikuje taj svoj "mladi" rad "Rođenje tragedije" nakon 16 godina, sad, kada je iskusniji i zreliji. Toliko za sada o tome. Nastaviću ovaj divan dnevnik kako budem dalje čitao Ničea i dobijao nove uvide. Sada samo želim da izdvojim jedan citat iz tog uvoda koji mi se jako dopao i koji u jednoj rečenici sažeto opisuje suštinu knjige "Rođenje tragedije":
"Da posmatramo nauku iz perspektive umetnika, ali umetnost iz perspektive života." - Fridrih Niče, Rođenje tragedije
Evo i slike koju sam napravio sa citatom:
Odlučio sam da ovaj dnevnik objavim javno u vidu bloga, i to za sada na srpskom jeziku.
A sada želim da se ponovo osvrnem na jedan skorašnji moj doživljaj. Jako me je pogodilo i povredilo kako su se neki likovi poneli prema meni u jednoj grupi "podrške" ljudima sa mentalnim problemima. Ja sam tamo nekoliko puta "otvorio dušu" u postovima grupe a posebno u jednom događaju uživo. Otvoreno sam tamo izneo moj "problem" koji me zeza već dugo. Naime, ja sam neko ko još uvek ne zna šta hoće, i koga um vara i obmanjuje, baca me tamo-vamo, i neko sam koji često menja interesovanja. Promenio sam ih do sada sigurnio nekoliko stotina. Lako se zainteresujem za nešto, ali lako i izgubim interesovanje. Tragao sam za odgovorima, ali još uvek nisam našao zadovoljavajući odgovor i rešenje. Mislio sam da sam multipotencijalista, ali više mislim da ne. Ko zna, možda se "skrasim" sa Ničeom.
Ali, ne vredi sa "našim" ljudima, oni ama baš ništa ne razumeju, jednostavno su nazadni i bezosećajni. Sve pogrešno shvate, ne razumeju te, pa čak pokušavaju da nametnu nešto "svoje". Tako je mnogo "pametna" Tihana (Nataša) iz te grupe rekla da ja kao sebe previše analiziram, da sam neradnik, da treba da "radim" nešto konkretno, jer tako ću biti "koristan". Šta, znači sada nisam "koristan"? O, čoveče, kakvo vređanje i neprepoznavanje i nevrednovanje individue!
A zatim je drugi član grupe Milenko, jedna nabeđena budala, stavila šlag na tortu tako što me je proglasio neozbiljnim, lenjim, ovakvim-onakvim, da ja kao menjanjem interesovanja bežim od svojih "dijagnoza", da se suočim sa time. Svi mi imamo neke "dijagnoze", i šta sad, hoćemo li se vređati na toj osnovi?
Naravno, izašao sam iz te grupe "velike podrške".
I za kraj ovog prvog posta na mom blogu, da stavim samo najslađi deo, a to je moje javno obraćanje tim svinjama na facebooku:
Zbogom "balkanci"!
Naravno, uvek ima dobrih izuzetaka.
Samo želim da izjavim da sam završio sa takozvanim "balkancima", a posebno sa tobožnjim "srbima".
Svi ste vi naduvane, nazadne siledžije i nasilnici puni nerazumevanja, isfolirana lažna bagra! Završio sam sa vama! Čast izuzecima!
Od sada komuniciram isključivo sa strancima izvan "balkana". To su divni ljudi puni razumevanja i želje da pomognu, i sa njima i može da se ostvari neka saradnja i pokrene nešto.
Zbogom srpska ruljo!
