Poveravanje

Ja poverim samo kad hoću da se sazna 😄🤪
Tako i ja, najbolje mi je otići tulavoj sestrični i ispričati, a ukoliko stvarno želim da se što prije pročuje, obavezno moram naglasiti da nikome ni za živu glavu ne smije ispričati.
Onda sam miran i znam da će posao odraditi za desetku.
To "nikome ni za živu glavu ne ispričati" ona tumači kao moje amenovanje da se popne na crkveni zvonik i megafonom cijelom gradu prepriča.
 
Ukoliko imate neki problem, tajnu, bilo šta osetljivo što biste podelili sa nekim, da li biste pre sa muškim prijateljem ili sa prijateljicom podelili?
Ili pol nije bitan u tom slučaju, kolilo je bitno kakav je ko čovek?
Najgora stvar je da vaše probleme prelivate na osobe oko sebe. Svaki problem i svako rešenje je u tvojoj glavi.
 
Ukoliko imate neki problem, tajnu, bilo šta osetljivo što biste podelili sa nekim, da li biste pre sa muškim prijateljem ili sa prijateljicom podelili?
Ili pol nije bitan u tom slučaju, kolilo je bitno kakav je ko čovek?
не гледам на пол већ да ли та особа има моје поверење...
ако има онда можемо да причамо буквално о свему...
 
Otvorena sam, i otvaram se lako.
Nemam strah da će to neko iskoristiti protiv mene, šta ima neko od toga što će ispričati moj problem nekome? 🤣

Uopšte ne vidim problem u tome da drugi svi znaju kako sam i šta mi se dešava. Prihvatam empatiju, dajem istu. Tu sam za druge i očekujem i druge da budu tu.

Imam puno drugarica kvalitetne su osobe i vjerujem im, volim ih, znam da i one meni žele dobro.

A sve i da neko priča iza leđa, jel bi to trebalo mene da zamara? Taman posla. To zamara one koji pričaju o nekome ko nije tu i ne znaju sve.
Ali ja sam baš jasna, sveobuhvatna, pa ne ostavljam prostora za tumačenje.

A i trudim se biti dobar čovjek, tako da moje probleme može svako da zna. Moji problemi su uglavnom problemi koje mi prave drugi ljudi. Ne pravim ja probleme više nikome, pa je lakše i sigurna sam u sebe zbog jake samokontrole. To je sve karakter i samopoznanje.
 
Čovek često ni sebi ne može verovati, šta onda očekivati od drugih.
Umem da se prevarim još uvek, i kažem o sebi više nego što želim, ali sve ređe.
S vremenom, shvatila sam da i nisam napravila neku grešku prišavši drugom čoveku kao čovek.
Za sebe znam da ako išta umem, umem da budem prijatelj, a drugi neka vide šta će sa svojim "prijateljstvom".
Ne smatram da je iko izigrao moje poverenje.Više ne osećam ni razočarenje kada se to desi.
Postala sam ravnodušna.
I ovde su mi pričali iza leđa.Davali informacije i kad bi bili zamoljeni da to ne čine.Rade to i dalje.
A ako pitam zašto, dobijem odgovor da sam paranoična, par dijagnoza, poremećaja i sličnih etiketa.
Uz ono obavezno . pa to si ti, šta tu ima loše.I to je istina.To sam ja, ali ja bez želje ili potrebe da javno delim baš sve.
I dosadilo mi je da objašnjavam zašto je to tako.Dovoljno sam etiketirana.Samo se upitam šta bi bilo da su baš znali sve detalje moje biografije.
I tu mi dođe da pljucnem, a sebi lupim par šamara.
Dugo sam praštala.Često žmurala.Povremeno gledala kroz prste.
Posle zadnjeg perfidnog "šamara" ništa me više ne dotiče.
Umorili su me glumci, a i samu sebe sam umorila verom u ljude.
No ipak, i dalje ću prilaziti ljudima sa verom.Na njima je, ne na meni, šta će sa tom verom.
 

Back
Top