POVELJA KULINA BANA

[sklopotnica]

Повеља Дубровчанима из 1189

Ова повеља Бана Кулина из 1189 представља први сачувани босански документ и први помен словенског имена града Дубровника (Epidaurum, id est Ragusium, на тал.: Рагуса). Годину дана прије писања ове повеље Римски папа шаље 1188, дубровачком надбискупу плашт и потврђује стара права дубровачке цркве. У писму помиње српску Босну: "regnum Servilie, quod est Bosna" (српска краљевина која је Босна). То је било вријеме бана Кулина.

(regnum у то доба не мора нужно да значи "краљевина", Босна је била тада бановина)

Видјети у: И. Кукуљевић, Codex diplom, II, 148, стр 21.)

 

[Marty Misterija]

ЧОВЕК ПРАВИ СРБИН ПРАВОСЛАВАЦ

 

[Mrkalj]

Повеља Дубровчанима из 1189

Ова повеља Бана Кулина из 1189 представља први сачувани босански документ и први помен словенског имена града Дубровника (Epidaurum, id est Ragusium, на тал.: Рагуса). Годину дана прије писања ове повеље Римски папа шаље 1188, дубровачком надбискупу плашт и потврђује стара права дубровачке цркве. У писму помиње српску Босну: "regnum Servilie, quod est Bosna" (српска краљевина која је Босна). То је било вријеме бана Кулина.

(regnum у то доба не мора нужно да значи "краљевина", Босна је била тада бановина)

Видјети у: И. Кукуљевић, Codex diplom, II, 148, стр 21.)

Jozina kopija sa ruskog originala:

 

[Mrkalj]

Još malo veća slika:

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

Evo najrazlučivije fotke na internetu za sada:

 

[Mrkalj]

Povelja Kulina bana​

Kada neko o određenoj temi počne da nam priča potanko i naširoko, reći ćemo da je krenuo „od Kulina bana“. Ime ovog srednjovekovnog vladara Bosne najčešće pominjemo koristeći upravo ovu frazu, gubeći iz vida značaj jednog njegovog teksta


Najstariji pisani spomenik na srpskom narodnom jeziku, povelja Kulina bana nastala je 29. avgusta 1189. godine. U njoj postoje sličnosti u oblikovanju slova sa poveljama Nemanjića iz istog perioda, pa se na osnovu toga i pratila njihova razvojna crta, iako su postojale određene dijalekatske razlike. Povelja ima dva, jezički i grafijiski odvojena dela: na početku latinski deo a potom tekst pisan ćirilicom, na srpskom. O samoj povelji jedan od najboljih hrvatskih filologa devetnaestog veka - Vatroslav Jagić, je rekao: „Listina Kulina bana od g. 1189. prvo (je) i najstarije, što bi pisano ćirilicom a srbskim jezikom."

Povelja Kulina bana nastala je 29. avgusta 1189. godine


Pored lingvističkog i kulturnog, značaj povelje je i u tome što objašnjava neke geopolitičke prilike na Balkanskom poluostrvu nakon smrti cara Manojla Prvog Komnina. Ovaj dokument je ban Kulin uputio dubrovačkom knezu Krvašu, garantujući Dubrovčanima slobodu kretanja na teritoriji Bosne i oslobodivši dubrovačke trgovce plaćanja carine. Povelju je za bana napisao Radoje dijak, njegov pisar.

Документ је сачуван у три примерка

Najstariji primerak dokumenta, verovatno i original, nalazi se u biblioteci Ruske akademije nauka, dok su preostala dva primerka prepisi i nalaze se u Dubrovačkom arhivu. Sva tri primerka su pisana na pergamentu, rukama različitih pisara. Original ima 20 redova teksta, a list je dužine 29,2 i širine 10,2 centimetra.
Povelju je prvi objavio književnik Dimitrije Tirol u almanahu „Golubica" 1839. godine. Tada je publikovao nekoliko starih ćirilskih povelja među kojima i ovu dvojezičku. Tekst na srpskom jeziku štampao je „crkvenom ćirilicom" i on ima 18 redova, dok latinska verzija ima 13 redova. Prvo stručno izdanje sačinio je Pavle Jozef Šafarik 1851. prema kopiji koju je dobio od Jeremije Gagića. Franjo Miklošič u knjizi „Monumenta serbica" 1858. godine štampa dokument iste sadržine s napomenom da se u Sankt Peterburgu nalazi originalni primerak, a dva prepisa u Beču. To je bila prva vest o postojanju verzija istog rukopisnog dokumenta. Povelja je najčešće izdavana nekompletno, pre svega zbog prednosti date ćiriličnom delu.


https://www.rts.rs/lat/magazin/nauka/4075688/povelja-kulina-bana.html

 

[Kole11]

Jedna od najneverovatnijih podvala moderne istoriografije je vezana za ovog bosanskog vladara, tj da je on zacetnik nekakve bosanske jeresi.
Naprotiv ban Kulin je jedna od prvih zrtava ugarske okupacije Bosne, vladar koji je pod pritiskom inkvizicije 1203.g morao da se preveri i sa pravoslavlja predje u katolicantvo. Na nasilni prelazak u katolicanstvo ce kasnije biti primorani i drugi bosanski vladari, videli smo primer Stefana II iz 1343g

Pismo bosanskih verskih prvaka papskom izaslaniku kojim se odricu sizme - pravoslavlja

 

[Scott Isle]

Jedna od najneverovatnijih podvala moderne istoriografije je vezana za ovog bosanskog vladara, tj da je on zacetnik nekakve bosanske jeresi.
Naprotiv ban Kulin je jedna od prvih zrtava ugarske okupacije Bosne, vladar koji je pod pritiskom inkvizicije 1203.g morao da se preveri i sa pravoslavlja predje u katolicantvo. Na nasilni prelazak u katolicanstvo ce kasnije biti primorani i drugi bosanski vladari, videli smo primer Stefana II iz 1343g

To za pravoslavlje je upitno. Jedino sto znamo je da Bosna nije pod splitskom nadbiskupijom.
Jeste pod podgorickom nadbiskupijom. A ta nadbiskupija navodno tek dobija apostolstvo pod Rastkom Nemanjicem. Do tada crkva nije apostolska, navodno. U stvari mi ne znamo ni je li apostolska ni pod Rastkom.
Crkva kod nas niti je apostolska niti je rimska saborna. Vjekovima. Ona je carska srpska, i u Bosni, dakle posebna i jeste sizmaticna na Rim, takva je nasa crkva. Namjerno. Takva nam je crkva, i Car i vjera od pamtivjeka.

 

[Kole11]

To za pravoslavlje je upitno. Jedino sto znamo je da Bosna nije pod splitskom nadbiskupijom.
Jeste pod podgorickom nadbiskupijom. A ta nadbiskupija navodno tek dobija apostolstvo pod Rastkom Nemanjicem. Do tada crkva nije apostolska, navodno. U stvari mi ne znamo ni je li apostolska ni pod Rastkom.

Nema sumnje, oni se odricu u prvom redu pravoslavlja "In primis abrenuntiamus scismati , quo ducimur infamati", i posle kazu da vise nece da pruzaju podrsku manihejcima i jereticima koji pristizu u Bosnu.

Podgoricka nadbiskupija je tada bila pod Vukanom Nemanjicem koji se takodje preverio Rimu i on je prvi da tako kazem, tuzio bana Kulina i pokrenuo inkviziciju prema njemu.

 

[Scott Isle]

Nema sumnje, oni se odricu u prvom redu pravoslavlja "In primis abrenuntiamus scismati , quo ducimur infamati", i posle kazu da vise nece da pruzaju podrsku manihejcima i jereticima koji pristizu u Bosnu.

Pogledajte prilog 1398665

Podgoricka nadbiskupija je tada bila pod Vukanom Nemanjicem koji se takodje preverio Rimu i on je prvi da tako kazem, tuzio bana Kulina i pokrenuo inkviziciju prema njemu.

To za Vukana trebas objasniti o cemu se radi. Te teze su bazirane na krunisanju, a to nema veze sa nadbiskupijom u Podgorici.
Sto se tice pravoslavlja, u dokumentu kolko vidim ne pise katolicanstvo ni ortodoksija ni pravoslavlje.

 

[Kole11]

To za Vukana trebas objasniti o cemu se radi. Te teze su bazirane na krunisanju, a to nema veze sa nadbiskupijom u Podgorici.
Sto se tice pravoslavlja, u dokumentu kolko vidim ne pise katolicanstvo ni ortodoksija ni pravoslavlje.

Za pravoslavce te epohe latinski izraz je šizmatici, to je opšte poznato.

Vukan je preverio, napustio pravoslavlje, to je poznato, ima to kod Farlatija.

Uostalom zašto bi pravoslavni kralj tužakao bilo koga kod Pape, to nema nikakvog smisla?

Upravo suprotno, on je preverio a Bosna je bila pod Dukljom u verskom smislu, i zato je pokrenuo proces protiv Kulina.

 

[Scott Isle]

Za pravoslavce te epohe latinski izraz je šizmatici, to je opšte poznato.

Vukan je preverio, napustio pravoslavlje, to je poznato, ima to kod Farlatija.
Pogledajte prilog 1398669
Uostalom zašto bi pravoslavni kralj tužakao bilo koga kod Pape, to nema nikakvog smisla?

Upravo suprotno, on je preverio a Bosna je bila pod Dukljom u verskom smislu, i zato je pokrenuo proces protiv Kulina.

Odlican materijal Kole! Dakle podgoricka nadbisupija je bila pod Vukanom a ne pod carem Stefanom i tu je nastao problem. Doslo je do otudjenja carske crkve od Cara.
Ima li prevod Farlatija na nas jezik?

 

[Scott Isle]

Za pravoslavce te epohe latinski izraz je šizmatici, to je opšte poznato.

Ovo je prije Raska Nemanjica. Te stvari o grckoj sizmi i prirrodi nase ckrve i njihove karakterizacije treba uzeti sa rezervom.

Je li pise kod Farlatija da je papa poslao biskupe i nadbiskupa i svestenike? Illi je samo krunisao Vukana za }Kralja? Je li Grgur dosao u Bar po carskoj naredbi ili po papskoj duznosti? Postoje li detalji o crkvi ili imamo samo krunisanje?

 

[Kole11]

Odlican materijal Kole! Dakle podgoricka nadbisupija je bila pod Vukanom a ne pod carem Stefanom i tu je nastao problem. Doslo je do otudjenja carske crkve od Cara.
Ima li prevod Farlatija na nas jezik?

Ne da nema prevoda nego nisam primetio da ga bilo ko uopste I pominje.

 

[Scott Isle]

Ne da nema prevoda nego nisam primetio da ga bilo ko uopste I pominje.

To treba prevesti.

 

[Kole11]

To treba prevesti.

Prema Farlatiju Rim I Carigrad su se podelili vec u 9.veku Fotijevom sizmom.
Dalmacija I Bosna su pripali Carigradu, medjutim Rim je ubrzo povratio Dalmaciju a Bosna je ostala pod Carigradom sve do 1136 godine I ugarske okupacije.

 

[Kole11]

Verovatno su sve srpske primorske drzave bile u obavezi da prate ovu podelu, pa je tako pretpostavljam I Vukan ukoliko je bio nezavistan od Stefana, bio u obavezi da se okrene Rimu.

 

[Scott Isle]

Prema Farlatiju Rim I Carigrad su se podelili vec u 9.veku Fotijevom sizmom.
Dalmacija I Bosna su pripali Carigradu, medjutim Rim je ubrzo povratio Dalmaciju a Bosna je ostala pod Carigradom sve do 1136 godine I ugarske okupacije.

To je potpuno dosljedno papskom prelasku sabornosti od rimskog cara na Karla Velikog. Dakle Farlati odlicno pise i mora biti preveden.

Verovatno su sve srpske primorske drzave bile u obavezi da prate ovu podelu, pa je tako pretpostavljam I Vukan ukoliko je bio nezavistan od Stefana, bio u obavezi da se okrene Rimu.

Pa znamo da je srpskog Kneza Hrvatske krunisao Papa za Kralja i on je priznat za Kralja Dalmacije od Pape i Franaka, u vrijeme Mihalje, dakle oko 1060. godine. To je sizma kod nas.
Taj navod za bitnost 1134. godine strci. Nije u skladu sa izvorima.

 

[Scott Isle]

Prema Farlatiju Rim I Carigrad su se podelili vec u 9.veku Fotijevom sizmom.
Dalmacija I Bosna su pripali Carigradu, medjutim Rim je ubrzo povratio Dalmaciju a Bosna je ostala pod Carigradom sve do 1136 godine I ugarske okupacije.

To je ovo?

 

[Kole11]

To je potpuno dosljedno papskom prelasku sabornosti od rimskog cara na Karla Velikog. Dakle Farlati odlicno pise i mora biti preveden.



Pa znamo da je srpskog Kneza Hrvatske krunisao Papa za Kralja i on je priznat za Kralja Dalmacije od Pape i Franaka, u vrijeme Mihalje, dakle oko 1060. godine. To je sizma kod nas.
Taj navod za bitnost 1134. godine strci. Nije u skladu sa izvorima.

1136 godina je vezana za Bosnu a ne za Dalmaciju.
Ali tek sada kapiram o cemu ti sve vreme pricas. Ti smatras da je papa zaista krunisao nekog srpskog vladara u Dalmaciji I da je to zapravo zacetak podele iz koje ce iznici hrvatska nacija?

 

[Kole11]

To je ovo?

Pogledajte prilog 1398686

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Illyricum_sacrum

Ovde su linkovi prema sacuvanim izdanjima.

 

[Scott Isle]

1136 godina je vezana za Bosnu a ne za Dalmaciju.
Ali tek sada kapiram o cemu ti sve vreme pricas. Ti smatras da je papa zaista krunisao nekog srpskog vladara u Dalmaciji I da je to zapravo zacetak podele iz koje ce iznici hrvatska nacija?

Ne hrvatske nacije, nego raskola Kraljevine Dalmacije.
Hrvati postoje, to znamo po DAI, imaju imena Muklo Lobel Hrobat. Hrvati postoje od davnina. Cak stavise, imaju banovinu u Lici. I imaju svoju zupu u Splitu gdje se nalazi nadbiskupija.
Knezevina Hrvatska s druge strane je srpska, tamo vladaju srpske loze. Dio je Kraljevine Dalmacije.

 

[Kole11]

Ne hrvatske nacije, nego raskola Kraljevine Dalmacije.
Hrvati postoje, to znamo po DAI, imaju imena Muklo Lobel Hrobat. Hrvati postoje od davnina.
Knezevina Hrvatska s druge strane je srpska, tamo vladaju srpske loze. Dio je Kraljevine Dalmacije.

Cekaj ako je knezevina Hrvatska srpska gde onda zive Hrvati?