Zdravo svima! ja nemam neki klasican problem,nego samo dilemu sta uraditi,pa rekoh da pitam ostale forumase sta bi oni uradili na mom mestu.pre dva,tri dana sam bila u kaficu i u mojoj blizini je sedeo momak koji se stalno okretao i gledao u mom pravcu i pritom mi se smesio.Meni je on simpatican jos od pre nekoliko meseci,a sad sam se ponadala da sam mozda i ja njemu.Zbog toga bih preuzela inicijativu.Inace je iz mog grada,ali se ne znamo licno,a i nemamo neke zajednicke prijatelje koji bi nas upoznali,tako da mi ne ostaje mnogo opcija. Prvo sto mi pada na pamet je da mu posaljem poruku preko mobilnog i da mu se predstavim i tako cu odmah videti reakciju.A opet,to mi sa druge strane deluje malo detinjasto,tako da ne znam sta da radim...Ne bih da mu prilazim da se upoznamo,posto sam vec to radila i iskustva mi nisu bas najlepsa.Sta biste vi,iskreno,na mom mestu?
U banci gde imam račun radi jedna službenica toplih plavih očiju.Vidi se da je to dobra osoba,sa osmehom u očima,onim osmehom koji nije službeni,sa strpljenjem i ljubaznošću koja nije istinski svojstvena šalterskim službenicama.
Želeo sam da je upoznam,ali mi spopadanje na radnom mestu nije svojstveno,a mislim i da je nepristojno i neprijatno.
Izađem ja jedne večeri u na jedno mesto sa živom svirkom,tutnji muzika,gužva strašna,stojeći se pije.
Ugledam je,sa svojim je drugaricama,ono, oformile krug,zatvoren krug,nema pristupa.Nije me to obeshrabrilo.Priđem sa fronta,tj njoj sa lica ,blago dodirnem članice kruga,da bi se odmakle,bočno zađem u krug.Ona shvata da ću se njoj obratiti zato što mi je uhvatila dva duga pogleda i zato što vidi da prilazim.Pijucka svoje piće, i gleda u stranu,kao :"'ajde priđi,ali da ne bude da sam očajna"Nagnem se do njenog uha i kažem"Izvini,ovde ne čujem ni sopstvene misli,imaš li malo vremena,treba mi nekoliko odgovora,možemo li da izađemo ,na trenutak?"
"Da,da,nema problema"
Izlazimo,čuje se muzika i napolju,ali se čujemo i mi
"Znaš,nisam smislio nikakav izgovor za razgovor,ali mi se čini da si ti devojka oko koje se vredi potruditi.Voleo bih da te upoznam,ali nemamo zajedničkih prijatelja,a ni prilika za spontano upoznavanje.Mislim,nismo školarci pa da se viđamo na velikom odmoru.Verujem da je i ova prilika jednako dobra kao i sve druge.Vreme se lako gubi u odlaganju rešenja,zato sam odlučio da te večeras priđem i kažem šta imam...."
U tvojoj situacij ja sam ovako uradio.Možda bi i ti mogla.Malo prilagodi tekst
Nije ni bitan tekst,ako ima privlačnosti...ipak,nešto se mora i reći
Ako se odlučiš za telefon ,bolje je da ga nazoveš posle prve poruke ,da ne bi pomislio da ga lože ortaci.Ako te zbunjuje verbalna komunikacija nastavi sa porukama,ali važno je da ti čuje glas.