potreban recept za spravljanje kefira!

[originalko11]

Veliki pozdrav za sve na forumu,

verovatno jeste malo neobican zahtev, ali kako zivim u inostranstvu (gde od kefira "ni traga - ni glasa"), najlepse umoljavam ako postoji neko ko bi mi potencijalno odgonetnuo tajnu spravljanja kefira (za koga znam da se moze najregularnije nabaviti u nasim prodavnicama - ovde nista!)... Naime, skoro sam procitala za njegovu zdravstvenu delotvornost, posebno kad je u pitanju lecenje kancera debelog creva, pa molim ako neko moze da mi da makar pribliznu recepturu istog (koga bih izvesno pokusala u kucnoj radinosti da pripremim). Unapred mnogo hvala!

 

[smeh]

Koliko sam ja upoznata i jogurt, i pavlaka, i kiselo mleko, pa i kefir nastaju radom gljivica (zapravo se i razlikuju po vrsti gljivica i procentu mlečne masti), tako da bi ti za "proizvodnju" kefira, pored recepture, bile neophodne gljivice čijim radom nastaje.
Poznato mi je da se u kućnoj radinosti vrlo lepo i uspešno prave jogurt i kiselo mleko, a da se kao "ukvasa" (odnosno gljivice) upotrebljava upravo kiselo mleko, odnosno jogurt. Po toj analogiji, mogla bi odneti (tamo gde si) izvesnu količinu kefira i upotrebiti ga za pravljenje istog i dalje kao "ukvasu" koristiti malu količinu onog koji si sama "proizvela".

 

[intra]

Znao sam nekad kako se zvahu te gljivice...

 

[jagodica]

uzmesh mleko iz radnje i sednesh u kuhinju. uzmesh jednu plavu svecu i zapalish je. dok ona gori vices ciribu ciriba. ostavish u frizider pored slanine to mleko. odes da spavas a svecu ugasis. ne peres zube pre spavanja. kad se probudis...

e salim se

ovo je glupo ali dok sam pisala bilo mi je ok

 

[loga]

DOMACI KEFIR

Tradicionalni način proizvodnje kefira je moguć u domaćinstvu i u manjim mlekarama i vrlo je jednostavan. Pri ovoj proizvodnji kefirna zrna se koriste kao starter kultura. Postupak je sledeći: u pasterizovano ili prokuvano i ohlađeno na 20°C mleko dodaju se kefirna zrna, inkubira se dok se mleko ne zgruša, a to je obično 24 sata na 22°C. Posle inkubacije, kefirna zrna se ceđenjem kroz plastičnu cediljku odvajaju od ostalog mleka. Odvojena kefirna zrna se ispiraju prokuvalom ohlađenom vodom i prekontrolišu da li ima sluzavih, smeđe obojenih ili na neki drugi način promenjenih zrna, koja se odbacuju. Posle ispiranja i kontrole, zrna se ponovo prenose u mleko da bi se započeo novi proces fermentacije i ceo postupak se tako ponavlja svaka 24 časa. Kod proizvodnje kefira potrebno je obratiti pažnju na jedan deo zrna dođe 10-15 delova mleka i da je temperatura optimalna. Na temperaturi nižoj od 20°C bakterije se slabije razmnožavaju, pa gljivice postaju dominantne i stvara se više alkohola i ugljen-dioksida, a manje mlečne kiseline. Dok na višoj tempetaturi gljivice postaju sluzave, a bakterije stvaraju više mlečne kiseline nego što je uobičajeno, pa kefir postaje prekiseo. Proceđeni kefir puni se u boce i zri u frižideru 24-48 sati pri 10-15°C. Ovo zrenje pogoduje rastu kvasca i u ovom periodu nastaje ugljen-dioksid i alkohol, a kefir dobija penušavu konzistenciju.

U domaćinstvu najbolje je prviti kefir u zatvorenoj staklenoj tegli na sobnoj temperaturi. Pri tome treba posvetiti posebnu pažnju higijeni pribora koji se koristi. Pripremajući kefir na ovaj način može se svakog dana u domaćinstvu imati zdrav, hranjiv i osvežavajući napitak.
Izvor:
http://www.gastronomija.info.