Poslednji put kada sam dolazio u Srbiju sam imao uzasno iskustvo. Prvo mi je bilo lose u avionu (nikada nisam imao mucninu i sl.), mislim da su smanjili kolicinu kiseonika (predpostavljam da stede) pa je bio neki ustajao vazduh, zagusljivo (a nesmes da otvoris prozor da napravis promaju). Oni wc mali nemozes da se okrenes. Ok, reko josmalo pa cemo sleteti u Cirih pa cu tamo da idem u wc, medjutim cekali smo na dozvolu da sletimo pa sam umesto 2h izmedju letova imao svega 25 min. A morao sam ponovo da idem na carinsku kontrolu... Dodjem na red da stavim sve stvari u onu plasticnu kutiju (imao sam u torbi sa sobom netbook to je prva generacija malih lakih mobilnih uredjaj preteca tableta). Cujem ja zenski glas iza mene kaze: Izvadite sve iz torbe. Ja mislio neka od putnica, mislim mani me se zeno ide mi se WC... Kazem ja ma to je samo mali netbook nema vise nista u torbici ionako se vidi na rengenu. Kaze ona meni: Mi volimo male stvari! WTF ja se okrenem kad ono brate zena ko grmal, ogromna 3 puta veca od mene. Meni proslo kroz glavu: Gde se raspravljam ako me odvede tamo sastrane, pa me skine i pozne de me detaljno pregleda ima od muke nesamo da se upiskim nego cu na pravdi boga i da se uke***. Povadio sam i sta je trebalo i stanije, Posto sam prosao carinu ostalo mi jos 10 minuta, reko stici cu do WC. Nekako otrcim do WC sav se oznojao, reserupan onaj narod me gleda u cudu i kad sam izlazio iz WC okliznem se na stepenice i udarim koleno imam jos 4 minuta, Trcim, santam, dahcem sav zajapuren stignem u zadnji momenat. Napokon Srbija, slecemo na arodrom ali ze avion parkirao negde na pisti, valjda nije bilo mesta za parkiranje otkud znam. Prikljucili su stepenice i mi, putnici stojimo na pisti, kisica pocela da ispada. Dosli neki radnici odvukli stepenice, osoblje aviona zatvorilo vrata i avion krenuo negde valjda da se parkira. Nas stotinjak stojimo na airodrumu ko krdo ovaca, niko nezna gde treba da idemo. Vidim ja u daljini neke kucice, otkud znam... Neka starija zena vice 19h putujem iz Australije pa ovo nema nigde... Svi gunjaju, gisa se pojacava, reko idem ja do tih kucica pa valjda ce biti neko od radnika, pa cu pitati (ko pita ne skita). Kreno ja, krenuse ovi ljudi zamnom, misle on zna (osecao sam se kao veliki ON). Idem ja tako svojim putem a stado me prati. Dosli do kucica a tamo neki salteri prazni nema nikog. Neki grmal, valjda izgubi zivce poceo da vice: Alo bre, je'l radi neko ovde. Kako vas nije sramota. Ostavi ste nas na kisi, sram vas bilo. Psuje... Pjavlju se iza zida neko uniformisano lice, sa cinovima i kaze meni "sta se ders". Oh, vidim ja neki seljak. Kazem: Nisam ja vikao, putnicu su nervozni, znate dugo putujemo, svi smo umorni, mokri... Kaze on meni: Sta hoces? Ja sad gledam, reko pa zelim da prodjem kontrolu pa da idem, brat me ceka... Kaze daj pasos, ja mu dam Srpski pasos i on nesto tamo gleda, onaj putnik pono poceo da se vice i njih dvojica pocnu da se svadjaju ovaj u uniformi drzi moj pasos i nikako da mi vrati. Obojica crvenu u licu vicu, sad neznam dali ovaj pjuje dok govori ili to kisica... Reko molim vas ako moze daj te moj pasaos pa da idem... Da on meni pasos: Na! Reko molim vas a na koju stranu? Kaze sta oces ti bre! Reko izvinjavam se neznam gde teba da idem. Odmah on rukom i pokaze tamo prema nekom zidu. Reko ovi kako su krenuli ce da me streljaju. Odem do tog zida i vidim da iza zida ima neki prolaz, prodjem ja tuda i vidim neke gume koje vise, prodjem kroz te kume i vidim ljudi stoje, ispadaju koferi na pokretnoj traci. Reko dobro sad samo treba da nadjem gde mi izlazi kofer. Nijedan monitor neradi, na salteru za informacije nikog. Vratim se ja nazad tamo gde ovi ljudi stoje, pitam putnike, niko nezna... srecom naidje neka zena i kaze vi treba da idete okolo vas kofer ce da izadje sa druge strane, reko gde sad oped da idem ko u onoj igrici "pacman". Srecom zena mi objasni i odem i vidim moj kofer stoji ceka. Uzmem kofer, pratim druge ljude, vidim rodbinu, izljubimo se i udjemo u kola. Ja im pricam kako sam prosao, reko da vidim da mi se nije pasos pokvasio iznutra pa da se slepe stranice ako je mokar. Kad sam otvorio pasos a ono onaj uniformisani mi lupio vizu na 30 dana u srpski pasos...
