kakobihrekkao
Početnik
- Poruka
- 11
Dugo smo zajedno, veza na daljinu je u pitanju. I stvarno negde mislim da sam našla ljubav svog života.
Ali, pre dve godine decko je izgubio najbližu osobu u porodici. To je naravno povuklo sa sobom razne faze i promene, što je i normalno i očekivano. I nekako većinski je želeo da kroz sve to ide sam. I nas dvoje smo imali različite faze kroz sve to. Prošle godine nije želeo da se vidimo negde oko 4 meseca jer je želeo da nekako sve to proba sam da reši. Smatrao je da sam ja videla dovoljno lošega. Iako sam ga ja uveravala da mi nijednog trenutka nije bio težak i da mi to nikad ne bi uticalo na osecanja prema njemu. I stojim iza toga i dalje je sve isto što se toga tice.
Skoro mi je rekao da je tada mislio da ce sve stvari resavati solo u zivotu, iako nije zeleo.
Međutim, mi smo stvarno oboje pričali da smo tim. Duže vreme nisam sigurna da li je tako. Shvatam i ne želim da ga pritiskam da se otvara, ali sada kada ga je depresija udarila malo jače, želi apsolutno sve sam. Samo sada želi da se izoluje od apsolutno svih. Dok kako kaže, ne odradi taj prvi deo sam, posle neće sklanjati ljude. Ali, ovo odavno nije "prvi deo".
Ono što mene buni, ovo se ne dešava prvi put, ne mislim da je pametno izolovati se ako mu je već takav haos u glavi. Ali ne želi ni terapiju, ni nista, tvrdoglavo je zacrtao ovo. Takođe, logično, ne zna koliko će trajati, ali ja sam rekla da obzirom da se više puta izolovao do sad, ne bi mi bilo okej da se ne vidimo 9 meseci na primer, na šta je on odgovorio "pa onda ti ni sad nije okej". Ja sam rekla da nije isto neki mesec (koji je već prosao) i 9 meseci. Takođe, nase svađe, stvari koje se meni dešavaju u životu, sam stavila po strani, iako imam trenutno neke prelomne trenutke. Ali sam jako zbunjena. I taj tim o kom smo toliko pričali, nisam sigurna koliko je realan. Jer nije to jednosmerna ulica i samo za moje stvari.
Imali smo i više svađa. Često je umeo biti defanzivan i ne kažem, nekada ni ja ne bih stvari komunicirala na pravi način. Ali na primer tokom jedne veće svađe priznao mi je, jer sam videla da se ponaša drugačije, hladnije, da je rešio da bude hladan u svađama jer mu je tako lakše. Ne zna kako drugačije, jer nismo uspevali tada da rešimo stvari.
Navodim to kao primer jer je dosta stvari nekako sam odlučio, čak i one vezano za nas.
Ovo za nevidanje mi nije ni rekao sam, nego sam ja došla do toga slučajno kroz razgovor.
Jako mi stoje u glavi pitanja da li ovo ima poentu? Da li on uopšte može biti timski igrač kad zagusti ili ne?
Ponavlja mi kako u njegovoj glavi nije isto kao pre, sad je drugačije. Ja sam mu rekla, okej, verujem ti, ali moraš i ti shvatiti da ja vidim iste stvari.
i zaista razumem da tu neku volju zeli sam da nađe i na kraju dana, samo on to i može, ne može niko drugi umesto njega. Trudim se, stvarno se trudim da razumem, ali istovremeno neki deo mene kaže da mu ovo nije okej.
Ne tražim da nama sada veza ide punom parom, već je stavljeno dosta toga na pauzu, bitno je sad da on bude okej. Ali, onda vidim da je ipak imao elana za neke stvari i onda se osećam kao, kakva god da je faza, da mene prvu gasi jer sam mu najbliža. I stvarno se trudim da ne shvatam lično, ali mi ne uspeva uvek, zbog ovih pitanja iznad. I momenat kada je rekao da zajednicki život (koji pogotovo u vezi na daljinu jeste cilj, jer kao, ****** ne viđamo se mi toliko često i hteli smo to oboje) sada vidi kao check listu, a ne nesto lepo. Trudim se da ne shvatim lično, jer kapiram da mu mozak nije svoj na svome sad.
I da, rekao je da mu viđanje sa mnom ne bi prijalo, jer mora ovo da reši, a da kad je sa mnom bude srećan i onda ga ovo uhvati kasnije. Na šta sam ja rekla, okej, ali kad ti dodju te misli, što ne bi podelio sa mnom, rekao je da ne bi kvario atmosferu. Tu se vraćamo na priču tima, koji je izgleda samo na papiru. Više puta sam mu rekla, čoveče, nisam sa tobom da bih bila sa tobom samo kad je tebi sve dobro i sjajno, kao, tu sam, kako god da je.
Izvinite na ovako dugoj objavi, ne znam kako bih kraće dočarala iole. Volela bih da čujem vaša mišljenja
Ali, pre dve godine decko je izgubio najbližu osobu u porodici. To je naravno povuklo sa sobom razne faze i promene, što je i normalno i očekivano. I nekako većinski je želeo da kroz sve to ide sam. I nas dvoje smo imali različite faze kroz sve to. Prošle godine nije želeo da se vidimo negde oko 4 meseca jer je želeo da nekako sve to proba sam da reši. Smatrao je da sam ja videla dovoljno lošega. Iako sam ga ja uveravala da mi nijednog trenutka nije bio težak i da mi to nikad ne bi uticalo na osecanja prema njemu. I stojim iza toga i dalje je sve isto što se toga tice.
Skoro mi je rekao da je tada mislio da ce sve stvari resavati solo u zivotu, iako nije zeleo.
Međutim, mi smo stvarno oboje pričali da smo tim. Duže vreme nisam sigurna da li je tako. Shvatam i ne želim da ga pritiskam da se otvara, ali sada kada ga je depresija udarila malo jače, želi apsolutno sve sam. Samo sada želi da se izoluje od apsolutno svih. Dok kako kaže, ne odradi taj prvi deo sam, posle neće sklanjati ljude. Ali, ovo odavno nije "prvi deo".
Ono što mene buni, ovo se ne dešava prvi put, ne mislim da je pametno izolovati se ako mu je već takav haos u glavi. Ali ne želi ni terapiju, ni nista, tvrdoglavo je zacrtao ovo. Takođe, logično, ne zna koliko će trajati, ali ja sam rekla da obzirom da se više puta izolovao do sad, ne bi mi bilo okej da se ne vidimo 9 meseci na primer, na šta je on odgovorio "pa onda ti ni sad nije okej". Ja sam rekla da nije isto neki mesec (koji je već prosao) i 9 meseci. Takođe, nase svađe, stvari koje se meni dešavaju u životu, sam stavila po strani, iako imam trenutno neke prelomne trenutke. Ali sam jako zbunjena. I taj tim o kom smo toliko pričali, nisam sigurna koliko je realan. Jer nije to jednosmerna ulica i samo za moje stvari.
Imali smo i više svađa. Često je umeo biti defanzivan i ne kažem, nekada ni ja ne bih stvari komunicirala na pravi način. Ali na primer tokom jedne veće svađe priznao mi je, jer sam videla da se ponaša drugačije, hladnije, da je rešio da bude hladan u svađama jer mu je tako lakše. Ne zna kako drugačije, jer nismo uspevali tada da rešimo stvari.
Navodim to kao primer jer je dosta stvari nekako sam odlučio, čak i one vezano za nas.
Ovo za nevidanje mi nije ni rekao sam, nego sam ja došla do toga slučajno kroz razgovor.
Jako mi stoje u glavi pitanja da li ovo ima poentu? Da li on uopšte može biti timski igrač kad zagusti ili ne?
Ponavlja mi kako u njegovoj glavi nije isto kao pre, sad je drugačije. Ja sam mu rekla, okej, verujem ti, ali moraš i ti shvatiti da ja vidim iste stvari.
i zaista razumem da tu neku volju zeli sam da nađe i na kraju dana, samo on to i može, ne može niko drugi umesto njega. Trudim se, stvarno se trudim da razumem, ali istovremeno neki deo mene kaže da mu ovo nije okej.
Ne tražim da nama sada veza ide punom parom, već je stavljeno dosta toga na pauzu, bitno je sad da on bude okej. Ali, onda vidim da je ipak imao elana za neke stvari i onda se osećam kao, kakva god da je faza, da mene prvu gasi jer sam mu najbliža. I stvarno se trudim da ne shvatam lično, ali mi ne uspeva uvek, zbog ovih pitanja iznad. I momenat kada je rekao da zajednicki život (koji pogotovo u vezi na daljinu jeste cilj, jer kao, ****** ne viđamo se mi toliko često i hteli smo to oboje) sada vidi kao check listu, a ne nesto lepo. Trudim se da ne shvatim lično, jer kapiram da mu mozak nije svoj na svome sad.
I da, rekao je da mu viđanje sa mnom ne bi prijalo, jer mora ovo da reši, a da kad je sa mnom bude srećan i onda ga ovo uhvati kasnije. Na šta sam ja rekla, okej, ali kad ti dodju te misli, što ne bi podelio sa mnom, rekao je da ne bi kvario atmosferu. Tu se vraćamo na priču tima, koji je izgleda samo na papiru. Više puta sam mu rekla, čoveče, nisam sa tobom da bih bila sa tobom samo kad je tebi sve dobro i sjajno, kao, tu sam, kako god da je.
Izvinite na ovako dugoj objavi, ne znam kako bih kraće dočarala iole. Volela bih da čujem vaša mišljenja
