Potreba za jednakošću

[Steinadler]

U čemu se nalazi potreba odredjenih ljudi za promocijom jednakosti u društvu, koje je po svojoj prirodi, nejednako?
Razni pokreti liberala, socijalista, demokrata, komunista i drugih, u svojim ideologijama često sadrže ideju prava na jednakost.
Paradoksalno je i to da su sistemi koji se zalažu za jednakost, konstruisani upravo na nejednakosti, tj. po hijerarhiji.
Ideja jednakosti predstavlja kršenje prava pojedinca na nejednakost, tj. na slobodu.
Neke ideje jednakosti pokušavaju anulirati odredjene društvene opozite koji su u suštini opasni za prosperitet društva, recimo anuliranje prava izmedju sposobnih i nesposobnih, stručnih i nestručnih, stavljajući njihova prava pod znak jednakosti.

Danas je očit primjer problema prava jednakosti, u smislu glasanja, izbora vlasti. Dakle imamo činjenicu da je društvo nejednako i da postoji uvijek prisutan prirodan rang medju ljudima u društvu. Demokratsko društvo zaobilazeći obrazovanje, stručnost, kompetencije itd. daje pravo glasa svakome! Matematika kaže, da je u društvu najviše mediokriteta, sabrano sa onima ispod tog nivoa, jasno ocrtava matematiku glasačkog tijela jednog društva. Npr. 20% obrazovanih, svjesnih, kompetentnih za pravo glasa, neće imati nikakvu šansu protiv ostatka sijepe, nestručne, nesvjesne družine koja je podložna jeftinom programiranju!
Takodje, ljudi imaju pravo da svako može biti roditelj, bez ikakvog predznanja o roditeljstvu, to često rezultira neadekvatnim vaspitanjem i odgojem djece koja odlaze u nepovratno krivom smjeru patnje.
Zamislite hor sa pravom jednakosti u kojem je svima dozvoljeno da pjevaju, i hor u kojem imaju pravo samo da pjevaju oni sa najljepšim i najkompetentnijim glasom, koji će zvučati ljepše, nema potrebe pitati. Tako je i sa ostalim oblastima.
Ideje jednakosti opasne su, jer upravo podstiču ono čemu se zdrava filozofija često ruga, masu, rulju, gomilu...

 

[bmaxa]

Како рече Орвел беше сви смо једнаки, само су неки једнакији од других. Друштва која теже једнакости,
показало се, теже ка томе да сви буду једнако сиромашни, осим повлашћених у власти.
Што се тиче гласања, ту је онај мото: ”два лоша, убише Милоша”. Дакле стављајући знак
једнакости гласа неког са ниском интелигенцијом и неком са високом, долазимо до
тога да је демократија владавина манипулатора, јер се глупима да лако манипулисати...

 

[Kažu "strani plaćenik"]

U čemu se nalazi potreba odredjenih ljudi za promocijom jednakosti u društvu, koje je po svojoj prirodi, nejednako?

У потреби да имају једнако право као и сви остали чланови друштва који живе у истој земљи и по истим законима. Не би постављао то питање да си неко ко има мања права од комшије.

 

[Jary]

mozda iz prirode gde sve tezi da se izjednaci

 

[LBarbara]

U čemu se nalazi potreba odredjenih ljudi za promocijom jednakosti u društvu, koje je po svojoj prirodi, nejednako?
Razni pokreti liberala, socijalista, demokrata, komunista i drugih, u svojim ideologijama često sadrže ideju prava na jednakost.
Paradoksalno je i to da su sistemi koji se zalažu za jednakost, konstruisani upravo na nejednakosti, tj. po hijerarhiji.
Ideja jednakosti predstavlja kršenje prava pojedinca na nejednakost, tj. na slobodu.
Neke ideje jednakosti pokušavaju anulirati odredjene društvene opozite koji su u suštini opasni za prosperitet društva, recimo anuliranje prava izmedju sposobnih i nesposobnih, stručnih i nestručnih, stavljajući njihova prava pod znak jednakosti.

Danas je očit primjer problema prava jednakosti, u smislu glasanja, izbora vlasti. Dakle imamo činjenicu da je društvo nejednako i da postoji uvijek prisutan prirodan rang medju ljudima u društvu. Demokratsko društvo zaobilazeći obrazovanje, stručnost, kompetencije itd. daje pravo glasa svakome! Matematika kaže, da je u društvu najviše mediokriteta, sabrano sa onima ispod tog nivoa, jasno ocrtava matematiku glasačkog tijela jednog društva. Npr. 20% obrazovanih, svjesnih, kompetentnih za pravo glasa, neće imati nikakvu šansu protiv ostatka sijepe, nestručne, nesvjesne družine koja je podložna jeftinom programiranju!
Takodje, ljudi imaju pravo da svako može biti roditelj, bez ikakvog predznanja o roditeljstvu, to često rezultira neadekvatnim vaspitanjem i odgojem djece koja odlaze u nepovratno krivom smjeru patnje.
Zamislite hor sa pravom jednakosti u kojem je svima dozvoljeno da pjevaju, i hor u kojem imaju pravo samo da pjevaju oni sa najljepšim i najkompetentnijim glasom, koji će zvučati ljepše, nema potrebe pitati. Tako je i sa ostalim oblastima.
Ideje jednakosti opasne su, jer upravo podstiču ono čemu se zdrava filozofija često ruga, masu, rulju, gomilu...

..i medju filozofima imamo dve frakcije koje analiziraju ideju jednakosti..
Jednu frakciju cine, recimo, Platon i Volter a drugu Sokrat i Nice...
Platon je verovao da svaki sloj drustva treba da ima jednake mogucnosti za obrazovanje i razvoj svojih potencijala
i da svi treba da imaju pristup znanju i vestinama bez obzira na njihovo poreklo ili drustveni status.
Slican njemu je i Volter koji je zagovarao jednakost pred zakonom ali ne i potpunu socijalnu jednakost..
Verovao je da je razlicitost medju ljudima prirodna i da bi drustvo trebalo da podstice rivalitet..mislim da je
njegov smisao za demokraticnost nasiroko primenjen u savremenom svetu..
Sa druge strane imamo Sokrata koji je kritikovao demokratiju, smatrao je da vecina ljudi nije dovoljno obrazovana
i moralno ispravna da bi donosila dobre i racionalne odluke i da iz tog razloga vecina ne bi trebalo da ima moc nad manjinom..
Naravno, Niceu se svidela upravo ta Sokratova ideja o jednakosti ( koja i nije zapisana vec izvedena iz nekih njegovih
spisa) pa je sve to preveo na neki svoj "jezik"......dakle, Nice smatra da je ideja o jednakosti postala previse
dominantna u savremenom svetu i da je upravo ta ideja dovela svet do sivila i prosecnosti..
Tacnije, on konkretno smatra da svaki pojedinac treba da se bori da bude najbolji sto moze biti a ne da bude jednak drugima..
Naravno, Nice smtra da postoji i prirodna hijerarhija medju ljudima gde su neki ljudi prirodno sposobniji, inteligentniji
i mocniji od drugih..on dakle odbacuje mogucnost intelektualnog napretka onih cije poreklo nije statusno, sto je naravno nonsense...

 

[LBarbara]

E sad, kad sve to znamo i kad iz ove perspektive analiziramo, jedino sto mozemo
zakljuciti je da se ideja o jednakosti i nejednakosti provlacila kroz vekove izmedju pisanih redova ucenih ljudi..
Svaka ta ideja je u jednom momentu kroz istoriju bila sprovedena u delo i svaka je dovela do katastrofe...
..blah...danas je liberalno drustvo savremena ideologija ali...nisam sigurna da ce i ona izaci na dobro...

 

[Steinadler]

..i medju filozofima imamo dve frakcije koje analiziraju ideju jednakosti..
Jednu frakciju cine, recimo, Platon i Volter a drugu Sokrat i Nice...
Platon je verovao da svaki sloj drustva treba da ima jednake mogucnosti za obrazovanje i razvoj svojih potencijala
i da svi treba da imaju pristup znanju i vestinama bez obzira na njihovo poreklo ili drustveni status.
Slican njemu je i Volter koji je zagovarao jednakost pred zakonom ali ne i potpunu socijalnu jednakost..
Verovao je da je razlicitost medju ljudima prirodna i da bi drustvo trebalo da podstice rivalitet..mislim da je
njegov smisao za demokraticnost nasiroko primenjen u savremenom svetu..
Sa druge strane imamo Sokrata koji je kritikovao demokratiju, smatrao je da vecina ljudi nije dovoljno obrazovana
i moralno ispravna da bi donosila dobre i racionalne odluke i da iz tog razloga vecina ne bi trebalo da ima moc nad manjinom..
Naravno, Niceu se svidela upravo ta Sokratova ideja o jednakosti ( koja i nije zapisana vec izvedena iz nekih njegovih
spisa) pa je sve to preveo na neki svoj "jezik"......dakle, Nice smatra da je ideja o jednakosti postala previse
dominantna u savremenom svetu i da je upravo ta ideja dovela svet do sivila i prosecnosti..
Tacnije, on konkretno smatra da svaki pojedinac treba da se bori da bude najbolji sto moze biti a ne da bude jednak drugima..
Naravno, Nice smtra da postoji i prirodna hijerarhija medju ljudima gde su neki ljudi prirodno sposobniji, inteligentniji
i mocniji od drugih..on dakle odbacuje mogucnost intelektualnog napretka onih cije poreklo nije statusno, sto je naravno nonsense...

Zahvaljujem Barbara na finom i dobro usmjerenom tekstu, potrebno mi je malo više ovih školskih podataka poodavno afirmisanih, poznatih nam filozofa... drago mi je kada pronadjem istomišljenike medj' njima, koji se podudaraju sa mojom kafanskom filozofijom...
Hm, dok čitam, složio bih sa sa celom četvorkom, i dao bih komentare sledeće:

Platon. Obrazovanje podjednako za sve da, ali djeca i ljudi ne uče isto. tj. nisu jednaki, niti su im interesovanja ista. U svakom školskom razredu imamo odlične, nedovoljne i one izmedju, tako da kada im se pruži ista demokratska šansa za znanjem, oni neće učiti i znati isto, to je rezultat prirodne nejednakosti koji jeste i biće. Pristup znanju svima je dobar, jer kada pogledamo retrogradno, nekima je, npr. robovima i njihovoj djeci to bilo zabranjivano, a ta su djeca možda imala više volje i potencijala za upijanjem znanja naspram onih kojima je to bilo odobreno.
Zanimljiva je i činjenica da je znanje danas servirano na švedskom stolu, globalno svima, ali apetita mnogo nema... ali je lijepo to što onaj ko ga ima, može da ga i konzumira, velika većina.

Volter. Pred zakonom svi, da.

Sokrat. Da. To je upravo ono što pominjem kao kritiku oblasti u kojoj se utrpava ideja jednakosti, ideje i ideologije raznoraznih liberala. Jer jako bitne odluke, za društvo, ne mogu donostiti svi iz društva, i tu smo automatski nejednaki po tom pitanju. Odluke trebaju donositi najsposobniji, i oni zauzvrat trebaju uživati privilegije nejednakosti.

Niče. Prirodna hijerarhija, tj. nejednakost u svakom pogledu da. Nije mi jasan ovaj poslednji deo, da mogućnost napretka onih bez statusnog porijekla nije moguća, Niče je tako mislio? Jer prva konstatacija ne ide sa drugom, tj. negira je.

Moja uvodna poruka nije cjelokupna. Ostavio sam namjerno prostora da se napiše i shvati da postoje oblasti, gde nam je jednakost potrebna i poželjna, jer sam samo naveo odredjeni deo gde je smatram da je za kritiku. Ali eto, u današnje vrijeme idemo na brzo i lako, i na neki bezvredni kvantitet, mrsko je ljudima danas sastaviti kaloričnu poruku, lakše je napisati par riječi, bez velikog slova i tačke... crna rupa neminovnosti, mnogo nas brzo vuče ka brzom i kusom, hit twit, što kraće, brže i masovnije... a kako ide bojim se da ćemo žaliti i za takvim odgovorima... sledeća etapa je "kaladont", jedna poruka jedna riječ, nakon toga, jedno slovo jedna poruka i tu nas čeka najfrekfentnija aktivnost crne rupe, usisavanje...

 

[Umri_muski]

Ja sam uzasnut temom.

Prvo jednakost ili ravnopravnost....
ravno pravno je suprotno od jednakosti u nekom smislu, jer trazi jednaka prava na razlicitost, dok jednakost trazi jednakost tj sugestiju prisile na slicnost...

ali sve to je samo prikaz primitivnog a mogu reci i glupog , tj malo inteligentnog populusa u Srbiji i u Svetu ....pa su se zaboravili pojmovi gradjansko a ostale ne bih ni otvarao...

 

[Steinadler]

Jednakost ide uz ravnopravnost s tim što je jednakost širi pojam, npr. možeš reći jednaki pred bogom, ali ne i ravnopravni pred bogom, a pred zakonom možemo biti i jednaki i ravnopravni, jednako pravo glasa ili ravnopravno pravo glasa...
Ne znam odakle ti dolazi ta logička anomalija, ali ravnopravno nije suprotno od jednakosti, već neravnopravno. Diskriminacija ide pod ruku uz neravnopravnost, tj. uz nejednako postupanje u slučaju kada je jednakost i ravnopravnost poželjna.

 

[LBarbara]

Ima smisla ali nije isto jednaki i ravnopravni..
Nismo jednaki..ja sam žena ti muškarac, ja sam niska ti visok, ja plava ti crn..
Jednaki pred bogom znači nešto drugo tj. on nas je stvorio i pred njega idemo jednaki, on nas ne razlikuje..
Ravnopravnost je pravni (ovozemaljski) termin..i znači jednaka prava za sve...

 

[Ljubo2]

U čemu se nalazi potreba odredjenih ljudi za promocijom jednakosti u društvu, koje je po svojoj prirodi, nejednako?

Riječ i pojam "jednakost" nije prava riječ za ono što si želeo da pitaš, već "ravnopravnost" ili "pravednost". S obzirom da u prirodi ne postoji ništa što bi moglo da bude jednako, pa čak na dva zrnca peska u pustinji. Dok sa druge strane, u prirodi postoji bezbroj stvari koje su nejednake, ali su ravnopravne. Na primer, ljudski organizam se sastoji iz oko 42.000 rarličitih dijelova i organa, koji ni po čemu nisu jednaki, ali su njihovi odnosi u organizmu maksimalno ravnopravni, a to znači i pravedni.

Ovo važi i za sve ljude u ljudskom društvu, koji ni po čemu nisu jednaki, ali mnogi od njih žele da njihovi međusobni odnosi budu pravedni i ravnopravni. I pravo pitanje u ovoj temi bi trebalo da bude zašto neki lhudi žele da odnosi među ljudima u ljudskom društvu budu pravedni i ravnopravni, kako bi ljudsko društvo egzistiralo kao jedna harmonična cjelina, kao ljudski organizam, u kojem vlada zadovoljstvo i dobro? A dugi to ni po koju cenu ne žele i ne dozvoljavaju i trajno u ljudskom društtvu rade na tome da u njemu večito vlada nepravednost, neravnopravnost, a time ujedno i vječiti haos, nezadovoljstvo i zlo?

 

[Обилић]

U čemu se nalazi potreba odredjenih ljudi za promocijom jednakosti u društvu, koje je po svojoj prirodi, nejednako?
Razni pokreti liberala, socijalista, demokrata, komunista i drugih, u svojim ideologijama često sadrže ideju prava na jednakost.
Paradoksalno je i to da su sistemi koji se zalažu za jednakost, konstruisani upravo na nejednakosti, tj. po hijerarhiji.
Ideja jednakosti predstavlja kršenje prava pojedinca na nejednakost, tj. na slobodu.
Neke ideje jednakosti pokušavaju anulirati odredjene društvene opozite koji su u suštini opasni za prosperitet društva, recimo anuliranje prava izmedju sposobnih i nesposobnih, stručnih i nestručnih, stavljajući njihova prava pod znak jednakosti.

Danas je očit primjer problema prava jednakosti, u smislu glasanja, izbora vlasti. Dakle imamo činjenicu da je društvo nejednako i da postoji uvijek prisutan prirodan rang medju ljudima u društvu. Demokratsko društvo zaobilazeći obrazovanje, stručnost, kompetencije itd. daje pravo glasa svakome! Matematika kaže, da je u društvu najviše mediokriteta, sabrano sa onima ispod tog nivoa, jasno ocrtava matematiku glasačkog tijela jednog društva. Npr. 20% obrazovanih, svjesnih, kompetentnih za pravo glasa, neće imati nikakvu šansu protiv ostatka sijepe, nestručne, nesvjesne družine koja je podložna jeftinom programiranju!
Takodje, ljudi imaju pravo da svako može biti roditelj, bez ikakvog predznanja o roditeljstvu, to često rezultira neadekvatnim vaspitanjem i odgojem djece koja odlaze u nepovratno krivom smjeru patnje.
Zamislite hor sa pravom jednakosti u kojem je svima dozvoljeno da pjevaju, i hor u kojem imaju pravo samo da pjevaju oni sa najljepšim i najkompetentnijim glasom, koji će zvučati ljepše, nema potrebe pitati. Tako je i sa ostalim oblastima.
Ideje jednakosti opasne su, jer upravo podstiču ono čemu se zdrava filozofija često ruga, masu, rulju, gomilu...

Ponekad se elita zaigra pa ih je neophodno curiknuti pozivom na jednakost.
Onda ta jednakost pokaže svoje loše osobine, pa je potrebno vratiti neki oblik elitizma, i tako, pipamo u mraku.

Mislim da smo vrlo blizu vladavine AI, pa ćemo se malko odmoriti od dosadašnjih zaebancija.

 

[Metronomy]

Elitizam ima svoju patolosku osnovu u nerealnoj ambiciji, pa da se ne bi ljudi zamerali bolesnicima izabrali su naziv zlo da opisu bolest. Povremeno i sve cesce zdravi ljudi opale samarcinu bolesnicima i stave ih u cose, pa ovi opet buskaju i cekaju trenutak kada smutnjama zauzimaju pozicije.
Znaci, redovno treba opominjati bolesnike gde im je mesto, narocito jer zdravi pristojni ljudi imaju realne ambicije i ostvaruju ih pristojnim putem gde jedan drugom pomazu.

 

[Steinadler]

Ima smisla ali nije isto jednaki i ravnopravni..
Nismo jednaki..ja sam žena ti muškarac, ja sam niska ti visok, ja plava ti crn..
Jednaki pred bogom znači nešto drugo tj. on nas je stvorio i pred njega idemo jednaki, on nas ne razlikuje..
Ravnopravnost je pravni (ovozemaljski) termin..i znači jednaka prava za sve...

Nije isto, zato i pitamo, zašto se jednakost traži kroz odredjenu oblast, npr. u ravnopravnosti neke oblasti, gde se odredjena ideja o jednakosti javlja kao prva misao, te se naknadno pokušava ubaciti u ravnopravnost nečega, samim tim je narušava jer je suštinski nejednaka?
Slažem se sa navedenim prostim razlikama, žena, muškarac, itd. upravo kada je sve to očigledno, zašto onda postoji potreba da se to izjednači npr. relacija muškarca i žene, kada je očigledno različito?
Ovu pojavu, potrebu, za izjednačavanjem danas možemo očigledno da vidimo kada se transrodne osobe, muškarci, takmiče u ženskim sportskim disciplinama, i naravno dominiraju u tim disciplinama jer su muškarci, a ne žene, odakle je onda potekla potreba i ideja da se u ovom slučaju "izjednači" muškarac i žena te da se naruši sama ravnopravnost takmičenja u odredjenoj disciplini?
Takodje danas postoje, struje koje izjednačavaju muškarca i ženu na osnovu osjećanja, prelazeći preko biološke odredjenosti.

 

[Ljubo2]

Duhovno i materijalno blagostanje je osnovni cilj i svrha života i sveukupnog postojanja. Taj cilj se može ostvariti samo uz pomoć društveno opravdanog i korisnog rada, tj. rada od čijih rezultata može da se živi. I kad već govorimo o jednakosti ili nejednakosti, odbosno, o pravednosti ili nepravednosti, tada jednakost ili pravednost među ljudima u ljudskom društvu vlada samo onda kada se svi članovi društva bave društveno opravdanim i korisnim radom, kao na primer, ćelije i organi u ljudskim telima ili mravi u mravinjacima, pčele u košnicama itd. A kad se desi da je neko društvo podeljeno na one koji se bave društveno opravdanim i one koji se bave društveno neopravdanim i nekorisnim radom, tada članovi tog društva nisu jednaki i u društvu vlada nepravednost, jer oni koji se bave društveno neopravdanim i nekorisnim radom su paraziti u društvu, jer da bi živeli, moraju da eksploatišu one koji se bave društveno opravdanim i korisnim radom i žive od rezultata njihovog rada. dok rezultati njihovog rada nikome ne trebaju. Kao što, na primer, rezultati rada svih svetskih političkih institucija i političara nikome nisu potrebni. Jer svi političari sveta ne rade ništa drugo, do samo rešavaju političke probleme. Kojih ne bi bilo da nije političara koji političke probleme prave. Kada je najlakši put i način da svet jednom za svagda reši sve svoje političke probleme, taj da se jednom za svagda reši političke podele sveta, političkih institucija, i političara koji plitičke probleme prave. Kao dokaz da su svetski političari i svetska politička podela sveta svetsko zlo broj jedan, uzmimo za primer Hitlera, koji nosi titulu "najboljeg" političara svih vremena, kojeg do danas niko nije prevazišao, jer on je do danas uspeo da napravi najveći svetski politički problem, kojeg u to vreme svi političari sveta, uz pomoć svih svojih vojnih formacija i ratnih tehnologija, godinama nisu uspeli da reše. Aleksandar Makedonski, Sulejman veličanstveni, Džingis Kan, Staljin, Putin, Sloba, Tuđman, Alija itd, su u odnosu na Hitlera bili male bebe.

 

[Dionys]

Drustvo nema prirodu. Nijedna vrsta nema prirodu, nego uglavnom rade protiv prirode koja je skup svih bica i nezive prirode.
Da nije tako, brzo bi vukovi pojeli jelene.
Jednakosti se tezi kad jedno drustvo ostari i kad svi postanu prosjaci. Ocigledno je da na taj nacin otvara vrata i stranim narodima i drustvima da posalju svoje mladje pripadnike koji bi trebali raditi za prosjake.

 

[Metronomy]

Osporavanjem mravu da doprinosi drustvu je protivprirodna, a ako vec doprinosi prirodnim tokovima postojanja čoveka zašto bi mrav imao manje prava od bilo kog bića na planeti?
Zar mogucnost mrava nije vec ogranicena njegovim statusom u tom drustvu, da li je potrebno i pravno oduzeti mu ravnopravnost?
Naravno da je pogresno postaviti znak jednakosti izmedju mrava i čoveka, a zašto bi onda postojala potreba utvrdjivanja da drustvo ne priznaje mravu da je ravnopravan i time ograničili mravu pravo?
Da li je to zato sto realno mrav kada se udruzi moze vise nego čovek, pa se čovek dosetio da mu oduzme pravo na život i ubija ga na svakom koraku?
Da li mogućnost da se ubije protivnik, fizički slabiji, daje pravo jačem na zaštitu društva? Da li je fizički slabiji, slabiji na svakom polju? Ravnopravnost ne potvrdjuje jednakost, već stiti razlicitost kako bi svaka oblast napredovala na prorodan nacin.
Utvrdjivanjem da su jači potrebniji društvu od slabijih nije nista drugo nego osporavanje čoveka kao duhovno biće i vraćanje u životinjsko carstvo.
Jasno je da čovek nije životinja, pa ljudsko drustvo ustanovljava nove oblike saradnje koja se ne bazira na fizičkim osobinama. Svest čoveka evoluira prema duhovnim vrednostima, pa se udruživanjem slabijih divlje horde nasilnika stavljaju u podredjen polozaj.
Ravnopravnost ne znaci jednakost, vec potrebu da se razlicitost istakne.

 

[Metronomy]

Naravno da zelja za moći moze da udruzi silu protiv duha i da smrt mnogih moze da stvori laznu sliku da je moc u fizickoj snazi kojom moze da se natera svest da radi za jaceg i pomaze protiv duhovno jacih, ali to svakako dolazi u pitanje kada se svesni i duhovni ujedine i postanu jaci od najjacih.
Lazna stvarnost da je beskrupuloznost dominantna i da svest ne moze da se probije kroz moc sile je samo pomoc sili da vlada, realno je da svest pobedjuje na svakom polju. Recimo da je smisao demokratskog liberalizma iliti pravo razlicitih da iskazu svoju potrebu nije nista drugo nego drugi naziv za komunizam u kome vlada nasilje jacih nad slabijima ili utopija se ostvaruje kada ima dominantnu podrsku.
Da li je zaista ravnopravnost medju ljudima izgubila bitku? Kako onda dokumenti UN imaju nultu toleranciju prema nasilju? Mogu li Spartanci protiv celog sveta?

 

[Ljubo2]

Metronomy:
Osporavanjem mravu da doprinosi drustvu je protivprirodna, a ako vec doprinosi prirodnim tokovima postojanja čoveka zašto bi mrav imao manje prava od bilo kog bića na planeti?

Sve što postoji je RAVNOPRAVNO jedno s drugim, zato što je u osnovi sve JEDNAKO jedno s drugim. Sve je jednako jedno s drugim, po tome, jer je sve napravljeno od neček JEDNOG (JEDINOG) koje postoji, a to je ENERGIJA. A šta je energija? Energija je napregnuta i pokrenuta SVEST koja raspolaže sa SEDAM fizičkih i psihičkih sposobnosti. Sa tih sedam sposobnosti raspolaže SVE što je od energije, tj. od napregnute i pokrenute Svesti sagrađeno, bez obzira na beskarajno razčičite materijalne forme koje su od energije sagrađene. Ta različitost je inteligentno smišljena i kreirana sa ciljem i svrhom zajedničkog, organizovanog i RAVNOPRAVNOG delovanja na ostvarenju zajedničgog cilja sveukupnog postojanja - SVEOPŠTEG DUHOVNOG I MATERIJALNOG BLAGOSTANJA. Svemir je dakle, u celosti živi i svesni organizam, sličan ljudskom organizmu. Ljudski orgabizan se sastoji iz oko 42.000 različitih delova i organa, koji organizovano deluiju kao jedinstvena, homogena živa i svesna celina i biće, u cilju ostvarenja zajedničkog duhovnog i materijalnog blagostanja. U toj celini sve je jedno s drugim ravnopravno, i svaka pojedinačna različita stvar u toj celini, oseća i voli sve druge stvari kao što oseća i voli samu sebe. I kad sve u Svemiru ne bude dostiglo taj nivo svesnosti po kojoj će svaka pojedinanašna stvar da voli sve druge stvari u Svemiru, kao i ceo Svemir, kao što voli snu sebe. evolucija Svemira neće da bude završena.

Analogno, i cela organska priroda, sa svim svojim različitostima - biljkama, životinjama i ljudima - je takođe, jedinstveni živi i svesni organizam, isto kao i ljudski, ali organizam koji se još uvek razvija i koji još uvek nije svestan svoje jedinstvenosti. Iz razloga jer još uvek nije obuhvaćen i telepatski povezan svojom KOLEKTIVNOM SVEŠĆU. Na način kao što ljudska duša, tj, AURA, sve različite ćelije, delove i organe u ljudskom telu, telepatski povezuje u jedno jedinstveno živo i svesno biće, koje zovemo imenom "ČOVEK".

Kad se na ovakav način sagledava i razume ISTINA u vezi postojanja sveta, tada je jasno da su, na primer, ne samo ćovek i mrav, već i sve drugo što postoji, dva RAVNOPRAVNA bića. I ne samo da su dva ravnopravna biča, već su ona dva integralna dela jednog i istog, od njih VIŠEG živog i svesnog bića, zvanog "ORGANSKA PRIRODA". I ne samo da su mrav i čovek dva ravnopravna bića unutar ORGANSKE PRIRODE kao jedinstvenog živog i svesnog bića, već su mrav i čovek JEDNO ŽIVO I SVESNO BIĆE. Na isti način kao što su, na primer, dupe i glava u ljudskom organizmu, jedno živo i svesno biće. Što važi i za sve ljude u Čovečanstvu, koji su takođe JEDNO živo i svesno biće. Unutar kojeg je svaki drugi odnos među ljudima, idiotski, sem RAVNOPRAVNI.

 

[Ljubo2]

ŠTA JE RAVNOPRAVNOST?

Ako odgovor na pitanje "šta je ravnopravnost", želimo da dobijemo po načinu analize odnosa između ćelija i organa unutar ljudskog organizma, koji je savršen, onda taj odgpvor ne može da glasi nikako drugačije do da pojam "ravnopravnost" ne može da znači ništa drugo, do: RADIŠ ZA DRUŠTVO ONOLIKO KOLIKO MOŽEŠ ILI KOLIKO SI SPOSOBA, A IZ DRUŠTVA UZIMAŠ ONOLIKO KOLIKO TI TRBEBA.

Jer činjenica je da sem duhovnog i materijalnog blagostanja, nikakav drugi cilj, ni smisao života, NE POSTOJI. I da se taj cilj najlakše ostvaruje uz pomoć PRAVEDNE ili RAVNOPRAVNE organizacije rada i raspodele rezultata rada. I sve što želimo da saznamo o pojmovima "pravednost" ili "ravnopravnost", (a da pri tome puno ne mudrujemo, ne filozofiramo i ne tražimo po svetskoj načnoj, filozofskoj, verskoj ili ideološko- političkoj literaturi, da vidimo šta su drugi ljudi o tome rekli), možemo to da saznamo po načinu analize odnosa u vezi podele rada i rezultata rada ćelija i organa unutar ljudskog organizma, kojeg je živa i svesna PRIRODA po svojim merilima RAVNOPRAVNOSTI sagradila i budemo potpuno sigurni da je to najispravniji odgovor. Ljudi još neki ispravniji odgovor od toga, ne mogu pronaći, jer neki još ispravniji odgovor od tga, ne postoji.