...ja sam u vezi i mnogo mi se svidja kolega koji je ozenjen i ja se njemu svidjam i svaki dan smo zajedno na poslu i u kancelariji... al smo oboje svesni posledica...sta tada raditi?
Ne radi nishta, raduj se sto ga vidjas svaki dan i shto imash sa nekim dragim da podelish taj radni dan. Posto me mrzi da pisem ponovo, iskopiracu iz
svojih memoara prichu o Peri ..
Sa Perom sam imala nekakav specijalan odnos. On je
za mene bio autoritet. Bio je mastovit arhitekta,
dopadali su mi se njegovi projekti, uspevao je, na
primer, da od obicne crpne stanice napravi da izgleda
kao hotel. Bio je lep muskarac, onako bas muskih
crta lica, sav cvrst i mentalno stabilan. A mene je uvek
posmatrao najneznijim mogucim pogledom.
Umeo je da me odmeri od glave do pete
i da mi kaze kako lepo izgledam, ili kako mi
neka haljina lepo stoji, ili da me pita zasto sam
tuzna! Cesto mi je tepao u dugim razgovorima koje smo
vodili, zavaljeni u stolicama u njegovom boksu.
Pocnemo o poslu, a zavrsimo sa privatnim. Nekada, kada
ostanemo poslednji u birou, jer smo poslednji i
stizali na posao, uzimao bi soljicu sa kafom i
dolazio u moj boks, pa bi pricali tako satima.
Pera je bio stariji od mene, (ja dvadeset i nesto, on trideset i nesto)
bio je ozenjen i nikada nije dopustio da nas odnos postane
vise od kolegijalnog (mada smo ipak bili mentalno vise
nego kolege), osim u Iraku kada se ne znam zbog cega
otvorio. Ja sam prema Peri osecala nesto, ne znam sta,
mozda sam bila i zaljubljena. Radovala sam se svakom
narednom danu jer sam znala da cu ga videti i da ce mi
ulepsati dan, mastala sam o njemu kao o ljubavniku,
a bio mi je nedostizan i bio mi je kolega
i jako sam se trudila da nam odnos ostane na tome.
U Haditha Dam Project ukljucila sam se vec pred
kraj roka za zavrsetak projekta, kada je dosta toga
bilo sagradjeno na terenu, a paralelno sa gradnjom
zavrsavali su se detalji na projektu, prateci objekti
i enterijer. Veliki je to posao bio, od nekoliko
godina. Pera je tih meseci cesto bio na relaciji
Iraq - Beograd. Nekako se potrefilo da je boravio
u Bagdadu povodom jos jednog
posla kada sam i ja stigla tamo, na putu prema
Hadithi. Isla sam na branu kao arhitektonski nadzor i
posto je Pera bio projektant kasnije smo vrlo cesto
bili u kontaktu, bilo da je on dolazio na branu, bilo
da sam ja isla u Bagdad, ili smo se pak culi samo
telefonom.
Elem, stigla sam u Bagdad. Tri dana i noci Pera
mi je pravio drustvo, onako dzentlmenski vozio me je
po gradu, sedeli smo u hotelima, u kockarnicama i
pricali, pricali. Kasno nocu bi me vratio u 'gostinsku
kucu', gde sam spavala na svom proputovanju, i jos dugo
u noc sedeli smo u basti prepunoj ruza i pricali. Da
li treba da kazem da sam bila na sedmom nebu!
Pera je dolazio kasnije na branu na dan-dva, i
tada bi zajedno obilazili objekat, retko kada sami,
uglavnom nas je bilo nekoliko u grupi. Ali za Novu
godinu je dosao da bude sa nama nekoliko dana. Stalno
je sedeo pored mene, gotovo da se nismo razdvajali tih
par dana, da bi mi u jednom trenutku sapnuo da je
dosao samo zbog mene!!! Ti znas da sam
ja ovde samo zbog tebe!!! Cini mi se da me je i za
ruku drzao, ali toga se ne secam jasno, bila sam
previse zbunjena. I da zavrsim, nas odnos
nikada nije odmakao dalje nego sto je bilo te veceri,
na doceku Nove godine.
E, ovo sad deluje malo konfuzno jer sam izbacila nekoliko pasusa kao nebitne za poentu iz tvog pitanja ..
..ostace od nje samo krpa..
