Quantcast

posttraumatski stresni poremećaj

LokiMacak

Aktivan član
Poruka
1.908
Kada neko preživi,a ponekad i kad posvedoči nekom traumatičnom događaju to obično ostavlja svoje posledice.
Simptomi mogu da budu prilično neprijatni.Obično je to osećaj nebezbednosti i pojačanog straha.
Napadi panike,u nekim trenutcima kada se neko nađe u situaciji koja i najmanje zaliči na tu traumatičnu koju je preživeo ili kada je u blizini te lokacije gde se to dogodilo.Tu su i flešbekovi,gde se taj traumatični događaj iznova doživljava kao da se upravo dešava opet...Nesanica kao posledica toga što neko jednostavno ne može da se oseća dovoljno bezbedno da se opusti i zaspi...i najgore od svega pojačan je neki instinkt za samoodbranu.Bukvalno svaki,i najmanje preteći gest ili povišen ton se tretira kao jako ozbiljna pretnja u tom trenutku.Jednostavno ne može da se razmišlja o tome kako da se konflikt deeskalira nego kao napadnuta živoptinja dobija se potreba da se brani po svaku cenu i da se traži pogledom najbliži predmet koji može da psoluži kao oružije za samoodbranu.
Zanima me koliko je vremenski potrebno da se uz odgovarajuću terapiju to ublaži i da osoaba sa tim poremećejem povrati osećaj bezbednosti?
 

Milooos

Zainteresovan član
Poruka
160
Kada neko preživi,a ponekad i kad posvedoči nekom traumatičnom događaju to obično ostavlja svoje posledice.
Simptomi mogu da budu prilično neprijatni.Obično je to osećaj nebezbednosti i pojačanog straha.
Napadi panike,u nekim trenutcima kada se neko nađe u situaciji koja i najmanje zaliči na tu traumatičnu koju je preživeo ili kada je u blizini te lokacije gde se to dogodilo.Tu su i flešbekovi,gde se taj traumatični događaj iznova doživljava kao da se upravo dešava opet...Nesanica kao posledica toga što neko jednostavno ne može da se oseća dovoljno bezbedno da se opusti i zaspi...i najgore od svega pojačan je neki instinkt za samoodbranu.Bukvalno svaki,i najmanje preteći gest ili povišen ton se tretira kao jako ozbiljna pretnja u tom trenutku.Jednostavno ne može da se razmišlja o tome kako da se konflikt deeskalira nego kao napadnuta živoptinja dobija se potreba da se brani po svaku cenu i da se traži pogledom najbliži predmet koji može da psoluži kao oružije za samoodbranu.
Zanima me koliko je vremenski potrebno da se uz odgovarajuću terapiju to ublaži i da osoaba sa tim poremećejem povrati osećaj bezbednosti?
Tesko da ces ovde da nadjes psihijatra.
 

Tzar

Veoma poznat
Poruka
13.379
Kakve terapije. Nije ovo Amerika. Koliko nas je bilo u ratu i ni aspirin nismo dobili od ove drzave, a ne terapije.

Btw, ako te bas interesuje, ovako na suvo, jedino godinu dana nema spavanja. Lepo ti je to prikazano u filmu taksista kad De Niro visi po video klubovima. Tako sam i ja svojevremeno gledao sve sto postoji u Zapcu. Nije vise bilo filma koji nisam gledao. :D

Ali nije to tolika patnja, spremis se sve, pidzamica, legnes da spavas i zaspis i posle 15 minuta se probudis kao da je proslo 5 sati. Ustajes, sve normalno.

Oruzje, jednom mi se desilo da sam zaspao na slavi i kad sam se trgnuo trazio sam pusku, jbg u ratu se spavalo sa puskom u rukama. A gosti u soku. :D

Ne znam odakle ti to za ugrozenost, bezbednost, neki strah, nema toga. I ovo nespavanje je jer si pun hormona i ko zna cega posle rata. I to te drzi. I imas osecaj da si sa jedne strane neunistiv, jer si preziveo sta si preziveo, a sa druge ne podnosis bullshit jer se nisi za to borio. I tako dolazi do tih scena, imao sam i ja takvih. Na provokaciju odgovras odmah ne iz straha, nego sto si pun hormona iz znas da mozes trojicu da nosis u zubima, a i bas bi nekom idiotu da j m. Are u talking to me - bukvalno. To je to. Ja uvek kazem da je taksista vrhunski film, taj ko je to pravio je znao sta radi i zasto.
 

LokiMacak

Aktivan član
Poruka
1.908
Tesko da ces ovde da nadjes psihijatra.
pa i ne tražim psihijatra,nego mišljenja ljudi koji poznaju nekog ili su lično imali taj problem jer vidim da je jako nezgodan.Samoj osobi je jako neprijatno i naporno jer ne može da se opusti,ni lepo da spava bez sedativa.A i drugi ljudi moraju da budu prilično pažljivi da nečim što urde ili kažu ne poknenu neku neprijatnu rekciju kao na primer napad panike...
 

Milooos

Zainteresovan član
Poruka
160
pa i ne tražim psihijatra,nego mišljenja ljudi koji poznaju nekog ili su lično imali taj problem jer vidim da je jako nezgodan.Samoj osobi je jako neprijatno i naporno jer ne može da se opusti,ni lepo da spava bez sedativa.A i drugi ljudi moraju da budu prilično pažljivi da nečim što urde ili kažu ne poknenu neku neprijatnu rekciju kao na primer napad panike...
Ne moze to odokativno, mora strucno lice. Veruj mi.
 

FDDD

Aktivan član
Poruka
1.535
dobra tema i ja sam jednom mislio da je otvorim ovako anonimno.
kod mene posle povratka iz rata 99te javljali su se razni problemi naravno prvo sa spavanjem i odnosima da porodicom. konstantno budjenje nocu, sto kaze neko, trazenje puske, dezorijentacija ne znam gde sam kad se probudim dal sam jos uvek dole. i stalno jedan isti san kad uspem da zaspim a to je da idu na mene i ja pokusavam da pucam ali mi se ukoci okidac i ja stiskam i stiskam i nece.
kasnije sam poceo da se plasim, malo je glupo reci jer nisam plasljiv covek ali iznenada se uplasim necega sto znam da nije realno, da ce da se srusi most na kome sam, da ce me neko u kaficu izbosti nozem,... iznenadan strah
 

LokiMacak

Aktivan član
Poruka
1.908
Kakve terapije. Nije ovo Amerika. Koliko nas je bilo u ratu i ni aspirin nismo dobili od ove drzave, a ne terapije.

Btw, ako te bas interesuje, ovako na suvo, jedino godinu dana nema spavanja. Lepo ti je to prikazano u filmu taksista kad De Niro visi po video klubovima. Tako sam i ja svojevremeno gledao sve sto postoji u Zapcu. Nije vise bilo filma koji nisam gledao. :D

Ali nije to tolika patnja, spremis se sve, pidzamica, legnes da spavas i zaspis i posle 15 minuta se probudis kao da je proslo 5 sati. Ustajes, sve normalno.

Oruzje, jednom mi se desilo da sam zaspao na slavi i kad sam se trgnuo trazio sam pusku, jbg u ratu se spavalo sa puskom u rukama. A gosti u soku. :D

Ne znam odakle ti to za ugrozenost, bezbednost, neki strah, nema toga. I ovo nespavanje je jer si pun hormona i ko zna cega posle rata. I to te drzi. I imas osecaj da si sa jedne strane neunistiv, jer si preziveo sta si preziveo, a sa druge ne podnosis bullshit jer se nisi za to borio. I tako dolazi do tih scena, imao sam i ja takvih. Na provokaciju odgovras odmah ne iz straha, nego sto si pun hormona iz znas da mozes trojicu da nosis u zubima, a i bas bi nekom idiotu da j m. Are u talking to me - bukvalno. To je to. Ja uvek kazem da je taksista vrhunski film, taj ko je to pravio je znao sta radi i zasto.
pa gle,ta osoba nije bila u nikakvom ratu već je trpela fizičko maltretiranje koje je trajalo malo duže(da ne ulazim previše u detalje oko toga šta je tačno bilo) i stvarno se ne oseća bezbedno.Kad se budi tako noću baš je uznemiren i...I neke baš banalne sintine mogu da budu okidači za napade panike...
 

Tzar

Veoma poznat
Poruka
13.379
pa gle,ta osoba nije bila u nikakvom ratu već je trpela fizičko maltretiranje koje je trajalo malo duže(da ne ulazim previše u detalje oko toga šta je tačno bilo) i stvarno se ne oseća bezbedno.Kad se budi tako noću baš je uznemiren i...I neke baš banalne sintine mogu da budu okidači za napade panike...
Pojam je uglavnom vezan za rat. Nekad se zvao sto rece u onom odlicnom stand upu George Carlin shell shock, pa su onda dosli do tog fensi naziva danasnjeg.

Ne znam da li je taj nivo moguc u civilstvu, a da ne potpadne pod nesto drugo tipa anksioznost ili panicni poremecaj.

Ima tu razlike, na primer nesanica je vise neka anksioznost kad si uznemiren zbog cega god, brines se, ne mozes da se smiris ili moras nesto da popijes da se opustis ili se ljudi najedu pa se tako utese i zaspu. A ovo je drugo, ovo je nespavanje jer se mozak poremetio i misli da je i dalje u ratu i pumpa te hormonima i cime god, mozes da pijes i jedes sta hoces, nema efekta. Ja sam 15 dana posle rata poceo da radim i posle posla idem na basket, jul mesec, igram basket do ponoci pod reflektorima i nema sanse. Ne postoji taj nivo umora ili cega god da zaspis. Onda gledam filmove i ujutru u 5 na posao. :D
 

LokiMacak

Aktivan član
Poruka
1.908
Pojam je uglavnom vezan za rat. Nekad se zvao sto rece u onom odlicnom stand upu George Carlin shell shock, pa su onda dosli do tog fensi naziva danasnjeg.

Ne znam da li je taj nivo moguc u civilstvu, a da ne potpadne pod nesto drugo tipa anksioznost ili panicni poremecaj.

Ima tu razlike, na primer nesanica je vise neka anksioznost kad si uznemiren zbog cega god, brines se, ne mozes da se smiris ili moras nesto da popijes da se opustis ili se ljudi najedu pa se tako utese i zaspu. A ovo je drugo, ovo je nespavanje jer se mozak poremetio i misli da je i dalje u ratu i pumpa te hormonima i cime god, mozes da pijes i jedes sta hoces, nema efekta. Ja sam 15 dana posle rata poceo da radim i posle posla idem na basket, jul mesec, igram basket do ponoci pod reflektorima i nema sanse. Ne postoji taj nivo umora ili cega god da zaspis. Onda gledam filmove i ujutru u 5 na posao. :D
pa da to je dijagnoza koja je dugo vrme bila povezivana sa posledicama ratovanja,ali ne mora da znači da neko ko nije učestvovao u nekom ratu ne može da izvuče takav poremećaj ako je dovoljno dugo bio u nekoj traumatičnoj situaciji.Sad se čini mi se to ne gleda kao iskučivo vojnički poremećaj,dovoljno da ta traumatična situacija bude dovoljno ozbiljna da neko strahuje šta će mu se desiti i da tako trajala dovoljno dugo da ostavi te karakteristične posledice da ti taj instinkt za preživljavenje radi prekovremeno.
Mnogo ima i žena koje su živele sa baš teškim nasilnicima i ljudi koji su odrastali u takvim porodicama(da li to uopšte može da se nazove porodica?) koji dobiju tu dijagnozu...
 
Poruka
8.935
dobra tema i ja sam jednom mislio da je otvorim ovako anonimno.
kod mene posle povratka iz rata 99te javljali su se razni problemi naravno prvo sa spavanjem i odnosima da porodicom. konstantno budjenje nocu, sto kaze neko, trazenje puske, dezorijentacija ne znam gde sam kad se probudim dal sam jos uvek dole. i stalno jedan isti san kad uspem da zaspim a to je da idu na mene i ja pokusavam da pucam ali mi se ukoci okidac i ja stiskam i stiskam i nece.
kasnije sam poceo da se plasim, malo je glupo reci jer nisam plasljiv covek ali iznenada se uplasim necega sto znam da nije realno, da ce da se srusi most na kome sam, da ce me neko u kaficu izbosti nozem,... iznenadan strah
Kako si sad ?
Svako dobro buraz...
 

FDDD

Aktivan član
Poruka
1.535
Kako si sad ?
Svako dobro buraz...
sa ove distance od 20 godina ne izgleda mi toliko tesko kroz te stvari sto sam prosao, trajalo je neko vreme pa sve bledje i bledje mada kad citam o ratu recimo najezim se i postane mi nelagodno. ja mislim da sam najblazi slucaj i da se ovo svakom dogadjalo ko je imao ratne dogadjaje u zivotu. znam jednog koji je posle rata danima "jurio" duhove i senke po kuci toliko su slike koje je video bile stvarne. kaze on znam da ovo ne postoji ali ipak ih vidim
 

CandleLight

Početnik
Poruka
31
pa gle,ta osoba nije bila u nikakvom ratu već je trpela fizičko maltretiranje koje je trajalo malo duže(da ne ulazim previše u detalje oko toga šta je tačno bilo) i stvarno se ne oseća bezbedno.Kad se budi tako noću baš je uznemiren i...I neke baš banalne sintine mogu da budu okidači za napade panike...
Ako je trajalo duze, vise vremena ce trebati da se prevazidje. Pitanje je koliko godina je osoba imala kada se desilo maltretiranje, da li je prije toga bila zdrava, psihicki stabilna i srecna osoba. Ako jeste, veca je vjerovatnoca da ce uspjesno prevazici.
Potrebni su neki uslovi danas, stabilnost, izvjesnost, podrska najblize okoline i povjerenje. Uz sve to, najmanje par godina, po mojoj laickoj procjeni.
Nije bitno da li sitnica ili malo krupnija opasnost trigeruju traumu, dok god postoji nesto sto se moze trigerovati, problem nije rijesen.
 

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.465
Kada neko preživi,a ponekad i kad posvedoči nekom traumatičnom događaju to obično ostavlja svoje posledice.
Simptomi mogu da budu prilično neprijatni.Obično je to osećaj nebezbednosti i pojačanog straha.
Napadi panike,u nekim trenutcima kada se neko nađe u situaciji koja i najmanje zaliči na tu traumatičnu koju je preživeo ili kada je u blizini te lokacije gde se to dogodilo.Tu su i flešbekovi,gde se taj traumatični događaj iznova doživljava kao da se upravo dešava opet...Nesanica kao posledica toga što neko jednostavno ne može da se oseća dovoljno bezbedno da se opusti i zaspi...i najgore od svega pojačan je neki instinkt za samoodbranu.Bukvalno svaki,i najmanje preteći gest ili povišen ton se tretira kao jako ozbiljna pretnja u tom trenutku.Jednostavno ne može da se razmišlja o tome kako da se konflikt deeskalira nego kao napadnuta živoptinja dobija se potreba da se brani po svaku cenu i da se traži pogledom najbliži predmet koji može da psoluži kao oružije za samoodbranu.
Zanima me koliko je vremenski potrebno da se uz odgovarajuću terapiju to ublaži i da osoaba sa tim poremećejem povrati osećaj bezbednosti?
Javiću kad se izlečim :)
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.