Поштовање католичких светаца код православаца и обрнуто, и крсне славе код католика на овим просторима

[Krishna]

У селима одакле је већина мојих предака (северна Далмација, крај према тромеђи) католика није било, а православци из тих села су поштовали Светог Анту. На дан Светог Анте није се крпило нити су се вршили пољски радови. Моја баба је и задњих година спомињала Светог Анту на дан кад пада у Јуну (остао јој је у свести).
Поштовање Светог Анте је генерално било раширено код православаца из Далмације, па и више од тога - православци су му се знали чак понекад и заветовати. Ово што наведох потврђују и Срби (православни) из других крајева северне Далмације: Србин из бенковачког краја (http://i.ibb.co/NNrSQGq/IMG-20220605-065109.jpg) Српкиња из шибенског залеђа која је заветована Светом Анти (https://i.ibb.co/JnBPBhF/IMG-20220605-070035.jpg).
А потврђују и Хрвати/Буњевци из тих крајева (https://i.ibb.co/zR4QTBF/IMG-20220605-065538.jpg https://i.ibb.co/xY0qRVR/IMG-20220605-065817.jpg).
Ниједног другог католичког свеца нису поштовали православни Срби из Далмације осим Светог Анте колико је мени познато. Овај феномен би можда разјаснио неки етнолог који добро познаје историју северне Далмације, обичаје, културу, менталитет итд. тамошњег становништва (православног и католичког).

Што се тиче слављења крсне славе код католика, тога је било колико је мени познато до 20-ог века у Конавлима, на макарском подручју, око Неретве и у неким селима у северној Далмацији. Врло могуће и у још неким крајевима.
КРСНА СЛАВА НЕРЕТВАНСКИХ КАТОЛИКА ПРИЈЕ ДРУГОГА СВЈЕТСКОГ РАТА (Иво Мишур) https://hrcak.srce.hr/file/345779


@Берекин @Q. in perpetuum hibernum @snouden @Perperius @Лички гусар @Лекизан @cronnin @NEzgodan @Сале @ilovedoggos @MOST6 @Urvan Hroboatos @Slavan

 

[Jugoslav Čvarak]

Што се тиче слављења крсне славе код католика, тога је било колико је мени познато до 20-ог века у Конавлима, на макарском подручју, око Неретве и у неким селима у северној Далмацији. Врло могуће и у још неким крајевима.
КРСНА СЛАВА НЕРЕТВАНСКИХ КАТОЛИКА ПРИЈЕ ДРУГОГА СВЈЕТСКОГ РАТА (Иво Мишур) https://hrcak.srce.hr/file/345779

Za ovo sam znao, ali ne i da su pravoslavci po Dalmaciji stovali Sv. Antu.

 

[Krishna]

Za ovo sam znao, ali ne i da su pravoslavci po Dalmaciji stovali Sv. Antu.

Католици из Врпоља код Книна су славили крсне славе до WW2.
Пола их је славило Ивањдан, а пола Стјепан-дан https://i.ibb.co/BtxxRJB/IMG-20220605-091643.jpg

 

[zx16]

На овој етничкој мапи Аустијске империје из 1846 имаш објашњење.

 

[Берекин]

Католици из Врпоља код Книна су славили крсне славе до WW2.
Пола их је славило Ивањдан, а пола Стјепан-дан https://i.ibb.co/BtxxRJB/IMG-20220605-091643.jpg

Ивања и Стипања, тако су их звали у Котарима. С тим што би рекли "фешта".
Да потврдим, водило се рачуна о Св. Анти. Зашто, не знам.
Такођер сам чуо приче да су раније католици, кад би имали какве проблеме (најчешће здравствене) тајно долазили нашим поповима и калуђерима да им очитају молитве, са образложењем да "наше" молитве имају "јаче дјеловање".

 

[RIA77]

Пре другог светског рата је било више Срба који су се изјашњавали као Срби римокатоличке вере, па ме не чуди слављење славе.

Ивања и Стипања, тако су их звали у Котарима. С тим што би рекли "фешта".
Да потврдим, водило се рачуна о Св. Анти. Зашто, не знам.
Такођер сам чуо приче да су раније католици, кад би имали какве проблеме (најчешће здравствене) тајно долазили нашим поповима и калуђерима да им очитају молитве, са образложењем да "наше" молитве имају "јаче дјеловање".

Тих молитава је било увек и свуда, у цркве и манастире долазе како хришћани, тако долазе и муслимани да им се чита молитва.
То је посебно изражено на Косову и Метохији где је велики број Албанаца долазио да се моли за здравље.
Не тако давно (1987) џепни календар СПЦ је садржао све (али буквално све) празнике које славе римокатолици. На крају календара је било укратко о терминима најважнијих празника који су славили људи исламске вероисповести.

 

[Krishna]

На овој етничкој мапи Аустијске империје из 1846 имаш објашњење.

Pogledajte prilog 1165709

Јасно је да су католици који су имали крсну славу бивши православци тј.бда су им преци били православци. Фратри су настојали новопокатоличенима обрити обичаје везане за прешађњу (православну) веру. Али то често није ишло лако, те су фратри увидевши да су многи новокатолици чврсто везани за обичај слављења славе допуштали истима да га задржа само да православне свеце замене католичким (најчешће католичким еквивалентима). Они су рачунали да ће нови католици славити славу још неко време можда 1-2 генерације, а затим ће се то изгубити. У многим случајевима су били у праву и слава се брзо или релативно брзо изгубила код покатоличених односно њихових потомака. Међутим, у неким крајевима се то није десило и католици су задржали славе вековима након покатоличавања да би их коначно престали славити у WW2 или након тог рата.

 

[Krishna]

Пре другог светског рата је било више Срба који су се изјашњавали као Срби римокатоличке вере, па ме не чуди слављење славе.

Свесних Срба католика у већем броју је остало у Дубровнику и Конавлима све до 1930-их. У Конавлима се српски идентитет одржао вековима након покатоличавања тог краја, што се десило у периоду од 15-ог до 17-ог века. Крајем 19-ог и почетком 20-ог века већина становника Цавтата су се изјашњавали као Срби католици, а Цавтат је тада био познат као "Мали Београд" (https://www.koreni.rs/valtazar-bogisic-srpstvo-sve-i-svuda/). У истом периоду у Дубровнику је деловао Српско-католички покрет (https://kovceg.tripod.com/srbi_rimokatolici.htm).
Конављани и данас знају које славе су им преци славе до WW2, ево један пример https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6706.msg172894#msg172894

Тих молитава је било увек и свуда, у цркве и манастире долазе како хришћани, тако долазе и муслимани да им се чита молитва.
То је посебно изражено на Косову и Метохији где је велики број Албанаца долазио да се моли за здравље.
Не тако давно (1987) џепни календар СПЦ је садржао све (али буквално све) празнике које славе римокатолици. На крају календара је било укратко о терминима најважнијих празника који су славили људи исламске вероисповести.

И на Острог долазе муслимани и католици вековима. Још у турско доба је забележено да су муслимани долазили на Острог укључујући аге и паше. Они су најчешће долазили да траже излечење за своје ближње.

 

[Krishna]

@Mrkalj

 

[deda tripko]

Јасно је да су католици који су имали крсну славу бивши православци тј.бда су им преци били православци. Фратри су настојали новопокатоличенима обрити обичаје везане за прешађњу (православну) веру. Али то често није ишло лако, те су фратри увидевши да су многи новокатолици чврсто везани за обичај слављења славе допуштали истима да га задржа само да православне свеце замене католичким (најчешће католичким еквивалентима). Они су рачунали да ће нови католици славити славу још неко време можда 1-2 генерације, а затим ће се то изгубити. У многим случајевима су били у праву и слава се брзо или релативно брзо изгубила код покатоличених односно њихових потомака. Међутим, у неким крајевима се то није десило и католици су задржали славе вековима након покатоличавања да би их коначно престали славити у WW2 или након тог рата.

Isto se desilo i kada su nametnuli pravoslavlje nasim precima. A jos nas i ubedise da su srbi oberucke prihvatali veru koja nema nikakvih dodirnih tacaka sa starom verom, tradicijom i precima.

 

[Krishna]

@Jugoslav Čvarak Јесу ли католици из Мирловића, Чавоглава, Кљака, Умљановића, Отавица у других села у твом крају славили славе (да се памти)?

 

[Jugoslav Čvarak]

@Jugoslav Čvarak Јесу ли католици из Мирловића, Чавоглава, Кљака, Умљановића, Отавица у других села у твом крају славили славе (да се памти)?

Iskreno ne znam, baba je pokojna ali pitat cu dedu da li je bio obicaj, iako je on stara komu*njara , sumnjam da on ista zna, a ni baba po tom pitanju nije bila puno drukcija.
Onaj dio za krsne slave oko Konavla sam citao.

 

[Krishna]

Iskreno ne znam, baba je pokojna ali pitat cu dedu da li je bio obicaj, iako je on stara komu*njara , sumnjam da on ista zna, a ni baba po tom pitanju nije bila puno drukcija.
Onaj dio za krsne slave oko Konavla sam citao.

Тај обичај је морао нестати најкасније до 1941. или евентуално 1945. Могао је нестати и нешто раније, или знатно раније. Ако је нестао нпр. у првој половини 19-ог в. или раније тешко да је то остало у колективном памћењу локалних католика до данас.

 

[Krishna]

Видука католик из Придраге код Новиграда је приликом ДНК тестирања преко "Српског ДНК пројекта" прошле године навео да му је слава Михољдан, што значи да нису тако давно престали славити кад се зна данас https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6264.msg164203#msg164203


@zx16 @Mrkalj @Q. in perpetuum hibernum @Берекин @Demagogic

 

[Лички гусар]

Видука католик из Придраге код Новиграда је приликом ДНК тестирања преко "Српског ДНК пројекта" прошле године навео да му је слава Михољдан, што значи да нису тако давно престали славити кад се зна данас https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6264.msg164203#msg164203


@zx16 @Mrkalj @Q. in perpetuum hibernum @Берекин @Demagogic

Jedan dio katolika iz Kninske krajine jest srpskog porijekla (neke familije) ili je jedan predak nedje u davnini bio Srbin. To ne znaci odma automatski da su svi oni Srbi kao i mi.
Zanimljivo je da je kolko ja znam i jedni i drugi su dosli zajedno iz Bosne i herc. (mnozina naroda), a kasnije se to popunajvalo u vise navrata.

Poznatiji prmjeri SHUSHAK kod Splita su Srbi, dok je G. Susak usrasa??? Porijeklom Srbi, DA, ali Hrvati u svakome drugome pogledu samo je prezime ostalo.

Dakle kad o ovome govorimo, niko ne moze pobiti da smo mi bliski po mnogo cemu. Ali, to ne znaci puno kad u stvarnosti mi smo dva nespojiva svijeta.
Kako Ducic rece, mi smo blizi crncima iz Afrike na jednom ljudskom nivou nego jedni drugima sa Hrvatima. I to je stvarnost.

 

[Krishna]

Jedan dio katolika iz Kninske krajine jest srpskog porijekla (neke familije) ili je jedan predak nedje u davnini bio Srbin. To ne znaci odma automatski da su svi oni Srbi kao i mi.
Zanimljivo je da je kolko ja znam i jedni i drugi su dosli zajedno iz Bosne i herc. (mnozina naroda), a kasnije se to popunajvalo u vise navrata.

Poznatiji prmjeri SHUSHAK kod Splita su Srbi, dok je G. Susak usrasa??? Porijeklom Srbi, DA, ali Hrvati u svakome drugome pogledu samo je prezime ostalo.

Dakle kad o ovome govorimo, niko ne moze pobiti da smo mi bliski po mnogo cemu. Ali, to ne znaci puno kad u stvarnosti mi smo dva nespojiva svijeta.
Kako Ducic rece, mi smo blizi crncima iz Afrike na jednom ljudskom nivou nego jedni drugima sa Hrvatima. I to je stvarnost.

Хрвати из Загорја, Међимурја и Горског Котара етногенетски нису блиски Србима, што не значи да немају нешто српског уплива. Хрвати из БиХ, Далмације и већина Хрвата из Лике имају велике сличности са Србима, нарочито са Србима из истих крајева.

Је ли код вас у Лици међу православцима било поштовања Св.Анте као код нас у Далмацији?

 

[Лички гусар]

Хрвати из Загорја, Међимурја и Горског Котара етногенетски нису блиски Србима, што не значи да немају нешто српског уплива. Хрвати из БиХ, Далмације и већина Хрвата из Лике имају велике сличности са Србима, нарочито са Србима из истих крајева одакле су и они.

Је ли код вас у Лици међу православцима било поштовања Св.Анте као код нас у Далмацији?

Ne znam specificno ali kao djete mogu reci da je stariji narod imao postovanje prema drugim vjerama, i katolicima i muslimanima. Nepostovanje se smatralo da donosi losu srecu na neki nacin i kao nesto sto ne valja.
Znam da su stariji ljudi odnosili se i prema katolickim svetcima, crkvama itd. sa postovanjem.

 

[RIA77]

Ne znam specificno ali kao djete mogu reci da je stariji narod imao postovanje prema drugim vjerama, i katolicima i muslimanima.

Ово је било у Босни, чак и 1992. Људи су ишли из Сарајева на село, мислећи да неће почети рат у Сарајеву већ да је нека гужва и да се треба склонити док то не прође.
И дан данас хрвати долазе како у манастир Лепавину тако и у друге цркве и манастире за помоћ.
У часописима који су православни људи су за помен својих умрлих и живих остављали новац, као и за друге потребе.
У једном од тих часописа, једна особа из Загреба (мени изгледа да је у питању римокатоличке вероисповести) дала је прилог уз напомену да је у питању захвалност за благодат Божију која се осети у СПЦ.
То се у сваком случају односи на цркве и манастире који су им доступни и где иду људи свих нација.
На сајту манастира Лепавине имају сведочанства чуда људи који нису православне вере, а долазили су и добијали помоћ у манастиру.

 

[NEzgodan]

У селима одакле је већина мојих предака (северна Далмација, крај према тромеђи) католика није било, а православци из тих села су поштовали Светог Анту. На дан Светог Анте није се крпило нити су се вршили пољски радови. Моја баба је и задњих година спомињала Светог Анту на дан кад пада у Јуну (остао јој је у свести).
Поштовање Светог Анте је генерално било раширено код православаца из Далмације, па и више од тога - православци су му се знали чак понекад и заветовати. Ово што наведох потврђују и Срби (православни) из других крајева северне Далмације: Србин из бенковачког краја (http://i.ibb.co/NNrSQGq/IMG-20220605-065109.jpg) Српкиња из шибенског залеђа која је заветована Светом Анти (https://i.ibb.co/JnBPBhF/IMG-20220605-070035.jpg).
А потврђују и Хрвати/Буњевци из тих крајева (https://i.ibb.co/zR4QTBF/IMG-20220605-065538.jpg https://i.ibb.co/xY0qRVR/IMG-20220605-065817.jpg).
Ниједног другог католичког свеца нису поштовали православни Срби из Далмације осим Светог Анте колико је мени познато. Овај феномен би можда разјаснио неки етнолог који добро познаје историју северне Далмације, обичаје, културу, менталитет итд. тамошњег становништва (православног и католичког).

Што се тиче слављења крсне славе код католика, тога је било колико је мени познато до 20-ог века у Конавлима, на макарском подручју, око Неретве и у неким селима у северној Далмацији. Врло могуће и у још неким крајевима.
КРСНА СЛАВА НЕРЕТВАНСКИХ КАТОЛИКА ПРИЈЕ ДРУГОГА СВЈЕТСКОГ РАТА (Иво Мишур) https://hrcak.srce.hr/file/345779


@Берекин @Q. in perpetuum hibernum @snouden @Perperius @Лички гусар @Лекизан @cronnin @NEzgodan @Сале @ilovedoggos @MOST6 @Urvan Hroboatos @Slavan

Crnogorski Albanci-katolici (Malisori) slave krsnu slavu a za Božić pale badnjake kao pravoslavci.

 

[Krishna]

Crnogorski Albanci-katolici (Malisori) slave krsnu slavu a za Božić pale badnjake kao pravoslavci.

Нађох карту рапрострањености слављења крсне славе на простору екс Југославије. Да пратикују овај српско-православни обичај од не-православаца су означени католици на макарском подручју, у Конавлима и северној Албанији, те унијати (гркокатолици) на Жумберку. То се наравно односи на новије доба, ко зна колико је католика на овим просторима нарочито оних србојезичних (штокаваца) славило крсну славу пре 200-300 година. Као што сам већ поменуо и католици око Неретве (о томе је писао Иво Мишур) и неки католици из северне Далмације су имали крсне славе до дубоко у 20 век, а нису означени на карти испод.

 

[limunada]

I u mom kraju neki muslimani npr.ne rade kad su veliki pravoslavni crkveni praznici "crveno slovo" ili poštuju neke svece koje i Srbi poštuju.

 

[Krishna]

I u mom kraju neki muslimani npr.ne rade kad su veliki pravoslavni crkveni praznici "crveno slovo" ili poštuju neke svece koje i Srbi poštuju.

Који крај је у питању?

 

[RIA77]

I u mom kraju neki muslimani npr.ne rade kad su veliki pravoslavni crkveni praznici "crveno slovo" ili poštuju neke svece koje i Srbi poštuju.

To je oстало од турског времена.
У Милешеви, тамо где су биле мошти Светог Саве, дарове и поклоне су остављали како Јевреји тако и људи исламске вероисповести, па то је сигурно јер им је Свети Сава својим молитвама Богу помогао.

 

[limunada]

Који крај је у питању?

Semberija

To je oстало од турског времена.
У Милешеви, тамо где су биле мошти Светог Саве, дарове и поклоне су остављали како Јевреји тако и људи исламске вероисповести, па то је сигурно јер им је Свети Сава својим молитвама Богу помогао.

Meni vise lici da je ostalo od pravoslavnih predaka.

 

[Krishna]

Meni vise lici da je ostalo od pravoslavnih predaka.

И мени.
Све до WW2 муслимани из сарајевског краја су обележавали Св. Илију, на чији дан су прави вашаре/дернеке. На дан Св. Илије су говорили да је до подне Илија, а од подне Алија.
Горанци обележавају Ђурђевдан, односно Ђурен или Ден Ђурен како га они зову http://mojagora.blogspot.com/2015/05/urevdan-u-gori.html