Postoje li srpski obicaji koji nijesu religiozni?

Da li negiram postojanje engleske države u Srednjem veku? Nipošto. Država postoji od Egberta ili od Alfreda, mada se zvala Veseks. Ali nacija počinje da se pojavljuje tek u vreme Stogodišnjeg rata, kada plemstvo napušta francuski jezik.

Tako je, da pitas nekog lika u 14. vijeku sta je on, on bio rekao "sluga Dusanov", a ne Srbin. Zamisli traziti identitet u feudalnom, ropskom vremenu.
 
Sačuvajbože. Negiram postojanje srpske nacije pre XIX veka. Nisu se razvile travunijska ni dukljanska nacija. Srpska država je prethodila srpskoj naciji mnogo vekova.
Срећа наша да народ постоји од памтивека те може, кад се погоде околности, да развије (или разбије)) државу. О нацијама не бих.
 
Sačuvajbože. Negiram postojanje srpske nacije pre XIX veka. Nisu se razvile travunijska ni dukljanska nacija. Srpska država je prethodila srpskoj naciji mnogo vekova.
Тако већ може!Али нације су настале много касније у данашњем смислу.Да ли је Византија имала византијску нацију можда?
 
Срећа наша да народ постоји од памтивека те може, кад се погоде околности, да развије (или разбије)) државу. О нацијама не бих.
Ume to i ovako da bude:

DAMARI RAVNICE, KNJIŽEVNOST
VELIKI PARADNI RUČAK
01/09/2018
Sećanje Veljka Petrovića na jedno svedočanstvo o velikom paradnom ručku patrijarha karlovačkog, ranije somborskog prote Đorđa Georgija Brankovića (1830-1907), kome je verovatno prisustvovao i Veljkov otac Đorđe, u monaštvu nazvan Gerasim (tada upravitelj karlovačkog bogoslovskog semeništa), sačuvao je u svojoj knjizi „Autobiografija o drugima“ Borislav Mihajlović Mihiz:
…Patrijarh Georgije Branković umeo je da bude i dostojanstven. Svašta je umeo pa i to. Smatrali su ga dvorskim čovekom, prodanom dušom, a evo, kakvu je on patriotsku lekciju održao Svetozaru Borojeviću plemenitom od Bojne, na najdužem svečanom ručku u istoriji Karlovačke mitropolije.

Patrijarh Georgije Branković
Borojević je bio najistaknutiji Srbin oficir u austrougarskoj vojsci. Dospeće do feldmaršala, a to je najviši čin dvojne monarhije. Viši po rangu bio je samo nadvojvoda, erchercog, arhiduka, ali za tu titulu morao si biti član habzburške kuće, najstarije vladajuće evropske dinastije. Borojević, potomak srpske graničarske porodice, jedini će od svih Franc Jozefovih komandanata držati svoj front u Prvom svetskom ratu. Austrijance su, inače, tukli svi odreda, i više su zadobili diplomatijom i ženidbama vladara no topom i bajonetom. Ima o tome i heksametar: Bella gerant alii, tu felix Austria nube! Nek’ se drugi maklјaju i u ratovima zadobijaju zemlјe i gradove, a ti se Austrijo, srećnice, ženi princezama koje to u miraz nose. Austrijsku vojsku je tukao ko je hteo. I Bonapartini maršali, bivši narednici, i švapski generali kod Kenigsgreca, i srpske vojvode Stepa i Živojin na Ceru i Suvoboru, i Rus Brusilov na Karpatima, samo se naš Toza držao na Soči i Pjavi i mlatio Kadornu i Talijane.

Feldmaršal Svetozar Borojević od Bojne
E taj naš i carev Borojević plemeniti od Bojne stići će jednog leta, negde pred Prvi svetski rat, iz Beča u Petrovaradin, u inspekciju južne vojske. Javlјeno je u Karlovce da će tom prilikom učiniti kurtoaznu vizitu i podvorenje patrijarhu.
Da dočeka visokog sunarodnika Georgije Branković se izveze četvoropregom čak do Puckaroša, posadi gosta u lakovane patrijaršijske karuce i paradni kočijaš, zabečen na visokom boku, potera četiri belca ujednačenim sporim kasom, sve nogu u nogu, i doveze dva glavna prečanska Srbina pred Sabornu crkvu u Karlovcima.

Patrijaršijski dvor i Saborna crkva u Sremskim Karlovcima
Tu već čeka svečana litija vladika, arhimandrita i igumana fruškogorskih manastira, sva sila popova, đakona i čteca. Sija karlovačka pijaca od ripida, čiraka, krstova, crkvenih barjaka. Slegli se celi Karlovci i iz Nova Sada svi koji drže do sebe i do toga da ovako nešto bez njih ne može proći. Uparadile se gospoje, nakolmovale udavače, umundirili zvaničnici i svi kojima uniforma gibira, građani se utegli u sveže očetkane geroke, paori poskidali sa glava svoje večite klopave sremačke šešire. Škole izvele i postrojile đake, osnovce, gimnaziste, bogoslovce. Sve stoji i čeka, čak i dečurlija, koja bi da se rastrči, ali ih matere čvrsto drže za ruke.
Branković je i voleo a i umeo da pravi ceremonije i parade. Kad kočijaš zateže vođice i četvoropreg stade, odjedared, kao po komandi, zazvoniše zvona sa tornjeva Saborne, Gornje i Donje crkve, hor toržestveno grmnu „Na mnogaja lјeta“ i gost i domaćin po prostrtom crvenom lauftepihu „ulјegoše u bijelu crkvu“ osvetlјenu svećama svih svojih čiraka, kandelabara i polijeleja.
U čast visokog gosta činodejstvovao je patrijarh lično, a Borojević odstojao arhipastirsku liturgiju nepomično ustobočen kraj vladarevog stola. Nagledala se, sita se nagledala ženska crkva tek prošle godine oženjenog Srbina generala i naslušala jektenija, antifona i natpevavanja bogoslovskog hora i pridvorskih đakona.
Svečani ručak služiće se u trpezariji patrijaršijskog dvora. Sprema se, kolјe, kuva, peče, aspikuje i marinira danima. Hlade se bela vina u dunavskom ledu sečenom zimus i složenom u duboke ledare pokrivane trskom, a u lagumu se temperiraju crnjaci najbolјih berbi u bocama prekrivenim paučinom. Sinoć su doterana kola lubenica iz Bačke, rezaće se sreda, a služiće samo najzrelije, tankokore i crvenog srca. Na tafelzilberu poređane nacifrane torte, sitni kolači i voće. Jabuke petrovače iz Jaska, iriške breske (jer se tako u Irigu kaže, breske, a ne breskve), plave se šlјive madžarke i rumene krupni pelcovani ringlovi. Sve će se to danas iznositi na trpezu.

Patrijaršijski dvor u Sr. Karlovcima, koji je sagrađen u vreme patrijarha Georgija Brankovića
Karlovačke gospođe postavile sto, zastrle ga svilenim damastnim čaršavom, aranžirale u vazama plave i bele perunike sečene na dugačko u dvorskoj bašti i poređale porcelansku garnituru za 24 osobe sa mitropolijskim grbom, davno beštelovanu u Nimfenburgu i čuvanu za retke prilike. Uspravile se visoke, tanke vinske čaše, za svako vino po jedna, dve kristalne za vodu u apolinaris i po jedna šarena sa izgraviranim grbom Srpske crkve za bermet. Silan srebrni beštek, po španskom ceremonijalu sav na jednoj strani tanjira redom kojim će se uzimati, kazuje da će se ručati dugo, što uostalom potvrđuje i meni odštampan na francuskom i srpskom u patrijaršijskoj štampariji.
Protosinđel, ceremonijal-majstor, privede zvanice stolu. Patrijarhu u pročelјu o desnuju general, pa redom po rangu njegova svita, o šuju najstariji mitropolit sinoda, pa episkopi i u dnu arhimandriti i igumani. Strogo muški sto, ni jedne žene.

Patrijarh Georgije Branković

Feldmaršal Svetozar Borojević
Branković se pomoli Bogu, blagoslovi „jastije i pitije sije“ i posedaše, a stasiti i ličiti bogoslovi – tri dana ih je vežbao patrijarhov lični kamerdiner, Mađar iz Segedina – unesoše krušedolsku šlјivu, beočinsku komovicu, čuvenu barack-palinku, kajsijevaču iz Kovilјa i čortanovački suvarak za mekša nepca. Georgije ćuti, reč ne progovara. Brblјivi gornjokarlovački vladika vrpolјi se, zdravo mu se hoće da priupita generalštapca o bečkim dvorskim novostima, ali zna se red: dok patrijarh ne progovori niko neće i ne sme zaustiti. Tako, u ćutnji, protekoše četiri predjela i supa. Samo se čuo zveket kašika o porcelan i oteo poneki neoprezni srkut sa donjeg stola. I tek kad se iznese špikovani srneći but u crnom vinu, domaćin podiže čašu, ali je zaustavi na pola puta do usta i obrati se gostu:
– Čujem, eminencijo, dopro glas i do nas ovde dole, da ste se, hvala neka je Bogu, oženili?
– Jesam, Vaša svetosti.
Sve ruke na čaši, a patrijarh nit zdravicu drži, nit čašu ispija. Zamišlјeno gleda u vino i pita, a zna:
– Kakvo je cenjeno ime vaše supruge?
General već odavno oseća nelagodu ovog čudno otpočetog ručka, ali još ne zna na šta će izići. Zategnutog lica izgovori ime… Eto vam, deco, šta je matoršag, zaboravio sam kako se devojkom zvala Borojevićka, no dobro, recimo:
– Amalija fon Štajnbah. [Supruga Svetozara Borojevića zvala se Leontina fon Rozner, a venčali su se 1899. godine, prim. prir.]
Branković klimnu glavom.
– Da ste me pozvali bila bi čast i za mene i za srpsku pravoslavnu crkvu da blagoslovim vaš brak. U kojoj crkvi ste se venčali, eminencijo?
Borojević sad već vidi u šta ga gađa ovaj pop.
– U bečkoj katedrali. U Štefansdomu, ekselencijo.
Patrijarh, sve jednako držeći čašu:
– Čujem da vam je Bog podario muško čedo, neka je živ i zdrav! Koje ste ime dali sinu?
Svetozar, već dobro iznerviran prekornom vizantijskom učtivom neučtivošću, prkosno isturi bradu:
– Krstili smo ga imenom našeg cara i kralјa. Sin mi se zove Franc.
Pade to ime na sto i osta tako da leži. Patrijarh spusti čašu, više je ne dotače i do kraja ručka ne progovori ni reč.
Još tri duga sata se ćutalo. Bogoslovi bešumno donosili i iznosili ribe, pečenja, sosove, salate, dezert, sir, voće. Služili novo vino, odnoseći pune neispijene čaše prethodnog. Nije se popila ni kap vina, što će ravaničkog arhimandrita ispičuturu navesti da, ustajući najzad od stola, promrsi sebi u bradu:
– E, izem ti takav ručak!
Borojević na rastanku uvređeno odbi ponuđeni četvoropreg, sede u svoj vojni landauer i odveze se lјut kao puška.

[Iz knjige Borislava Mihajlovića Mihiza „Autobiografija o drugima – prva knjiga“]
 
Ume to i ovako da bude
…Patrijarh Georgije Branković umeo je da bude i dostojanstven. Svašta je umeo pa i to. Smatrali su ga dvorskim čovekom, prodanom dušom, a evo, kakvu je on patriotsku lekciju održao Svetozaru Borojeviću plemenitom od Bojne, na najdužem svečanom ručku u istoriji Karlovačke mitropolije.
Уме, било и биће, као кукољи у житу. Али није правило ни мерило.
 
Prica se o zaokruzenosti srpske nacije, a tesko je zamisliti srpsku naciju bez crkve ili ortodoksne religije, sto je krajnje kontradiktorno/nerazvijeno.

Sta su po vama neki srpski obicaji, ili elementi srpskog nacionalnog identiteta koji nemaju veze sa crkvom ili religijom?

Badnjak - vjerski obred za pravoslavni Bozic
Krsna Slava - religijski obred povodom ortodoksnog sveca
Cirilica - crkveno pismo
Tri prsta - znak svete trojice
И у чему је тачно проблем?
 
Шта ради гуслар кад му одузмеш српске обичаје?
1717285097611.png

Очигледно – свира кypцу. :mrgreen:
 
Pa mi odje istrazujemo sto su to "srpski obicaji" jer niko ne zna. Sljivovica, uzicko kolo, sarma? :lol:
Чу он истражује, чоче! Нијесте у стању ни пребројат колко вас има на попису, но ћеш ми ође доћ истраживат. А кад смо већ код истраге... :per:
 
Чу он истражује, чоче! Нијесте у стању ни пребројат колко вас има на попису, но ћеш ми ође доћ истраживат. А кад смо већ код истраге... :per:

A cuj coce, svake godine jedna jagodina odlazi iz Srbije a ti mi odje bulaznis svakake bulaznije coooce
 
Чу он истражује, чоче! Нијесте у стању ни пребројат колко вас има на попису, но ћеш ми ође доћ истраживат. А кад смо већ код истраге... :per:
Изгледа да им је број Црногораца дебело подбацио, па сада не могу да набаве софтвер да преброје податке.Шушка се да Срба има око 37%, Бошњака око 15%, Албанаца 7%, и да Хрвата, Рома, Египћана и Муслимана има око 7%, а да Црногораца им асвега око 30%.

Чим одређена национална припадност више не даје бенефите у свакодневном животу, они мењају нацију.
 
Ma gde važno. Gledalo se da se nađe neka bogatija budala koja će da odreši kesu jer sirotinju niko nije hteo za kuma. Ko je imao više od 3 vola nije mogao da se spasi od onih koji bi da ga okumuju.

Za ovo već prvi put čujem.

To je u celoj evropi bilo tako jer za kuma se uzelo pre coveka koji moze da hrani tvoju decu ako zatreba.
 
Jeste, jezik kojim mi svi govorimo je srpski i jeste deo ili dio identiteta.😀😀
Muzika, ples, narodne pesme, jela, narodna nošnja, mentalitet, ...
Ali i sama naša vera se prožima sa bivšim običajima, sa starom verom pa dobijemo Svetosavlje.
Ipak je pravoslavlje malčice slobodnije nego ostale vere, i nije se nametalo silom, pogromima kao recimo katolicizam i islam.
 
To je u celoj evropi bilo tako jer za kuma se uzelo pre coveka koji moze da hrani tvoju decu ako zatreba.
To je kod Katolika gde se birao stric ili ujak za kuma i naravno da će stric pomoći verovatno tvojoj deci. Problem je što se na Balkanu za kuma birao bogati komšija iz susednog sela koji tvoju decu neće ni da pogleda u slučaju da ti se nešto desi.
 

Back
Top