KraNp
Veoma poznat
- Poruka
- 10.601
Данас ме једна ствар нешто одушевила....
. Седим ја у летњој башти и пијем каХХХву са кевом кад ти одједном ту до мене седоше неки стренџери са троје дечурлије од две до шест година. Видим да причају енглески. Реко дошли на Златибор или код Кусте на Мокру Гору. А до мене и мајке лежи на средњој столици мачка која је заштитни знак тог кафића. Тек ти ова деца приђоше столу и почеше да љубе и гњаве мачку и да се играју са њом. А она једна малецка ми нешто говори не уме да се заустави. Нешто знам па јој одговорим а нешто не. Тек ти дете скочи мени на ноге, седе у крило и узе ми руку и намести је себи преко струка. А мени нешто ем мило ем драго 
. Онда се попе и њен брат на столицу и седе са мачком. Родитељи вичу на њих да нас оставе на миру и да се склоне од нас. Извињавају нам се. Али ја им кажем да их пусте и да не сметају. И сад ја контам шта би било пригодно рећи детету од пет и седам година и сетим се сладоледа. Питам их да ли воле сладолед и да ли им тата и мама купују сладолед. Оно општа салва одушевљења. Рек'о....'ајте са мном да вам купим сладолед и притом позовем и њиховог оца који зна српски да пође са мном до пулта. А ова мала ми јури шаку и оће да ме држи за руку док је водим. Питам овог инглишмена како зна српски, каже....он и жена живе десет година у Ужицу и раде за неку НВО и да управо данас коначно одлазе за Енглеску. Он нормално изгледа а жена као багер ! Има сто педесет кила. Купим сваком од њих по две кугле али ова мала сад 'оће да је ја носим чак и док једе сладолед а ћале је грди. Реко....пусти дете. Ал' никад у животу нисам видео дете које толико прича и прича и вади ми огрлицу око врата и показује своју на руци и стеже са обе руке око врата. Тотално сам био "истопљен". Мислим се......јебботе ови су Енглези....плашим се да не помисле да сам Бајден јер оно дете морам чврсто да загрлим да не испадне доле на бетон. Е сад....не знам зашто сам све ово написао (Лане Гутовић ) али ко зна....можда неком буде симпатично.
