Postanimo mudriji

Kada pisem,
cesto mi se desi,
nesto me ponese....
I tako,
padnem sa stolice....
Na podu dobijem novo nadahnuce,
duboko udahnem, a onda se
zakasljem...
Ako primetim da je olovka slomljena,
osecaj krivice gura mi suze na oci,
da sam imao dovoljno topline,
otkrio bih da njeno srce nije crno,
otkrio bih da je blistav dijamant....
Zatim opet sednem na stolicu,
uzmem novu olovku,
bacim ono sto sam vec napisao,
jer u tom ponovnom dizanju,
na stolicu,
promenio sam misljenje,
o nekim stvarima,
i mislim da postao sam mudriji....
Zato za dobrobit celog sveta.......
HAJDE DA PADAMO SA STOLICA!!!!!!