Post mortem fotografija

Soradze

Soradze

Elita
Moderator
Poruka
17.071
Viktorijanske posmrtne fotografije zauzimaju posebno mesto u grupnim ili individualnim
fotografijama građanskog društva Velike Britanije i Severne Amerike XIX veka. Ovaj žanr
se pojavio u isto vreme kada i fotografija i opstao sve do kraja XIX i početka XX veka.

Bio je običaj da se neposredno nakon smrti preminula osoba fotografiše sama, ili u društvu
rođaka, ili prijatelja u sopstvenom stanu ili u fotografskom ateljeu. Pokojnike su stavljali u
različite poze, naizgled u želji da prikriju njihovu smrt, tj. da ih prikažu živima. Ponekad su
u te svrhe korišćene specijalne sprave koje su posedovali svi foto studiji i koje su pokojnike
održavali ustojećem stavu, ili su ih jednostavno pridržavale osobe koje su fotografisane zajedno
sa njima.

Fotografi su neretko, radi veće uverljivosti, slikali otvorene oči na zatvorenim kapcima
na fotopapiru. Zahvaljujući nespretnosti samih fotografa, na nekim snimcima se vide pokojnici
sa iskolačenim očima, na osnovu čega mi danas znamo da su to pokojnici.

Fotografisanje je bilo relativno skupo sve do pred kraj XIX veka, pa se često dešavalo da deca i
mladi koji su prerano umrli, nisu imali ni jednu fotografiju, niti bilo kakav trag svog postojanja,
pa stoga, ovu danas neobičnu praksu možemo posmatrati kao pokušaj sećanja na preminule...

Screenshot_30.png


Screenshot_32.png
Screenshot_36.png


Screenshot_33.png


Screenshot_34.png


Screenshot_35.png
Screenshot_37.png


Screenshot_38.png


Screenshot_39.png


Jadan ljudski rod...

Neka im je svima laka zemlja...
 
Poslednja izmena od moderatora:
Casual Observer:
Strašno. Verovatno je fotografisanje sa mrtvima bilo uobičajeno jer se mnogo češće umiralo tada nego sada.
Kliknite za proširenje...
Fotografisanje je tada bilo prilično skupo, u početku dostupno samo bogatima a kasnije i ostalima. Fotografije su pravljene tako da pokojnik deluje da je živ i da obavlja svakodnevne aktivnosti, zarad uspomene i utehe porodice preminulog... U sadašnje vreme je morbidno a njima je bilo utešno...
IMG_20221127_171452.png
IMG_20221127_171422.png
 
Stupid Witch:
Fotografisanje je tada bilo prilično skupo, u početku dostupno samo bogatima a kasnije i ostalima. Fotografije su pravljene tako da pokojnik deluje da je živ i da obavlja svakodnevne aktivnosti, zarad uspomene i utehe porodice preminulog... U sadašnje vreme je morbidno a njima je bilo utešno...
Pogledajte prilog 1262329Pogledajte prilog 1262330
Kliknite za proširenje...
Strašno... koliko je tada bilo smrtonosnih bolesti?
 
Soradze:
Strašno... koliko je tada bilo smrtonosnih bolesti?
Kliknite za proširenje...
Losa higijena i prenaseljenost je izazvala epidemiju kolere, onda su tu bile velike boginje, tifus, tuberkuloza....
Negde sam pročitala da je tada bilo uobičajeno da porodice budu mnogočlane ali da je zbog raznih bolesti stopa smrtnosti kod dece bila oko 50%...
Prvih 5 godina zivota je valjda bilo najrizičnije..
 
Stupid Witch:
Losa higijena i prenaseljenost je izazvala epidemiju kolere, onda su tu bile velike boginje, tifus, tuberkuloza....
Negde sam pročitala da je tada bilo uobičajeno da porodice budu mnogočlane ali da je zbog raznih bolesti stopa smrtnosti kod dece bila oko 50%...
Prvih 5 godina zivota je valjda bilo najrizičnije..
Kliknite za proširenje...
Bogu hvala, pa sada postoje vakcine koje su spasile živote generacijama.
 
Мислим да би све морли да посматрамо унапред урачунавајући дух времена. Ово горе , у складу је са духом тог времена. Уз то тада су људи били ближи и са смрћу и са животом, јер су пре свега били ближи са природом, па им је и смрт била природна.
 
Soradze:
Bio je običaj da se neposredno nakon smrti preminula osoba fotografiše sama, ili u društvu
rođaka, ili prijatelja u sopstvenom stanu ili u fotografskom ateljeu. Pokojnike su stavljali u
različite poze, naizgled u želji da prikriju njihovu smrt, tj. da ih prikažu živima. Ponekad su
u te svrhe korišćene specijalne sprave koje su posedovali svi foto studiji i koje su pokojnike
održavali ustojećem stavu, ili su ih jednostavno pridržavale osobe koje su fotografisane zajedno
sa njima.
Kliknite za proširenje...
Viktorijansko doba po mnogo čemu možemo smatrati morbidnim.
Za nas to jeste tako , ali za njih je to , kao i ove fotografije,bilo nešto sasvim uobičajeno.
Na kraju krajeva fotografija mrtve osobe jeste samo fotografija.
Radilo se to i kod nas i kasnije , ali u malo drugoj formi.
I ostaje razlog ...Sećanje .Uspomena.


Soradze:
Fotografisanje je bilo relativno skupo sve do pred kraj XIX veka, pa se često dešavalo da deca i
mladi koji su prerano umrli, nisu imali ni jednu fotografiju, niti bilo kakav trag svog postojanja,
pa stoga, ovu danas neobičnu praksu možemo posmatrati kao pokušaj sećanja na preminule...
Kliknite za proširenje...
Tužne su i pomalo jezive fotografije dece, po meni.
Ali svako vreme ima svoju priču.
Lično, volim morbidne stvari.Morbidne do neke granice ,naravno.
 
Питање је културног наслеђа.Мој први сусрет са тим је био када сам једног лета као студент радио као асистент једном фотографу.То је време без мобилних телефона и много ређег аматерског бављења фотографијом, када су људи ангажовали фотографе за важне догађаје.Остало је то и до сада приликом венчања,и важијих догађаја.
У овом случају је то била смрт .Пошто се радило о мађарској фамилији ми смо радили у капели на католичном гробљу.Сандук је био отворен а покојник је имао бели повез око врата пошто се обесио.Радили смо и групне фотографије фамилије и пријатеља са њим и појединачне. .Могу да вам кажем да сам једва чекао да завршимо јер се ни мало пријатно нисам осећао.
 
vučji čopor:
Питање је културног наслеђа.Мој први сусрет са тим је био када сам једног лета као студент радио као асистент једном фотографу.То је време без мобилних телефона и много ређег аматерског бављења фотографијом, када су људи ангажовали фотографе за важне догађаје.Остало је то и до сада приликом венчања,и важијих догађаја.
У овом случају је то била смрт .Пошто се радило о мађарској фамилији ми смо радили у капели на католичном гробљу.Сандук је био отворен а покојник је имао бели повез око врата пошто се обесио.Радили смо и групне фотографије фамилије и пријатеља са њим и појединачне. .Могу да вам кажем да сам једва чекао да завршимо јер се ни мало пријатно нисам осећао.
Kliknite za proširenje...
Videla sam takve fotografije.Isto otvoreni sanduci.
 
Moja baba je imala 2 fotografije gde je bila na sahrani sine neke njene prijateljice koji je umro mlad (1960ih ili 70ih godina).Bio je izložen u kući u sanduku i oni su grupno bili oko njega i tako slikani.Dakle ne tako davno, u socijalizmu, i na pravoslavnoj sahrani
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top