wwwlado
Ističe se
- Poruka
- 2.054
http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/hrvatski-prodor-na-istok.html
Хрватски продор на Исток
Трифун Ристић
Економско уређење у Србији почива на догми о отвореном и слободном тржишту, али је после деценије такве политике сада очигледно да су поједине државе, посебно Словенија и Хрватска, искористиле заблуде српских либерала и циљно усмериле свој капитал на улагања и откуп компанија у стратешким гранама српске привреде. У исто време, ове две државе су на све начине настојале да спрече реципрочна улагања, и компанијама из Србије омогуће равноправан третман на свом тржишту.
Економска офанзива
Хрватска је наишла у Србији на добар пријем и потпуно отворена врата, али су 13 година узајамних односа довеле до изразите несразмере у привредним односима. У периоду од 1999. до краја 2010. хрватске инвестиције у Србији су према подацима Хрватске народне банке износиле 523,8 милиона евра. Хрватска је шести највећи улагач у Србији, која је прошле године била на трећем месту улагања хрватских компанија, после Холандије и БиХ. У Србији данас послује око 200 хрватских компанија, а најзначајније и највеће су Агрокор, Атлантик Група, Нексе група, Магма, Виндија, Подравка, ДИВ Самобор. Ове фирме су се у Србији усмериле ка куповини фабрика прехрамбене индустрије и природних ресурса, што се види и из структуре хрватских улагања. Највише средстава је уложено у пољопривреду, лов и услуге (47 одсто); производњу осталих неметалних и минералних сировина (19 одсто); производњу хране и пића (18 одсто). Далеко испод ових привредних грана су извршена улагања у производњу машина и уређаја (два одсто); производњу електричних машина и апарата (два одсто); осигурање и пензијске фондове (два одсто); трговину на велико и посредовање у трговини (два одсто).
Међу првим хрватским инвеститорима у Србију био је „Агрокор“ Ивице Тодорића, који је фебруара 2003. године, за 10,25 милиона евра купио фабрику сладоледа и смрзнуте хране „Фриком“. „Агрокор“ је између осталог постао и власник и фабрике уља „Дијамант“, Кланице у Пландишту, „Кикиндског млина“, ланца хипермаркета „Идеа“, као и воде “Мивела“, „Нове слоге“ из Трстеника и „Златног трага“ из Лесковца. Тодорић је купио и више од 25.000 квадрата фабрике „ИМТ“ одливака на новом Београду, где је уместо дистрибутивног центра за „Фриком“ отворио супермаркет „Идеа“. Хрватска „Атлантик група“ је постала власник: „Соко штарка“, „Гранд прома“ и „Паланачког кисељака“, „Млекара Лаура“ је купила „Сомболед“ из Сомбора, док је „Виндија“ купила: „Млекару Лајковац“, фабрику сточне хране „УНИП“ из Ваљева и 8 фарми „Агрожива“ у Пландишту.
Хрватске трговинске фирме "Биљемеркант", "Певец", КТЦ и "Босо" купиле су више од 70 продајних објеката у Војводини. Предузеће "ТНОР" купило је пакет 42 посто акција у фирми за гајење жита и других усева "Ердевик", а инвеститорима из Хрватске продата су и предузећа „Радијатор Зрењанин“, „Потисје Кањижа“, „Интекс“ из Младеновца, „МИН холдинг“ из Сврљига, „Фабрика хартије Београд“, циглана „Ударник“, „Миленијум осигурање“, „Џолy травел“. Компанија „Нашице цемент“ која послује уоквиру „Нексе групе“ је у Србији постала делимични власник пет предузећа која се баве производњом грађевинског материјала: каменолом "Јелен до", "Стражилово", „Опека“, "Полет" из Новог Бечеја и "Потисје" из Кањиже.
Компаније из Хрватске су током протекле деценије стекле чврст положај и знатан утицај у Србији, а говори се и о врло јаком хрватском лобију у Србији, који често појединим компанијама омогућава привилегован положај и даљи продор на тржишту Србије. Тако је "Агрокор“ Ивице Тодорића по укупном приходу на годишњем нивоу који остварује у Србији друга по величини приватна компанија одмах иза „Делта холдинга“ Мирослава Мишковића, а о утицају капитала из Хрватске свакако сведочи и то што Тодорићевим фирмама, „Идеа“ и „Дијамант“ маркетиншке услуге пружа компанија „Мултиком“ чији је сувласник Драган Ђилас, градоначелник Београда и високи функционер Демократске странке. Такође, о озбиљности и организацији којом привредници из Хрватске приступају српском тржишту сведочи и то што је на пример Хрватска државна компанија Јанаф на положај директора подружнице у Београду поставила бившег директора хрватске тајне службе Јошка Подбевшека.
Хрватски продор на Исток
Трифун Ристић
Економско уређење у Србији почива на догми о отвореном и слободном тржишту, али је после деценије такве политике сада очигледно да су поједине државе, посебно Словенија и Хрватска, искористиле заблуде српских либерала и циљно усмериле свој капитал на улагања и откуп компанија у стратешким гранама српске привреде. У исто време, ове две државе су на све начине настојале да спрече реципрочна улагања, и компанијама из Србије омогуће равноправан третман на свом тржишту.
Економска офанзива
Хрватска је наишла у Србији на добар пријем и потпуно отворена врата, али су 13 година узајамних односа довеле до изразите несразмере у привредним односима. У периоду од 1999. до краја 2010. хрватске инвестиције у Србији су према подацима Хрватске народне банке износиле 523,8 милиона евра. Хрватска је шести највећи улагач у Србији, која је прошле године била на трећем месту улагања хрватских компанија, после Холандије и БиХ. У Србији данас послује око 200 хрватских компанија, а најзначајније и највеће су Агрокор, Атлантик Група, Нексе група, Магма, Виндија, Подравка, ДИВ Самобор. Ове фирме су се у Србији усмериле ка куповини фабрика прехрамбене индустрије и природних ресурса, што се види и из структуре хрватских улагања. Највише средстава је уложено у пољопривреду, лов и услуге (47 одсто); производњу осталих неметалних и минералних сировина (19 одсто); производњу хране и пића (18 одсто). Далеко испод ових привредних грана су извршена улагања у производњу машина и уређаја (два одсто); производњу електричних машина и апарата (два одсто); осигурање и пензијске фондове (два одсто); трговину на велико и посредовање у трговини (два одсто).
Међу првим хрватским инвеститорима у Србију био је „Агрокор“ Ивице Тодорића, који је фебруара 2003. године, за 10,25 милиона евра купио фабрику сладоледа и смрзнуте хране „Фриком“. „Агрокор“ је између осталог постао и власник и фабрике уља „Дијамант“, Кланице у Пландишту, „Кикиндског млина“, ланца хипермаркета „Идеа“, као и воде “Мивела“, „Нове слоге“ из Трстеника и „Златног трага“ из Лесковца. Тодорић је купио и више од 25.000 квадрата фабрике „ИМТ“ одливака на новом Београду, где је уместо дистрибутивног центра за „Фриком“ отворио супермаркет „Идеа“. Хрватска „Атлантик група“ је постала власник: „Соко штарка“, „Гранд прома“ и „Паланачког кисељака“, „Млекара Лаура“ је купила „Сомболед“ из Сомбора, док је „Виндија“ купила: „Млекару Лајковац“, фабрику сточне хране „УНИП“ из Ваљева и 8 фарми „Агрожива“ у Пландишту.
Хрватске трговинске фирме "Биљемеркант", "Певец", КТЦ и "Босо" купиле су више од 70 продајних објеката у Војводини. Предузеће "ТНОР" купило је пакет 42 посто акција у фирми за гајење жита и других усева "Ердевик", а инвеститорима из Хрватске продата су и предузећа „Радијатор Зрењанин“, „Потисје Кањижа“, „Интекс“ из Младеновца, „МИН холдинг“ из Сврљига, „Фабрика хартије Београд“, циглана „Ударник“, „Миленијум осигурање“, „Џолy травел“. Компанија „Нашице цемент“ која послује уоквиру „Нексе групе“ је у Србији постала делимични власник пет предузећа која се баве производњом грађевинског материјала: каменолом "Јелен до", "Стражилово", „Опека“, "Полет" из Новог Бечеја и "Потисје" из Кањиже.
Компаније из Хрватске су током протекле деценије стекле чврст положај и знатан утицај у Србији, а говори се и о врло јаком хрватском лобију у Србији, који често појединим компанијама омогућава привилегован положај и даљи продор на тржишту Србије. Тако је "Агрокор“ Ивице Тодорића по укупном приходу на годишњем нивоу који остварује у Србији друга по величини приватна компанија одмах иза „Делта холдинга“ Мирослава Мишковића, а о утицају капитала из Хрватске свакако сведочи и то што Тодорићевим фирмама, „Идеа“ и „Дијамант“ маркетиншке услуге пружа компанија „Мултиком“ чији је сувласник Драган Ђилас, градоначелник Београда и високи функционер Демократске странке. Такође, о озбиљности и организацији којом привредници из Хрватске приступају српском тржишту сведочи и то што је на пример Хрватска државна компанија Јанаф на положај директора подружнице у Београду поставила бившег директора хрватске тајне службе Јошка Подбевшека.
