Piše Vidjeh a ne Vidim(buduće vrijeme)
Luka 10
17 Puni radosti vratiše se sedamdeset i dvojica i izvijestiše: "Gospodine, i zli dusi pokoravaju nam se u ime tvoje."
18 On im reče: "Vidjeh sotonu, gdje spade s neba kao munja[/B
Jovan je upotrebio
aorist, glagolski oblik koji označava prošlo svršeno vreme a ne buduće vreme!
Аорист
Из Википедије, слободне енциклопедије
Скочи на: навигација, претрага
Глаголска
времена
Перфекат
Имперфекат
Плусквамперфекат
Аорист
Презент
Футур први
Футур други
Аорист (грч. ἀόριστος, аористос = неодређен, неограничен) или прошло свршено време је глаголски облик који осликава радњу која се десила у прошлости, и то:
1.радњу која се десила након неке друге радње у прошлости
2.радњу која се десила „скоро“, тј. недуго пре тренутка говора.
Аорист је могуће употребити само код свршених глагола. Примери:
урадих
сретох
падох
Код правилних глагола са инфинитивним наставком -ти, аорист се гради тако што се од инфинитива глагола одузима наставак -ти, а затим додају наставци за лица:
1.лице једнине: -х (урадих)
2.лице једнине: - (уради-)
3.лице једнине: - (уради-)
1.лице множине: -смо (урадисмо)
2.лице множине: -сте (урадисте)
3.лице множине: -ше (урадише)
Код глагола са инфинитивним наставком -сти или -ћи, основа се добија од трећег лица множине презента тог глагола, одузимањем наставка -у, односно наставка -ну код глагола попут пасти-падну, подићи-подигну, пући-пукну, а затим се додају наставци за лица:
1.лице једнине: -ох (пад'ох, испекох)
2.лице једнине: -е (паде, испече; ке је постало че због палатализације)
3.лице једнине: -е (паде, испече)
1.лице множине: -осмо (падосмо, испекосмо)
2.лице множине: -осте (падосте, испекосте)
3.лице множине: -оше (падоше, испекоше)
