- Poruka
- 129.654
zdavačka kuća Akademska knjiga iz Novog Sada objavila dva nova naslova: Posledice kapitalizma. Proizvođenje nezadovoljstva i otpora Noama Čomskog i Marva Voterstona i Globalisti. Kraj doba carstva i rađanje neoliberazima Kvina Slobodijana.
Pandemija kovida-19 razotkrila je velike propuste i strašne brutalnosti današnjeg kapitalističkog sistema. Da li će to biti samo kriza ili i prilika za promenu, zavisi od toga šta će sami ljudi uraditi.
Kako politika oblikuje naš svet, naše živote, naše percepcije? Kolikim delom našeg „zdravog razuma“ upravljaju potrebe i interesi vladajućih klasa? Kako da se usprotivimo kapitalističkim strukturama koje sada prete da unište celokupan život na ovoj planeti?
„Posledice kapitalizma“ analiziraju duboke, često nesagledane povezanosti između neoliberalnog „zdravog razuma“ i struktura moći. Pokazujući te veze, sagledavamo način na koji vladajuća hegemonija drži društvene pokrete podeljene i marginalizovane i, što je najvažnije, uviđamo kako se možemo boriti protiv tih podela.
Noam Čomski je institutski profesor emeritus u odeljenju za lingvistiku i filozofiju Masačusetskog instituta za tehnologiju, laureat profesor lingvistike, kao i predsedavajući Programa za ekološku i društvenu pravdu na Univerzitetu Arizone. Autor je brojnih bestselera iz oblasti politike, prevedenih na mnoštvo jezika širom sveta. Između ostalih, njegove su knjige i Who Rules the World?, Requiem for the American Dream, What Kind of Creatures Are We?, Masters of Mankind, Hopes and Prospects, Intervenciones, On Palestine, Gaza in Crisis i Optimism over Despair.
Marv Voterston je profesor emeritus na Školi za geografiju, razvoj i životnu sredinu na Univerzitetu Arizona, gde je predavao duže od trideset godina. Bio je direktor Osnovnog interdisciplinarnog programa za komparativne kulturalne i književne studije Univerziteta Arizone. Njegov rad se usredsređuje na gramšijevske pojmove hegemonije i zdravog razuma, kao i njihove povezanosti sa društvenom pravdom i progresivnom društvenom promenom. Njegove najnovije knjige su Wageless Life: A Manifesto for a Future beyond Capitalism (koautorstvo s Janom Šoom) i Geographic Thought: A Praxis Perspective (kopriređivač sa Džordžom Hendersonom).
Knjiga Globalisti. Kraj doba carstva i rađanje neoliberalizma dosad je prevedena na devet jezika. Godine 2019. dobila je nagradu Američkog istorijskog udruženja za najbolju knjigu iz oblasti evropske međunarodne istorije.
U Globalistima Kvin Slobodijan analizira kako je mala grupa intelektualaca iz centralne Evrope postavila temelje institucijama kao što su Evropska unija ili Svetska trgovinska organizacija. Pored toga što su se suprotstavljali fašizmu i komunizmu, grupa je držala da je neophodno ograničiti i moć demokratske javnosti, jer ljudi kao građani i ljudi kao radnici predstavljaju smrtonosnu pretnju vrhovnom cilju neoliberala, globalnoj ekonomiji integrisanoj slobodnim protokom kapitala.
Za razliku od standardnih tumačenja koja veličaju neoliberale kao glavne pobornike tržišta, a nasuprot vladama i državama, Slobodijan tvrdi i potkrepljuje mestima iz njihovih dela da su uglavnom na globalnom nivou neoliberali prigrlili upravljanje, neutrališući time političku vlast na nivou država, tako da demokratske vlade ne mogu opstruirati bezbednost i pokretljivost svojine.
Kroz priču koja se proteže od kraja Habzburškog carstva do stvaranja Svetske trgovinske organizacije, Globalisti pokazuju da je mreža onih koji su sebe opisivali kao neoliberale zamišljala ne jedan samoregulišući svet ekonomije, već svet ograničen pravilima i institucijama.
Glavna polja istraživanja istoričara Kvina Slobodijana (Quinn Slobodian, 1978) jesu istorija moderne Nemačke i međunarodna istorija, s naglaskom na probleme rase, migracija, društvenih pokreta i međunarodne političke ekonomije. Pored toga što predaje istoriju na Koledžu Velesli (Wellesley College), gostujući je profesor na univerzitetima u Hong Kongu, Bolonji, Slobodnom univerzitetu u Berlinu i Univerzitetu Harvard. Kourednik je časopisa Contemporary European History i spoljni saradnik Centra Veterhed za međunarodne poslove (Weatherhead Center for International Affairs) Univerziteta Harvard i Četam hausa (Chatham House). Autor je više studija o SR Nemačkoj i DR Nemačkoj u doba Hladnog rata, kao i brojnih članaka u stručnim časopisima. Takođe, njegove analize trenutnih političkih kretanja objavljivali su Guardian, New York Times i Foreign Policy.
sinhro.rs
Posledice kapitalizma. Proizvođenje nezadovoljstva i otpora
Knjigu Posledice kapitalizma. Proizvođenje nezadovoljstva i otpora Noama Čomskog i Marva Voterstona sa engleskog jezika je preveo Predrag Milidrag.
Pandemija kovida-19 razotkrila je velike propuste i strašne brutalnosti današnjeg kapitalističkog sistema. Da li će to biti samo kriza ili i prilika za promenu, zavisi od toga šta će sami ljudi uraditi.
Kako politika oblikuje naš svet, naše živote, naše percepcije? Kolikim delom našeg „zdravog razuma“ upravljaju potrebe i interesi vladajućih klasa? Kako da se usprotivimo kapitalističkim strukturama koje sada prete da unište celokupan život na ovoj planeti?
„Posledice kapitalizma“ analiziraju duboke, često nesagledane povezanosti između neoliberalnog „zdravog razuma“ i struktura moći. Pokazujući te veze, sagledavamo način na koji vladajuća hegemonija drži društvene pokrete podeljene i marginalizovane i, što je najvažnije, uviđamo kako se možemo boriti protiv tih podela.
Noam Čomski je institutski profesor emeritus u odeljenju za lingvistiku i filozofiju Masačusetskog instituta za tehnologiju, laureat profesor lingvistike, kao i predsedavajući Programa za ekološku i društvenu pravdu na Univerzitetu Arizone. Autor je brojnih bestselera iz oblasti politike, prevedenih na mnoštvo jezika širom sveta. Između ostalih, njegove su knjige i Who Rules the World?, Requiem for the American Dream, What Kind of Creatures Are We?, Masters of Mankind, Hopes and Prospects, Intervenciones, On Palestine, Gaza in Crisis i Optimism over Despair.
Marv Voterston je profesor emeritus na Školi za geografiju, razvoj i životnu sredinu na Univerzitetu Arizona, gde je predavao duže od trideset godina. Bio je direktor Osnovnog interdisciplinarnog programa za komparativne kulturalne i književne studije Univerziteta Arizone. Njegov rad se usredsređuje na gramšijevske pojmove hegemonije i zdravog razuma, kao i njihove povezanosti sa društvenom pravdom i progresivnom društvenom promenom. Njegove najnovije knjige su Wageless Life: A Manifesto for a Future beyond Capitalism (koautorstvo s Janom Šoom) i Geographic Thought: A Praxis Perspective (kopriređivač sa Džordžom Hendersonom).
Globalisti. Kraj doba carstva i rađanje neoliberazima
Globalisti. Kraj doba carstva i rađanje neoliberazima Kvina Slobodijana Akademska knjiga objavila je takođe u prevodu Predraga Milidraga.Knjiga Globalisti. Kraj doba carstva i rađanje neoliberalizma dosad je prevedena na devet jezika. Godine 2019. dobila je nagradu Američkog istorijskog udruženja za najbolju knjigu iz oblasti evropske međunarodne istorije.
U Globalistima Kvin Slobodijan analizira kako je mala grupa intelektualaca iz centralne Evrope postavila temelje institucijama kao što su Evropska unija ili Svetska trgovinska organizacija. Pored toga što su se suprotstavljali fašizmu i komunizmu, grupa je držala da je neophodno ograničiti i moć demokratske javnosti, jer ljudi kao građani i ljudi kao radnici predstavljaju smrtonosnu pretnju vrhovnom cilju neoliberala, globalnoj ekonomiji integrisanoj slobodnim protokom kapitala.
Za razliku od standardnih tumačenja koja veličaju neoliberale kao glavne pobornike tržišta, a nasuprot vladama i državama, Slobodijan tvrdi i potkrepljuje mestima iz njihovih dela da su uglavnom na globalnom nivou neoliberali prigrlili upravljanje, neutrališući time političku vlast na nivou država, tako da demokratske vlade ne mogu opstruirati bezbednost i pokretljivost svojine.
Kroz priču koja se proteže od kraja Habzburškog carstva do stvaranja Svetske trgovinske organizacije, Globalisti pokazuju da je mreža onih koji su sebe opisivali kao neoliberale zamišljala ne jedan samoregulišući svet ekonomije, već svet ograničen pravilima i institucijama.
Glavna polja istraživanja istoričara Kvina Slobodijana (Quinn Slobodian, 1978) jesu istorija moderne Nemačke i međunarodna istorija, s naglaskom na probleme rase, migracija, društvenih pokreta i međunarodne političke ekonomije. Pored toga što predaje istoriju na Koledžu Velesli (Wellesley College), gostujući je profesor na univerzitetima u Hong Kongu, Bolonji, Slobodnom univerzitetu u Berlinu i Univerzitetu Harvard. Kourednik je časopisa Contemporary European History i spoljni saradnik Centra Veterhed za međunarodne poslove (Weatherhead Center for International Affairs) Univerziteta Harvard i Četam hausa (Chatham House). Autor je više studija o SR Nemačkoj i DR Nemačkoj u doba Hladnog rata, kao i brojnih članaka u stručnim časopisima. Takođe, njegove analize trenutnih političkih kretanja objavljivali su Guardian, New York Times i Foreign Policy.
sinhro.rs
