Posle X godina u Kanadi, kako smo?

[Srećica83]

Nama se približava prva godišnjica od dolaska u Kanadu. Rano je još za neke zaključke i dugoročne planove, naročito uz koronu, pa ih i ne pravim Tražila sam sličnu temu, ali su sve više vezane za emigraciju i servisne informacije, a kako nam se godišnjica približava, sve me više opsedaju neka druga pitanja vezana za budućnost ovde.

Htela sam da pitam forumaše koji su više godina ovde da li uspeli u tome što su naumili dolaskom u Kanadu. Da li osećate da ste uspeli da se integrišete u društvo? Ako jeste, šta vam je u tome pomoglo? Ako niste, šta mislite da vas je u tome sprečilo? Da li ste uspeli da stvorite dom, da steknete prijatelje ovde, da se naviknete na vremenske prilike, na hranu, na način života? Ako imate decu, kakav je njihov život ovde, da li ste zadovoljni obrazovanjem koje su ovde dobili? Da li ste uspeli da posle X godina nađete posao koji želite, da li planirate penzijske dane da provedete u Kanadi? Kakav vam je odnos sada prema svemu u Srbiji, vašim prijateljima, porodici, životu tamo?

 

[Prcko_91]

Evo javljam se da podelim neki svoj presek stanja posle skoro dve godine života u Kanadi. Sad kad pogledam unazad mislim da smo imali sreće i da su nam se nekako ''zvezde poklopile''. Prvi posao sam našla dva i po meseca po dolasku u Toronto, verenik posle tri meseca. Istina, sad sve stoji zbog Korone ali smo oboje i dalje zaposleni i svakako je bolje sa dve plate, naročito u Torontu. Što se tiče integracije: upoznavali smo ljude, počeli da se družimo ali je Korona sve zaustavila. Vremenske prilike mi ne smetaju, krckamo već drugu zimu u Ontariju i moje mišljenje je da su zime precenjene (barem što se Toronta tiče). Što se tiče hrane, drago mi je što nismo usvojili ''severnoameričke'' navike koje podrazumevaju svakodnevnu kupovinu ručka, Starbaks ili Tim Hortons kafe. Sami spremamo obroke i time uštedimo značajnu svotu novca. Kad se povuče crta na kraju meseca uspevamo da uštedimo značajnu svotu novca a da se pritom ne stiskamo. Takođe, zadovoljna sam zdravstvenim sistemom ovde, imam izuzetnog doktora i samo reči hvale za nju.
E sad, šta mi se ne sviđa i u čemu mislim da smo pogrešili: nismo polagali za vozačku iste godine kad smo došli. Čekali smo da nađemo poslove jer nismo hteli da trošimo ušteđevinu, potom kad smo se ''sredili finansijski'' došla je jesen 2019. rešismo da ostavimo polaganje vozačkog za proleće 2020. došla je Korona i sad sve stoji. Takođe Toronto kao grad mi se ne dopada. Jednostavno ne odgovara našem stilu života (voženje bicikla, planinarenje) tako da je neka ideja da se sklonimo u manji grad. Pored toga, svesni sam činjenice da ne možemo da priuštimo kuću u Torontu, tržište nekretnina ide nebu pod oblake i nema nameru da se zaustavi. Da li bih provela penzijske dane ovde: najiskrenije ne znam. To zavisi od mnogo faktora, ne znam šta će se desiti do vremena za moju penziju. Nekoliko naših ljudi koje sam imala priliku da upoznam čeka pravo na penziju, već je kupilo nekretnine u Srbiji i vraća se.
Odnos prema Srbiji: sticajem okolnosti tri puta sam bila od preseljenja ovde i čudno je sve to; jedva čekate da sletite na Surčin i vidite se sa svim dragim ljudima ali meni lično posle dve nedelje bude dosta i ja bih nazad u Kanadu. Šta znam, lako se navići na bolje. Smatram da je u Srbiji dobro ako imate svoj krug prijatelja, neki ''bubble'' gde su Vaši istomišljenici ali čim morate da napustite taj isti bubble iz različitih razloga (sređivanje dokumenata, lekari, banke) vidi se taj javašluk, nekultura. Od toga sam se odvikla. Mislim da se vidi ta promena kad odete tamo, ja se trudim da pazim šta pričam jer mnogi prijatelji su zarobljeni na istim poslovima godinama i nemaju prilike da išta promene.
Da zaključim: smatram da smo se uklopili u društvo (koliko možemo), bolje živim nego u Srbiji (ovde mislim na to da imam posao i materijalnu sigurnost, mogu da priuštim sebi kvalitetnu garderobu, obuću...). Što je neko napisao negde: ''Kanada izvlači najbolje iz čoveka'', slažem se s time. Srbija kao Srbija mi ne nedostaje, nedostaje mi porodica i to je taj neki ceh koji platiš kad dođeš na ovu stranu Atlantika. Opet, ne znam kako će biti za par godina ali u ovom momentu mogu da kažem da ostajemo ovde. Puno pozdrava.

 

[Srećica83]

O wow prvi odgovor na ovu temu, hvala ti puno mi smo evo već sad 1.5 godinu u Vankuveru. Ima mnogo kiše, ali je vreme vrlo blago, tako da nam odgovara. Tržište nekretnina je isto katastrofa, tako da i mi gledamo neki manji grad u koji ćemo se preseliti. Poslovi koje radimo nisu baš ono što želimo da radimo, al verujem da kad prođe korona da će biti više šansi za neke bolje poslove. Isto smo upoznali neke ok ljude pre korone, ali je to sa koronom sve stalo. Uglavnom, naše iskustvo je obojila Korona ali nisam očajna, nadam se da će biti bolje vremenom. Srbija mi malo nedostaje, tj. ljudi. Nismo uopšte išli tamo otkad smo došli ovde. Eto, malo našeg skromnog iskustva Nadam se da će se još neko od forumaša javiti.

 

[bokica123456789]

Evo vec skoro 10 god u Torontu...integracija je od početka bila relativno laka, jer ima dosta imigranata u ovom delu zemlje. Jezik ne govore svi perfektno, ima dosta akcenata, i nekako je sve lakše kada ljudi čuju upravo taj akcenat jer često služi da razbije led pri nekom upoznavanju ili na poslu.

Ono što može da spreči tako nešto jeste vreme, tj kako koristite dan. Da li radite jedan dobro plaćeni posao reg radno vreme, ili rmbate kao stoka prepodne part time u Subway a popodne u nekoj fabrici ili u nekoj većoj prodavnici tipa Walmart, I sl. Od toga direktno zavisi koliko vremena imate na raspolaganju, a zatim i novca, jer nema ništa za džabe osim da šetate u parku ili vozite bicikl ukrug svaki dan. Ovo najviše ako imate decu, pa ih vodate na sve strane i saznate da je ulaz ovde $30 po osobi, onde $50, I tako se lepo nakupi da na takve aktivnosti laganica ode prilična suma novca (ja sam sebe uhvatio jedan mesec da sam dao oko $700 na zoo, Lego Land, African Safari, itd. - sve u jednom mesecu samo)...
Ako nemate decu onda obično ide druženje sa ekipom s posla (barovi, noćni klubovi), ili komšilukom (možda i najjeftinija varijanta, po kućama i dvorištima - barbecue).
Cene u ovom delu Ontarija su smešne, mislim da ima dosta pranja novca (kao i u Srbistanu), I da to veštački pumpa sve na gore, što dovodi do toga da lokalno stanovništvo koje radi za lokalnu kanadsku platu teško da može da prođe sa malim izdacima za rent ili mortgage. Ostali troškovi tipa komunalije, grejanje, manje više su standardni i isti. Pre je internet i mobilni bilo dosta skuplje, vidim cene padaju kako raste konkurencija i kako se tehnologije razvijaju. Ima dosta low cost internet kompanija, samo treba naći pouzdane, I naravno da pokrivaju region u kome živite (obično su u većim mestima). Za stanove i kuće stvarno nema rešenja, jedino da se ide u neko manje mesto, ali onda računajte na dug commute (ja imam kolege na poslu koji u jednom smeru idu i po sat i po vremena), koji ovde ljudi nekako prihvataju kao način života. Ja ne mogu da zamislim da izgubim ni pola sata u vožnji do I od posla, a kamoli nesto vise. Na autobuse, metro, zaboravite bilo gde ako ste van većih gradova i mesta. Nepouzdano, štrokavo, dosta klošara i drogerasa posebno ako ste downtown, cene isto jako visoke, jednostavno nije za poređenje sa Evropom. Na to ima posebna tema za kola, ali ne bih duzio - ima jeftinih auta, ali je osiguranje svuda (u Ontariju gde ima posla i zivota) standardno skupo - ja plaćam $130 mesečno vozio ne vozio, I to posle oho-ho iskustva, u početku sam plaćao $180 mada su mi priznali iz Srbije. Poznajem ljude koji plaćaju i po $300-400, new drivers (klinci kad porastu 16-17-18 god) kolega za sina placa $600 za truli Civic, ali placa jer sin koristi taj auto da bi išao na posao inače nema logike uopšte davati taj novac...ja sam u Srbiji plaćao godišnje pri registraciji i vozio više i ranije nego što ovde mladi voze...gorivo ništa posebno, ne očekujte US cene iako Kanada izvozi naftu, ali su cene makar niže nego u EU. To se naravno potire time što i prelazite više km godišnje, pa je isti k...
Majstori su skandalozno skupi, ako nemate sreću pa naletite na nekog prevaranta, naje*ali ste. Ja sam u početku dobio preporuku za neke naše majstore koji su me upropastili za auto od $3000 sam kao majmun dao $4000 za neke senzore, I ostale delove koje je kao trebalo zameniti...posle sam ih zamenio, ali ima još gorih priča posebno kod indusa i te ekipe iz Middle East. Ako vozite neki japanski auto, možda je i najbolje ići u ovlašćeni servis, jer cene stvarno nisu toliko visoke u odnosu na indie shops (tako ovde zovu nezavisne mehaničare), u poređenju sa recimo evropskim vozilima gde je bolje ići kod nekoga ko radi kao svoj gazda ali nije ološ. U Torontu i okolini ima da se nađe specijalista za evropske brendove, ali ako ste u manjem mestu najbolje je imati ili japance zbog pouzdanosti i niskih cena popravki, ili amere zbog toga što ima majstora na svakom ćošku.
Vreme u Torontu je identično kao u Beogradu, ko kaze ista drugo je ili razmažen ili jednostavno laže. Vlažnost vazduha je visoka leti, zbog blizine jezera, ali temperature, generalno količina sunčanih dana i dana kada je sneg/kiša je približno ista. Zimi ima vetrova jer je ovaj region ravan kao Vojvodina, ali uz dobru garderobu, čak i onu jeftinu iz Walmart, apsolutno nema nikakvih problema.
Hrana, način života, zavisi od toga sa kim se družite i šta vam odgovara. Ovde ima raznih nacija, I samim tim raznih kuhinja i načina života. Odgovara vam Indija? Pravac Brampton, jedni drugima čuvaju decu (da uštede preskupe $1000-$1400 mesečno vrtice), babe po ceo dan sede napolju i nadgledaju šta se dešava u komšiluku. Odgovara vam nešto više klase ili ste došli sa lovom? Oakville, Burlington, Rosedale, Forest Hill prava stvar - kuće nema ispod 2-3mil, snobovi na sve strane. Hoćete white trash i seljanu? Pravac Oshawa, Pickering, Ajax. Teško je generalizovati, bar u Torontu sve je izmešano i kako se god okrene bar trenutno nedostupno sa finansijske strane prosečnom čoveku koji ovde dođe. Čak i ko ima pare, ako baš ovde ne radi ili nema neki drugi razlog da živi, ne znam ni za koga ko kupuje sada nekretninu.
Deci je ovde relativno lako, bar iz tog ugla što ako dođu mala nisu izgubila prijatelje i porodicu koja ostaje 10h leta odavde. Nema baka i deka da ih pricuvaju vikendom, nema rođendana sa rođacima i porodicom, Nove Godine su u kući sa roditeljima i to tako ide dok ne budu tinejdžeri i najzad nađu neko svoje društvo pa krene viđanje po kućama. Mala deca ili idu u vrtić (cene su gore) ili ih čuva jedan od roditelja kući. Nema treće, osim ako imate porodicu ovde pa neko moze da uskoci. Ako je nesto hitno iz škole, tvoj problem, moraš da ideš po dete i uzimaj slobodan dan o svom trošku (nije da je u Srbiji drugačije). Jezik im nije problem, nauci se brzo. Kvalitet obrazovanja je užas, nije mnogo gori od Srbije, ali nije ni bolji. Ovde se fura fazon privatnih škola kao u US, sve je biznis, I public schools su OK, ali ni približno kvalitetu i obrazovanju koje se stiče u privatnim (cene idu od $15-20k godišnje pa naviše, po detetu). Po meni je to nepravedno, jer deca iz privatnih automatski imaju prednost pri upisu na fax i po znanju a i po papiru u koju su osnovnu ili srednju isli, ali ko mene pita. Fakulteti su po cenama jedni od najskupljih u svetu, samo je US ispred od zapadnog sveta. Svi podaci su javno dostupni na njihovim sajtovima, ali neki prosek je od $5-7k za obične koledze tipa socijalni radnik, pomoćnik zubara, uglavnom poslovi sa nekim dead-end karijerama i prosečnim platama. Ako hoćete nešto bolje za vaš podmladak, onda su cene $30k za zubara i doktora (samo što tu uglavnom ulaze probrani likovi sa parama i roditeljima - privatne skole), pravnika ili inženjera oko $15-25k, sve zavisi gde i koji univerzitet. Ovo su sve cene po godini, dakle mnozite i računajte za sebe. Meni lično je bolja opcija da pošaljem decu nazad u Evropu, možda ne baš u Srbiju (što da ne), ali Italija, Austrija, Nemačka, Francuska, bilo gde da odu, po mojim kalkulacijama, ne samo da bi bilo jeftinije (rent stana, hrana, šta god, troškovi jeftinih studija), nego bi im značilo da imaju životnog iskustva iz jos jedne zemlje.
Što se tiče poslova, Toronto ima svašta da ponudi, finansije, IT, science, art/kultura, retail, državni poslovi. Samo polako i strpljivo. Ja sam ok prošao, prvi survival job je bio retail, posle sve u struci sa kojom sam i došao, žena isto tako. Mnogi koje znam isto tako, ovo sad uglavnom pričam o ljudima sa diplomom. Ako imate neki zanat, mislim da je to mnogo bolja priča samo treba uzeti sertifikat, završiti apprenticeship ovde (kao šegrt), I onda otvoriti svoj biznis.
Penzija ovde taman posla, skandalozan odnos starackih domova prema starima (najviše umrlih procentualno u odnosu na stanovništvo od svih drugih zemalja u civilizovanom svetu), penzije su male u proseku kad se saberu 2 na koje svako ima pravo >65 ispadne oko $800-1400, zavisi koliko dugo ste uplacivali/živeli ovde i koliko $ zarađivali tokom karijere. Ja imam penziju od firme preko toga, tako da nije problem ostati, ali zašto? Gomila ljudi ima kuće milionske vrednosti, a žive ovde umesto da uzmu nešto za par stotina k$ negde na moru i uživaju 365 dana na suncu uz normalnu ishranu i bez stresa od dugog čekanja na specijaliste, preglede, itd.
Kada se Kanadjani iz moje firme penzionisu, uglavnom se prodaje preskupa nekretnina u Torontu, uzima nešto u manjim ili jeftinijim mestima, I nešto na moru (Costa Rica ima recimo kuće za po $130-150k sa bazenima, a I to može da se izdaje ako niste tamo i kompenzuje trošak održavanja). Oni koji ostaju ovde su uglavnom oni koji su bili alkosi, kockari, razvedeni, itd, i nisu uspeli za 30 god rada da naprave kapital i žive i dalje pod rentom kod nekoga...mislim da je za naše koji ovde dođu i rade samo za državnu penziju najbolja varijanta da se vrate, ali dosta zavisi i od dece. Sta ako dete bude moglo da vas primi u svoju kuću ili vam placa troškove ovde? Ja ne, ali kapiram da ima ljudi koji Balkan i Evropu ne žele da vide na više od 3 nedelje.
Eto toliko, znam ima malo gorčine u mom odgovoru, ali razlog je jednostavan, kao što je neko napisao na drugom mestu ova zemlja je jedna velika reklama, spolja gladac, a unutra nije jadac ali nije bas ni kako zamišljaju oni koji još nisu ovde.
U svakom slučaju je bolje nego Srbija i Balkan, ali je upitno da li je bolje od Zapadne Evrope (da ne uzimam nijednu zemlju konkretno) u odnosu na zaradu vs troškovi vs šta dobijate za to od države i mesta u kome živite. Možda je ova zemlja nekada bila ok, posebno za naše ljude koji su bežali od ratova i sranja, ali danas je većina imigranata uglavnom iz Pakistana Indije i tih zemalja trećeg sveta koji ovde dolaze samo da bi preživeli. Ne očekujte poboljšanje kvaliteta života ovde u budućnosti, jer ti isti imigranti ne traže standard koji postoji u Evropi samim tim jer i ne znaju za tako nesto osim sa slika i filmova.

 

[Srećica83]

"Nema baka i deka da ih pricuvaju vikendom, nema rođendana sa rođacima i porodicom, Nove Godine su u kući sa roditeljima i to tako ide dok ne budu tinejdžeri"...uff ovo me baš mnogo pogađa. Nekako mislim da kad bismo našli ljude s kojima naš klinac može da slavi rođendane, gde možemo da se posećujemo međusobno i pričamo otvoreno i iskreno, da bi mi život ovde bio sasvim prihvatljiv, i pored svega ostalog, uključujući i cene nekretnina.
"ova zemlja je jedna velika reklama, spolja gladac, a unutra nije jadac ali nije bas ni kako zamišljaju oni koji još nisu ovde." Sa ovim se slažem u potpunosti. Teško je to objasniti ljudima koji nisu ovde. Polazim od sebe, nisam verovala kada su mi ljudi koji ovde žive govorili šta sve mogu biti problemi. Ali tu smo gde smo sada, možda je još rano za nas da nešto govorimo pošto nismo sastavili ni dve godine ovde...

 

[bokica123456789]

Muslim da je kao i sve ostalo sve ovo vrlo individualno. Mi smo ovde došli sa oko 30g, klinci su tada bili jako mali i onda sam ja morao da gledam odmah da nešto krenem da radim, a žena je morala da ostane u kući sa njima zbog jako visokih troškova daycare koji praktično kompletno pojedu neku minimalnu platu koju imigranti ovde mogu da očekuju u početku, bar u prvih par meseci (Canadian experience).
Tako da smo od prvog dana bili okupirani ili poslom ili njima, i onda smo imali jako malo vremena za bilo kakva druženja i upoznavanja, osim preko škole gde smo upoznali neke roditelje ali uglavnom svi imaju slične brige i jurnjave oko poslova i svojih problema, pa se i nismo nešto preterano družili osim sa njih par...na kraju je i to puklo kada su deca prerasla jedni druge (sad hoće da se igraju sa drugim drugarima), pa smo na kraju i mi kao roditelji digli ruke. Posebna priča je što na dosta mesta moraju da se vozaju kolima i da se sve planira unapred ko će odvesti a ko dovesti, tako da i to presedne nakon par meseci. Starija deca vidim uzmu bicikl ili idu na bus, pa tako idu kod društva, a još starija idu kolima.
Ja sam par puta išao nakon posla sa kolegama na neko kratko pice, ali to je to. Ponekad se organizuje neki roštilj i tako neki izlet do Vegasa, Montreala, ice fishing, hokej ili bike riding, ali to su sve aktivnosti za odrasle i oni sa decom su praktično automatski isključeni iz toga.
Druga prica je što ljudi koji smo ovde mi upoznali sa naših 30+ uglavnom imaju svoje porodice, prijatelje, neki krug koji već od ranije imaju. I sad se mi tu guramo kao novi...nije nemoguće, ali u praksi ne funkcioniše bas tako lako kao kad imaš svoju ekipu iz osnovne/srednje/fakulteta i znate vrlo dobro jedni druge. Ja kad idem za BG jednom godišnje, treba mi 2h da organizujem narednih 10 dana šta ću i sa kime, bez problema i igranja oko radnih vremena i obaveza. Nekako je i ta ljudska energija drugačija, bar moj utisak.
Što se nekretnina tiče, mi smo imali sreće da smo kupili kad smo kupili, pre par godina dok divljanje još nije krenulo, pa bar znam da koliko plaćam banci toliko u stvari plaćam sebi kada jednog trenutka otplatim kuću (čak i pre naravno, ako prodam samo otplatim banci ostatak kredita i razlika ide u džep). Iskreno, što pre možeš nešto da uzmeš uzmi, rent je bacanje para kroz prozor. Čak i da ne možeš da otplaćujes u nekom trenutku iz bilo kog razloga, i dalje je to tvoje i možeš ga izdati nekome ko može da otplaćuje nekretninu u tvoje ime, a ti uzmeš sebi nešto manje ili se vratiš odakle si došla a za 20-30god imaš otplacenu nekretninu koju možeš prodati kad hoćeš za sebe ili decu. Dosta ljudi, mi isto planiramo, uzima ovde drugu i treću nekretninu kao investment property, rentira drugima i postaje landlord. Na taj način se najjednostavnije uvećava kapital i smanjuje rizik jer drugi rade za tebe (otplaćuju tvoj kredit na te nekretnine). Ali, najbitnije je imati taj početni kapital, prvo downpayment za tvoju nekretninu, pa onda dalje equity (razlika između tržišne/procenjene vrednosti tvoje nekretnine I preostalog duga na kredit banci) koristiš da kupuješ druge i treće nekretnine...sve ovo podiže vrednosti kuća i stanova, što jako otežava novim imigrantima bez novca da bilo šta kupe. A svake godine ima po 200-300k novih imigranata sa svežim kešom koji samo dolaze i ne pitaju koliko šta košta za rent, jer negde moraju da žive. Posebno ovi sto dolaze sa middle east ili s/e Asia jer su srećni samo što su došli u ovakvu zemlju kao što je Kanada "" ().

Ne bih vise pisao i duzio, ne znam koliko te sve ovo uopšte zanima.

Da se vratim na početak, sve je vrlo individualno i zavisi od struke, koliko jezika znate i aktivno govorite, u kom delu grada i gradu živite, do boje koze, odakle ste, i kakav je komsiluk ili ljudi s posla.

 

[ISTRAZIVAC9]

 

[ISTRAZIVAC9]

Muslim da je kao i sve ostalo sve ovo vrlo individualno. Mi smo ovde došli sa oko 30g, klinci su tada bili jako mali i onda sam ja morao da gledam odmah da nešto krenem da radim, a žena je morala da ostane u kući sa njima zbog jako visokih troškova daycare koji praktično kompletno pojedu neku minimalnu platu koju imigranti ovde mogu da očekuju u početku, bar u prvih par meseci (Canadian experience).
Tako da smo od prvog dana bili okupirani ili poslom ili njima, i onda smo imali jako malo vremena za bilo kakva druženja i upoznavanja, osim preko škole gde smo upoznali neke roditelje ali uglavnom svi imaju slične brige i jurnjave oko poslova i svojih problema, pa se i nismo nešto preterano družili osim sa njih par...na kraju je i to puklo kada su deca prerasla jedni druge (sad hoće da se igraju sa drugim drugarima), pa smo na kraju i mi kao roditelji digli ruke. Posebna priča je što na dosta mesta moraju da se vozaju kolima i da se sve planira unapred ko će odvesti a ko dovesti, tako da i to presedne nakon par meseci. Starija deca vidim uzmu bicikl ili idu na bus, pa tako idu kod društva, a još starija idu kolima.
Ja sam par puta išao nakon posla sa kolegama na neko kratko pice, ali to je to. Ponekad se organizuje neki roštilj i tako neki izlet do Vegasa, Montreala, ice fishing, hokej ili bike riding, ali to su sve aktivnosti za odrasle i oni sa decom su praktično automatski isključeni iz toga.
Druga prica je što ljudi koji smo ovde mi upoznali sa naših 30+ uglavnom imaju svoje porodice, prijatelje, neki krug koji već od ranije imaju. I sad se mi tu guramo kao novi...nije nemoguće, ali u praksi ne funkcioniše bas tako lako kao kad imaš svoju ekipu iz osnovne/srednje/fakulteta i znate vrlo dobro jedni druge. Ja kad idem za BG jednom godišnje, treba mi 2h da organizujem narednih 10 dana šta ću i sa kime, bez problema i igranja oko radnih vremena i obaveza. Nekako je i ta ljudska energija drugačija, bar moj utisak.
Što se nekretnina tiče, mi smo imali sreće da smo kupili kad smo kupili, pre par godina dok divljanje još nije krenulo, pa bar znam da koliko plaćam banci toliko u stvari plaćam sebi kada jednog trenutka otplatim kuću (čak i pre naravno, ako prodam samo otplatim banci ostatak kredita i razlika ide u džep). Iskreno, što pre možeš nešto da uzmeš uzmi, rent je bacanje para kroz prozor. Čak i da ne možeš da otplaćujes u nekom trenutku iz bilo kog razloga, i dalje je to tvoje i možeš ga izdati nekome ko može da otplaćuje nekretninu u tvoje ime, a ti uzmeš sebi nešto manje ili se vratiš odakle si došla a za 20-30god imaš otplacenu nekretninu koju možeš prodati kad hoćeš za sebe ili decu. Dosta ljudi, mi isto planiramo, uzima ovde drugu i treću nekretninu kao investment property, rentira drugima i postaje landlord. Na taj način se najjednostavnije uvećava kapital i smanjuje rizik jer drugi rade za tebe (otplaćuju tvoj kredit na te nekretnine). Ali, najbitnije je imati taj početni kapital, prvo downpayment za tvoju nekretninu, pa onda dalje equity (razlika između tržišne/procenjene vrednosti tvoje nekretnine I preostalog duga na kredit banci) koristiš da kupuješ druge i treće nekretnine...sve ovo podiže vrednosti kuća i stanova, što jako otežava novim imigrantima bez novca da bilo šta kupe. A svake godine ima po 200-300k novih imigranata sa svežim kešom koji samo dolaze i ne pitaju koliko šta košta za rent, jer negde moraju da žive. Posebno ovi sto dolaze sa middle east ili s/e Asia jer su srećni samo što su došli u ovakvu zemlju kao što je Kanada "" ().

Ne bih vise pisao i duzio, ne znam koliko te sve ovo uopšte zanima.

Da se vratim na početak, sve je vrlo individualno i zavisi od struke, koliko jezika znate i aktivno govorite, u kom delu grada i gradu živite, do boje koze, odakle ste, i kakav je komsiluk ili ljudi s posla.

Postovanje zemljak, kad budes imao 3 decenije iza sebe u kenjadi , onda ponovo iznesi svoje utiske.
Nadam se da ces penziju trositi u miru u starom kraju kad joj bude vreme.
Gretings from WA state,

 

[ISTRAZIVAC9]

"Nema baka i deka da ih pricuvaju vikendom, nema rođendana sa rođacima i porodicom, Nove Godine su u kući sa roditeljima i to tako ide dok ne budu tinejdžeri"...uff ovo me baš mnogo pogađa. Nekako mislim da kad bismo našli ljude s kojima naš klinac može da slavi rođendane, gde možemo da se posećujemo međusobno i pričamo otvoreno i iskreno, da bi mi život ovde bio sasvim prihvatljiv, i pored svega ostalog, uključujući i cene nekretnina.
"ova zemlja je jedna velika reklama, spolja gladac, a unutra nije jadac ali nije bas ni kako zamišljaju oni koji još nisu ovde." Sa ovim se slažem u potpunosti. Teško je to objasniti ljudima koji nisu ovde. Polazim od sebe, nisam verovala kada su mi ljudi koji ovde žive govorili šta sve mogu biti problemi. Ali tu smo gde smo sada, možda je još rano za nas da nešto govorimo pošto nismo sastavili ni dve godine ovde...

Postovana Srecice, tek ste poceli da udisete vazduh u kenjadi, polako samo , godine ce se redjati jedna po jedna i ako Bog dana jednog dana penzija. A klinac ce postati pravo musko , ozenice se jednoga dana i ostaste ti i suprug u severnom delu Amerike,

 

[KOFE.RA]

O wow prvi odgovor na ovu temu, hvala ti puno mi smo evo već sad 1.5 godinu u Vankuveru. Ima mnogo kiše, ali je vreme vrlo blago, tako da nam odgovara. Tržište nekretnina je isto katastrofa, tako da i mi gledamo neki manji grad u koji ćemo se preseliti. Poslovi koje radimo nisu baš ono što želimo da radimo, al verujem da kad prođe korona da će biti više šansi za neke bolje poslove. Isto smo upoznali neke ok ljude pre korone, ali je to sa koronom sve stalo. Uglavnom, naše iskustvo je obojila Korona ali nisam očajna, nadam se da će biti bolje vremenom. Srbija mi malo nedostaje, tj. ljudi. Nismo uopšte išli tamo otkad smo došli ovde. Eto, malo našeg skromnog iskustva Nadam se da će se još neko od forumaša javiti.

Pomozi mi molim te da dodjem tamo. Bio bih ti veoma zahvalan

 

[Banjaluka12341234]

Postovanje, kakva je mogucnost za odlazak na rad u Kanadu - Vankuver . Drzavljanin BiH. Momak 27 godina, voljan radite sve moguce fizicke poslove, pomocni radnik i slicno. Bivsi fudbaler pa mi rad sa djecom (treniranje) nije strano. Tako ako imate neki kontak ili bilo kakvu informaciju, bio bi vam zahvalan. Poznavanje Engleskog, dovoljno za komunikaciju. Unaprijed hvala

 

[Virtu4l]

Pomozi mi molim te da dodjem tamo. Bio bih ti veoma zahvalan

Prijatelju, niko ti ne može pomoći da dođeš u Kanadu. Samo ti se malo može olakšati, ali glavni dio posla završavaš sam. Trenutno ima mnogo programa za odlazak u Kanadu, imigracija, radna dozvola, studiranje, program provincija, itd... a ti lijepo staviš na papir sve čime raspolažeš i odlučiš koja opcija je za tebe. Odradiš IELTS test, provjeriš koliko je traženo zanimanje kojim se baviš, sabereš sa koliko novca raspolažeš i onda donosiš odluke.

Od naših ljudi nemoj ništa očekivati, vjerovatno i ni od rodbine koja je već tamo negdje. Na youtube imaš dosta videa naših ljudi koji su već tamo, neki od njih nude pomoć, za novac naravno, ali i to je ok - čisto da pohvataš konce i da te usmjere u kojem pravcu da ideš. Imaš i agencije koje završavaju posao, bar ako se odlučiš na studiranje, ali pomažu i oko drugih viza. To je malo skuplja opcija, ali bitno je pronaći onu koja funkcioniše.

Ovi ljudi koji pišu na temi su uspjeli i samo oni znaju koliko su se pomučili oko svega. Ima i onih koji su prošli lagano, ali mislim da je njih mnogo manje. Samo je jedno sigurno, niko nikoga nije vodio za ruku i aplicirao za njega, svi su to morali sami odraditi.

Kanada ne želi imigrante ili radnike koji će završiti na socijali. Kanada želi ljude koji će raditi, boriti se i koji nikada neće biti na teretu državi. Zato će ti trebati novca da odeš tamo, da im dokažeš da su ti namjere iskrene. I stanje na računu će ti biti dio aplikacije.