Шта је Оли Рен поручио Београду
Кандидатура за ЕУ тек после враћања имовине
Европски комесар за проширење Оли Рен поручио је званичницима у Београду да без усвајања закона о реституцији Београд не треба да размишља о кандидатури за чланство у ЕУ, сазнаје „Блиц”. Србија је остала једина земља у источној Европи која није донела закон о поврату имовине старим власницима.
Одмрзавање прелазног споразума, почетак процеса ратификације споразума о стабилизацији и придруживању и будућа кандидатура Србије за чланство у Европској унији биле су главне теме разговора српских званичника са гостом из Брисела приликом његове посете Београду, у среду. Рен је својим саговорницима поновио да је хапшење и изручење Ратка Младића Хагу услов који Србија мора да испуни, али је упозорио да без усвајања закона о реституцији, ни уз Младићево хапшење, Београд не треба да очекује позитиван сигнал из Брисела за упућивање кандидатуре. Европски званичник, како сазнајемо, био је веома директан, објашњавајући да ЕУ жели чисте власничке односе и да земља која старим власницима није вратила личну имовину која им је у неком тренутку одузета, не испуњава услове за чланство у Унији.
А Србија је остала последња земља источне Европе која тај закон нема, иако је од петооктобарских промена до данас свака влада обећавала усвајање тог закона.
Закон је Влада Србије усвојила тек 2007. године, у време док је министар привреде и приватизације био Милан Париводић. Од тада је текст неколико пута био „на поправном”, а у овој години требало је да буде упућен Скупштини до краја јуна.
Министарка финансија Диана Драгутиновић недавно је најавила да ће предлог закона Скупштини бити упућен у другој половини године. Према њеним речима, Министарство финансија припрема нову верзију нацрта закона о реституцији, који ће бити „правичнији” од предлога из 2007. године. Париводићевим предлогом је, између осталог, предвиђено да укупан максимални износ за обештећења буде четири милијарде евра и то у оним ситуацијама када натурална реституција није могућа. Права бивших власника на денационализацију била би реализована натуралном реституцијом, а тамо где то није могуће то би се урадило кроз обештећење. Предмет реституције били би и пословни простори, станови, засебни делови објеката, индустријски и трговачки објекти, односно све непокретности на којима нису накнадно стечена права.
Неизвестан додатни новац од ЕУ
Званичници Србије, како сазнајемо, распитивали су се код европског комесара Олија Рена и о могућности да ЕУ издвоји још новца за Србију, пошто ће у другој половини године бриселска администрација завршити пројекцију буџета за 2010. Рен је, преносе извори „Блица”, рекао да се лично слаже са предлогом, али је додао да сумња да ће ЕУ бити у прилици да изађе Београду у сусрет због штете коју је буџету Уније нанела светска економска криза.
Извор: Блиц
Аустрија подржава захтеве фолксдојчера
БЕЧ – Председник Аустрије Хајнц Фишер обећао је подршку заједници Дунавских Шваба у испуњавању њихових захтева за реституцију имовине одузете у Србији и Хрватској после Другог светског рата.
У писму спољнополитичког саветника председника Фишера Алфонса Клоса Радној заједници Донаушваба Аустрије (ДАГ) истиче се да Аустрија веома озбиљно схвата захтеве фолксдојчера.
Позивајући се на министра иностраних послова Аустрије Михаела Шпинделегера, Клос наводи да ће питање реституције даље остати важна тачка на билатералној агенди са Хрватском и Србијом и да Аустрија инсистира на „недискриминишућем поступку” у решавању питања повратка имовине.
„Надамо да ће око ових тематских области у ближој будућности доћи до конкретног развоја”, поручио је Клос.
У случају Србије, навео је саветник председник Фишера, тренутно је, због унутрашњополитичких размимоилажења, дошло до застоја у процесу прихватања закона о реституцији, који је сада у форми нацрта.
Аустрија ће се, како је најавио, билатерално даље залагати за усвајање тог закона.
Члан ДАГ-а Рудолф Рајман је нагласио да та организација поздравља обећање да ће званични Беч деловати како би дошло до усвајања закона о реституцији у Србији.
Са Хрватском је Аустрија већ закључила билатерални споразум о одштети Донаушваба који су побегли након Другог светског рата, али који до сада није примењен.
Административни суд Хрватске установио је у фебруару да код реституције имовине постоји дискриминација између Хрвата и страних држављана и та пресуда, оценио је Клос, представља напредак у правцу решење питања реституције и обештећења.
Он је додао да код измене закона о обештећењу у Хрватској мора бити загарантовано да страни подносиоци молба за обештећење буду истоветно третирани као и хрватски.
Рајман је поздравио је одговор саветника председника Фишера и истакао да ће ова организација инсистирати на пуној примени парафираног споразума са Хрватском.
„Ми подржавамо мишљење председника Фишера да при том не сме доћи до дискриминације Дунавских Шваба”, подвукао је он.
Извор: Тањуг
Brate smeshno je kao i kada sam prvi put chuo... Hahahahaha Manjak... Muhahahah. 
