комшија
Stara legenda
- Poruka
- 90.680
После диверзије од стране Ђиласа, професорка Биљана Стојковић једини је заједнички председнички кандидат свих оних који су права опозиција десничарском режиму
~ АУТОРСКА ТЕМА ~
Са кандидовањем у народу омрзнутог про-НАТО генерала Здравка Поноша, иначе рођеног у Хрватској чији пасош поседује, лажна опозиција окупљена у коалицији Уједињени Ђилас направила је политичку диверзију према оним грађанима Србије који желе промену. Изабран је кандидат који не може да добаци ни до целих 10%, и то уз сву снагу медија, како оних режимских који се упињу да од Поноша направе "опозиционара" тако што га пљују на свој напредњачко-радикалски, карикатуралан начин, тако и од оних Шољаковљевих који га лажно представљају као "демократу", "српског патриоту" и "интелекуалца". Данас је свакоме ко иоле прати политичка дешавања у Србији постало јасно да је Понош изабран за кандидата не са намером да доведе до другог круга и евентуално победи, већ да би председник СНС-а на белом коњу ујахао у свој други мандат већ у првом кругу председничких избора.
Ваистину "дубока држава", или како би по нашки лепше казали удба (не мислим на БИА), ударнички чисти терен за пројектовану победу председника СНС-а у првом кругу. То смо се уверили и пошто су Доктор Реда Змаја Несторович, Миросл...пардон Срђан Шкоро и Скендер-Мирољуб Петровић, који су у протеклом периоду стекли одређену популарност својим бројним теве наступима и који су могли председнику СНС-а да откину значајне проценте, "напрасно" одустали од својих кандидатура. А коалицију "Ајмо људи", премда иста окупља и праве опозиционаре попут покрета #1od5miliona и (или) др. Жујовића, предводи стари спавач "дубоке државе" Борис Тадић и гле чуда, та коалиција чак и нема свог председничког кандидата. Ово значи само једно: никада цркла југословенска удба је стварно дала све од себе да са своје стране колико може почисти терен за победу председника СНС-а у првом кругу. Јер, победа у првом кругу је императив за веселог Чипуљчанина, пошто би у другом кругу, а који би се претворио у својеврсни Србијански референдум, изборе сигурно изгубио и актуелни режим би се истог часа урушио попут куле од карата. Непотребно је да се посебно напомиње да би то био и страшан пораз никада цркле југословенске удбе.
Срећу им квари једино професорка Биљана Стојковић, кандидована од стране коалиције Moramo. То је зелено-лева коалиција коју чине покрет Не Да(ви)мо Београд, Еколошки устанак, Отворена грађанска платформа "Акција", али и 60 (словима: шездесет) аутохтоних покрета, углавном еколошких, из целе Србије. Ко је Биљана?
Није чланица ниједне политичке партије.
Она је грађанка која активно учествује у политичким дешавањима. Противи се уласку Србије у НАТО и признању Косова. Гушење медија види као доказ да је режим председника СНС-а уништио политику у Србији.
Биљана Стојковић је рођена 1972. године у Београду. Сви преци су јој из Србије, из ваљевског краја. Завршила је Земунску гимназију, а дипломирала и магистрирала на Биолошком факултету у Београду. Патриоткиња, одбила је понуду Универзитета у Базелу да као несвакидашњи таленат крајем деведесетих оде у Швајцарску, да тамо заврши своје докторске студије, те да се након тога се запосли у некој од швајцарских научних установа. Остала је у својој земљи и тиме показала врхунски патриотизам. Она каже: "Моје пресељење у Швајцарску требао је да се догоди 2000. године, међутим догађаји током те године и мирис освајања слободе, определили су ме да понуду одбијем".
Од 1992. Биљана је учесник свих демонстрација против режима СПС-а, ЈУЛ-а и радикала. Никада није припадала круговима вођа протеста, већ оним обичним грађанима који су целу ту несрећну деценију ходали у непрегледним протестним колонама, сукобљавали се са Милошевићевом полицијом, подржавали сваки анти-режимски искорак и чекали промене. Својој струци се сасвим окренула у моменту када се после пада злочиначког режима, како је касније написала, "демократски потенцијал полако крунио", а Србија постајала "апатично друштво које се поново растакало".
Биљана Стојковић се враћа активизму тек 2007. године када почиње да пише критичке текстове за сајт Peščanik. Ако данас читамо те сјајне текстове, видећемо да је Биљана већ тада увидела да нам се (цитирам) "деведесете враћају заједно са својим играчима". То се нажалост и десило 2012. године, и Биљана је поводом тога написала: "Верујем да нам се радикали не би вратили на власт да смо били спремни на масовне грађанске демонстрације током претходне деценије". Међутим, и поред примамљивих понуда, она ни тада не постаје чланица ниједне политичке партије, већ свој активизам наставља једино кроз удруживања грађана.
Биљана каже да ће после рушења постојећег система кога назива "ужасним", за оздрављење Србије бити неопходно постојање алтернативних политичких опција. Зато је и била међу оним активисткињама које су на Дан жена 8. марта 2019. године на споменицима националним величинама мушког пола, Николи Тесли, Јосифу Панчићу, Доситеју Обрадовићу и другима, окачиле кецеље са натписима "Наука је женског рода", "Абортус је женско право" и "Подржавам женски штрајк". Наравно, дежурни про-режимски шатриоти, удбаши и десничари из комунистичког солитера су месецима пљували по овој духовитој акцији, називавши је "увредом и скрнављењем споменика знаменитих великана", премда је свакоме са два грама мозга одмах било јасно да су кецеље на споменицима указивале на женски тежак, а неплаћени рад, као и на сталну потребу побољшања положаја жена у нашем Србијанском друштву.
Биљана је чланица групе грађана "Скупштине слободне Србије". Ова организација има за циљ да својим деловањем доприноси артикулацији грађанског незадовољства у Србији. Скупштина слободне Србије је прва рекла попу поп а бобу боб ушавши у сукоб са лажном опозицијом Уједињени Ђилас, и то управо по објављивању сада већ чувеног писма професорке Београдског универзитета Биљане Стојковић. Тада Биљана каже: "Скупштина слободне Србије апсолутно није организација која ће уради било шта због новца. До сада смо функционисали без великог новца, а тако ћемо и да наставимо". Биљанино писмо је одјекнуло ко` бомба, а свакако да је било искрено јер да је Биљани до лове, она би прихватила онај позив Универзитета у Берну и данас би била имућна научна радница у Швајцарској.
Улогу Скупштине слободне Србије којој припада, професорка Биљана види кроз утицај на (цитирам) "политичке догађаје у правцу демократије, поштовања људских права и свега шта иде ка правим цивилизацијским вредностима". Она правилно увиђа да класичне партије "углавном нису далеко одмакле од погубног мишљења да су грађани објекти". Уплитање религије и мистицизма у политику види као препреку за развијање критичког става према набеђеним ауторитетима. Зато је против клерикализације друштва, ксенофобије и национализма, као три фактора који савршено одговарају бујању дивљег капитализма и његовим протагонистима у анти-Србијанском режиму који има намеру да Србију подведе Рио Тинту и другим мрачним мултинационалним корпорацијама, а са циљем да режиму блиски приватници остварују енормне профите и то тако што би заједно са "страним партнерима" од наше лепе Србије направили блатњаву рупу пуну сумпорне јаловине.
После диверзије од стране лажног опозиционара Ђиласа која се огледа у истицању хрватског држављанина за председничког кандидата, професорка Биљана Стојковић је заправо постала тај заједнички кандидат праве опозиције режиму председника СНС-a. Она је та кандидаткиња која је заједничка свима нама који желимо праву промену, а која не може да наступи пуком заменом једног десничарског режима другим и то у режији југословенске удбе, већ само доласком на власт једне модерне и либералне Србијанске левице. И ми Србијанци имамо за кога ћемо да гласамо! 3. априла, на листи са председничким кандидатима, заокружићемо број 2.
~ АУТОРСКА ТЕМА ~
Са кандидовањем у народу омрзнутог про-НАТО генерала Здравка Поноша, иначе рођеног у Хрватској чији пасош поседује, лажна опозиција окупљена у коалицији Уједињени Ђилас направила је политичку диверзију према оним грађанима Србије који желе промену. Изабран је кандидат који не може да добаци ни до целих 10%, и то уз сву снагу медија, како оних режимских који се упињу да од Поноша направе "опозиционара" тако што га пљују на свој напредњачко-радикалски, карикатуралан начин, тако и од оних Шољаковљевих који га лажно представљају као "демократу", "српског патриоту" и "интелекуалца". Данас је свакоме ко иоле прати политичка дешавања у Србији постало јасно да је Понош изабран за кандидата не са намером да доведе до другог круга и евентуално победи, већ да би председник СНС-а на белом коњу ујахао у свој други мандат већ у првом кругу председничких избора.
Ваистину "дубока држава", или како би по нашки лепше казали удба (не мислим на БИА), ударнички чисти терен за пројектовану победу председника СНС-а у првом кругу. То смо се уверили и пошто су Доктор Реда Змаја Несторович, Миросл...пардон Срђан Шкоро и Скендер-Мирољуб Петровић, који су у протеклом периоду стекли одређену популарност својим бројним теве наступима и који су могли председнику СНС-а да откину значајне проценте, "напрасно" одустали од својих кандидатура. А коалицију "Ајмо људи", премда иста окупља и праве опозиционаре попут покрета #1od5miliona и (или) др. Жујовића, предводи стари спавач "дубоке државе" Борис Тадић и гле чуда, та коалиција чак и нема свог председничког кандидата. Ово значи само једно: никада цркла југословенска удба је стварно дала све од себе да са своје стране колико може почисти терен за победу председника СНС-а у првом кругу. Јер, победа у првом кругу је императив за веселог Чипуљчанина, пошто би у другом кругу, а који би се претворио у својеврсни Србијански референдум, изборе сигурно изгубио и актуелни режим би се истог часа урушио попут куле од карата. Непотребно је да се посебно напомиње да би то био и страшан пораз никада цркле југословенске удбе.
Срећу им квари једино професорка Биљана Стојковић, кандидована од стране коалиције Moramo. То је зелено-лева коалиција коју чине покрет Не Да(ви)мо Београд, Еколошки устанак, Отворена грађанска платформа "Акција", али и 60 (словима: шездесет) аутохтоних покрета, углавном еколошких, из целе Србије. Ко је Биљана?
Није чланица ниједне политичке партије.
Она је грађанка која активно учествује у политичким дешавањима. Противи се уласку Србије у НАТО и признању Косова. Гушење медија види као доказ да је режим председника СНС-а уништио политику у Србији.
Биљана Стојковић је рођена 1972. године у Београду. Сви преци су јој из Србије, из ваљевског краја. Завршила је Земунску гимназију, а дипломирала и магистрирала на Биолошком факултету у Београду. Патриоткиња, одбила је понуду Универзитета у Базелу да као несвакидашњи таленат крајем деведесетих оде у Швајцарску, да тамо заврши своје докторске студије, те да се након тога се запосли у некој од швајцарских научних установа. Остала је у својој земљи и тиме показала врхунски патриотизам. Она каже: "Моје пресељење у Швајцарску требао је да се догоди 2000. године, међутим догађаји током те године и мирис освајања слободе, определили су ме да понуду одбијем".
Од 1992. Биљана је учесник свих демонстрација против режима СПС-а, ЈУЛ-а и радикала. Никада није припадала круговима вођа протеста, већ оним обичним грађанима који су целу ту несрећну деценију ходали у непрегледним протестним колонама, сукобљавали се са Милошевићевом полицијом, подржавали сваки анти-режимски искорак и чекали промене. Својој струци се сасвим окренула у моменту када се после пада злочиначког режима, како је касније написала, "демократски потенцијал полако крунио", а Србија постајала "апатично друштво које се поново растакало".
Биљана Стојковић се враћа активизму тек 2007. године када почиње да пише критичке текстове за сајт Peščanik. Ако данас читамо те сјајне текстове, видећемо да је Биљана већ тада увидела да нам се (цитирам) "деведесете враћају заједно са својим играчима". То се нажалост и десило 2012. године, и Биљана је поводом тога написала: "Верујем да нам се радикали не би вратили на власт да смо били спремни на масовне грађанске демонстрације током претходне деценије". Међутим, и поред примамљивих понуда, она ни тада не постаје чланица ниједне политичке партије, већ свој активизам наставља једино кроз удруживања грађана.
Биљана каже да ће после рушења постојећег система кога назива "ужасним", за оздрављење Србије бити неопходно постојање алтернативних политичких опција. Зато је и била међу оним активисткињама које су на Дан жена 8. марта 2019. године на споменицима националним величинама мушког пола, Николи Тесли, Јосифу Панчићу, Доситеју Обрадовићу и другима, окачиле кецеље са натписима "Наука је женског рода", "Абортус је женско право" и "Подржавам женски штрајк". Наравно, дежурни про-режимски шатриоти, удбаши и десничари из комунистичког солитера су месецима пљували по овој духовитој акцији, називавши је "увредом и скрнављењем споменика знаменитих великана", премда је свакоме са два грама мозга одмах било јасно да су кецеље на споменицима указивале на женски тежак, а неплаћени рад, као и на сталну потребу побољшања положаја жена у нашем Србијанском друштву.
Биљана је чланица групе грађана "Скупштине слободне Србије". Ова организација има за циљ да својим деловањем доприноси артикулацији грађанског незадовољства у Србији. Скупштина слободне Србије је прва рекла попу поп а бобу боб ушавши у сукоб са лажном опозицијом Уједињени Ђилас, и то управо по објављивању сада већ чувеног писма професорке Београдског универзитета Биљане Стојковић. Тада Биљана каже: "Скупштина слободне Србије апсолутно није организација која ће уради било шта због новца. До сада смо функционисали без великог новца, а тако ћемо и да наставимо". Биљанино писмо је одјекнуло ко` бомба, а свакако да је било искрено јер да је Биљани до лове, она би прихватила онај позив Универзитета у Берну и данас би била имућна научна радница у Швајцарској.
Улогу Скупштине слободне Србије којој припада, професорка Биљана види кроз утицај на (цитирам) "политичке догађаје у правцу демократије, поштовања људских права и свега шта иде ка правим цивилизацијским вредностима". Она правилно увиђа да класичне партије "углавном нису далеко одмакле од погубног мишљења да су грађани објекти". Уплитање религије и мистицизма у политику види као препреку за развијање критичког става према набеђеним ауторитетима. Зато је против клерикализације друштва, ксенофобије и национализма, као три фактора који савршено одговарају бујању дивљег капитализма и његовим протагонистима у анти-Србијанском режиму који има намеру да Србију подведе Рио Тинту и другим мрачним мултинационалним корпорацијама, а са циљем да режиму блиски приватници остварују енормне профите и то тако што би заједно са "страним партнерима" од наше лепе Србије направили блатњаву рупу пуну сумпорне јаловине.
После диверзије од стране лажног опозиционара Ђиласа која се огледа у истицању хрватског држављанина за председничког кандидата, професорка Биљана Стојковић је заправо постала тај заједнички кандидат праве опозиције режиму председника СНС-a. Она је та кандидаткиња која је заједничка свима нама који желимо праву промену, а која не може да наступи пуком заменом једног десничарског режима другим и то у режији југословенске удбе, већ само доласком на власт једне модерне и либералне Србијанске левице. И ми Србијанци имамо за кога ћемо да гласамо! 3. априла, на листи са председничким кандидатима, заокружићемо број 2.
Poslednja izmena:
