Stara priča- srpsko posezanje za hrvatskom književnosti

Urvan Hroboatos

Urvan Hroboatos

Veoma poznat
Banovan
Poruka
13.833
Srbi bi prisvojili poeziju Dubrovnika

Ministarstvo kulture priopćilo je, u povodu uvrštavanja dubrovačke renesansne poezije u ediciju Deset vjekova srpske književnosti kako im je predobro poznata povijest prisvajanja i otimanja hrvatske kulturne baštine. Tako bi se mogao nazvati i najnoviji srbijanski izdavački pothvat.

Naime, Izdavački centar Matice srpske u prvo kolo edicije Deset vjekova srpske književnosti kao treći je svezak uvrstio Poeziju Dubrovnika i Boke kotorske.

Glavni i odgovorni urednik Miro Vuksanović objasnio je kako se pritom poštovalo pravilo da bude zastupljena književnost pisana na srpskom jeziku, na svim njegovim "oblicima" i narječjima, u desetovjekovnim vremenima. Zato su, kaže, zastupljeni dubrovački i bokokotorski pjesnici renesanse, baroka i prosvjetiteljstva, a svoje će knjige imati, zaključuje Vuksanović, Držić i Gundulić.

http://hrt.hr/index.php?id=48&tx_ttnews[tt_news]=111509&tx_ttnews[backPid]=23&cHash=9225fd4548

Da...to je onaj "vekovni" srpski Dubrovnik iliti Trebinjska Palanka...how yes no :kafa:
 
Тако лепа,тако близу увек на моме милоклизу!:D
Што се Гундулића тиче он је србин! Писао је на српском језику,у време кад је писао Хрватска није постојала,хрватски језик нигде није био званичан и није имао свој правопис(као и да није постојао), с тога је логично тврдити да је Гундулић српски песник! За Држића знам да је католик (може бити хрват,а и србин), а и нагињем ка томе да је етнички хрват јер у Србији нема људи са презименом Држић,док презимена Гундулић има!
Значи песнике треба сврставати по језику на ком су писали и писму које су користили,али и по ономе што су се сами писци изјашњавали(за Гундулића знам да се изјаснио као србин и да пише на српском)!
 
Da čovjek ne povjeruje... čini mi se da je Dučić rekao da su Hrvati najhrabriji narod na svijetu... ne zato što se ničega ne boje, nego zato što se ničega ne stide!

Kad je ijedan od tih dubrovačkih književnika za sebe rekao da je Hrvat?! A mnogi su izričito govorili da su Srbi... ili Slavjano-Serbi... npr. Ivan Dživo Gundulić... čak mu je to i na nadgrobnom spomeniku pisalo...

Svi se izjašnjavali kao Srbi i mi vama hoćemo da ih ukrademo... Gundulić, Menčetić, Držić... pa Matavulj, Desnica, Ivo Andrić, Branislav Glumac... :dash:

Čitavu državu ste očistili od pravoslavnih Srba u 20. vijeku... a svojatate pisce i druge poznate ličnosti koji su izričito rekli da su Srbi... a oni koji ništa nisu rekli su "nesumnjivo Hrvati" jer (što je već čuveni dokaz forumaša Valter 45) ništa drugo ne mogu biti... :hahaha:

i najveća izmišljotina je da je veliki Nikola Tesla nekada, nekome (a ne zna se ni kada ni kome) rekao da je ponosan na svoju hrvatsku domovinu... :rotf:... o tempora o mores... čovjek rođen u austrijskoj Liki...

I vi još tvrdita kako Srbi vama kradu književnost, istoriju, kulturu... :worth:

Ma Hrvati su čudo neviđeno!!!
 
Svi dubrovački pisci osećali su se Srbima, a najveći među njima Ivo Gundulić je u "Osmanu" od 11 000 stihova većinu posvetio Srbima u Srbiji, Makedoniji, Hercegovini i Bosni.

Danas, većina Srba zazire i od same pretpostavke da bi pripadnici slavne dubrovačke vlastele mogli biti Srbi i od toga da je Dubrovačka Republika bila jedna od srpskih srednjovekovnih država. Zbog toga je lako hrvatskoj državi da svojata celokupnu baštinu i Dubrovnika i Dubrovačke Republike. Time je, iz srpske književne krune, ukraden najvredniji dragulj. Da bi bio vraćen, srpske prosvetne i kulturne ustanove morale bi da otvore međunarodnu raspravu o tome. Dokaza za krađu srpskih intelektualnih dobara Dubrovnika ima na pretek.

Da ne govorimo o srpstvu u srednjem veku, jer ono, tada, nije bilo načeto hrvatskom indoktrinacijom. Osvrnućemo se samo na srpstvo Dubrovnika u 19. i u prvim decenijama 20. veka. Bilo je i te kako negovano. Tad su, pod srpskim imenom, cvetale privredne, društvene, prosvetne i kulturne organizacije u Dubrovniku i okolini.

1874. se u Dubrovniku osnivaju: Pevačko društvo "Sloga", Dubrovačko radničko društvo, Dubrovački glazbeni zbor, a 1887. i Zadruga Srpkinja Dubrovkinja. Zatim, slede: Srpska dubrovačka akademska omla-dina - 1900, "Srpska zora" - 1901, Gimnastičko - sokolsko društvo "Dušan Silni" - 1907. i Matica srpska - 1909. Ćirilična izdanja knjiga i novina, izdavana su u štamparijama Pretnera i Mate Gracića.

Jedan od najuglednijih novčanih zavoda u Dalmaciji, bila je Srpska štedionica u Dubrovniku, a važan doprinos privrednom razvoju Dubrovnika dolazio je iz Saveza srpskih zemljoradničkih zadruga. Najpoznatije srpske novine u Dubrovniku bile su "Dubrovnik". Ovaj srpski list pratio je, redovno, aktivnosti svih srpskih društava i ustanova. Posebno je, svake godine, prikazivao svetosavske proslave.

Dživo Gundulić (portret nepoznatog autora, iz Gradskog muzeja u Dubrovniku) napisao je najlepše srpske stihove o slobodi "daru kom sva blaga višnji Bog nam dao"



Gradić Cavtat, nedaleko od Dubrovnika, nije zaostajao u negovanju srpskih kulturnih i prosvetnih ustanova. Cavtaćani su osnovali srpsko muzičko društvo "Zahumlje". Srbi Cavtata su 1904. pokrenuli borbu protiv hrvatskih pravaša, predlažući da se ovoj stranci suprotstave, zajedno, Srbi i Hrvati. Cavtat je srpskoj, kasnije, i jugoslovenskoj kulturi dao: Valtazara Bogišića, Luku Zorea, LJudevita Vuličevića, Vlaha Bukovca, Franu Supila i druge. Bez obzira na to što je većina Dubrovčana bila katoličke veroispovesti, niko od njih nije dovodio u sumnju svoju pripadnost srpskom narodu. Najslavniji Dubrovčani su ostavljali pismene tragove o svojoj narodnosti, posebno u književnim delima. Tako je član jedne od najuglednijih dubrovačkih porodica Luka P. Primojević, 1514. moleći Senat da mu doz-voli otvaranje štamparije, obaveštavao da će u njoj štampati srpskom azbukom, onakvom kakvu upotrebljavaju srpski kaluđeri i onakvom kakvom se štampaju knjige u štampariji Crnojevića.
 
svarozic:
Da čovjek ne povjeruje... čini mi se da je Dučić rekao da su Hrvati najhrabriji narod na svijetu... ne zato što se ničega ne boje, nego zato što se ničega ne stide!

Kad je ijedan od tih dubrovačkih književnika za sebe rekao da je Hrvat?! A mnogi su izričito govorili da su Srbi... ili Slavjano-Serbi... npr. Ivan Dživo Gundulić... čak mu je to i na nadgrobnom spomeniku pisalo...

Svi se izjašnjavali kao Srbi i mi vama hoćemo da ih ukrademo... Gundulić, Menčetić, Držić... pa Matavulj, Desnica, Ivo Andrić, Branislav Glumac... :dash:

Čitavu državu ste očistili od pravoslavnih Srba u 20. vijeku... a svojatate pisce i druge poznate ličnosti koji su izričito rekli da su Srbi... a oni koji ništa nisu rekli su "nesumnjivo Hrvati" jer (što je već čuveni dokaz forumaša Valter 45) ništa drugo ne mogu biti... :hahaha:

i najveća izmišljotina je da je veliki Nikola Tesla nekada, nekome (a ne zna se ni kada ni kome) rekao da je ponosan na svoju hrvatsku domovinu... :rotf:... o tempora o mores... čovjek rođen u austrijskoj Liki...

I vi još tvrdita kako Srbi vama kradu književnost, istoriju, kulturu... :worth:

Ma Hrvati su čudo neviđeno!!!
Kliknite za proširenje...

Jel se to sa Gundulićeva groba obrisalo ili kako? :per:
 
misoni:
Svi dubrovački pisci osećali su se Srbima, a najveći među njima Ivo Gundulić je u "Osmanu" od 11 000 stihova većinu posvetio Srbima u Srbiji, Makedoniji, Hercegovini i Bosni.

Danas, većina Srba zazire i od same pretpostavke da bi pripadnici slavne dubrovačke vlastele mogli biti Srbi i od toga da je Dubrovačka Republika bila jedna od srpskih srednjovekovnih država. Zbog toga je lako hrvatskoj državi da svojata celokupnu baštinu i Dubrovnika i Dubrovačke Republike. Time je, iz srpske književne krune, ukraden najvredniji dragulj. Da bi bio vraćen, srpske prosvetne i kulturne ustanove morale bi da otvore međunarodnu raspravu o tome. Dokaza za krađu srpskih intelektualnih dobara Dubrovnika ima na pretek.

Da ne govorimo o srpstvu u srednjem veku, jer ono, tada, nije bilo načeto hrvatskom indoktrinacijom. Osvrnućemo se samo na srpstvo Dubrovnika u 19. i u prvim decenijama 20. veka. Bilo je i te kako negovano. Tad su, pod srpskim imenom, cvetale privredne, društvene, prosvetne i kulturne organizacije u Dubrovniku i okolini.

1874. se u Dubrovniku osnivaju: Pevačko društvo "Sloga", Dubrovačko radničko društvo, Dubrovački glazbeni zbor, a 1887. i Zadruga Srpkinja Dubrovkinja. Zatim, slede: Srpska dubrovačka akademska omla-dina - 1900, "Srpska zora" - 1901, Gimnastičko - sokolsko društvo "Dušan Silni" - 1907. i Matica srpska - 1909. Ćirilična izdanja knjiga i novina, izdavana su u štamparijama Pretnera i Mate Gracića.

Jedan od najuglednijih novčanih zavoda u Dalmaciji, bila je Srpska štedionica u Dubrovniku, a važan doprinos privrednom razvoju Dubrovnika dolazio je iz Saveza srpskih zemljoradničkih zadruga. Najpoznatije srpske novine u Dubrovniku bile su "Dubrovnik". Ovaj srpski list pratio je, redovno, aktivnosti svih srpskih društava i ustanova. Posebno je, svake godine, prikazivao svetosavske proslave.

Dživo Gundulić (portret nepoznatog autora, iz Gradskog muzeja u Dubrovniku) napisao je najlepše srpske stihove o slobodi "daru kom sva blaga višnji Bog nam dao"



Gradić Cavtat, nedaleko od Dubrovnika, nije zaostajao u negovanju srpskih kulturnih i prosvetnih ustanova. Cavtaćani su osnovali srpsko muzičko društvo "Zahumlje". Srbi Cavtata su 1904. pokrenuli borbu protiv hrvatskih pravaša, predlažući da se ovoj stranci suprotstave, zajedno, Srbi i Hrvati. Cavtat je srpskoj, kasnije, i jugoslovenskoj kulturi dao: Valtazara Bogišića, Luku Zorea, LJudevita Vuličevića, Vlaha Bukovca, Franu Supila i druge. Bez obzira na to što je većina Dubrovčana bila katoličke veroispovesti, niko od njih nije dovodio u sumnju svoju pripadnost srpskom narodu. Najslavniji Dubrovčani su ostavljali pismene tragove o svojoj narodnosti, posebno u književnim delima. Tako je član jedne od najuglednijih dubrovačkih porodica Luka P. Primojević, 1514. moleći Senat da mu doz-voli otvaranje štamparije, obaveštavao da će u njoj štampati srpskom azbukom, onakvom kakvu upotrebljavaju srpski kaluđeri i onakvom kakvom se štampaju knjige u štampariji Crnojevića.
Kliknite za proširenje...

Da prostiš, gomila gluposti. :roll:
 
misoni:
Evo malo ovom Hroboatosu,da nauči nešto.
Kliknite za proširenje...

misko,nebudi smesan,hrobi moze tebe,cilu krstu,i sve vase akademike odradit u roku keks.sto se tice strucnog znanja oko jezikoslovstva, izmedju triglava i djevdjelije.imamo mi takvih na stotine.problem je nazalost u tome sto im fali bizantski(lopovski) nacin razmisljanja.sve "dobra" stara becka skola...
 
Čini mi se da se obraćaš na pogrješnu adresu.

1. ovo je akademik August Kovačec, tajnik HAZU za filološke znanosti.
Pročitaj kratku bio: http://hr.wikipedia.org/wiki/August_Kovačec

2. ovo je njegova izjava, koju su- zanimljivo- praktički prešutjeli svji
"hrvatski" mediji: http://www.tportal.hr/vijesti/hrvat...sti-otvoreno-preziru-jezikoslovnu-struku.html

To se tiče ne samo jezikoslovlja, nego i bliskih područja kulture.

A to će reći- piši Josipoviću i Kosorici, a ne HAZU ili MH.
 
Poslednja izmena od moderatora:
bagzzi:
Па наравно да ће срби учити генерације потомака о свом српском културном наслеђу у Дубровнику,али и у другим деловима света шта је ту спорно?
Како Тесла може бити хрват ако му је отац православни србин? Где је Хрватска држава пре 1941. године? Где је хрватски језик и правопис пре Вука Караџића и Људевита Гаја? Српски језик је свуда на споменицима старим 10 и више векова широм Балкана!
Kliknite za proširenje...

..i koga bole ***** za to osim vas...govoris o Gundulicu,a neznas nista o baroknoj hrvatskoj knjizevnosti..nemas pojma niti o o hrvatskoj knjizevnosti iz 9 i 10 stoljeca..da su se Hrvati koristili s tri pisma...nemas ti pojma o nicemu osim o kronicnoj srpskoj mitoloziji i busanju u prsa...ja Srbin ti Dzejn...
 
Није тада Србија била на врхунцу моћи али се српски народ није асимиловао потпуно и стопио са окупаторима као хрвати.
Србија је дуже време пре окупације постојала и била моћна на Балкану,а Хрватска кнежевина престаје да постоји у 11.столећу што се одразило на формирање језика али и целе културе хрватског народа!
Хрвати под јаким утицајем Ватикана и својих великаша који су радили за окупаторе скоро су се стопили у Аустријиски народ. Код вас је окупација била куд и камо мање насилна него ус Србији па се нисте толико често бунили,зато вас срби често питају "где је Карађорђе хрватског рода",зато што се нисте бунили против окупације!
Због тога се појавио недостатак хрватског изворног националног идентитета,јер је био гушен управо од оних који су требали да га штите.
 
Poslednja izmena od moderatora:
svarozic:
I trolovanje u nedostatku argumenata... već viđeno milijardu puta...
ili što kaže ovaj Valter 45... oni su Hrvati zato što ništa drugo ne mogu ni biti... ma lik je komeNdija... :hahaha::rotf:
Kliknite za proširenje...

Ako želiš argument, samo usporedi bilo koje djelo dubrovačke književnosti sa bilo kojim djelom srpske sve tamo do početka 19.vijeka.

Nigđe veze. :lol:

Srbi inače, a posebno pismeni Srbi uopće ne poznaju taj jezik kojim se piše i pjeva u Dubrovniku u doba Gundulića recimo.

Tako da je svako svojatanje Gundulića i dubrovačke književnosti od strane Srba obični pokušaj podvale i kićenje tuđim (hrvatskim) perjem.
 
Urvan Hroboatos:
Srbi bi prisvojili poeziju Dubrovnika

Ministarstvo kulture priopćilo je, u povodu uvrštavanja dubrovačke renesansne poezije u ediciju Deset vjekova srpske književnosti kako im je predobro poznata povijest prisvajanja i otimanja hrvatske kulturne baštine. Tako bi se mogao nazvati i najnoviji srbijanski izdavački pothvat.

Naime, Izdavački centar Matice srpske u prvo kolo edicije Deset vjekova srpske književnosti kao treći je svezak uvrstio Poeziju Dubrovnika i Boke kotorske.

Glavni i odgovorni urednik Miro Vuksanović objasnio je kako se pritom poštovalo pravilo da bude zastupljena književnost pisana na srpskom jeziku, na svim njegovim "oblicima" i narječjima, u desetovjekovnim vremenima. Zato su, kaže, zastupljeni dubrovački i bokokotorski pjesnici renesanse, baroka i prosvjetiteljstva, a svoje će knjige imati, zaključuje Vuksanović, Držić i Gundulić.

http://hrt.hr/index.php?id=48&tx_ttnews[tt_news]=111509&tx_ttnews[backPid]=23&cHash=9225fd4548

Da...to je onaj "vekovni" srpski Dubrovnik iliti Trebinjska Palanka...how yes no :kafa:
Kliknite za proširenje...

E jeste isti vi nacionalisti odakle god da ste...Dubrovcani su bili Dubrovcani,nisu bili niti Srbi niti Hrvati-prestanite vise da projektujete sadasnje stanje na ono pre nekoliko vekova...citajte nesto...
 
Urvan Hroboatos:
Srbi bi prisvojili poeziju Dubrovnika

Ministarstvo kulture priopćilo je, u povodu uvrštavanja dubrovačke renesansne poezije u ediciju Deset vjekova srpske književnosti kako im je predobro poznata povijest prisvajanja i otimanja hrvatske kulturne baštine. Tako bi se mogao nazvati i najnoviji srbijanski izdavački pothvat.

Naime, Izdavački centar Matice srpske u prvo kolo edicije Deset vjekova srpske književnosti kao treći je svezak uvrstio Poeziju Dubrovnika i Boke kotorske.

Glavni i odgovorni urednik Miro Vuksanović objasnio je kako se pritom poštovalo pravilo da bude zastupljena književnost pisana na srpskom jeziku, na svim njegovim "oblicima" i narječjima, u desetovjekovnim vremenima. Zato su, kaže, zastupljeni dubrovački i bokokotorski pjesnici renesanse, baroka i prosvjetiteljstva, a svoje će knjige imati, zaključuje Vuksanović, Držić i Gundulić.

http://hrt.hr/index.php?id=48&tx_ttnews[tt_news]=111509&tx_ttnews[backPid]=23&cHash=9225fd4548

Da...to je onaj "vekovni" srpski Dubrovnik iliti Trebinjska Palanka...how yes no :kafa:
Kliknite za proširenje...

Дубровачка књижевност није хрватска.

Једина веза с Хрватском је то што је Дубровник био у СРХ, федералној јединици државе СФРЈ, и што је сад у тзв. "Републици Хрватској".
 
bagzzi:
Није тада Србија била на врхунцу моћи али се српски народ није асимиловао потпуно и стопио са окупаторима као хрвати.
Србија је дуже време пре окупације постојала и била моћна на Балкану,а Хрватска кнежевина престаје да постоји у 11.столећу што се одразило на формирање језика али и целе културе хрватског народа!
Хрвати под јаким утицајем Ватикана и својих великаша који су радили за окупаторе скоро су се стопили у Аустријиски народ. Код вас је окупација била куд и камо мање насилна него ус Србији па се нисте толико често бунили,зато вас срби често питају "где је Карађорђе хрватског рода",зато што се нисте бунили против окупације!
Због тога се појавио недостатак хрватског изворног националног идентитета,јер је био гушен управо од оних који су требали да га штите.
Kliknite za proširenje...

To što ti ne poznaš hrvatsku povijest, ne znači da nečega nije bilo.

Hrvatska je do 1102. bila kraljevstvo, a ne kneževina i to skoro 200 godina.

Da bi tek 115 godina iza toga došlo do uspona Srbije.

Dalje, Hrvatska kao država nije prestala postojati i nije nikad došlo do asimilacije Hrvata bilo od strane Ugara, Austrijanaca ili Mlečana.

Oni jesu pokušavali, ali nisu nikad u tome uspjeli, osim tek kod ponekih pojedinaca.

Niste se ni vi bunili protiv Turaka do 19. vijeka.
 
bagzzi:
Није тада Србија била на врхунцу моћи али се српски народ није асимиловао потпуно и стопио са окупаторима као хрвати.
Србија је дуже време пре окупације постојала и била моћна на Балкану,а Хрватска кнежевина престаје да постоји у 11.столећу што се одразило на формирање језика али и целе културе хрватског народа!
Хрвати под јаким утицајем Ватикана и својих великаша који су радили за окупаторе скоро су се стопили у Аустријиски народ. Код вас је окупација била куд и камо мање насилна него ус Србији па се нисте толико често бунили,зато вас срби често питају "где је Карађорђе хрватског рода",зато што се нисте бунили против окупације!
Због тога се појавио недостатак хрватског изворног националног идентитета,јер је био гушен управо од оних који су требали да га штите.
Kliknite za proširenje...

..Hrvatska je itekako ocuvala svoj identitet,unatoc velikim previranjima..puno vise nego Srbija koja je bila pod istim(TURSKIM CARSTVOM) 400 godina...ne poznajes dovoljno ni srpsku povijest i knjizevnost,a govoris o Hrvatskoj..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Ni "hvala" za oslobođenje
2 3 4
Odgovora
77
Pregleda
1.096
fosilvaso
fosilvaso
Neno
Godišnjica kraja Bitke za Košare
Odgovora
23
Pregleda
379
АнаиванГорд
А
leki1
Poreklo imena Bodin od srpskog kralja/cara
2 3
Odgovora
54
Pregleda
915
leki1
leki1

Back
Top