Ja sam moju baku i deku (tatine roditelje) obozavala kao i oni mene i sestru. Zajedno smo putovali dok smo bile male, ugadjali su nam, kupovali, imali su vise sluha za nase potrebe nego roditelji, kasnije kad smo odrasle i dalje su nam davali dzeparac, brinuli o svemu, ja sam kod njih odlazila svakog petka ili subote i provodila kod njih vikende. To je bila uzivancija i za njih i za mene. Kad se deka razboleo jaaako tesko sam to podnosila gledajuci ga nemocnog , sada imamo samo baku. Obilazim je svake druge subote, zovem je svaki dan, prica mi neke price koje me i ne interesuju ali uvek jos dok sam bila mladja, govorila sam da ce mi oni ipak jednog dana nedostajati kad ih ne bude tako da imam strpljenja da slusam i ono ssto mi se bas ne slusa. Zao mi je sto su se neke vazne stvari desile u mom zivotu a deka to nije docekao.
Moj zivot je bio lepsi yahvaljujuci bacici i dekici kako smo ih zvale. Za mamime roditelje nismo nikada bile tako vezane, mozda zato sto smo zivweli daleko i oni su imali vise unucadi, postujemo ih i volimo na neki nacin, ali nije to odnos kad sa ovom bakom i ovim dekom. :|
)
