E posto ja uvek volim neke kojima to treba nacrtati da bi razumeli...nekako mi se cini da bi ga privezala za stolicu a do stolice ga dovezla u gepeku kola gde sam ga ubacila kindnapujuci ga pre toga...i kazem tako zavezanom bi mu sasula u lice da shvati jednom da postoji neko ko ga istinski voli, ne zbog ko zna cega vec zbog njega licno sto je takav kakav je...onda bi mu rekla neke stvari koje bi mu malo olaksale kao na pr. da necu da mu se uselim u stan dok on to ne pozeli...da necu da ga zivkam i davim ako mu je to bezveze, da necu da ga lovim na dete ali ako nam se desi...hm ima da ga rodim i da ga gajim sama ako me on nece..a nmoze da ga vidja jer ja nisam zena koja se sveti preko dece...i naravno da cu da mu spremam njegova omiljena jela doduse ne kao mama ali cu se istinski truditi...zauzvrat trazim da uvek stoji iza mene kao neko na koga mogu da se oslonim...i da me ne ignorise ma to nikako jer cu svisnuti ne znajuci jeli kraj a on ne zna kako da mi kaze...Pa ne trazim puno ljudi samo da sedi i saslusa me a dok bi mu to pricala polako bi ga odvezivala i pruzila mu sansu da me zagrli i kaze da mu se svidja to sto je cuo...uh pala sam u trans zar neancika:Sta biste ovog trenutka rekli voljenoj osobi?
Evo moje poruke:
Ne ocekuj od sunca da vecno sija, ne moze- postoji noc. Ne ocekuj od coveka da vecno zivi, ne moze- postoji smrt. Ne ocekuj od mene da te ne volim, ne mogu- POSTOJIS TI!!!ops:
