Poruke.....vasoj ljubavi,prijatelju,prijateljici...

:D Grrrrr :per:

29_sex_scenes_2507_615xx.jpg
 
"Naoruzan samo smijeskom hodam ja kroz grad!
Zvona zvone,nedjelja je gde ja pripadam?!
Moje ime nije vazno jer je namjera to sto cini razliku od covjeka do covjeka...
Nemam nikog da me vodi,to mi ne treba jer jos uvek moja glava meni pripada....
Moras prvo puzati da bi znao hodati...
AL KAD TE STVARNO SVE UZA ZID PRITISNE DIGNI GLAVU , NE DAJ SE...PJEVAJ PJESME LJUBAVNE !!!"




 
Kako da te ne volim?

Ma kako da te ne volim, ljubavi,
kad svaka tvoja reč u meni svetli,
kad svaki naš poljubac živi zauvek,
kad sva jutra samo našima zovem?

Ma kako da živim bez tebe,
kad ti si mi poput žara što srce budi,
kad ti si snaga što mi teče venama,
kad samo zbog tebe dišem?

Ma kako da ti ne praštam,
Ljubav je moja prejaka da ćutim,
a ovako čista prelazi preko svih prepreka.
Za tebe mogu sve.
Ali kako da te ne volim?
Kako da živim bez tebe?
Kako da ućutim i nestanem?

iStock_000014150618XSmall.jpg
 
Probudila sam se i poželela da si tu. Monotone noći i duga razmišljanja su donela prve misli o mirisu tvoje kože i nežnosti tvog postojanja. Jutro i surova realnost su me podsetile da ti ne postojiš, da si samo plod moje mašte.

Hej, tamo gde sam te pronašla, u snu, smo bili srećni. Istinski, sa onim dečijim sjajem u očima koračali smo šetalištem pored mirne reke i želeli da ti minuti traju večno. Zapamtila sam da je bila jesen, jer mi je to omiljeno godišnje doba. Sećam se mrtvila prirode i onog mirisa jeseni koji je dopirao iz suprotnog pravca korzoa po kom smo šetali… Sećam se pogleda koje smo upućivali jedno drugom, onog spontanog držanja za ruke i osećanja rastanka koji je ostajao iza nas…

Tako prolazi već nekoliko dana… Noći me odvode do granice ludila, a jutra mi slamaju nadu jer shvatam da ne postojiš. I poželela sam da ti uputim nekoliko reči…

Večeras kad se ušuškaš u svoj mali svet snova, pronađi me. Usudi se da me pronađeš kod nekog nevažnog mesta, uhvati me za ruku i povedi u one prostorije samo nama znane. One, sa milion zvezda i mirisom jeseni koje odišu slobodom.

Sanjaj ono što ti realnost ne dozvoljava da imaš… Sanjaj me
 

Usporiću korak
i nikome neću pričati koji san sanjaš ti,
al' poslušaj sad ovu pjesmu koju znaš,
više je neću pjevati.
Jer san škorcan, škorcan od života,
Jer me takla, takla, ta lipota,
Viruj mi, više neću reć ni rič za nas
I neću dati svoje jubavi ni kap
Viruj mi, više neću pustit glas
I neću dati svoje jubavi ni kap.
A svoju ću sreću k'o medalju objesit na vrat onom ko je osvoji,
Na koljena past više nikad neću, znam
Zbog ljubavi što ne postoji.
 
Poslednja izmena:
...Govorio sam joj ti si glupa, ti si pametna,
ti si đavo, ti si anđeo,
sve sam joj govorio.
Ništa mi nije verovala.
Vi ste muškarci rođeni lažovi,
vi ste hulje,
svašta je govorila.
A padale su nad Mostarom neke modre kiše...

Stvarno sam voleo tu Svetlanu
jedne jeseni,
jao, kad bih znao sa kim sada spava,
ne bi mu glava, ne bi mu glava,
jao, kad bih znao ko je sada ljubi,
ne bi mu zubi, ne bi mu zubi,
jao, kad bih znao ko to u meni
bere kajsije, još nedozrele...

Pero Zubac-deo


klovn.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top