Poruke.....vasoj ljubavi,prijatelju,prijateljici...

srce andjela:
03.gif
5gRSo.jpg
03.gif
Kliknite za proširenje...
Kim Waters -"inseparable"


:cmok:
 
Stari%20sat%20i%20mlin%20za%20kafu.jpg


Kupi mi vreme koje sam prodala
na glupe stvari i nevažna lica
sada mi ono nedostaje
i tražim minute u hiljadu sitnica

Kupi mi vreme koje sam sanjala
i u snovima lenjo provodila
tamo sam nekog tražila
često se tamo od svakog sakrivala

Kupi mi vreme koje mi nedostaje
sada kada sam stara imam ga tako malo
nema stanice a voz koji ode nema ga više
a moj život još uvek stoji i još malo kuca
u mestu će stati vreme, sve tiše i tiše ...
 
Nisam ni sanjala da cu te zavoleti ovoliko iskreno i ovako puno, ali moc ljubavi spoznamo izgleda tek kada nekoga jako zavolimo... ili kada nas neko jako povredi... Ljubav koju sada osecam prema tebi,znaci mi sve,ceo jedan moj svet... pokretac moga zivota...Pruzas mi sve sto mi treba...pruzas mi zaborav... pruzas mi snagu da za sobom spalim sve mostove koji su me vodili samo do tuge.... bola...i ovog imena koji si ti ljubavi promenio u zeljena... Sa tobom imam sve sto zelim i pruzam ti sve sto ti zelis... jedino sto nemamo je zajednicka proslost... ali mi obecaj ljubavi da cemo je zajedno stvoriti... Volim te
 
Ljudi sa crvenom ruzom.

Mladi oficir je pogledao na sat, ustao sa klupe na kojoj je sedeo u holu Centalne stanice u Njujorku, zategao je svoju uniformu i počeo pažljivo posmatrati masu ljudi koja se kretala holom stanice. On je tražio pogledom jednu devojku, koju je poznavalo njegovo srce, ali čiji lik on još nije znao. Devojku sa crvenom ružom.

Sve je počelo trinaest meseci ranije u jednoj biblioteci na Floridi. Sa jedne police Džon je uzeo jednu od poklonjenih knjiga i zainteresovao se za nju , ali ne toliko sa onim što je bio njen sadržaj, već više sa zabeleškama koje su se nalazile na margini skoro svake strane. Bila su to mudra razmišljanja , pisana vrlo lepim rukopisom, te je on zaključio da je to rukopis jedne osobe koja je promišljene duše i dubokog uma. Na jednoj strani knjige je našao čak ime i prezime nekadašnjeg vlasnika. To je bila izvesna gospodjica Kolis Mejhel. Potrošio je dosta vremena, dok je našao njenu adresu, ali se ona preselila u Njujork. Medjutim on je našao njenu novu adresu i napisao joj pismo u kome se predstavio i predložio joj da se dopisuju.

Ali, već sledećeg dana, on je morao da se ukrca na brod da bi otišao na front u Evropu. Tačno trinaest meseci se borio u ratu i konačno dobio dozvolu za dolazak kući. Celo vreme mladi vojnik i nepoznata devojka su se dopisivali i upoznavali preko pisama.

Tako je započela romansa. Blankort je konačno u jednom pismu zatražio od devojke da mu pošalje svoju sliku. Medjutim ona je to odbila. Ona je smatrala da, ako je on zaista zainteresovan za nju i njene vrline, onda mu neće mnogo značiti kako ona izgleda. Njemu se to učinilo logičnim i na neki način privlačnim. Kada je konačno došlo vreme njegovog povratka sa fronta oni su se dogovorili o svemu za njihov prvi susret.

I dalje autor knjige „ Ljudi sa crvenom ružom „ kaže: Dopustiću da sam glavni junak Džon Blankort priča šta se se dogodilo tokom susreta u Centralnoj stanici.

„ Mlada devojka je išla u mom pravcu, bila je visoka i vitka. Njena plava kosa joj je padala u uvojcima na ramena, a njene oči su bile kao neki cvetovi. Crte lica su bile besprekorne, a usne su pokazivale odlučnost. Bila je obučena u svetlozeleni kostim i izgledala mi je kao proleće koje se budi.

Krenuo sam ka njoj, potpuno previdevši da ona nema crvenu ružu na reveru kostima. Dok sam joj prilazio jedan mali provokativni osmeh je preleteo preko njenih usana i ona je samo kratko rekla : „ Vojniče da li ti i ja idemo u istom smeru ? „ Nekontrolisano sam načinio samo još jedan korak ka njoj – kaže mladić dalje , a onda sam tačno iza nje ugledao Polis Mejhel, osobu koja je na svom reveru imala crvenu ružu. Prilazila mi je upravo iza te prekrasne devojke.

Bila je srednjeg rasta i imala skoro prosedu kosu, koja je bila sakupljena ispod već iznošenog šešira. Imala je okruglasto lice i telo. Na nogama je nosila cipele sa ravnom petom, a obučena u jednostavan kaput.

Devojka u zelenom kostimu je već otišla, a ja sam odjednom osetio kao da sam se razdvojio na dva dela. Jedan je obuzela želja da podjem za devojkom koja je otišla, a drugi deo mi je nosio težnju ka ženi, čiji je duh bio tako snažno spojen sa mojim i duboko obuzeo moja osećanja. Ona je stajala tu gledajući u mene. Njeno bledo i okruglasto lice bilo je tako plemenito i osečajno, njene sive oči su imale neki poseban sjaj. Više nisam oklevao i podigao sam u svojoj ruci knjigu sa sivim koricama. Crvena ruža na reveru i knjiga su bili znaci prepoznavanja. Tada sam u trenutku shvatio, da to možda i ne treba da bude ljubav, već nešto posebno, možda nešto čak i jače od same ljubavi.

Prišao sam joj i predstavio se : Ja sam poručnik Džon Blankort, a vi bi ste morali biti gospodjica Mejhel. Tako mi je drago da smo se konačno našli, na ovoj stanici. Da li biste prihvatili moj poziv da vas sada izvedem na večeru ? Njeno lice se malo zarumenelo, oči zasijale, a usne razvukle u prijatan osmeh.

Na moje iznenadjenje ona mi odgovori : Mladiću, ja ne znam šta ovo znači, jer mlada dama u zelenom kostimu, koja je upravo prošla ispred mene, me je zamolila da stavim na rever kaputa ovu crvenu ružu. Rekla mi je ako me budete pozvali na večeru, da vam kažem da vas ona čeka u velikom restoranu tačno ispred ulaza u stanicu. Koliko sam je razumela , rekla mi je da ću ja biti neka vrsta testa za vas . Mislim da ste ga prošli

slide23.jpg
 
MOJA… KRIŠOM SI

Bez obzira što pomišljaš, prevrćeš se grubim snovima, krišom čekam te.
Ma kako teško bilo ti, ne paniči , sigurno… mislima, straže oko tebe postavljam.
Gromila tovara na leđima… grudi vrve suzama , tvoja sam pokrivka, bdijem noćima.
Ma nije važno ko si, koliko imaš bisera, vrednost duše je beskrajna.
Kada noći dovuku se… u sebe uvučeš se, mislima putuješ kanjonima nemira
Čekam te pod kaputom nežnosti… hrpom požude da obaspem usne ti dražesne.
Ne brini , tu… na svakom uglu sam, pogledom pratim te, žuborim ti venama.
Divan je osećaj kada poskakuješ kraj mene, strastveno putuješ mojim pričama
Čudna energija što opija… podiže… izvlači iz ponora, vuče tvojim rečima.
Volim te krišom… pratim iz duševnog prozora, brišem maglu suzama.
Prepoznam u svakom trenu koji je pramen nemiran, dal se trepavica savila
Koja je na tebi majica, što je bilo na usnama, dal' je upareno sa cipelama?
Jednostavno te krišom potkradam… u albume duše slike dovlačim snovima.
Svaki korak pratiš mi , u snovima nogu podmećeš u svoje krilo navraćaš
Minut sa tobom vredniji, nego u raju godina, Bogom si poslana.
Molim te… putujmo spojeni, u jednoj energiji ma gde se skrivali, maštu ukrašavali
Molim te ostani, značiš mi previše… KRIŠOM VOLI ME, zato postojim.
Skakućemo obroncima naših maštanja, pupovima izbija istina, slike oživljava
Mada miljama daleko si, u nekim sivim zonama razgrčeš gusto lišće opalo.
Na ledu izrezbarene poruke, preko zime da se ne zaborave, izblede.
Bez maski se upoznali, međusobno srca otvorili, sto godina prošlosti razotkrili.
Među nas su laži plasirali, lažne kosti pružali ali nismo poklekli, što više…
U nama slatka se požuda razbudila, polaganim uzdasima pričama se širila.
Volim te krišom, jer si to najmanje očekivala, u meni frenda tražila…snivala
A sada si skrivena pod alpama, iz snegova potekla… snaga si proletnih cvetova.
Mogu se Francuzi na Mont Blan popeti, sve uvale nek pretraže, pronađu tragove
do tvoga srca put da pronađu, al samo moja ostaješ, kad me se poželiš, doletiš.
I ako mlada si, tvoji životni putovi na mojim grudima se križaju, dozivaju.
Prepusti se, krišom smo spojeni neka tako i ostane, maštanje lažne istine.!:heart:
 
Poslednja izmena:
“Deca reaguju na tvoju prirodu koja je otvorenog srca. Ti si takodje ocaran/a njihovom iskrenom otvorenoscu, smehom i nevinoscu. Oni na mnoge nacine angazuju i isceljuju tvoje sopstveno unutrasnje dete. Ti nastojis da das ovoj deci ono sto si ti zeleo kada si bio mladji. Takodje osećaš unutrasnji poziv da poboljsas zivote dece, i pitas se kako da to uradis na najbolji nacin.”

logorz2yv8.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top