Porto - Žrtva sopstvenog uspeha!

[Smarti]

Epicentar fudbalskog zemljotresa ove godine dogodio se u Portu kada je nekadašnji trener ovog kluba Andre Viljaš-Boaš preuzeo predsedničku funkciju od legendarnog Horhea Nuna Pinta da Koste.

Izbori održani 28. aprila bili su demonstracija sile doskorašnjeg trenera i tvorca jedne od najuspešnijih sezona u istoriji kluba sa „Dragaa“.

Vojnik Porta, kako bi se slikovito mogla objasniti životna misija Viljaša-Boaša, počistio je sa 80% glasova zaštitno lice „Zmajeva“ i čoveka koji je dolaskom davne 1982. godine promenio istoriju kluba.

Uprkos tome što je Porto za vreme višedecenijskog mandata Pinta da Koste osvojio sve što se uzeti može, poslednje godine pokazale su srljanje „Zmajeva“ u propast, a ruku spasa na predsedničkim izborima lično je ponudio Viljaš-Boaš.

Mada ga je trenerski posao još nakon šampionske 2011. godine odveo u inostranstvo, Viljaš-Boaš je koristio retke slobodne trenutke da se pojavi u rodnom Portu, gradu koji ga je formirao kao ličnost i sportskog radnika.

Slikovita fotografija kako na razdraganom „Dragau“ peva Portovu himnu naličje je čoveka nezadovoljnog zbivanjima u omiljenom klubu. Bez imalo sentimenta prema čoveku koji je stigao na čelo kluba u vreme kada je Viljaš-Boaš bio petogodišnjak, novi predsednik je u javnosti sa mnogo gorčine govorio o problemima Porta.


„Fudbal je podložan mnogim promenama, a kada stvari krenu naopako, normalno je da ljudi sa vrha odu“, govorio je Viljaš-Boaš u vreme kada ni slutio nije da će u 47-godini života postati predsednik.

Svega nekoliko godina kasnije opominjuće reči su dobile još žešći oblik u obraćanju budućeg predsednika koji je do preuzimanja najvažnije funkcije u klubu doživeo niz neprijatnosti i prošao test opterećenja ljudi naklonjenih Da Kosti.

Uvrede, pretnje i zastrašivanja od navijača, kao poslednjeg bedema u odbrani protivkandidata, nisu omele Viljaša-Boaša da stvari istera na čistac i preuzme na sebe najteže udarce kako bi ušao u kožu vatrogasca spremnog da ugasi razbuktao požar na obalama Atlantika.

Primer njegovog prethodnika jasan je pokazatelj da i najveštiji menadžeri nisu lišeni različitih faza u dugoj eri poslovanja. Bez želje da se potcene svi uspesi koji su ozbiljno decentralizovali portugalski fudbal, završne godine Da Kostinog mandata ogrezle su u najdekadentniju fazu.

Prethodna sezona, sedma u mandatu doskorašnjeg trenera Serža Konseisaa, rezultatski je detektovala sve potisnute probleme Porta, kluba koji se prema Viljaš-Boaševim rečima sa dugom od 700 miliona dolara nalazi u operativnom bankrotu.

Ako se bez imalo zadrške može reći da je Da Kosta postavio Porto na noge i učinio ga jednim od najboljih evropskih klubova van „liga petice“, gledajući istini u oči reklo bi se da je klub sa „Dragaa“ vremenom postao talac prvog čoveka.

Žongliranje na ivici finansijskog fer-pleja, favorizovanje pojedinih agenata u transfer politici, saradnja sa ljudima iz kriminalnog miljea i skupi promašaji na tržištu prilikom dovođenja fudbalera stvorili su od Porta klub na izdisaju.

Kola su naročito krenula nizbrdo od leta 2022. godine nakon jubilarne 30. šampionske titule. Gledajući sa distance na protekla 24 meseca u transfer politici Porta, svedoci smo potpunog fijaska u izboru novih fudbalera.

Jedan od slikovitijih primera je slučaj reprezentativnog štopera Angole Davida Karma. Momak rođen pre četvrt veka u Aveiru stigao je pretprošlog leta kao najvrednije pojačanje za sumu nešto višu od 20 miliona evra.


Poređenja radi, Sporting je godinu dana kasnije za sličan novac doveo iz Koventrija švedskog golgetera Viktora Đokereša, ubedljivo najboljeg strelca u šampionskoj sezoni lisabonskih „Lavova“.



Doskorašnji trener Konseisao video je u Karmu novog Pepea, ali ga je već u decembru prošle godine prebacio u drugi tim zbog neprimerenog ponašanja da bi naposletku završio u Olimpijakosu kao pozajmljen fudbaler Notingem Foresta.

Porto se nije usrećio ni Brazilcem Gabrijelom Veronom, dvostrukim uzastopnim osvajačem Kopa Libertadoresa u eri kada je nosio dres Palmeirasa.

Veron je stigao na „Dragao“ kao osvajač čak šest trofeja za 19 godina života i zvezda u usponu brazilskog fudbala, ali se nakon igranja u drugom timu Porta ubrzo vratio u domovinu.

Porto nije pogodio ni sa dolascima Marka Grujića, Stivena Eustakija i Andrea Franka, dok su narednog leta rukovodeći ljudi sportskog sektora potpuno promašili sa Ivanom Haimeom, Franom Navarom i Horheom Sančezom budući da su sva trojica zbog sukoba sa Konseisaom trenirala odvojeno od ekipe.

I dok su se nizali „ćorci“ sa dolascima novih fudbalera, značajni protagonisti Portove igre odlazili su besplatno ili su puštani bez dovođenja adekvatne zamene poput transfera Otavija u Al-Nasr.

Da je vrag u tom segmentu odneo šalu, Viljaš-Boaš se uverio već stupanjem na funkciju krajem maja pa je rešio da zasuče rukave i načini korenite promene u sportskom sektoru.

Na funkciju sportskog direktora imenovan je čuveni španski golman Andoni Zubizereta pošto je prethodno obavljao istu ulogu u Atletik Bilbau, Barseloni i Olimpiku iz Marseja gde je ostvario blisku saradnju sa Viljaš-Boašom.

Novi predsednik nije imao milosti ni prema treneru Konseisau, najvidljivijoj personalizaciji poznih godina Da Kostinog mandata, a umesto dugogodišnjeg šefa stručnog štaba stigao je mladi Vitor Bruno, čovek koji je tri godine bio asistent na „Dragau“.

Viljaš-Boaš je imenovanjem 41-godišnjeg stručnjaka želeo da najavi talas promena i podseti na period kada je i on u sličnom životnom dobu stigao u Porto i sudelovao u jednoj od najuspešnijih sezona u istoriji kluba.


Rastanak sa Konseisaom bio je neminovnost, imajući u vidu da je bivši fudbaler bio jedan od štihova u slučaju Da Kostine pobede.

Porto je potpuno presvučen ušao u novu sezonu gde je osvajanjem domaćeg Superkupa i tri startne pobede u prvenstvu najavio lepše dane, ali će prvi veće iskušenje u ligi imati ove subote kada od 21:30 bude gostovao Sportingu.



Lisabonski velikan je nakon tri kola klub sa ubedljivo najboljom gol-razlikom i težiće da ponovi dobru igru koja im je u decembru donela trijumf kod kuće 2:0.

Prošlosezonska titula Sportinga kruna je trenerskog kontinuiteta Rubena Amorima na stadionu „Žoze Alvarade“. Već s dolaskom na leto 2020. godine, mladi stručnjak je za malo novca doveo nekoliko fudbalera koji će činiti okosnicu budućeg šampionskog tima. Najbolji primer je krilni fudbaler Pedro Gonsalves, prvi asistent lige u prošloj sezoni.

Sporting je prepoznao momenat kad ga odreši kesu, kao u primeru Jakeresa i Mortena Hjulmanda, dva od tri najveća transfera u istoriji kluba, ali i da revitalizuje karijeru „izgubljenih“ fudbalera poput Trinkaa koji je kod Amorima dobio novo lice.

I dok je Konseisao često ulazio u problem sa fudbalerima zbog discipline, Amorim je veštim psihološkim metodama dizao ekipu kada ne ide. Tako je zapretio igračima da će otići ukoliko ne osvoje titulu, što je bio sjajan način da zbiju redove i ispolje pobednički mentalitet u šampionskoj trci.

Zbog toga će Portu biti naročito teško da trijumfalno napusti Lisabon, pa verujemo da će Sporting na iskustvo i trenersku magiju Amorima sačuvati bodove na svom „Žoze Alvaladeu“.

https://sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/porto-zrtva-sopstvenog-uspeha-528575