PORODICA NA UDARU: Roditeljima oduzeto čak 5.668 dece za pet godina

Darth Vader

Buduća legenda
Banovan
Poruka
29.307
Otvaram ovu temu na ovom PDFu jer ovo nije nekakva socijalna tema već se radi o čisto političkoj temi što će se videti kroz temu.



PORODICA NA UDARU: Roditeljima oduzeto čak 5.668 dece za pet godina
Milena Marković | 15. jul 2018. 22:02 | Komentara: 9
Centri za socijalni rad često uzimaju decu porodicama i poveravaju ih hraniteljima. Učestala upozorenja na zloupotrebe. Rešenje o oduzimanju, nadležni centri dostave tek pod pritiskom javnosti


DA javnost nije skrenula pažnju na sudbinu porodice Glišić iz Mladenovca, ko zna da li bi se i kada saznalo kuda je odveden njihov dvoipomesečni Viktor. Centar za socijalni rad, bez rešenja i bilo kakvog obrazloženja, oduzeo je Srećku i Cveti sina, njihovu prvu prinovu. Ekipa centra s bebom je odnela i njene stvari: odeću, pelene, flašicu sa mlekom, čak i ostatak hrane koju su zatekli u kući Srećkove majke. Tek kada je javnost pritisla, Glišići su dobili rešenje, ali, četiri nedelje po oduzimanju deteta. Tada su saznali da je njihov sin u hraniteljskoj porodici u jednom selu kod Malog Iđoša, na dvesta kilometara od Mladenovca, a četrdeset minuta vožnje do mađarske granice.



Mera mladenovačkog centra da malenog Viktora, po hitnom postupku, izmesti iz biološke porodice i poveri hraniteljima, podigla je na noge meštane. Potpisivana je peticija da se dete vrati Glišićima koji su u agoniji od samog dečakovog rođenja. Isti centar je pokušao da ga oduzme roditeljima dok je, kao prevremeno rođena beba, bio u Institutu za neonatologiju.

PROČITAJTE JOŠ: 600 mališana godišnje oduzme se porodicama

Glišići se nisu smirili. Tražili su pomoć gde god su mislili da je mogu naći. Tužilaštvu su prijavili oduzimanje deteta i posvedočili da im je ponuđen novac.

Dečačić je iz biološke porodice oduzet (izmešten, kako se navodi u rešenju) 31. maja, pred kraj radne nedelje i radnog vremena u danu oduzimanja deteta. Glišićima je rešenje stiglo 28. juna, preko komšije, mada je pošiljka označena kao lična dostava. U obrazloženju ovog rešenja, između ostalog navedeno je da je "stručni tim centra ustanovio životnu ugroženost deteta", pa je zato, po hitnom postupku, moralo da bude sklonjeno na sigurno. Glišići su upućeni na pravo žalbe višoj instanci.

NAČIN na koji je dete oduzeto biološkoj porodici Glišić nije usamljen primer u Srbiji. Naprotiv, svi pokazatelji navode na zaključak da je izmeštanje dece iz bioloških porodica "po hitnom postupku" i poveravanje hraniteljima na brigu i staranje - pravi hit.

Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje kontroliše rad svih centara, a centri svoje partnere, hranitelje - u proteklih pet godina (od početka 2013. do kraja 2017) biološkim porodicama oduzeto je 5.668 dece (za tekuću godinu nema evidencije). Centri za socijalni rad u ovom poslu imaju ključnu ulogu. Oni procenjuju podobnost biološke porodice, stepen ugroženosti deteta, pozivaju se na pravo hitnosti i izmeštaju dete, bez saglasnosti roditelja i sudske odluke. Određuju da li će i kada roditelji imati priliku da posete dete, koliko će taj susret trajati i ko će da ga nadzire.


Ministarstvo u svom odgovoru "Novostima" prećutalo je mogu li centri da izmeste dete iz bioloških porodica bez ikakvog pismenog akta u trenutku oduzimanja. Ali su odgovorili da je Porodičnim zakonom izričito propisano da "pravo deteta da živi sa svojim roditeljima može biti ograničeno samo sudskom odlukom - kada je to u najboljem interesu deteta". Naveli su, međutim, i "izuzetak iz pravila" o isključivoj sudskoj nadležnosti, kada je dete u "ozbiljnoj i neposrednoj opasnosti". Tada centar može privremeno izmestiti dete iz porodice roditelja.

- U tome i jeste problem, da su centrima za socijalni rad data velika ovlašćenja: status službenog lica, tajnost u radu i hitnost postupka, što otvara mogućnost zloupotreba - kaže Dragiša Popović, advokat sa iskustvom u porodičnim sporovima. - Oni su kadije. Pitanje je koliko pretpostavljene institucije mogu da ih kontrolišu, dok oni fingiraju ozbiljnu ugroženost deteta. Koliko će trajati to "privremeno izmeštanje"? U kakvom će stanju dete biti vraćeno roditeljima, ukoliko do toga dođe?


ZAVRŠAVA I TRAGEDIJOM
IZMEŠTANjE dece iz bioloških porodica neretko se završava i tragedijom. U Ćupriji će se dugo pamtiti sudbina rudara koji je digao ruku na sebe jer nije mogao da preboli kada mu je centar oduzeo ćerku. Sam ju je podizao šest godina posle smrti supruge. Devojčica je bez majke ostala neposredno posle rođenja. Obrazloženje centra bilo je da otac ne može da pruži adekvatne uslove za život i odrastanje deteta, pa je devojčica poverena hraniteljskoj porodici. Niko se nije zapitao koliko je ljubav roditelja važna.
UNIVERZITETSKI profesor dr Zoran Čvorović, stručnjak za pravnu istoriju, insistira da odluku o lišavanju roditeljskog prava može da donese jedino sud.

- U praksi se, pod opravdanjem hitnosti, a u ime ideološki apsolutizovanog "najboljeg interesa deteta", uspostavlja privremeno starateljstvo centra za socijalni rad - objašnjava profesor. - Tako pojedinac biva lišen jednog ličnog ustavnog prava, prava na roditeljstvo, odlukom organa uprave, što je nezamislivo.

Profesor Čvorović upozorava da su podaci ministarstva o broju i merama lišavanja roditeljskog prava "zastrašujući deo naše stvarnosti", dokaz još jedne društvene abnormalnosti koju nam je nametnuo Zapad.

- Na delu je razbijanje biološke porodice koja je temelj svakog zdravog i snažnog društva - kaže nam. - To je instrument za zadovoljenje interesa globalnih, antiporodičnih tamnih krugova moći. Osim toga, odredišta na kojima završavaju deca oteta od prirodnih porodica, pokazuju da je masovna primena mere lišavanja roditeljskih prava u službi obezbeđenja dece za međunarodno usvajanje. Masovno oduzimanje od bioloških roditelja počelo je posle donošenja Porodičnog zakona kojim se omogućuje strancima da usvajaju decu iz Srbije. Čak i onu koja imaju žive, biološke roditelje.



ZAŠTO TAKO DALEKO

- UZ brojne netačnosti u rešenju kojima centar pokušava da opravda svoj postupak, pogodilo nas je i to što je dete tako daleko. Zar je moguće da nije bilo hranitelja u ovoliko beogradskih opština i ovolikoj Šumadiji - potresen je Srećko Glišić, otac malog Viktora. - Hranitelj koji je primio mog sina, kako je navedeno u rešenju, bez ikakvih je primanja. A ja, zaposlen, imam uslove za smeštaj deteta. Zamera nam se da smo žena i ja imali svađu. Ko je nema, zašto nam centar nije pomogao da je prevaziđemo?


OSETLjIV POSAO TRAŽI STRUČNjAKE

NA pitanje "Novosti" imaju li centri za socijalni rad dovoljan stručni kapacitet za osetljiv posao, izmeštanja dece iz bioloških porodica, iz nadležnog ministarstva indirektno su odgovorili - nemaju. Obrazložili su da centri "obavljaju preko dvesta različitih poslova i da je reč o jednom od najsloženijih sistema u državi". Uz to, da se obim poslova povećava, a broj zaposlenih stručnih radnika po korisniku usluga centra smanjuje.
 
ЛЕГАЛНО ОТИМАЊЕ ДЕЦЕ КАО ВИД СИГУРНЕ ЗАРАДЕ СТРАНИХ ИНВЕСТИЦИОНИХ ФОНДОВА УЗ САРАДЊУ И ДРЖАВНХ СЛУЖБИ СРБИЈЕ!?
Ana Markovic фебруар 7, 2018 Архива, Вести, ДРУШТВО Остави коментар 572 Прегледа

Промене законских норми којима ће се омогућити одузимање деце од биолошких родитеља и њихово усвајање од стране богатијих странаца финансира моћна Норвешка организација „Барневернет“ иза које новчано стоје Норвешка влада и један инвестициони фонд, који делује у оквиру пословне групе „Банк оф Америца“.

Циљеви овог пројекта су како финансијска добит, тако исто и поправљање демографске слике у северној Европи, где се класични брачни односи мушкарца и жене већ третирају као ствар прошлости.
 
Otvaram ovu temu na ovom PDFu jer ovo nije nekakva socijalna tema već se radi o čisto političkoj temi što će se videti kroz temu.



PORODICA NA UDARU: Roditeljima oduzeto čak 5.668 dece za pet godina
Milena Marković | 15. jul 2018. 22:02 | Komentara: 9
Centri za socijalni rad često uzimaju decu porodicama i poveravaju ih hraniteljima. Učestala upozorenja na zloupotrebe. Rešenje o oduzimanju, nadležni centri dostave tek pod pritiskom javnosti


DA javnost nije skrenula pažnju na sudbinu porodice Glišić iz Mladenovca, ko zna da li bi se i kada saznalo kuda je odveden njihov dvoipomesečni Viktor. Centar za socijalni rad, bez rešenja i bilo kakvog obrazloženja, oduzeo je Srećku i Cveti sina, njihovu prvu prinovu. Ekipa centra s bebom je odnela i njene stvari: odeću, pelene, flašicu sa mlekom, čak i ostatak hrane koju su zatekli u kući Srećkove majke. Tek kada je javnost pritisla, Glišići su dobili rešenje, ali, četiri nedelje po oduzimanju deteta. Tada su saznali da je njihov sin u hraniteljskoj porodici u jednom selu kod Malog Iđoša, na dvesta kilometara od Mladenovca, a četrdeset minuta vožnje do mađarske granice.



Mera mladenovačkog centra da malenog Viktora, po hitnom postupku, izmesti iz biološke porodice i poveri hraniteljima, podigla je na noge meštane. Potpisivana je peticija da se dete vrati Glišićima koji su u agoniji od samog dečakovog rođenja. Isti centar je pokušao da ga oduzme roditeljima dok je, kao prevremeno rođena beba, bio u Institutu za neonatologiju.

PROČITAJTE JOŠ: 600 mališana godišnje oduzme se porodicama

Glišići se nisu smirili. Tražili su pomoć gde god su mislili da je mogu naći. Tužilaštvu su prijavili oduzimanje deteta i posvedočili da im je ponuđen novac.

Dečačić je iz biološke porodice oduzet (izmešten, kako se navodi u rešenju) 31. maja, pred kraj radne nedelje i radnog vremena u danu oduzimanja deteta. Glišićima je rešenje stiglo 28. juna, preko komšije, mada je pošiljka označena kao lična dostava. U obrazloženju ovog rešenja, između ostalog navedeno je da je "stručni tim centra ustanovio životnu ugroženost deteta", pa je zato, po hitnom postupku, moralo da bude sklonjeno na sigurno. Glišići su upućeni na pravo žalbe višoj instanci.

NAČIN na koji je dete oduzeto biološkoj porodici Glišić nije usamljen primer u Srbiji. Naprotiv, svi pokazatelji navode na zaključak da je izmeštanje dece iz bioloških porodica "po hitnom postupku" i poveravanje hraniteljima na brigu i staranje - pravi hit.

Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje kontroliše rad svih centara, a centri svoje partnere, hranitelje - u proteklih pet godina (od početka 2013. do kraja 2017) biološkim porodicama oduzeto je 5.668 dece (za tekuću godinu nema evidencije). Centri za socijalni rad u ovom poslu imaju ključnu ulogu. Oni procenjuju podobnost biološke porodice, stepen ugroženosti deteta, pozivaju se na pravo hitnosti i izmeštaju dete, bez saglasnosti roditelja i sudske odluke. Određuju da li će i kada roditelji imati priliku da posete dete, koliko će taj susret trajati i ko će da ga nadzire.


Ministarstvo u svom odgovoru "Novostima" prećutalo je mogu li centri da izmeste dete iz bioloških porodica bez ikakvog pismenog akta u trenutku oduzimanja. Ali su odgovorili da je Porodičnim zakonom izričito propisano da "pravo deteta da živi sa svojim roditeljima može biti ograničeno samo sudskom odlukom - kada je to u najboljem interesu deteta". Naveli su, međutim, i "izuzetak iz pravila" o isključivoj sudskoj nadležnosti, kada je dete u "ozbiljnoj i neposrednoj opasnosti". Tada centar može privremeno izmestiti dete iz porodice roditelja.

- U tome i jeste problem, da su centrima za socijalni rad data velika ovlašćenja: status službenog lica, tajnost u radu i hitnost postupka, što otvara mogućnost zloupotreba - kaže Dragiša Popović, advokat sa iskustvom u porodičnim sporovima. - Oni su kadije. Pitanje je koliko pretpostavljene institucije mogu da ih kontrolišu, dok oni fingiraju ozbiljnu ugroženost deteta. Koliko će trajati to "privremeno izmeštanje"? U kakvom će stanju dete biti vraćeno roditeljima, ukoliko do toga dođe?


ZAVRŠAVA I TRAGEDIJOM
IZMEŠTANjE dece iz bioloških porodica neretko se završava i tragedijom. U Ćupriji će se dugo pamtiti sudbina rudara koji je digao ruku na sebe jer nije mogao da preboli kada mu je centar oduzeo ćerku. Sam ju je podizao šest godina posle smrti supruge. Devojčica je bez majke ostala neposredno posle rođenja. Obrazloženje centra bilo je da otac ne može da pruži adekvatne uslove za život i odrastanje deteta, pa je devojčica poverena hraniteljskoj porodici. Niko se nije zapitao koliko je ljubav roditelja važna.
UNIVERZITETSKI profesor dr Zoran Čvorović, stručnjak za pravnu istoriju, insistira da odluku o lišavanju roditeljskog prava može da donese jedino sud.

- U praksi se, pod opravdanjem hitnosti, a u ime ideološki apsolutizovanog "najboljeg interesa deteta", uspostavlja privremeno starateljstvo centra za socijalni rad - objašnjava profesor. - Tako pojedinac biva lišen jednog ličnog ustavnog prava, prava na roditeljstvo, odlukom organa uprave, što je nezamislivo.

Profesor Čvorović upozorava da su podaci ministarstva o broju i merama lišavanja roditeljskog prava "zastrašujući deo naše stvarnosti", dokaz još jedne društvene abnormalnosti koju nam je nametnuo Zapad.

- Na delu je razbijanje biološke porodice koja je temelj svakog zdravog i snažnog društva - kaže nam. - To je instrument za zadovoljenje interesa globalnih, antiporodičnih tamnih krugova moći. Osim toga, odredišta na kojima završavaju deca oteta od prirodnih porodica, pokazuju da je masovna primena mere lišavanja roditeljskih prava u službi obezbeđenja dece za međunarodno usvajanje. Masovno oduzimanje od bioloških roditelja počelo je posle donošenja Porodičnog zakona kojim se omogućuje strancima da usvajaju decu iz Srbije. Čak i onu koja imaju žive, biološke roditelje.



ZAŠTO TAKO DALEKO

- UZ brojne netačnosti u rešenju kojima centar pokušava da opravda svoj postupak, pogodilo nas je i to što je dete tako daleko. Zar je moguće da nije bilo hranitelja u ovoliko beogradskih opština i ovolikoj Šumadiji - potresen je Srećko Glišić, otac malog Viktora. - Hranitelj koji je primio mog sina, kako je navedeno u rešenju, bez ikakvih je primanja. A ja, zaposlen, imam uslove za smeštaj deteta. Zamera nam se da smo žena i ja imali svađu. Ko je nema, zašto nam centar nije pomogao da je prevaziđemo?


OSETLjIV POSAO TRAŽI STRUČNjAKE

NA pitanje "Novosti" imaju li centri za socijalni rad dovoljan stručni kapacitet za osetljiv posao, izmeštanja dece iz bioloških porodica, iz nadležnog ministarstva indirektno su odgovorili - nemaju. Obrazložili su da centri "obavljaju preko dvesta različitih poslova i da je reč o jednom od najsloženijih sistema u državi". Uz to, da se obim poslova povećava, a broj zaposlenih stručnih radnika po korisniku usluga centra smanjuje.
Link na tekst.

https://www.novosti.rs/vesti/naslov...diteljima-oduzeto-cak-5668-dece-za-pet-godina


Izvinjavam se.Zaboravio sam da ga ostavim
 
Nastavak teksta.




Србска власт је низом билатералних споразума пристала на ове промене и широм отворила врата трговини нашом децом.

Идеал Србских законодаваца је да у креирању и контроли унутарпородичних односа достигну скандинавске државе, посебно Норвешку и Финску. Необавештени туриста у Ослу, на пример, може да доживи прави хорор, ако на пут води малолетно дете. Довољно је да на аеродрому подвикне на своје несташно дете и да то примети неко коме је управо то дете запало за око.

Несрећном родитељу ће полиција одмах одузети дете и то не зато што полицајци тако хоће, већ јер закон не предвиђа другу опцију. Дете ће после кратког боравка у неком прихватилишту бити предато хранитељској породици, а затим на усвајање, а нови родитељ, како се већ дешавало, може да буде управо особа која је пријавила наводно породично насиље.

Од овог третмана су изузети једино држављани Сједињених Америчких Држава и то не због неког билатералног споразума, већ јер та земља користи буквално сва средства како би заштитила своје држављане. Чак ни Русија није у стању да коришћењем правних средстава заштити своје грађане у оваквим случајевима, признаје Заштитник права детета у Руској Федерацији, Павел Астахов.

На северу су посебно цењена деца из источне Европе, али и са Балкана и то префенцијално из земаља која још нису у Европској Унији. У Шведској и Норвешкој је ствар престижа имати усвојено тамнокосо дете и по могућности оно које има тамни тен.

О овоме је недавно порталу „Глобал медиа“ говорила координаторка организације „Руске мајке“, Ирина Бергсет. Посебно су на удару породице из Русије и Србије, тврди се у чланку „ХОРОР! У Норвешкој а сада и у Србији разрађен систем ОДУЗИМАЊА ДЕЦЕ!“ на поменутом порталу.

Норвешка је једна од најбогатијих земаља Европе захваљујући приходима од производње и продаје нафте и гаса. Норвешки систем помоћи деци („Барневернет“ или само „Барневерн“, дословно „заштита детета“) представља својеврсну државу у држави, а по медијским извештајима његове одлуке фактички ни судови не могу да оспоре. Трећина годишњег државног буџета Краљевине Норвешке троши се за „Барневернет“ и сматра се да је чак три одсто деце у овој земљи обухваћено неким од његових програма.



Захваљујући скоро бајковитим приходима од нафте и гаса Норвешка је створила моћне финансијске фондове који финансирају спровођење „Барневернета“ и у другим земљама. Он се тренутно примењује у Шведској, Холандији, Немачкој, Великој Британији и Финској, а стиже и у Србију. Читав низ такозваних невладиних организација ради на имплементацији овог система и код нас.

О учинцима оваквог поступања према деци довољно је поменути случај масовног убице из Норвешке, Андерса Беринг Брејвика, који је 22. јула 2011. извео масакр у омладинском кампу на острву Утоја.

По резултатима истраживања независног новинара и уредника страница на српском на „Глобал Медији“ Душана Велковског, Брејвик је као дете одузет родитељима и смештен у хранитељску породицу у оквиру „Барневернета“. Како је начин рада овог система „заштите“ деце непромењен од 1992. до данас, скоро је извесно да је и он током боравка у неком од обавезних омладинских летњих кампова био жртва масовних оргија које су се исто тако организовале и на острву Утоја. Ово је био трауматски доживљај који је касније послужио као окидач за стравичан злочин.

„Барневернет“ је само маска испод које се крије класична трговина децом и то уз енормну зараду за оне који у томе учествују.

Ирина Брегсет, координаторка организације „Руске мајке“, потврдила је Велковском да становници Норвешке не могу да поправе демографске проблеме на природан начин, тачније – они то не желе. Нормални односи између мушкарца и жене тамо су већ проглашени за остатке прошлости.

Друштву које је прекинуло везе са традицијама, природно, потребни су нетрадиционални начини размножавања, а томе служи „Барневернет“ који се од обичне социјалне службе претворио у службу социјалног инжењеринга.

Низак наталитет Западноевропских земаља раније се поправљао увозом украдених беба из слабије развијених земаља, као што је била ондашња Југославија. Одгајање одојчета је, међутим, доста захтевније од одгајања детета од пет или шест година, због чега су размажени брачни парови из Скандинавије и других земаља почели све више да усвајају старију децу.



Важну улогу код одабира деце играју агенти на терену, који процењују које ће дете највише одговарати захтевној клијентели. Занимљив је, али никако није и усамљен, случај психолога Смиље Игић која истовремено ради и за овдашњу установу која би требало да штити интересе деце, а и стране организације које се бави усвајањем деце.

Госпођа Игић је запослена у београдском Центру за социјални рад Звездара где је у најмање једном случају активно учествовала у такозваном обавезном одузимању детета по скандинавском моделу (наш закон не предвиђа обавезу полиције и социјалних служби да у сваком случају одузму дете породици за коју још није правноснажно утврђено да је крива за злостављање, али се Игићева понаша као да та обавеза већ постоји).

Осим што ради за Центар за социјални рад на Звездари, Игићева је, заједно са Добривојем Младеновићем, на челу београдског „Кризног центра за мушкарце“, са седиштем у Господар Јовановој улици 39.

Њено име се, међутим, налази и на списку кандидата за саветника у злогласном норвешком Центру за прихват и усвајање деце из других земаља који ради у оквиру државног система „Барневернет“.

Игићева у Србији прима плату из буџета да би одузимала децу, а у Норвешкој би да ради у програму прихвата деце одузете родитељима у Србији.

Усвајање деце је постао изузетно привлачан посао у финансијском смислу. У оквиру „Барневернета“ ради читав низ дечијих прихватилишта, као и васпитних установа које су у приватном власништву, али њихов рад новчано помаже норвешка држава. Хранитељска породица у Норвешкој добија месечно 3.000 евра по детету, док прихватилиште од државе за једно дете добија 2.000 евра.

Део система су приватни дечији вртићи и школе, васпитно-поправни центри, поликлинике, психијатријске установе и хранитељске породице. Највећи инвеститор у овакве установе је лондонски инвестициони фонд „Органа Цапитал“ који послује у оквиру групе „Банк оф Америца“.

Своје учешће у овим пословима фонд јавно рекламира истичући како је приход не само сигуран, јер новац долази највећим делом из норвешких државних фондова, већ и изузетно висок. Све се ради легално и транспарентно.

Једно дете усвојено у Србији и пребачено у Норвешку кошта око 30.000 евра. Руски истраживачи, који су испитивали случајеве руске деце отете од родитеља у Норвешкој, открили су да у појединим случајевима ову суму плаћају агенти поменутог инвестиционог фонда, а не породица која дете усваја.

Рачуница је једноставна: норвешка држава за боравак тог детета у некој од предшколских установа у власништву „Органа Цапитал“-а издваја месечно до 2.000 евра на име субвенција, док усвојитељи (као и сваки други родитељ) плаћају око 1.000 евра месечно. На овај начин се свота плаћена за куповину детета у Србији фонду враћа за највише десет месеци, а све остало је чиста зарада.
 
Nastavak teksta.


Када су у питању Ромска деца из Србије, начин рада је доста другачији. Како је Велковском поверио један народни посланик из ове етничке групе, стране невладине организације и државни фондови годишње издвајају милионе евра за инклузију Рома, односно за њихово равноправно учешће у друштвеном животу у Србији. Из тог разлога не би политички изгледало лепо када би се Ромским паровима деца насилно одузимала, мада су управо она најугроженија када је у питању насиље у породици или занемаривање. Због тога је број Ромске деце које је од родитеља одузео неки Центар за социјални рад готово занемарљив.

Уместо насилног одузимања по програму „Барневернета“ примењује се класична трговина која се обавља директно са родитељима, без учешћа државних органа све до тренутка када је потребно обезбедити папирологију за несметан излазак детета из земље.

Како су показала истраживања, једно овако купљено дете кошта у просеку 15.000 евра и то са урачунатим трошковима његовог легалног пребацивања и усвајања у Норвешкој. Пошто су оваква деца често посебно тражена из разлога помодарства, усвојитељима се зарачунава најмање двострука сума, тако да агенти „Органа Цапитал“-а већ ту имају високу зараду.

Србија мора да прихвати законска решења која се примењују у скандинавским земљама, посебно она која овдашње центре за социјални рад фактички стављају изнад суда, јер је Србија једно од тржишта које требају да послуже за поправку демографске слике Европе, али и других богатих земаља света.

Како је „Магазин Таблоид“ већ писао, једна од најважнији организација-посредника у пословима „извоза“ наше деце у Израел је „Атид Хаyеладим“ ( у појединим транскрипциојама и „Атид Хаиеладим“) са којом је наша Влада већ потписала споразум о сарадњи . Сарадници „Глобал Медије“ са Блиског Истока тврде како је до скоро у Израелу пословало двадесетак организација за усвајање деце, али их сада има само две: поменута „Атид Хаyеладим“ и „Таф“.

Велики број држава је после извештавања скандинавских медија о илегалној трговини, која се одвијала преко Израела, органима одузетих и деци која су требала да буду усвојена, забранио пословање са израелским фирмама , што је утицало и на то да се њихов број сведе на само две. „Таф“ послује скоро искључиво са Русијом, док се „Атид Хаyеладим“ окренуо углавном Русији, Србији, Казахстану и Украјини.

Вреди напоменути да у Израелу, другачије него у Скандинавији, већу вредност имају плавоока и плавокоса деца беле пути, каквих доста може да се нађе управо у поменутим земљама, а чије администрације, по правилу, не праве проблеме, већ су спремне на сарадњу. Постоји чак и информација како израелске власти не дозвољавају увоз усвојене деце из било које друге земље, осим из поменуте четири.

Русија је законом забранила да се деца преузета од њених грађана усвајају од истополних парова и такав споразум је склопљен и са Израелом. Како тврде наше блискоисточне колеге, Србија није показала интерес за таквим једним договором.



Промена закона који би и код нас створили исте услове за одузимање деце као и другде где делује „Барневернет“ је нешто што је наша власт прихватила и што се већ спроводи. Најважније заговорнице оваквог регулисања породичних односа (где ће држава имати апсолутно сва права и контролу над децом) долазе из такозваног лезбејско – феминистичког лобија који сматра како је ослобађање жене од мајчинских дужности главни услов успостављања равноправности међу половима.

Потпредседница Србске напредне странке Марија Обрадовић у овом подухвату је један од главних чинилаца, јер осим страначке функције заузима и место председнице „Женске парламентарне мреже“.

Из поменутог лезбејско – феминистичког миљеа потиче и актуелна министарка правде Нела Кубуровић, чији је једини посао да припреми законска решења која одговарају „инвеститорима“ из „Органа Цапитал“-а и других сличних организација.

А 1. Деца служе и као донори органа!

Значајну улогу у припреми домаће јавности на предстојеће измене закона које ће омогућити потпуно несметано одузимање деце од биолошких родитеља и њихову продају клијентима „Барневернета“ или „Органа Цапитал“-а играју спин-мајстори. Један од њих, који се већ доказао у кампањи увођења обавезне вакцинације, јесте Владимир Цимерман, класични плаћеник у маркетингу који не ради за идеале, већ искључиво за новац.

Цимерман, који живи у Венизелесовој улици 6, са својом девојком Јеленом и њеним братом наркоманом за себе тврди како је јеврејског порекла, али то чини само онда када га неко оспори. У том случају он нападе на себе покушава да представи као анти-семитизам, а та му превара често и полази за руком.

Током кампање за увођење обавезне вакцинације деце он је основао неколико група на друштвеној мрежи Фејсбук у којима је учествовао са двадесетак лажних профила (колико је имала и његова девојка Јелена). У тим групама су на најстрашнији начин вређали др Слађану Велков. Када им није пошло за руком да је ућуткају на овај начин, прибегли су слању отворених претњи, због чега су кривично гоњени, а рад једне од њихових група на Фејсбуку је ограничен на дописивање самих чланова, односно лажних профила Владимира и Јелене, док је јавност искључена.

На сајт Данијеле Ружичић, која је независни економски аналитичар, Цимерман је успео да постави порнографски садржај и тиме дискредитује ауторку, због анализа у којима критикује политику наводних страних инвестиција. Овај хакерски упад је прошао некажњено.

Израелска компанија „Атид Хаyеладим“ је и њега ангажовала како би се српска јавност убедила како усвајање деце од стране странаца, посебно Израелаца, није ништа лоше упркос јавно изнетим сумњама да та деца служе и као донори органа.



https://pravdaipravo.org/2018/02/07...-fondova-uz-saradnju-i-drzavnh-sluzbi-srbije/
 
И онда неко још увек осуђује наводне"Теоретичаре Завере" и њихова правовремена упозорења
да се нешто ненормално дешава са целокупном цивилизацијом.
Ово је већи Злочин него било који крвави пир неког масовног убице,ово је горе него атомска бомба.

Сатанисти отимају туђу децу за њихове крваве пирове.
 
Отимају децу и онда их дају у иностранство на усвајање ..жалосно , некада су деца била заштићена у оквиру система , данас су деца роба којом се тргује
на интернационалном нивоу
 
Отимају децу и онда их дају у иностранство на усвајање ..жалосно , некада су деца била заштићена у оквиру система , данас су деца роба којом се тргује
на интернационалном нивоу
I ne samo to.Deca su postala roba za trgovinu raznih kvazi zaštitnika dece,kako privatnih tako i državnih organizacija.Zatim,deca su postala predmet ucenjivanja ljudi,preciznije roditelja od strane države,kroz pretnje oduzimanjem dece ako roditelj ne pristane na nasilnu vakcinaciju.
 
I ne samo to.Deca su postala roba za trgovinu raznih kvazi zaštitnika dece,kako privatnih tako i državnih organizacija.Zatim,deca su postala predmet ucenjivanja ljudi,preciznije roditelja od strane države,kroz pretnje oduzimanjem dece ako roditelj ne pristane na nasilnu vakcinaciju.

тако је то у капитализму либералном свако живо биће је ништа друго до робе
 
Мада ја лично нисам за то да баш свако може да буде родитељ ..више сам за то да се деца требају одузети ако су угрожена и ако немају одговарајуће
нормалне психофизичке услове за одрастање ..али то је већ нека друга тема ..која нема везе са овом темом ..то би било неко решење да се дете заштити али у овом случају који ти помињеш то нема везе са тим
 
Мада ја лично нисам за то да баш свако може да буде родитељ ..више сам за то да се деца требају одузети ако су угрожена и ако немају одговарајуће
нормалне психофизичке услове за одрастање ..али то је већ нека друга тема ..која нема везе са овом темом ..то би било неко решење да се дете заштити али у овом случају који ти помињеш то нема везе са тим
To što se danas naziva zaštitom dece odavno više nema veze sa dečijom zaštitom već se radi je otimanju dece od bioloških roditelja radi njihove preprodaje.
 
И онда неко још увек осуђује наводне"Теоретичаре Завере" и њихова правовремена упозорења
да се нешто ненормално дешава са целокупном цивилизацијом.
Ово је већи Злочин него било који крвави пир неког масовног убице,ово је горе него атомска бомба.

Сатанисти отимају туђу децу за њихове крваве пирове.
Da raščistimo jednom za svagda - izraz "teorija zavere" je CIA psihološka krilatica kojom se omalovažava nastojanje dolaska do istine o nekom organizovanom dešavanju.
 
некада су деца била заштићена у оквиру система
и сада би била само система нема - а ко још није схватио да систем можемо само оружјем вратити!
"ни једна слобода се није добила молбом" - Цар Душан
 

Back
Top