- Poruka
- 64.043
kako nema, ako nema šta je vidovdan
Poreklo Vidovdana
- Začetnik teme Сале
- Datum pokretanja
P
Pojela maca
Gost
Zna ce se u taj dan videce se ko je ko.I zato se zove vidovdan.Nema tu da se lupa puno glava.kako nema, ako nema šta je vidovdan
Ovi na slavi kod lazara uoci boja jes da su bili hriscani ali ko je znao cuo za svetog vitusa.Sigurno niko.
Kažu "strani plaćenik"
Poznat
- Poruka
- 7.096
Ето, нисам ни ја то знао, али сад сам проверио и уверио се да сам погрешио. Буквално сам тумачио те речи јер у Септуагинти стоји грешка у том стиху - пише ,,Илија Тишбит". Нисам имао разлога да сумњам, а то што је жив отишао на небо ми је некако дало додатну потврду.pa ok ja to nisam znao da je isus spominjao iliju da će u drugom dolasku biti, već u prvom u vidu jovana. al eto uvek nešto novo nsučiš
Па, јесте битно - ако сматраш да је Свентовит заправо тај Вид, онда га има и код нас.
Да, рекао сам да сам проучавао, то није исто што си ти рекао, да сам се хвалио да одлично познајем историју хришћанства. Битна разлика.
Зато што је ранохришћански мученик, можда? Зато што се сматра да је на тај дан започета косовска битка?
То не знам, али зашто би морало да буде, шта нам гарантује да раније није било неке (у средњовековној Србији их је било), и за шта је тај податак важан?
Poslednja izmena:
- Poruka
- 64.043
ne znam da li je obavezno ali svaka crkva je posvećena velikom svecu, a oni su crvenim slovom obeleženi.
lazarica posvećena lazaru primera radi, znači ostaje vidovdan koji je crven a nema crkve posvećene svetom vitu. dok kod katolika ima. amos nije crveno slovo i takođe nema crkve posvećene njemu.
kalendar jasno pokazuje (amos, lazar, vidovdan). lazar ima crkvu, vid ili vit kako je pravilnije nema.
hrist naravno, bogorodica, sveti dimitrije, đorđe, mihajlo, ilija... svi imaju.
postavlja se logičko pitanje zašto jer crkva tvrdi da je to taj svetac i da ne dolazi u obzir da to ima veze sa predhrišćanskim božanstvom.
- Poruka
- 64.043
moš mislit crveno slovo što se na taj dan najbolje vidi
Kažu "strani plaćenik"
Poznat
- Poruka
- 7.096
Допунио сам претходну објаву - у средњовековним српским земљама их је било. Неке су очуване, неке одавно порушене.
У Захумљу је црква посвећена светом Виту постојала у Дријевима, средњовековном тргу на Неретви, који се налазио у саставу српске државе све до времена краља Стефана Дечанског. Та црква често се помиње у изворима из Дубровачког архива, почев од 1367. године, а поједини истраживачи је идентификују са истоименим храмом сачуваним у селу Виду код Метковића. Црква је дочекала последње деценије XIX века у рушевинама, али је била обновљена 1888/1889. године с посветом светом кнезу Лазару. Поново је, међутим, срушена у Другом светском рату, а 2001. године започети су радови на њеној поновној обнови,
У Светоарханђелској повељи цара Душана, издатој 1347/1348. године, помиње се црква Светог Вита код села Купелника, метоха царске задужбине у Доњем Пилоту. То село се, према Милану Ивановићу, налазило западно од Призрена, док га је Стојан Новаковић идентификовао с насељем Коплик на југоисточној страни Скадарског језера.
Црква Светог Вита у Бару помиње се у једном извору из 1335. године, а уцртана је и на мапама града из 16. и 17. века, западно од градских зидина, испод брда Гретве.
У Боки Которској је једна стара црква Светог Вита сачувана на истоименом брду, близу Горње Ластве код Тивта.
Сличан положај, на превоју Видов врх, имала је и црква Светог Вита над селом Мокрине код Херцег Новог.
Три цркве посвећене светом Виту су постојале у Конавлима.
У Дубровнику је постојала црква посвећена светом Виту (Gjexia de Santo Vido). Ha њеном месту касније је, наводно, била саграђена архиепископска палата.
Дубровачки архиви кажу да се средином 15. века црква Светог Вита налазила унутар градских зидина, на Пелинама.
На Брачу су сачувани остаци две средњовековне цркве посвећене светом Виту. Једна је била на Видовој гори, највишем врху острва, друга код села Дола, на врху Белог брда.
На Хвару постоје две старе цркве посвећене светом Виту. Једна од њих, која се први пут помиње 1202. године, налази се изнад села Грабље, а друга је саграђена на брду Хум код села Врбња.
Једну цркву Светог Вита на Корчули краљ Стефан Првовенчани доделио је око 1220. године манастиру Свете Марије на Мљету. Она би могла да буде једна од три истоимене цркве које постоје на поменутом острву - у Жрнову, Блату и код Смоквице.
На Мљету је црква Светог
Вита саграђена у селу Коритима, у изворима се први пут помиње крајем 15. века.
На територији некадашње кнежевине Неретљана је црква светог Вита саграђена на једном од врхова Динаре код села Свинишћа, северозападно од Омиша.
- Poruka
- 71.839
A u narodu običaji koji nisu vezani ni za Lazara, ni za Vitusa.moš mislit crveno slovo što se na taj dan najbolje vidi
Iznose se stvari iz kuće na videlo. Bere se vidova trava i pomoću nje se
gata i predviđa budućnost. Umiva se vodom u kojoj je stajala vidova
trava, radi zdravlja očiju i ukupnog zdravlja.
"Vido, Vidovdane, što god očima vidim, sve da znam raditi."
"Oj Vido, Vidovdane, što ja očima video, to rukama stvorio."
- Poruka
- 71.839
U knjizi Kalendarski praznici i običaji u podavalskim selima
Milina Ivanović-Baršić, koja je izdata od Etnografskog instituta
SANU, piše ovako:
Vidovdan je po načinu praznovanja do skoro spadao u veoma
očuvane narodne praznike. Praznuje se 15/28 juna. U
hrišćanskom kalendaru ne postoji praznik sa ovim imenom,
što upućuje na to da je praznik poreklom iz vremena kada je
hrišćanstvo bilo nepoznato.
Pravoslavna crkva je uvrstila proslavljanje Vidovdana u svoj
kalendar tek krajem 19. veka. Ranije je ovaj praznik bio
posvećen proroku Amosu, a potom knjezu Lazaru.
Vidovdan je praznik koji je u prošlosti proslavljan u čast
boga Vida. (Na Kosovu je zabeležena obredna igra posvećena
bogu Vidu. Dragoslav Antonijević, Vidovdanka.) Praznik je
važio i kao dan proricanja i gatanja (obično uz pomoć trave
vidovčice).
U Gruži su na Vidovdan (obično pre sunca) išli u branje
trava. U Šumadiji se na Vidovdan prvo umivalo vodom u
kojoj je prenoćila trava vidovača. Verovalo se da je to dobro
zbog očiju. Takođe, iznošeni su odeća i meko pokućstvo
na sunce da se provetre, ali i da se zaštite od moljaca.
Milina Ivanović-Baršić, koja je izdata od Etnografskog instituta
SANU, piše ovako:
Vidovdan je po načinu praznovanja do skoro spadao u veoma
očuvane narodne praznike. Praznuje se 15/28 juna. U
hrišćanskom kalendaru ne postoji praznik sa ovim imenom,
što upućuje na to da je praznik poreklom iz vremena kada je
hrišćanstvo bilo nepoznato.
Pravoslavna crkva je uvrstila proslavljanje Vidovdana u svoj
kalendar tek krajem 19. veka. Ranije je ovaj praznik bio
posvećen proroku Amosu, a potom knjezu Lazaru.
Vidovdan je praznik koji je u prošlosti proslavljan u čast
boga Vida. (Na Kosovu je zabeležena obredna igra posvećena
bogu Vidu. Dragoslav Antonijević, Vidovdanka.) Praznik je
važio i kao dan proricanja i gatanja (obično uz pomoć trave
vidovčice).
U Gruži su na Vidovdan (obično pre sunca) išli u branje
trava. U Šumadiji se na Vidovdan prvo umivalo vodom u
kojoj je prenoćila trava vidovača. Verovalo se da je to dobro
zbog očiju. Takođe, iznošeni su odeća i meko pokućstvo
na sunce da se provetre, ali i da se zaštite od moljaca.
- Poruka
- 71.839
ZABORAV
Ne sećamo se starih bogova.
Ne sećamo se ko beše Volos, ko Svetovid,
ko behu Dajbog i Vesna. I nije nas stid
što negdašnjih se ne sećamo snova.
Izgubili smo sluh za glas vekova,
kao što se izgubi pamet i vid.
Isto nam je hram i morska hrid, --
svojih predanja ne znamo ni slova.
Nije nas nehaja, ravnodušja stid,
prekoračili smo žurno prag i zid
između novih i starih vremena.
Tvrdimo da smo onakvi kakvi nismo.
Svaki ima svoje Nesveto pismo.
Zvonimo u zvona snom neotplaćena.
Desanka Maksimović
Ne sećamo se starih bogova.
Ne sećamo se ko beše Volos, ko Svetovid,
ko behu Dajbog i Vesna. I nije nas stid
što negdašnjih se ne sećamo snova.
Izgubili smo sluh za glas vekova,
kao što se izgubi pamet i vid.
Isto nam je hram i morska hrid, --
svojih predanja ne znamo ni slova.
Nije nas nehaja, ravnodušja stid,
prekoračili smo žurno prag i zid
između novih i starih vremena.
Tvrdimo da smo onakvi kakvi nismo.
Svaki ima svoje Nesveto pismo.
Zvonimo u zvona snom neotplaćena.
Desanka Maksimović
- Poruka
- 64.043
nisi naveo nikakve izvore
za ovu sam našao
http://www.arhiva.metkovic.hr/vid/default.asp?izb=svetivid.asp
tek toliko da ne tražim sve
ova niđe veze sa spc
Kažu "strani plaćenik"
Poznat
- Poruka
- 7.096
Упс, додај молим те у објаву.
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-1361/2006-2007/0350-13610731035M.pdf
- Poruka
- 64.043
a jel piše da te crkve pripadaju spc?
Kažu "strani plaćenik"
Poznat
- Poruka
- 7.096
О власништву не пише ништа јер се тиме Марковић није бавио у овом раду, али скоро све те цркве су потпадале под јурисдикцију некадашње Српске архиепископије и Пећке патријаршије.
- Poruka
- 64.043
brate dao sam ti link (a koji nisi čitao) za crkvu svetog vida u selu vid kod metkovića da su benediktanci doneli štovanje svetog vida tj vitusa, a koja je sa tog sajta koji si dao.
nađi spisak svih crkava spc i u srbiji i van nje, to ti je najsigurniji i najrelevantniji podatak.
kao primer dajem ti spisak svih manastira spc
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Списак_манастира_Српске_православне_цркве
- Poruka
- 64.043
ubi se tražeći crkvu veoma poštovanog sveca u srba i ne mogu da nađem
Kažu "strani plaćenik"
Poznat
- Poruka
- 7.096
P
Pojela maca
Gost
Kosovski junaci ispadose gori od p. verovali u gatanje haha
Šargić, između ostalog, tvrdi kako je Vaskrs ustvari praznik ovulacije kod žena, Goran Šarić kaže da je Hristos možda bio halucinogena biljka
- Poruka
- 71.839
Citirala sam namerno nešto što nije priča sa jutuba, već knjiga
izdata od zvanične institucije. Pa ako ni to ne valja, onda ne znam
šta dalje pričati.
ИПХ ЗИЛОТ+
Ističe se
- Poruka
- 2.283
Јер је Исус уништио све идоле на земљи... Зато Срби, дан пре Божића, на бадњакдан, пале свог идола коме су се клањали, тј дрво храста које је било главно божанство код Древних Срба... Паљењем свог бившег идола, Срби исказују свој раскид са паганштином, и почетак чистог веровања у Христа...
ИПХ ЗИЛОТ+
Ističe se
- Poruka
- 2.283
Ту комуњарску тј Титину САНУ која не зна за написане црквене књиге под датумом 15 јун треба сврстати у ред Езопових институција за полупрочитане интелектуалце који са црквом и православљем везе немају... Које су то незналице мили Боже, оне приучене и митоманске 🤭
ИПХ ЗИЛОТ+
Ističe se
- Poruka
- 2.283
За тебе има наде, а за САНУ негаторе списа нема...
ИПХ ЗИЛОТ+
Ističe se
- Poruka
- 2.283
Црвено слово је због Лазара... Има много светитеља у једном дану, чим је велики и општезначајни светац за народе, црвено је слово...
Golub
Elita
- Poruka
- 17.349
Aaa, pa tako reci, znači to nije podnošenje žrtve.
Nije to podnošenje starog Boga kao žrtve novom Bogu, nego dokazivanje raskida sa prošlošću.
Ovo ko na sednici CK KPJ. Raskidamo sa Staljinom!
Nema veze što je glavno božanstvo u starih Srba (i ostalih Slovena) bio Svevid, ili Triglav (pazi vamo, ima jedna planina sa takvim vrhom) kome se grana hrasta, svetog drveta, prinosila kao žrtva, pa se na tu grančicu uveže i pokoji klas žita, e da bi dobro rodilo, pa grančica drena - za dobro zdravlje... Pa se baja - koliko varnica, toliko dečice...
ИПХ ЗИЛОТ+
Ističe se
- Poruka
- 2.283
Ви знате само да митоманишете и бркате о религији и ништа више... Та ментална збрка је код вас пагана због моралне, зато вам се све духовно меша ко у каледископу, што више верглте умом, веће халуцинације доживљавате...
Kažu "strani plaćenik"
Poznat
- Poruka
- 7.096
Погрешно.
Које то списе конкретно САНУ негира, можеш ли да их наведеш?