Quantcast

Poreklo jezika

Poruka
5.249
poreklo reci ne znam ali ono je najvise zastupljeno u lingvistici, mada lingvistika se menja uvodjenjem modernizovanog drustva. Moderna lingvistika se bavi branjenjem integriteta i tradicije od savremenih tehnologija kao sto su pre svega internet masovna globalizovana mreza gde ljudi i iz Kine I Amerike mogu vrlo lako da pokupe po koju stranu rec i uvedu je u zargonski tip obracanja, kasnije taj zargon 'se ne kaze tako i tako vec se kaze tako i tako'
Da bi utvrdili poreklo jezika uzmimo rec kamion, francuskog porekla itd
 

suave

Primećen član
Poruka
792
Svojevremeno sam čitao e-članak o istraživanju koje se bavilo sličnošću reči u različitim jezicima, evropskim i sa drugih kontinenata. taj tekst ne mogu da nađem, ali nadam se da ovo može biti zanimljivo.

For a member of the same linguistic family, Welsh has struck out pretty far on its own. Yet “mother” and “father” in Welsh are mam and tad.

Did Welsh pick this up from the English spoken amidst it in Great Britain? Perhaps—but the facts are the same with languages English is spoken much less “amidst.” In Africa, Swahili has mama and baba. In the Philippines, Tagalog has nanay and tatay. Fijian has nana and tata. Mandarin, so intimidatingly different from English to the learner, soothes unexpectedly in offering up mama and baba. Chechen in the Caucasus? Naana and daa. Native American languages? Eskimo has anana and ataata; Koasati, spoken in Louisiana and Texas, turns out to have mamma and taata; down further in El Salvador, Pipil has naan and tatah.
https://www.theatlantic.com/international/archive/2015/10/words-mom-dad-similar-languages/409810/
 

Antigon@

Veoma poznat
Poruka
14.052
Svojevremeno sam čitao e-članak o istraživanju koje se bavilo sličnošću reči u različitim jezicima, evropskim i sa drugih kontinenata. taj tekst ne mogu da nađem, ali nadam se da ovo može biti zanimljivo.



https://www.theatlantic.com/international/archive/2015/10/words-mom-dad-similar-languages/409810/
Ima takvog materijala u izobilju, a u vezi sa istorijom jezika. Etimologija reči u endoevropski jezicima je pojasnila mnoge veze savremenih evropski jezika sa sanskritom.


Бројеви два, три, четири у српском језику:
на санскриту – द्वे (две) त्रीणि (триини) चत्वारि (чатваари)

Број седам у латинском (septem), или француском (sept):
на санскриту – सप्त (сапта)

Број осам у немачком (acht):
на санскриту – अष्ट (ашта)

Број девет у латинском (novem):
на санскриту – नव (нава)

Podudarnosti su zapanjujuće ako se posmatraju elementarne reči koje su bile frekventne još u davnini. Tako se reči majka, brat, voda, vuk, izgovaraju skoro pa isto kao u sanskritu. Takođe, u staropersjiskom imamo reči koje su u korenu mnogih jezika Evrope.
 

suave

Primećen član
Poruka
792
Ima takvog materijala u izobilju, a u vezi sa istorijom jezika. Etimologija reči u endoevropski jezicima je pojasnila mnoge veze savremenih evropski jezika sa sanskritom.


Бројеви два, три, четири у српском језику:
на санскриту – द्वे (две) त्रीणि (триини) चत्वारि (чатваари)

Број седам у латинском (septem), или француском (sept):
на санскриту – सप्त (сапта)

Број осам у немачком (acht):
на санскриту – अष्ट (ашта)

Број девет у латинском (novem):
на санскриту – नव (нава)

Podudarnosti su zapanjujuće ako se posmatraju elementarne reči koje su bile frekventne još u davnini. Tako se reči majka, brat, voda, vuk, izgovaraju skoro pa isto kao u sanskritu. Takođe, u staropersjiskom imamo reči koje su u korenu mnogih jezika Evrope.
Da, indoevropski jezici su priča za sebe o uspehu jedne relativno mlade grane koja je ovladala novom tehnologijom i uspela da potisne druge narode i kulture i pokori široke geografske prostore.

U pomenutom tekstu meni je bila zanimljiva insinuacija da prvi tonovi koje beba proizvodi ustvari mogu imati veze sa ishranom i razvijanjem mišića oko usta i da bi se reč "mama" i njoj slične reči mogle razviti od zvučnog imitiranja sisanja. Verovatno bi se i za mnoge druge reči moglo reći da su nastale zvučnim imitiranjem izvora sličnog zvuka (onomatopejski)
 

Antigon@

Veoma poznat
Poruka
14.052
Da, indoevropski jezici su priča za sebe o uspehu jedne relativno mlade grane koja je ovladala novom tehnologijom i uspela da potisne druge narode i kulture i pokori široke geografske prostore.

U pomenutom tekstu meni je bila zanimljiva insinuacija da prvi tonovi koje beba proizvodi ustvari mogu imati veze sa ishranom i razvijanjem mišića oko usta i da bi se reč "mama" i njoj slične reči mogle razviti od zvučnog imitiranja sisanja. Verovatno bi se i za mnoge druge reči moglo reći da su nastale zvučnim imitiranjem izvora sličnog zvuka (onomatopejski)
Lingvističke teorije imaju stav da dete uči govor imitirajući pokrete usana roditelja.
Dakle, u dečjoj praksi je imitativna radnja, a tek kasnije tu radnju shvataju kao proizvodnju zvuka. Za izgovor komplikovanijih glasova je neophodno duže vreme kada dete shvata vezu između podešavanja govornog aparata i zvuka koji naš govorni aparat proizvodi.
Potom, dete shvata da zvuk ima i značenje, a iza značenja slede i dečji pokušaji da značenje reči oblikuje u misaone celine.
Kao što se može primetiti, govor je složeno znanje koje se savladava nekoliko godina, a usavršava tokom čitavog života.

Kad je u pitanju teorija da su ljudi naučili govor imitirajući zvuke iz prirode, tu imamo neke nelogičnosti.
Tačno je da su neke reči onomatopejske, ali priroda je zvukovno ograničena da bi nam dala dovoljno materijala za izgradnju glasovnog sistema, a zatim i za izgradnju svih kombinacija glasova koji daju nove reči.
I još napomena da postoje teorije po kojima se oni narodi koji imaju jasno definisane samoglasnike, imaju i stariju jezičku osnovu. Jezik im je stariji od jezika onih koji imaju poluglasnike nalik na animalne zvuke.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.