Poražavajući podaci PISA testa: Đaci u Srbiji daleko ispod proseka

šta zna? da glumi, peva, komponuje, piše, bavi se produkcijom, uspešan biznismen, imitator, multimedijalni umetnik... jednostavno genijalan lik. ali, tvoje pravo da ti se ne sviđa.

možda samo nisi dovoljno upoznat sa njegovim stvaralaštvom... ili ti ne odgovaraju njegovi politički stavovi pa ti se zato ne sviđa njegov humor?!
u svakom slučaju, ako hoćeš da se bliže upoznas sa svim onim što je radio u karijeri, možeš da poslušaš ovaj podcast...
Znam ja njega iz doba kad je radio skeceve na radio Indexu, pervanje i komponovanje mu bas nesto i nisu isli u karijeri a kao biznismen nema pojma kakav je (mada je i to proverljivo).

No, poenta je da o obrazovanju potezes lika koji ni sam nije obrazovan, odnosno lika koji je odustao od svog obrazovanja.

Edit.
Sad videh da ima firmu u kojoj je 5 zaposlenih, troje iz porodice.
Ne, nikada mi se nije svidjao njegov humor, meni je to seljana. Nemam pojma koji su mu politicki stavovi, niti me interesuje. Ne interesuju me politicki stavovi ni pekara Petrovica iz Zemuna pa ga opet cenim kao zanatliju i kao coveka. A "upoznavanje" necijeg lika i dela preko podcasta (svi smo lepi, pametni, svaleri, uvek na pravoj strani istorije) je tek mizantropija.
 
Poslednja izmena:
Da se dobije realna slika valja solidno proučiti sve podatke za tri discipline: https://www.oecd.org/pisa/OECD_2022_PISA_Results_Comparing countries’ and economies’ performance in mathematics.pdf

Vidi se da i razvijenije zemlje kao Grčka i Izrael ne stoje u svemu baš sjajno.
Tabele iz ovog tvog linka su date i u tekstu koji je preneo NIN.
Cesto kazu da su ove liste PISA testiranja, pogotovo matematicke, "naduvane", sto je drug @spavach i napisao ali za njegove "osumnjicene". Pogledate rang listu, azijske zemlje prednjace, pogotovo Singapur koji je apsolutni top u svim kategorijama, Makao, Tajvan, Hong Kong itd. Zemlje OECD-a se nalaze nize, nisu ni priblizno dobre po broju bodova.

OK, jeste da kasnije na vrhunskim univerzitetima iz oblasti gde je potrebna matematika i prirodne nauke ima stvarno puno mladica/devojaka iz Azije ali to pre svega treba pripisati njihovoj brojnosti ( istocna/jugoistocna Azija ima 3 puta vise stanovnika nego zemlje OECD-a), pa po staroj dijalektickoj da kvantitet radja kvalitet, normalno je da ih ima mnogo kasnije i na studijama. No, niti su dominantni kasnije u naucno-istrazivackom radu, niti njihove univerzitetske ustanove imaju prestiz koje bi trebalo da imaju na osnovu, sad vec 20-tak godina, PISA testiranja.
 
Poslednja izmena:
Šta ih briga za neki test. Većina tih nepismenih će da bude jako pismenima neki šef ili menadžer.
To i jeste sustina. A sasvim je u skladu sa ovim sto je neko vec postirao:

Dosta nasih ljudi koji su obrazovanje sttekli u tom obrazovnom sisemu se sasvim lepo uklopilo negde van Srbije a u Srbiji nisu mogli da se "snadju". U sustini nismo mi ni gluplji ni leniji od nekih drugih naroda, pogotovo u okolini, no drustveni sistem je ono sto sve unazadjuje u Srbiji, pogotovo obrazovanje i ostali drzavni sistemi.
I kad nas dragi narod ukapira da moramo da se uskladjujemo sa Evropom pa da menjamo i drustvo onda ce poceti i poeni da PISA testiranju da idu gore.
 
kod nas se mnogo bubači
ali uvek je tako bilo
i da je rađen test pre 30 god pokazao bi slično
Ovo zacrnjeno je kljucni razlog zasto smo UVEK losi na PISA testiranjima - ti testovi mere sposobnosti dece da RAZMISLJAJU, RESAVAJU PROBLEME, OTKRIVAJU RELACIJE (MEDJUODNOSE) POJAVA i sl. *stvaralacke* MISAONE procese.
Nazalost, kao sto Paula ispravno uvidja, u nasem skolskom sistemu se oduvek ucenici teraju da *bubace* i ocenjujemo ih koliko su uspesni u reprodukovanju zapamcenih podataka. A ne vezbaju se u onom gorenavedenom (sto mere PISA testovi).

Radi se, dakle, o 2 potpuno razlicite vrste intelektualnih aktivnosti - 1)*baratanje*/manipulisanje/kreativna upotreba podataka i 2)*bubacenje* (skladistenje) podataka u memoriji.
Tipican PISA zadatak je da ucenik dobije SVE potrebne podatke (ne mora nista da *vadi* iz svoje riznice zapamcenog) ali onda treba te date podatke da (misaonim operacijama) obradi (smisaono procesuira) da bi dao -stvorio NOVO resenje - NEMA RESENJE VEC RANIJE ZAPAMCENO (nabubano) u svom *skladistu* da ga odatle izvuce (sto im uglavnom traze u nasim skolama)...I tu se nasa deca *pogube* jer nisu trenirani u nasem skolama da to rade (kao kad bi nekom ko stalno trenira rukomet dao na testu da igra fudbal... a to nije vezbao).

I to nema veze sa inteligencijom (sposobnostima nase dece u odnosu na ove PISA superiorne) vec sa NACINOM (METODOLOGIJOM) RADA u skol. sistemima ovog (naseg) dela sveta (juzna i istocna Evopa i bliski istok - pravoslavne, katolicke, muslimanske zemlje) i drugacijim nacinom rada u anglosaksonskom svetu (protestantske i neke katolicke zemlje) ili u Aziji (koje neko pomenu kao PISA sampione).
Radi se o KULTUROLOSKIM razlikama i razlicitim nacinima *treniranja* dece u skolskim sistemima razlicitih regiona Evrope a ne razlikama u inteligenciji (intelekt. sposobnostima). Tako su nasa (i obliznje zemlje) jos davno formirale obrazovni rad (a protestanti DRUGACIJE).

p.s. Nazalost, vidim da i vecini komentatora nije jasno zasto smo UVEK tako losi na tim testovima - jednostavno dok nasu decu *treniramo rukomet* a testiramo ih *iz fudbala* uvek ce biti takvi rezultati.
p.p.s. Pomenute PISA funkcionalne *pismenosti* se odnose upravo na moc shvatanja, razumevanja odnosa/relacija medju pojavama (nebitno da li je materijal jezicki, matematicki ili prirodnonaucni...) - znaci od testiranih se ocekuje da budu *mali naucnici* dok rade te zadatke a ne *deklamatori i recitatori* (prepoznavaci) nabubanog - zadaci ih stavljaju u situaciju u kojoj NISU RANIJE BILI
 
Poslednja izmena:
U najkracem - ucenike mozes da vezbas u 1) razmisljanju (stvaranju novih uvida, proizvodjenju neceg dotada nepostojeceg... iz zadatih pretpostavki, elemenata) i sl. intelektualnim *gimnastikama* ili 2) zapamcivanju neceg sto im damo kao gotove *cinjenice* (naucni zakoni, pravila, procedure,podaci...)
Naravno - u svim skol. sistemima ima i jednih i drugih aktivnosti ali kod nas (odvajkada, od Dositeja Obradovica) preovladjuju one pod 2) a u PISA uspesnijim zemljama one pod 1)
 
Poslednja izmena:
Pa dragi prosvetni radnici, sta kazete na ovo?
Cak i Hrvati bolji od nas.
Blage veze ovo nema sa prosvetnim radnicima, već sa kriminalnim "reformama" Vlade i ministarstava. Plus roditelji. Radio sam pre nekih dvadesetak godina, čim sam završio studije, kratko matematika, u jednoj BG gimnaziji. Horor od nerada. Mogu da mislim , kako je tek sad. Najgori posao koji sam radio u životu. Bez ikakve dileme.
 
Tabele iz ovog tvog linka su date i u tekstu koji je preneo NIN.
Cesto kazu da su ove liste PISA testiranja, pogotovo matematicke, "naduvane", sto je drug @spavach i napisao ali za njegove "osumnjicene". Pogledate rang listu, azijske zemlje prednjace, pogotovo Singapur koji je apsolutni top u svim kategorijama, Makao, Tajvan, Hong Kong itd. Zemlje OECD-a se nalaze nize, nisu ni priblizno dobre po broju bodova.

OK, jeste da kasnije na vrhunskim univerzitetima iz oblasti gde je potrebna matematika i prirodne nauke ima stvarno puno mladica/devojaka iz Azije ali to pre svega treba pripisati njihovoj brojnosti ( istocna/jugoistocna Azija ima 3 puta vise stanovnika nego zemlje OECD-a), pa po staroj dijalektickoj da kvantitet radja kvalitet, normalno je da ih ima mnogo kasnije i na studijama. No, niti su dominantni kasnije u naucno-istrazivackom radu, niti njihove univerzitetske ustanove imaju prestiz koje bi trebalo da imaju na osnovu, sad vec 20-tak godina, PISA testiranja.
Ti testovi nisu bez veze, no valja uzeti u obzir sljedeće (što ne mogu pokazati empirijski, no znam):

* istočna Azija i ta društva su žuti mravinjaci. To je za druge vrste ljudi paklenski život i nitko tamo ne bi htio živjeti.

* za Europljane i slične, niz podataka je napuhan, a najviše za Irsku. Ta zemlja ima visoku ekonomiju uslijed ulaganja, no to je mjehur od sapunice. Oni sami nisu nigdje u inventivnosti, proizvodnji, samosvojnosti,...a nažalost vode samoubilačku useljeničku politiku gdje ih zatrpava treći svijet iz islamistana i Afrike i Indije. Taj narod je kao kolektivno blesav.

* zdravi po duhu i uspješni, koliko ih znam- to su ove ex-komunističke zemlje kao Poljska, Češka, Mađarska,...To su i svoji i imaju normalnu vizru budućnosti.

* razni Skandinavci i posebno Nizozemci su vrlo sposobni, no njihov stav prema "migrantima" je sulud (osim kod Danaca). To nisu društva optmizma, koliko god kao stajali visoko na indeksu sreće
.
* brojni Euro kao Njemačka, Francuska....glavni problem identitet i što s budućnošću?

* Afrike nema nigdje, što je za očekivanje

* Izrael je podijeljen, jer izraelski Arapi snižavaju prosjek; izraelski Židovi su iznad prosjeka OECD-a, no ne toliko koliko niz zemalja koje su kao pri vrhu, a nemaju dinamiku ni životnost ni kreativnost kao Izrael- v. samo listu izuma i inovacija i sl.

* Grčka je daleko bolja od plasmana, a isto Italija. No obje imaju tu slabost mediteranske korupcije.

*Turska i ostali emirati- svjetovi za sebe.
 
Srbiji ne trebaju obrazovani ljudi , nego ljudi koji umeju da uzivaju i da mirno zive...
Trosak za obrazovanje treba hitno smanjiti....
Olaksati profesorima taj bejbi siting koji obavljaju, uvesti gledanje horora na casovima ako to pomaze da se odrzi paznja..

Jedino sto treba obezbediti 3 odelenja izuzetnih talenata pa ciji roditelji pokazu zelju da posalju dete u BG na ta spec odelenja....ti ce otici iz zemlje kao ucenjaci..
Ja bih radije da se njima daju mogucnosti da odrzivo zive dok su u BG da ne zavise od roditelja jer su roditelji mahom stipse , ali onda bi se navadili na dobre uslove pa bi kvarili decu ambicijama..

Srbija na vodi je resenje za ovaj blentavi svet koji je danas nastao..
5,6 sati ne preteranog rada, klijarisanja, kafici izlasci muvanja, laganica u mozgu, lep zivot, to je Srbija na vodi, mesto gde lenji i glupi imaju bolje sanse za lep zivot nego igde na svetu..
Sve to moze a da se bude normalno sa parama, ne prebogat ali dovoljno bogat...
A ne da imamo skupe profane koji misle da su obrazovani , a ovamo su samo nadmeni , pa uce decu nezadovoljstvu i depresijama...

Jednostavni veseli Vujici , koji deci predaju sretan zivot...a ne ambicije...to je prava mera za Srbiju...koji ne lazu decu da su inteligentna, a ovamo oba roditelja im zavrsili Srpsku akademiju nauke....ubijeni u pojam i bez ikakvog dubinskog znanja samo jurnjava za diplomama i privilegijama..
 
Kada budete shvatili zašto štrajkujemo protiv pravilnika o ocenjivanju, možda ćete razumeti i ovako loše rezultate PISA testiranja. Na stranu što ne postoji ni mrvica interesovanja ni kod dece ni kod mnogobrojnih roditelja da im deca nešto pročitaju, odu u biblioteku i slično, jer to... nije moderno :(
A i lakse je dobiti posao preko stranke, nego uciti, uciti, uciti....
 
U najkracem - ucenike mozes da vezbas u 1) razmisljanju (stvaranju novih uvida, proizvodjenju neceg dotada nepostojeceg... iz zadatih pretpostavki, elemenata) i sl. intelektualnim *gimnastikama* ili 2) zapamcivanju neceg sto im damo kao gotove *cinjenice* (naucni zakoni, pravila, procedure,podaci...)
Naravno - u svim skol. sistemima ima i jednih i drugih aktivnosti ali kod nas (odvajkada, od Dositeja Obradovica) preovladjuju one pod 2) a u PISA uspesnijim zemljama one pod 1)
Ako je ikad bubanje i bilo potrebno - sada svakako nije.
Treba smanjiti bubanje na ono bas neophodno i poraditi na razmisljanju i primeni znanja.
Ali kako onda doci i ostati na vlast u takvoj zemlji?
 

Poražavajući podaci PISA testa: Đaci u Srbiji daleko ispod proseka, svaki deseti gimnazijalac - funkcionalno nepismen​

Đaci u Srbiji lošiji su u proseku od vršnjaka iz zemalja OECD i u čitanju, i u matematici i u nauci, pokazalo je poslednje PISA testiranje

Prosečan rezultat učenika u Srbiji na skali matematičke i čitalačke pismenosti iznosi po 440, a na skali naučne pismenosti 447 poena. U odnosu na zemlje OECD, učenici iz Srbije su lošiji za 32 poena na skali matematičke pismenosti, 36 poena na skali čitalačke pismenosti i 38 na skali naučne pismenosti, a procena je da bi učenici iz naše zemlje trebalo da provedu godinu i po dana u obrazovnom sistemu neke OECD zemlje kako bi ova razlika nestala, navodi se u nacionalnom izveštaju o rezultatima PISA 2022 istraživanja, koje je objavio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Koliko su podaci PISA testiranja zabrinjavajući, govori i podatak da je 11 odsto učenika gimnazija funkcionalni nepismeno kada je u pitanju čitanje, odnosno 16 odsto u matematici. Ti rezultati su još drastičniji u trogodišnjim stručnim školama, gde funkcionalna nepismenost u nekima od njih dostiže i do 95 odsto.
U testiranju PISA 2022 učestvovalo je više od 80 zemalja iz sveta, njime se prati nivo funkcionalne pismenosti koji dostižu petnaestogodišnji učenici u oblasti matematike, prirodnih nauka i razumevanja pročitanog. Testirano je ukupno 6.413 učenika iz 183 škole različitih tipova, regiona i naselja u kojima se nalaze. U svakoj ustanovi je, po principu slučajnog izbora, izabrano 42 učenika uzrasta od 15 godina.
U Srbiji petnaestogodišnji učenici mogu ići i u osnovnu školu, iako najveći broj njih, odnosno 98% učenika, PISA 2022 studije pohađa srednju školu. Većina, 83% ide u prvi razred srednje škole, dok 15% pohađa drugi razred srednje škole. Oko 2% petnaestogodišnjaka pohađa osnovnu školu, odnosno pohađa sedmi ili osmi razred.
Kada je u pitanju matematika, oko 4% učenika u Srbiji je imalo najbolja postignuća iz ove oblasti, što znači da su dostigli nivo 5 ili 6 na PISA testu, a to je upola manje u odnosu na učenike iz OECD zemalja (9%). Na nivou proseka OECD-a nalaze se Slovenija (9%) i Mađarska (8%). Hrvatska ima ukupno 6% učenika, dok Crna Gora i Makedonija beleže 1% ili manje učenika na ovim nivoima.

Iz čitanja je 2% učenika postiglo rezultat na nivou 5 ili 6, a OECD prosek iznosi 7%. Ovi učenici mogu da razumeju duge tekstove, da se bave konceptima koji su apstraktni i da uspostave razlike između činjenica i mišljenja, na osnovu implicitnih znakova koji se odnose na sadržaj ili izvor informacija. Estonija sa 11% i Poljska sa 9% nalaze se iznad OECD proseka, dok su Mađarska (5%), Slovenija (4%) i Hrvatska (4%), ispod proseka uključujući Crnu Goru i Severnu Makedoniju, koje beleže 1% ili manje učenika u ovoj kategoriji.
PROMO / IZVOR: ceo.edu.rs

PROMO / IZVOR: ceo.edu.rs
Najbolja postignuća iz nauke imalo je 2% učenika, što znači da su dostigli nivo znanja 5 ili 6, a to je dosta niže od OECD proseka koji iznosi 7%. U prirodnim naukama, osnovni nivo se definiše kao nivo na kome učenici mogu da se oslone na poznavanje osnovnih naučnih sadržaja i procedura da bi tumačili podatke, identifikovali pitanje koje se obrađuje u jednostavnom eksperimentu ili prepoznali da li je neki zaključak validan na osnovu datih podataka. U tom pogledu, oko 65% učenika u Srbiji je iz nauke dostiglo nivo 2 ili više (OECD: 76%)
Zanimljiv podatak predstavlja razlika u postignućima između dečaka i devojčica. Devojčice su bile uspešnije u čitanju u proseku za oko 26 poena, a dečaci iz matematike za oko 11 poena. U nauci, pak, devojčice su takođe bile uspešnije od dečaka za oko 4 poena, s tim što ova razlika nije statistički značajna..
PROMO / IZVOR: ceo.edu.rs

PROMO / IZVOR: ceo.edu.rs
Učenici trogodišnjih srednjih stručnih škola pokazuju značajno lošije rezultate od gimnazijalaca
Jedan od podataka za zabrinutost iz izveštaja je i to što učenici trogodišnjih srednjih stručnih škola pokazuju značajno lošije rezultate na testiranju od vršnjaka koji pohađaju gimnazije – a njihovi rezultati su i do 150 poena manji.

Najmanje učenika koji ne dostižu nivo funkcionalne pismenosti je među gimnazijalcima (oko 16% iz matematike i 11% iz čitanja), slede četvorogodišnje stručne škole (38–72% iz matematike i 24–64% iz čitanja) i, konačno, tu su trogodišnje stručne škole u kojima u proseku između 79% i oko čak 95% dece nije funkcionalno pismeno u obe oblasti.
Kada je reč o tipovima programa u srednjim stručnim školama, najmanje funkcionalno nepismenih u matematici ima u medicinskim školama – 38 odsto, a najviše u trogodišnjim poljoprivrednim profilima – 95 odsto.
U čitanju, 24 odsto učenika medicinskih škola nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti, a 87 odsto đaka koji pohađaju trogodišnje poljoprivredne programe.
PROMO / IZVOR: ceo.edu.rs

PROMO / IZVOR: ceo.edu.rs
Učenici iz Srbije nisu statistički ni napredovali, ali ni nazadovali između ciklusa 2012. i 2022. godine, navodi se u izveštaju. Kada su matematika i nauka u pitanju, promena nije bilo još od 2003, kada je Srbija prvi put učestvovala u PISA testu, dok je u oblasti čitalačke pismenosti došlo do značajno boljeg rezultata 2009. godine, od kada se postignuće značajno ne menja.
Najveći skor u Srbiji dosegnut je na skali matematičke pismenosti 2012. godine (449), a najslabiji na skali čitalačke pismenosti 2006. godine (401). U svim ciklusima uspesi učenika iz Srbije bili su statistički značajno ispod proseka koji iznosi oko 500 poena

"Razlike između različitih tipova škola ili programa mogu da budu posledica sadržaja programa, načina rada, ali i toga što učenici slabijeg socioekonomskog statusa češće upisuju određene programe. Zbog toga razlike u postignuću mogu da ukazuju zapravo na razlike u socioekonomskom profilu", navodi se u izveštaju i dalje objašnjava:
"Treba imati u vidu, kada poredimo različite tipove škola, da se PISA testiranje organizuje kada su učenici u prvom razredu srednje škole, što znači da je njihovo postignuće pre svega rezultat osnovnoškolskog obrazovanja. U skladu s tim, ispitivano je da li ove razlike opstaju i kada se uzme u obzir socioekonomski profil učenika. Analiza je pokazala da se u tom slučaju razlika između gimnazija i drugih stručnih škola smanjuje, ali ostaje statistički značajna".

LINK-LINK
**********************************

Pa dragi prosvetni radnici, sta kazete na ovo?
Cak i Hrvati bolji od nas.
Reforme BRE!

Zanimljivo da je i svaki deseti gimnazijalac funkcionalno nepismen, kad sam ja išao u srednju takav bi ponavljao dok ne bi bio isteran.
 

Back
Top