Poražavajući podaci PISA testa: Đaci u Srbiji daleko ispod proseka

prvepruge

Primećen član
Poruka
938

Poražavajući podaci PISA testa: Đaci u Srbiji daleko ispod proseka, svaki deseti gimnazijalac - funkcionalno nepismen​

Đaci u Srbiji lošiji su u proseku od vršnjaka iz zemalja OECD i u čitanju, i u matematici i u nauci, pokazalo je poslednje PISA testiranje

Prosečan rezultat učenika u Srbiji na skali matematičke i čitalačke pismenosti iznosi po 440, a na skali naučne pismenosti 447 poena. U odnosu na zemlje OECD, učenici iz Srbije su lošiji za 32 poena na skali matematičke pismenosti, 36 poena na skali čitalačke pismenosti i 38 na skali naučne pismenosti, a procena je da bi učenici iz naše zemlje trebalo da provedu godinu i po dana u obrazovnom sistemu neke OECD zemlje kako bi ova razlika nestala, navodi se u nacionalnom izveštaju o rezultatima PISA 2022 istraživanja, koje je objavio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Koliko su podaci PISA testiranja zabrinjavajući, govori i podatak da je 11 odsto učenika gimnazija funkcionalni nepismeno kada je u pitanju čitanje, odnosno 16 odsto u matematici. Ti rezultati su još drastičniji u trogodišnjim stručnim školama, gde funkcionalna nepismenost u nekima od njih dostiže i do 95 odsto.
U testiranju PISA 2022 učestvovalo je više od 80 zemalja iz sveta, njime se prati nivo funkcionalne pismenosti koji dostižu petnaestogodišnji učenici u oblasti matematike, prirodnih nauka i razumevanja pročitanog. Testirano je ukupno 6.413 učenika iz 183 škole različitih tipova, regiona i naselja u kojima se nalaze. U svakoj ustanovi je, po principu slučajnog izbora, izabrano 42 učenika uzrasta od 15 godina.
U Srbiji petnaestogodišnji učenici mogu ići i u osnovnu školu, iako najveći broj njih, odnosno 98% učenika, PISA 2022 studije pohađa srednju školu. Većina, 83% ide u prvi razred srednje škole, dok 15% pohađa drugi razred srednje škole. Oko 2% petnaestogodišnjaka pohađa osnovnu školu, odnosno pohađa sedmi ili osmi razred.
Kada je u pitanju matematika, oko 4% učenika u Srbiji je imalo najbolja postignuća iz ove oblasti, što znači da su dostigli nivo 5 ili 6 na PISA testu, a to je upola manje u odnosu na učenike iz OECD zemalja (9%). Na nivou proseka OECD-a nalaze se Slovenija (9%) i Mađarska (8%). Hrvatska ima ukupno 6% učenika, dok Crna Gora i Makedonija beleže 1% ili manje učenika na ovim nivoima.

Iz čitanja je 2% učenika postiglo rezultat na nivou 5 ili 6, a OECD prosek iznosi 7%. Ovi učenici mogu da razumeju duge tekstove, da se bave konceptima koji su apstraktni i da uspostave razlike između činjenica i mišljenja, na osnovu implicitnih znakova koji se odnose na sadržaj ili izvor informacija. Estonija sa 11% i Poljska sa 9% nalaze se iznad OECD proseka, dok su Mađarska (5%), Slovenija (4%) i Hrvatska (4%), ispod proseka uključujući Crnu Goru i Severnu Makedoniju, koje beleže 1% ili manje učenika u ovoj kategoriji.
PROMO / IZVOR: ceo.edu.rs

PROMO / IZVOR: ceo.edu.rs
Najbolja postignuća iz nauke imalo je 2% učenika, što znači da su dostigli nivo znanja 5 ili 6, a to je dosta niže od OECD proseka koji iznosi 7%. U prirodnim naukama, osnovni nivo se definiše kao nivo na kome učenici mogu da se oslone na poznavanje osnovnih naučnih sadržaja i procedura da bi tumačili podatke, identifikovali pitanje koje se obrađuje u jednostavnom eksperimentu ili prepoznali da li je neki zaključak validan na osnovu datih podataka. U tom pogledu, oko 65% učenika u Srbiji je iz nauke dostiglo nivo 2 ili više (OECD: 76%)
Zanimljiv podatak predstavlja razlika u postignućima između dečaka i devojčica. Devojčice su bile uspešnije u čitanju u proseku za oko 26 poena, a dečaci iz matematike za oko 11 poena. U nauci, pak, devojčice su takođe bile uspešnije od dečaka za oko 4 poena, s tim što ova razlika nije statistički značajna..
PROMO / IZVOR: ceo.edu.rs

PROMO / IZVOR: ceo.edu.rs
Učenici trogodišnjih srednjih stručnih škola pokazuju značajno lošije rezultate od gimnazijalaca
Jedan od podataka za zabrinutost iz izveštaja je i to što učenici trogodišnjih srednjih stručnih škola pokazuju značajno lošije rezultate na testiranju od vršnjaka koji pohađaju gimnazije – a njihovi rezultati su i do 150 poena manji.

Najmanje učenika koji ne dostižu nivo funkcionalne pismenosti je među gimnazijalcima (oko 16% iz matematike i 11% iz čitanja), slede četvorogodišnje stručne škole (38–72% iz matematike i 24–64% iz čitanja) i, konačno, tu su trogodišnje stručne škole u kojima u proseku između 79% i oko čak 95% dece nije funkcionalno pismeno u obe oblasti.
Kada je reč o tipovima programa u srednjim stručnim školama, najmanje funkcionalno nepismenih u matematici ima u medicinskim školama – 38 odsto, a najviše u trogodišnjim poljoprivrednim profilima – 95 odsto.
U čitanju, 24 odsto učenika medicinskih škola nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti, a 87 odsto đaka koji pohađaju trogodišnje poljoprivredne programe.
PROMO / IZVOR: ceo.edu.rs

PROMO / IZVOR: ceo.edu.rs
Učenici iz Srbije nisu statistički ni napredovali, ali ni nazadovali između ciklusa 2012. i 2022. godine, navodi se u izveštaju. Kada su matematika i nauka u pitanju, promena nije bilo još od 2003, kada je Srbija prvi put učestvovala u PISA testu, dok je u oblasti čitalačke pismenosti došlo do značajno boljeg rezultata 2009. godine, od kada se postignuće značajno ne menja.
Najveći skor u Srbiji dosegnut je na skali matematičke pismenosti 2012. godine (449), a najslabiji na skali čitalačke pismenosti 2006. godine (401). U svim ciklusima uspesi učenika iz Srbije bili su statistički značajno ispod proseka koji iznosi oko 500 poena

"Razlike između različitih tipova škola ili programa mogu da budu posledica sadržaja programa, načina rada, ali i toga što učenici slabijeg socioekonomskog statusa češće upisuju određene programe. Zbog toga razlike u postignuću mogu da ukazuju zapravo na razlike u socioekonomskom profilu", navodi se u izveštaju i dalje objašnjava:
"Treba imati u vidu, kada poredimo različite tipove škola, da se PISA testiranje organizuje kada su učenici u prvom razredu srednje škole, što znači da je njihovo postignuće pre svega rezultat osnovnoškolskog obrazovanja. U skladu s tim, ispitivano je da li ove razlike opstaju i kada se uzme u obzir socioekonomski profil učenika. Analiza je pokazala da se u tom slučaju razlika između gimnazija i drugih stručnih škola smanjuje, ali ostaje statistički značajna".

LINK-LINK
**********************************

Pa dragi prosvetni radnici, sta kazete na ovo?
Cak i Hrvati bolji od nas.
 
Kada budete shvatili zašto štrajkujemo protiv pravilnika o ocenjivanju, možda ćete razumeti i ovako loše rezultate PISA testiranja. Na stranu što ne postoji ni mrvica interesovanja ni kod dece ni kod mnogobrojnih roditelja da im deca nešto pročitaju, odu u biblioteku i slično, jer to... nije moderno :(
 
Blago nama!
Sa ovima "prepismenima" ionako nije dobro išlo. Sve sami petičari, Vukovci, genijalci... a nigde nekih praktičnih rešenja. Slabo ko koga uopšte i razume, iako govorimo istim jezikom.
Možda će da nam svane tek kad svakih 9 u 10 budu nepismeni.
Pa nije bas tako, dosta nasih ljudi koji su obrazovanje sttekli u tom obrazovnom sisemu se sasvim lepo uklopilo negde van Srbije a u Srbiji nisu mogli da se "snadju". U sustini nismo mi ni gluplji ni leniji od nekih drugih naroda, pogotovo u okolini, no drustveni sistem je ono sto sve unazadjuje u Srbiji, pogotovo obrazovanje i ostali drzavni sistemi.
I kad nas dragi narod ukapira da moramo da se uskladjujemo sa Evropom pa da menjamo i drustvo onda ce poceti i poeni da PISA testiranju da idu gore.
 
Pa nije bas tako, dosta nasih ljudi koji su obrazovanje sttekli u tom obrazovnom sisemu se sasvim lepo uklopilo negde van Srbije. U sustini nismo mi ni gluplji ni leniji od nekih drugih naroda, pogotovo u okolini, no drustveni sistem je ono sto sve unazadjuje u Srbiji. Pogotovo obrazovanje i ostali drzavni sistemi.
I kad nas dragi narod ukapira da moramo da se uskladjujemo sa Evropom pa da menjamo i drustvo onda ce poceti i poeni da PISA testiranju da idu gore.
Ponekad ne treba da smo bukvalisti.
Zašto prosvetni sistem nazaduje?
Zašto deci iz mog grada, jer za dalje ne znam mnogo, trebaju privatni časovi za sve, a meni, npr. nikad nije trebao nijedan privatni čas?
Nikad van škole nisam tražila nekoga da mi objašnjava i pojašnjava neko gradivo. Jeste bilo pojedinih koji su išli na privatne časove, ali uglavnom da bi prešli razred.
Zašto pametnoj, vrednoj i primernoj deci to treba?
 
Ponekad ne treba da smo bukvalisti.
Zašto prosvetni sistem nazaduje?
Zašto deci iz mog grada, jer za dalje ne znam mnogo, trebaju privatni časovi za sve, a meni, npr. nikad nije trebao nijedan privatni čas?
Nikad van škole nisam tražila nekoga da mi objašnjava i pojašnjava neko gradivo. Jeste bilo pojedinih koji su išli na privatne časove, ali uglavnom da bi prešli razred.
Zašto pametnoj, vrednoj i primernoj deci to treba?
Jer neka deca nemaju naviku poštovanja časova na kojima mogu nešto naučiti, poštovanja nastavnika koji se trudi . Ima i onih drugih, neazdovoljnih nastavnika koji nemaju želje da prenesu znanje.
 
Ima i onih drugih, neazdovoljnih nastavnika koji nemaju želje da prenesu znanje.
Zašto su oni "prosvetni radnici" onda, a biro pun ljudi na čekanju, spremnih da izginu za tu decu, a ne samo da im drže predavanja?
Deca nemaju pažnju i poštovanje? Zašto?
Meni su moji učitelji, nastavnici i profesori držali uvek punu pažnju.
Omiljeni profesor sa fakulteta je jednom prilikom primetio da sam se izgubila negde u svojim mislima iako sam gledala u njega, pa me je lepo prozvao, pozvao i dozvao nazad na predavanje. Mene jednu od 40 studenata!
 
Ponekad ne treba da smo bukvalisti.
Zašto prosvetni sistem nazaduje?
Zašto deci iz mog grada, jer za dalje ne znam mnogo, trebaju privatni časovi za sve, a meni, npr. nikad nije trebao nijedan privatni čas?
Nikad van škole nisam tražila nekoga da mi objašnjava i pojašnjava neko gradivo. Jeste bilo pojedinih koji su išli na privatne časove, ali uglavnom da bi prešli razred.
Zašto pametnoj, vrednoj i primernoj deci to treba?
Treba i deci iz drugih gradova, jer cujem se redovno sa rodbinom i prijateljima iz BG, NS, KG, PA... i svi oni uzimaju/uzimali su profesore za dodatne casove deci. U moje vreme je to bilo mnogo manje zastupljeno, jesu postojali oglasi po Politici ili banderama na ulici ali iz moje okoline retko je ko imao dodatne casove. Doduse, kasnije u gimnaziji je to bilo zastupljenije, pogotovo kod dece roditelja koji su bili vise "drustveno ili poslovno angazovaniji". A realno, i u vreme kad sam ja isao u gimnaziju ('80-tih) profesore je boleo rasplodni organ za ucenike te smo uglavnom bili samouki.
 
Зар дуално образовање није идеологија запада
Sta fali dualnom obrazovanju, ti hoces da srpska deca uce komunjarske vrednosti, umesto da vide kako funkcionisu firme najkasnije sa 15 godina?

U buducnosti, klasican obrazovni sistem ce se ukinuti, jer za njega nema para i potpuno je nefunkcionalan, i firme ce organizovati obrazovanje.
 
Poslednja izmena od moderatora:
primer.
ako dam test gde je tačan odgovor 21 cm, to je jedna linija spektra vodonika po kojem se detektuje u Kosmosu, i dam još opcije 21 mm, 20 cm, 565 nm isto vodonik ali balmer, i kažem mikrotalas je u pitanju, skoro svi pogrešno zaokruže .21 mm. u glavi im 21 a šta uopšte ne razmišljaju. da su razmislili bliže rešenje je 20 cm.

uče brojeve a nemaju nikakve predstave o mernim jedinicama. samo da razmisle. ako pitaš koliko je visoka neka zgrada malo ko će broj spratova pomnožiti sa 2,5 odokativno.. nego odmah ne znam čim nisu nabubačili
 
primer.
ako dam test gde je tačan odgovor 21 cm, to je jedna linija spektra vodonika po kojem se detektuje u Kosmosu, i dam još opcije 21 mm, 20 cm, 565 nm isto vodonik ali balmer, i kažem mikrotalas je u pitanju, skoro svi pogrešno zaokruže .21 mm. u glavi im 21 a šta uopšte ne razmišljaju. da su razmislili bliže rešenje je 20 cm.
Ovako kako si napisala ni ja nisam razumela.
 

Poražavajući podaci PISA testa: Đaci u Srbiji daleko ispod proseka, svaki deseti gimnazijalac - funkcionalno nepismen​

Đaci u Srbiji lošiji su u proseku od vršnjaka iz zemalja OECD i u čitanju, i u matematici i u nauci, pokazalo je poslednje PISA testiranje

Prosečan rezultat učenika u Srbiji na skali matematičke i čitalačke pismenosti iznosi po 440, a na skali naučne pismenosti 447 poena. U odnosu na zemlje OECD, učenici iz Srbije su lošiji za 32 poena na skali matematičke pismenosti, 36 poena na skali čitalačke pismenosti i 38 na skali naučne pismenosti, a procena je da bi učenici iz naše zemlje trebalo da provedu godinu i po dana u obrazovnom sistemu neke OECD zemlje kako bi ova razlika nestala, navodi se u nacionalnom izveštaju o rezultatima PISA 2022 istraživanja, koje je objavio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Koliko su podaci PISA testiranja zabrinjavajući, govori i podatak da je 11 odsto učenika gimnazija funkcionalni nepismeno kada je u pitanju čitanje, odnosno 16 odsto u matematici. Ti rezultati su još drastičniji u trogodišnjim stručnim školama, gde funkcionalna nepismenost u nekima od njih dostiže i do 95 odsto.
U testiranju PISA 2022 učestvovalo je više od 80 zemalja iz sveta, njime se prati nivo funkcionalne pismenosti koji dostižu petnaestogodišnji učenici u oblasti matematike, prirodnih nauka i razumevanja pročitanog. Testirano je ukupno 6.413 učenika iz 183 škole različitih tipova, regiona i naselja u kojima se nalaze. U svakoj ustanovi je, po principu slučajnog izbora, izabrano 42 učenika uzrasta od 15 godina.
U Srbiji petnaestogodišnji učenici mogu ići i u osnovnu školu, iako najveći broj njih, odnosno 98% učenika, PISA 2022 studije pohađa srednju školu. Većina, 83% ide u prvi razred srednje škole, dok 15% pohađa drugi razred srednje škole. Oko 2% petnaestogodišnjaka pohađa osnovnu školu, odnosno pohađa sedmi ili osmi razred.
Kada je u pitanju matematika, oko 4% učenika u Srbiji je imalo najbolja postignuća iz ove oblasti, što znači da su dostigli nivo 5 ili 6 na PISA testu, a to je upola manje u odnosu na učenike iz OECD zemalja (9%). Na nivou proseka OECD-a nalaze se Slovenija (9%) i Mađarska (8%). Hrvatska ima ukupno 6% učenika, dok Crna Gora i Makedonija beleže 1% ili manje učenika na ovim nivoima.

Iz čitanja je 2% učenika postiglo rezultat na nivou 5 ili 6, a OECD prosek iznosi 7%. Ovi učenici mogu da razumeju duge tekstove, da se bave konceptima koji su apstraktni i da uspostave razlike između činjenica i mišljenja, na osnovu implicitnih znakova koji se odnose na sadržaj ili izvor informacija. Estonija sa 11% i Poljska sa 9% nalaze se iznad OECD proseka, dok su Mađarska (5%), Slovenija (4%) i Hrvatska (4%), ispod proseka uključujući Crnu Goru i Severnu Makedoniju, koje beleže 1% ili manje učenika u ovoj kategoriji.
PROMO / IZVOR: ceo.edu.rs

PROMO / IZVOR: ceo.edu.rs
Najbolja postignuća iz nauke imalo je 2% učenika, što znači da su dostigli nivo znanja 5 ili 6, a to je dosta niže od OECD proseka koji iznosi 7%. U prirodnim naukama, osnovni nivo se definiše kao nivo na kome učenici mogu da se oslone na poznavanje osnovnih naučnih sadržaja i procedura da bi tumačili podatke, identifikovali pitanje koje se obrađuje u jednostavnom eksperimentu ili prepoznali da li je neki zaključak validan na osnovu datih podataka. U tom pogledu, oko 65% učenika u Srbiji je iz nauke dostiglo nivo 2 ili više (OECD: 76%)
Zanimljiv podatak predstavlja razlika u postignućima između dečaka i devojčica. Devojčice su bile uspešnije u čitanju u proseku za oko 26 poena, a dečaci iz matematike za oko 11 poena. U nauci, pak, devojčice su takođe bile uspešnije od dečaka za oko 4 poena, s tim što ova razlika nije statistički značajna..
PROMO / IZVOR: ceo.edu.rs

PROMO / IZVOR: ceo.edu.rs
Učenici trogodišnjih srednjih stručnih škola pokazuju značajno lošije rezultate od gimnazijalaca
Jedan od podataka za zabrinutost iz izveštaja je i to što učenici trogodišnjih srednjih stručnih škola pokazuju značajno lošije rezultate na testiranju od vršnjaka koji pohađaju gimnazije – a njihovi rezultati su i do 150 poena manji.

Najmanje učenika koji ne dostižu nivo funkcionalne pismenosti je među gimnazijalcima (oko 16% iz matematike i 11% iz čitanja), slede četvorogodišnje stručne škole (38–72% iz matematike i 24–64% iz čitanja) i, konačno, tu su trogodišnje stručne škole u kojima u proseku između 79% i oko čak 95% dece nije funkcionalno pismeno u obe oblasti.
Kada je reč o tipovima programa u srednjim stručnim školama, najmanje funkcionalno nepismenih u matematici ima u medicinskim školama – 38 odsto, a najviše u trogodišnjim poljoprivrednim profilima – 95 odsto.
U čitanju, 24 odsto učenika medicinskih škola nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti, a 87 odsto đaka koji pohađaju trogodišnje poljoprivredne programe.
PROMO / IZVOR: ceo.edu.rs

PROMO / IZVOR: ceo.edu.rs
Učenici iz Srbije nisu statistički ni napredovali, ali ni nazadovali između ciklusa 2012. i 2022. godine, navodi se u izveštaju. Kada su matematika i nauka u pitanju, promena nije bilo još od 2003, kada je Srbija prvi put učestvovala u PISA testu, dok je u oblasti čitalačke pismenosti došlo do značajno boljeg rezultata 2009. godine, od kada se postignuće značajno ne menja.
Najveći skor u Srbiji dosegnut je na skali matematičke pismenosti 2012. godine (449), a najslabiji na skali čitalačke pismenosti 2006. godine (401). U svim ciklusima uspesi učenika iz Srbije bili su statistički značajno ispod proseka koji iznosi oko 500 poena

"Razlike između različitih tipova škola ili programa mogu da budu posledica sadržaja programa, načina rada, ali i toga što učenici slabijeg socioekonomskog statusa češće upisuju određene programe. Zbog toga razlike u postignuću mogu da ukazuju zapravo na razlike u socioekonomskom profilu", navodi se u izveštaju i dalje objašnjava:
"Treba imati u vidu, kada poredimo različite tipove škola, da se PISA testiranje organizuje kada su učenici u prvom razredu srednje škole, što znači da je njihovo postignuće pre svega rezultat osnovnoškolskog obrazovanja. U skladu s tim, ispitivano je da li ove razlike opstaju i kada se uzme u obzir socioekonomski profil učenika. Analiza je pokazala da se u tom slučaju razlika između gimnazija i drugih stručnih škola smanjuje, ali ostaje statistički značajna".

LINK-LINK
**********************************

Pa dragi prosvetni radnici, sta kazete na ovo?
Cak i Hrvati bolji od nas.
sėru! prestolonaslednik je odonomad lepo objasnio "da sistem obrezivanja u Srbiji dobro je" :mrgreen:

 
Sta zna? Uzgred, njegov "humor" nije svima humor.
šta zna? da glumi, peva, komponuje, piše, bavi se produkcijom, uspešan biznismen, imitator, multimedijalni umetnik... jednostavno genijalan lik. ali, tvoje pravo da ti se ne sviđa.

možda samo nisi dovoljno upoznat sa njegovim stvaralaštvom... ili ti ne odgovaraju njegovi politički stavovi pa ti se zato ne sviđa njegov humor?!
u svakom slučaju, ako hoćeš da se bliže upoznas sa svim onim što je radio u karijeri, možeš da poslušaš ovaj podcast...
 

Back
Top