" ПОРАЗ КОЈИ ЈЕ ЗАПАДУ НАЈТЕЖЕ ПАО:
Како је Путин Русију излечио од “холандске болести”
Када су уведене санкције Русији и оборена цена нафте, многи су предвиђали урушавање руске економије која се, према мишљењу стручњака, неће моћи опоравити због велике зависности од извоза.
Чак су и Путинови сарадници, попут саветника за економију, инсистирали да се на чело Централне банке Русије поставе стари кадрови, верни фиксном курсу као у време Совјетског Савеза и да не верује гувернерки Набиулини и њеној политици слободног или плутајућег курса рубље.
Пише: Александар Роџерс
Међутим, данас, неколико година касније, испоставило се да је “проклети КГБ шпијун” Владимир Путин за руску економију и финансије одабрао најповољније опције.
Русија је успешно преболела “холандску болест” и ове године ће имати економски раст већи од еврозоне, који успорава, највише због ситуације у Немачкој.
Ограничени стручњаци готово увек имају професионалну деформацију да често мисле како су одређене ствари познате, разумљиве и очигледне, али се касније за многе испостави да су грешили.
Успут речено, “холандска болест” би требало да се зове “шпанска болест”, јер се у Шпанији појавила пуно раније, али погледајмо о чему је реч.
Дакле, “холандска болест” или “ефекат Гронингена” је појава у економији када висока добит из било ког сектора економије, најчешће оријентисане на извоз или на производњу ресурса, доводи до пропадања других сектора.
Први пример је Шпанија која је од великих географских открића почела да увози злато, готово бесплатно, из обе Америке. Профит је био толико супериоран у односу на све друге економске активности да их је у смислу профита чинио готово бесмисленим. Једина индустрија која је имала користи од такве економије је била бродоградња, јер је Шпанији требало много једрењака да ово злато превезе из Северне и Јужне Америке у Европу, тачније у своју краљевину. Али тако велики доток злата је узроковао његово обезвређивање и Шпанија је била погођена инфлацијом.
Други пример је острво Науру на којем су традиционални обрти, као риболов, узгој банана, кокоса, папаје и ананаса, били врло јаки и давали су људима сигурност.
Тада су пронађене богате наслаге, ако се могу назвати таквим, гуана, окамењеног птичјег измета с високом концентрацијом фосфора који се користи за производњу ђубрива.
Због тог блага је острво у последњих стотину година више пута освајано, а због варварских метода рударства 90% површине острва је претворено у пустош у којој не расте ништа.
Локални становници, који су у седамдесетим годинама двадесетог века имали 30 хиљада долара прихода годишње, као и тадашња америчка средња класа, мењали су аутомобиле сваке године и куповали елитне некретнине у главном граду Аустралије, које сада прокишњавају.
Многи покушавају да оду с Науруа, али зато што су дуги низ година живели у условима слободног дотока новца, често немају ни нормално образовање, нити било какво звање.
Трећи пример је заправо холандски град Гронинген, близу ког је 1959. пронађено богато поље природног гаса. Чини се да је доток валуте од извоза тог гаса требало да доведе до повећања благостања грађана, али је уместо тога узроковао високу инфлацију и незапосленост, а касније ћемо објаснити зашто.
Четврти пример, нажалост, је предивна Венецуела. Тамо је влада Чавеза национализовала само нафтну индустрију и није дирала друге, али се предуго ослањала само на приходе од продаје нафте. Због тога су остале индустрије биле запуштене, јер се држава морала бавити само обезбеђивањем хране.
Ефект Гронингена су такође искусили Мексико, Нигерија, Саудијска Арабија и неколико других земаља. Али појаснимо теоретски овај феномен.
За почетак, будући да највећи део улагања почиње да тече у супер профитабилну индустрију, већина, укључујући и елите, једноставно не жели да учествује у остатку. Осим тога, у земљи почиње да се акумулира превише девиза.
Зашто је вишак девизних прихода зло? Зато што масован нерегулирани проток девиза на домаће тржиште доводи до значајног јачања националне валуте. Наиме, како постоји много туђе валуте, а мало властите, долази до јачања националне валуте.
Тако да “добитак” у овом случају уопште није тако позитиван као што се на први поглед чини. Увоз стране робе постаје профитабилнији од производње у властитој земљи, а извозити било шта друго, осим ресурса, постаје непрофитабилно. Тако се поступно убија домаћа производња у већини индустрија.
Штавише, код “холандске болести” протекционистичке методе “затворити и не пуштати”, односно увести квоте и царине, не могу решити проблем, јер се вештачки смањује потражња за девизама, што додатно јача националну валуту.
Покушаји да се то регулише монетарним методама, на пример, према препорукама Међународног монетарног фонда, да се одштампа домаће валуте у износу који одговара златним резервама, само како би се одржала стабилност курса, не даје позитиван учинак, већ доводи до значајне инфлације. А то значи раст цена и обезвређивања уштеђевине људи.
Такође, мора се покушати избећи дисторзија на тржишту рада, тако да већина становништва не навали у “уносну” индустрију, на пример нафте и гаса, јер друштву требају и учитељи, лекари, полицајци, индустријски радници и пољопривредници.
Али како осигурати исплате пензионерима? Пример Науруа показује да то није могуће. Ако велика већина троши тако добијени новац, не улаже ништа у развој, образовање или друге корисне инвестиције, већ се само купују аутомобили, одећа, разни гаџети и друго, то се зове “временски одложено сиромаштво”.
Статистике кажу да је већина добитника разних лутрија брзо потрошила добијени новац, а онда су постали сиромашнији него што су били. Неки су чак починили самоубиство. То је нормално, јер оно што се не заради не цени се, док је с великим приходима усвојена посебна култура живљења која не производи ништа и не мисли ни на шта. Након свега се чује крик, али то није крик радника који захтева праведну надницу, већ стењање паразита и трутова.
Тако су у раздобљу од 2000. до 2008. године бројни стручњаци у Русији дијагностиковали “холандску болест”. За осам година је БДП растао у просеку за 7% годишње, али је увоз страних производа растао за 30%, а све то с великим “финансијским генијем” нашег времена Алексејом Кудрином, ког се Путин решио у правом тренутку, 2011. године.
Шта учинити? Модерна економска теорија нуди две методе за сузбијање “холандске болести”
Прва метода је “стерилизовати” или вештачко смањити количину девиза, пре свега у стабилизацијским фондовима, Националним фондовима социјалне помоћи и свим другим који држе вредносне папире страних земаља.
Мање стране валуте ће ослабити националну валуту, што значи да је робу исплативије извозити, али не само сировине, већ и све остало, од пољопривредних производа, до високе технологија и оружја. Тачно, за многе увоз на домаће тржиште више није профитабилан, али је то њихов проблем, јер се на другој страни развија домаћа производња.
Као што смо имали прилике да сведочимо, руска влада и председник су се одлучили на овај пут, иако то значи државни интервенционизам у финансијском и реалном сектору, који су добили задатак да спроведу супституцију увоза и решавања вредносних папира страних земаља, пре свега западних. Наравно, либерали су вриштали до неба, а њихов гуру Милтон Фридман се вртео у гробу, али једини губитници су били финансијски шпекуланти и увозни лоби.
Међутим, било је и економиста старог кова који су тражили да се вредност долара хитно врати на 30 рубаља и да се замрзне курс. Наравно, Владимир Путин и влада Дмитрија Медведева ни то нису учинили.
Друга метода за сузбијање “холандске болести” је подстицање конкурентности економских сектора који су заостали. На пример, улагање у индустрије високих технологија Росатом, Роскосмос и друге, као и улагања у инфраструктуру.
То је оно што се догађа? “Проклети” Владимир Путин, у економији опет све ради како треба.
Истина, чак и Руси морају да слушају кокодакања либералне опозиције, али барем неће завршити као Краљевина Шпанија, Науру или Гронинген, иако у последњем случају још увек имају времена да отворе ланац “кофи шопова" и обичне уличне светиљке замене црвеним.
Постоји нада, јер “весела индустрија” у Холандији вероватно никада неће пропасти. Руси ће у међувремену орати и сејати пшеницу, и даље ће црпети нафту и гас, али ће и стручни тимови у Роскосмосу и индустријама високе технологије морати да трпе “досадне” претерано директне и нимало политички коректне људе попут Дмитрија Рогозина.
Али, циљ оправдава средства, а ако је циљ ставити економију земље на ноге, дођавола све дебеле књижурине нобеловца Милтона Фридмана и његових апологета.
Извор: logicno.com/ jpgazeta.ru".
https://www.pravda.rs/2019/2/27/por...je-putin-rusiju-izlecio-od-holandske-bolesti/
Dakle , izgleda da je ipak moguce izbeci pogubne sankcije tzv."zapada" i neke njihove posledice ...
Како је Путин Русију излечио од “холандске болести”
Када су уведене санкције Русији и оборена цена нафте, многи су предвиђали урушавање руске економије која се, према мишљењу стручњака, неће моћи опоравити због велике зависности од извоза.
Чак су и Путинови сарадници, попут саветника за економију, инсистирали да се на чело Централне банке Русије поставе стари кадрови, верни фиксном курсу као у време Совјетског Савеза и да не верује гувернерки Набиулини и њеној политици слободног или плутајућег курса рубље.
Пише: Александар Роџерс
Међутим, данас, неколико година касније, испоставило се да је “проклети КГБ шпијун” Владимир Путин за руску економију и финансије одабрао најповољније опције.
Русија је успешно преболела “холандску болест” и ове године ће имати економски раст већи од еврозоне, који успорава, највише због ситуације у Немачкој.
Ограничени стручњаци готово увек имају професионалну деформацију да често мисле како су одређене ствари познате, разумљиве и очигледне, али се касније за многе испостави да су грешили.
Успут речено, “холандска болест” би требало да се зове “шпанска болест”, јер се у Шпанији појавила пуно раније, али погледајмо о чему је реч.
Дакле, “холандска болест” или “ефекат Гронингена” је појава у економији када висока добит из било ког сектора економије, најчешће оријентисане на извоз или на производњу ресурса, доводи до пропадања других сектора.
Први пример је Шпанија која је од великих географских открића почела да увози злато, готово бесплатно, из обе Америке. Профит је био толико супериоран у односу на све друге економске активности да их је у смислу профита чинио готово бесмисленим. Једина индустрија која је имала користи од такве економије је била бродоградња, јер је Шпанији требало много једрењака да ово злато превезе из Северне и Јужне Америке у Европу, тачније у своју краљевину. Али тако велики доток злата је узроковао његово обезвређивање и Шпанија је била погођена инфлацијом.
Други пример је острво Науру на којем су традиционални обрти, као риболов, узгој банана, кокоса, папаје и ананаса, били врло јаки и давали су људима сигурност.
Тада су пронађене богате наслаге, ако се могу назвати таквим, гуана, окамењеног птичјег измета с високом концентрацијом фосфора који се користи за производњу ђубрива.
Због тог блага је острво у последњих стотину година више пута освајано, а због варварских метода рударства 90% површине острва је претворено у пустош у којој не расте ништа.
Локални становници, који су у седамдесетим годинама двадесетог века имали 30 хиљада долара прихода годишње, као и тадашња америчка средња класа, мењали су аутомобиле сваке године и куповали елитне некретнине у главном граду Аустралије, које сада прокишњавају.
Многи покушавају да оду с Науруа, али зато што су дуги низ година живели у условима слободног дотока новца, често немају ни нормално образовање, нити било какво звање.
Трећи пример је заправо холандски град Гронинген, близу ког је 1959. пронађено богато поље природног гаса. Чини се да је доток валуте од извоза тог гаса требало да доведе до повећања благостања грађана, али је уместо тога узроковао високу инфлацију и незапосленост, а касније ћемо објаснити зашто.
Четврти пример, нажалост, је предивна Венецуела. Тамо је влада Чавеза национализовала само нафтну индустрију и није дирала друге, али се предуго ослањала само на приходе од продаје нафте. Због тога су остале индустрије биле запуштене, јер се држава морала бавити само обезбеђивањем хране.
Ефект Гронингена су такође искусили Мексико, Нигерија, Саудијска Арабија и неколико других земаља. Али појаснимо теоретски овај феномен.
За почетак, будући да највећи део улагања почиње да тече у супер профитабилну индустрију, већина, укључујући и елите, једноставно не жели да учествује у остатку. Осим тога, у земљи почиње да се акумулира превише девиза.
Зашто је вишак девизних прихода зло? Зато што масован нерегулирани проток девиза на домаће тржиште доводи до значајног јачања националне валуте. Наиме, како постоји много туђе валуте, а мало властите, долази до јачања националне валуте.
Тако да “добитак” у овом случају уопште није тако позитиван као што се на први поглед чини. Увоз стране робе постаје профитабилнији од производње у властитој земљи, а извозити било шта друго, осим ресурса, постаје непрофитабилно. Тако се поступно убија домаћа производња у већини индустрија.
Штавише, код “холандске болести” протекционистичке методе “затворити и не пуштати”, односно увести квоте и царине, не могу решити проблем, јер се вештачки смањује потражња за девизама, што додатно јача националну валуту.
Покушаји да се то регулише монетарним методама, на пример, према препорукама Међународног монетарног фонда, да се одштампа домаће валуте у износу који одговара златним резервама, само како би се одржала стабилност курса, не даје позитиван учинак, већ доводи до значајне инфлације. А то значи раст цена и обезвређивања уштеђевине људи.
Такође, мора се покушати избећи дисторзија на тржишту рада, тако да већина становништва не навали у “уносну” индустрију, на пример нафте и гаса, јер друштву требају и учитељи, лекари, полицајци, индустријски радници и пољопривредници.
Али како осигурати исплате пензионерима? Пример Науруа показује да то није могуће. Ако велика већина троши тако добијени новац, не улаже ништа у развој, образовање или друге корисне инвестиције, већ се само купују аутомобили, одећа, разни гаџети и друго, то се зове “временски одложено сиромаштво”.
Статистике кажу да је већина добитника разних лутрија брзо потрошила добијени новац, а онда су постали сиромашнији него што су били. Неки су чак починили самоубиство. То је нормално, јер оно што се не заради не цени се, док је с великим приходима усвојена посебна култура живљења која не производи ништа и не мисли ни на шта. Након свега се чује крик, али то није крик радника који захтева праведну надницу, већ стењање паразита и трутова.
Тако су у раздобљу од 2000. до 2008. године бројни стручњаци у Русији дијагностиковали “холандску болест”. За осам година је БДП растао у просеку за 7% годишње, али је увоз страних производа растао за 30%, а све то с великим “финансијским генијем” нашег времена Алексејом Кудрином, ког се Путин решио у правом тренутку, 2011. године.
Шта учинити? Модерна економска теорија нуди две методе за сузбијање “холандске болести”
Прва метода је “стерилизовати” или вештачко смањити количину девиза, пре свега у стабилизацијским фондовима, Националним фондовима социјалне помоћи и свим другим који држе вредносне папире страних земаља.
Мање стране валуте ће ослабити националну валуту, што значи да је робу исплативије извозити, али не само сировине, већ и све остало, од пољопривредних производа, до високе технологија и оружја. Тачно, за многе увоз на домаће тржиште више није профитабилан, али је то њихов проблем, јер се на другој страни развија домаћа производња.
Као што смо имали прилике да сведочимо, руска влада и председник су се одлучили на овај пут, иако то значи државни интервенционизам у финансијском и реалном сектору, који су добили задатак да спроведу супституцију увоза и решавања вредносних папира страних земаља, пре свега западних. Наравно, либерали су вриштали до неба, а њихов гуру Милтон Фридман се вртео у гробу, али једини губитници су били финансијски шпекуланти и увозни лоби.
Међутим, било је и економиста старог кова који су тражили да се вредност долара хитно врати на 30 рубаља и да се замрзне курс. Наравно, Владимир Путин и влада Дмитрија Медведева ни то нису учинили.
Друга метода за сузбијање “холандске болести” је подстицање конкурентности економских сектора који су заостали. На пример, улагање у индустрије високих технологија Росатом, Роскосмос и друге, као и улагања у инфраструктуру.
То је оно што се догађа? “Проклети” Владимир Путин, у економији опет све ради како треба.
Истина, чак и Руси морају да слушају кокодакања либералне опозиције, али барем неће завршити као Краљевина Шпанија, Науру или Гронинген, иако у последњем случају још увек имају времена да отворе ланац “кофи шопова" и обичне уличне светиљке замене црвеним.
Постоји нада, јер “весела индустрија” у Холандији вероватно никада неће пропасти. Руси ће у међувремену орати и сејати пшеницу, и даље ће црпети нафту и гас, али ће и стручни тимови у Роскосмосу и индустријама високе технологије морати да трпе “досадне” претерано директне и нимало политички коректне људе попут Дмитрија Рогозина.
Али, циљ оправдава средства, а ако је циљ ставити економију земље на ноге, дођавола све дебеле књижурине нобеловца Милтона Фридмана и његових апологета.
Извор: logicno.com/ jpgazeta.ru".
https://www.pravda.rs/2019/2/27/por...je-putin-rusiju-izlecio-od-holandske-bolesti/
Dakle , izgleda da je ipak moguce izbeci pogubne sankcije tzv."zapada" i neke njihove posledice ...
