Manga Hilux
Stara legenda
- Poruka
- 84.277
Zemlje u 2050. godini
Na svake dve radno sposobne odrasle osobe u Japanu, trenutno postoji najmanje jedna osoba koja ima 65 godina ili više.
U Južnoj Koreji će 2050. godine biti tri odrasle osobe starosti 65 godina ili više na svaka četiri radno sposobna odrasla lica. Većina najstarijih biće u Aziji i Evropi.
Današnje mlade zemlje nisu jedine u kritičnom trenutku. Transformacija bogatih zemalja tek je počela. Ako te zemlje ne uspeju da se pripreme za sve manji broj radnika, suočiće se sa postepenim padom blagostanja i ekonomske moći.
Predviđa se da će se broj radno sposobnih ljudi u Južnoj Koreji i Italiji, dvema zemljama koje će biti među najstarijim na svetu, do 2050. godine smanjiti za između 10 i 13 miliona. Kina će imati 200 miliona manje radno sposobnih stanovnika.
Velike zemlje sa najvećim udelom stanovništva od 65 ili više godina do 2050. godine biće Južna Koreja, Japan, Italija i Španija.
Da bi se izborile, smatraju stručnjaci, stare bogate zemlje moraće da preispitaju penzije, imigracionu politiku i da isprate kako funkcioniše život starih ljudi.
Ipak, kako piše Njujork Tajms, promena neće doći lako. Više od milion ljudi nedavno je protestovalo u Francuskoj zbog podizanja starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine, naglašavajući time tešku politiku prilagođavanja. Strahovi od imigracije podstakli su podršku desničarskim kandidatima širom zapadne i istočne Azije.
„Neka mesta imaju previše starih ljudi, a neka previše mladih ljudi. Naravno, imalo bi smisla da se granice mnogo više otvaraju. A u isto vreme vidimo da je to teško zbog porasta desničarskih pokreta“, rekao je Mirskila.
Problematična tačka su i penzijski sistemi – zemlje sa nižim prihodima teže se nose sa starim stanovništvom.
„U većini zemalja sa nižim prihodima, radnici nisu zaštićeni penzionim sistemom“, rekao je Piter O’Kif, koji vodi Centar za istraživanje starenja Azije. On smatra da ta činjenica nije društveno održiva, „jer ćete za 20 godina imati mnogo veći udeo starijeg stanovništva“.
Zemlje će morati da vide kakav im je model penzionog sistema potreban da bi obezbedile neku vrstu adekvatne finansijske podrške u starosti.
Ipak, neke bogate zemlje se neće suočiti sa tako dubokim promenama, uključujući Sjedinjene Države.
Nešto veće stope fertiliteta i imigracije znače da će Sjedinjene Države i Australija, na primer, biti mlađe od većine drugih bogatih zemalja 2050. godine. Prema projekcijama UN, u Sjedinjenim Državama i u Australiji nešto manje od 24 odsto stanovništva će imati 65 ili više godina 2050. godine, što je daleko više nego danas, ali niže nego u Evropi i istočnoj Aziji, koje će dostići 30 odsto.
Starenje je ogromno dostignuće uprkos svim problemima.
„Uspeli smo da produžimo dužinu života. Smanjili smo preranu smrtnost i došli do stanja u kojem je rađanje dece izbor koji ljudi donose umesto da budu na neki način prisiljeni, odnosno naterani od strane društvenih struktura“, kaže Mirskila.
Ljudi ne samo da žive duže, oni takođe žive zdravije, a visok nivo razvoja starijih zemalja znači da će one još dugo uživati u prosperitetu.
Ali važan je i izbor koji donesu vlade i politike određenih zemalja.
„Kako će društvo izgledati umnogome zavisi od izbora politike i promene ponašanja“, rekao je O’Kif.
