- Poruka
- 1.478
Slobodan Homen o suočavanju Srbije sa prošlošću
Obeležavanje i popis tajnih grobnica počinje u septembru
Državna komisije će od septembra početi da obeležava tajne grobnice u kojima se nalaze posmrtni ostaci streljanih posle oslobođenja 1944. godine i sastavlja spisak likvidiranih u tom periodu, kaže za “Blic nedelje” Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde
– Prvi zadatak komisije je da pregleda arhive i utvrdi spiskove ubijenih, od kojih su mnogi u periodu od 1944. do 1946. godine streljani bez suđenja i sudske odluke. Istovremeno, komisija bi trebalo da obiđe i popiše sve lokacije u Srbiji na kojima su vršene egzekucije. Ovaj posao ne počinjemo iz početka. Mnogi istoričari su se bavili temom tajnih grobnica posle rata. Već postoji studija u kojoj se nalaze podaci za oko 80 odsto lokacija na kojima su vršena streljanja – iznosi Homen.
Pomenuta studija je delo mr Srđana Cvetkovića, saradnika Instituta za savremenu istoriju, koji za “Blic nedelje” kaže da gotovo u svakom gradu i većem mestu postoje masovne grobnice.
– Postoji više stotina mesta na kojima su vršene egzekucije. Na nekima je streljano četiri-pet ljudi, na drugima stotine, a ima lokacija gde je broj ubijenih daleko veći. U Nišu je, na primer, streljano od 800 do 1.000 ljudi, a u Beogradu čak nekoliko hiljada – kaže Cvetković.
On dodaje da tačan broj ubijenih od 1944. do 1946. godine verovatno nikada neće biti utvrđen, ali da brojni podaci pokazuju da je u to vreme bez suđenja likvidirano između 60.000 i 80.000 ljudi.
– Više od 35.000 ljudi streljano je u na teritoriji uže Srbije, a prema nemačkim i mađarskim podacima, između 40.000 i 45.000 osoba je stradalo u Vojvodini – ističe Cvetković.
Prve takve egzekucije započele su Knjaževcu, Zaječaru, Pirotu i okolini, a zatim i u zapadnoj Srbiji.
– Posebno je ilustrativan slučaj kod „Kostinog mosta“ u Pirotu, vezan za nerasvetljenu pogibiju tadašnjeg načelnika Ozne Miodraga Boškovića. Prilikom gušanja sa čovekom koga je saslušavao, Pavlovića je, navodno nesrećnim slučajem, ubio stražar. U znak odmazde streljano je 159 ljudi, od kojih su neki dovedeni iz Vlasotinca i Leskovca – otkriva Cvetković.
Homen kaže da će u rad komisije biti uključen veći broj ljudi, među kojima će najviše biti istoričara, pravnika i stručnjaka medicinske struke specijalizovanih za DNK analize.
– Sastavljamo spisak arhiva, muzeja, istorijskih instituta od kojih ćemo zatražiti da za članove komisije predlože jednog ili dvojicu svojih predstavnika. Takav zahtev već smo uputili Skupštini, Komisiji za nestala lica i Republičkom javnom tužilaštvu. Očekujem da nam s ovih adresa odgovori stignu za petnaestak dana. Do 1. septembra komisija bi trebalo da bude formirana i spremna za rad – kaže Slobodan Homen.
http://www.blic.rs/hronika.php?id=103359
Obeležavanje i popis tajnih grobnica počinje u septembru
Državna komisije će od septembra početi da obeležava tajne grobnice u kojima se nalaze posmrtni ostaci streljanih posle oslobođenja 1944. godine i sastavlja spisak likvidiranih u tom periodu, kaže za “Blic nedelje” Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde
– Prvi zadatak komisije je da pregleda arhive i utvrdi spiskove ubijenih, od kojih su mnogi u periodu od 1944. do 1946. godine streljani bez suđenja i sudske odluke. Istovremeno, komisija bi trebalo da obiđe i popiše sve lokacije u Srbiji na kojima su vršene egzekucije. Ovaj posao ne počinjemo iz početka. Mnogi istoričari su se bavili temom tajnih grobnica posle rata. Već postoji studija u kojoj se nalaze podaci za oko 80 odsto lokacija na kojima su vršena streljanja – iznosi Homen.
Pomenuta studija je delo mr Srđana Cvetkovića, saradnika Instituta za savremenu istoriju, koji za “Blic nedelje” kaže da gotovo u svakom gradu i većem mestu postoje masovne grobnice.
– Postoji više stotina mesta na kojima su vršene egzekucije. Na nekima je streljano četiri-pet ljudi, na drugima stotine, a ima lokacija gde je broj ubijenih daleko veći. U Nišu je, na primer, streljano od 800 do 1.000 ljudi, a u Beogradu čak nekoliko hiljada – kaže Cvetković.
On dodaje da tačan broj ubijenih od 1944. do 1946. godine verovatno nikada neće biti utvrđen, ali da brojni podaci pokazuju da je u to vreme bez suđenja likvidirano između 60.000 i 80.000 ljudi.
– Više od 35.000 ljudi streljano je u na teritoriji uže Srbije, a prema nemačkim i mađarskim podacima, između 40.000 i 45.000 osoba je stradalo u Vojvodini – ističe Cvetković.
Prve takve egzekucije započele su Knjaževcu, Zaječaru, Pirotu i okolini, a zatim i u zapadnoj Srbiji.
– Posebno je ilustrativan slučaj kod „Kostinog mosta“ u Pirotu, vezan za nerasvetljenu pogibiju tadašnjeg načelnika Ozne Miodraga Boškovića. Prilikom gušanja sa čovekom koga je saslušavao, Pavlovića je, navodno nesrećnim slučajem, ubio stražar. U znak odmazde streljano je 159 ljudi, od kojih su neki dovedeni iz Vlasotinca i Leskovca – otkriva Cvetković.
Homen kaže da će u rad komisije biti uključen veći broj ljudi, među kojima će najviše biti istoričara, pravnika i stručnjaka medicinske struke specijalizovanih za DNK analize.
– Sastavljamo spisak arhiva, muzeja, istorijskih instituta od kojih ćemo zatražiti da za članove komisije predlože jednog ili dvojicu svojih predstavnika. Takav zahtev već smo uputili Skupštini, Komisiji za nestala lica i Republičkom javnom tužilaštvu. Očekujem da nam s ovih adresa odgovori stignu za petnaestak dana. Do 1. septembra komisija bi trebalo da bude formirana i spremna za rad – kaže Slobodan Homen.
http://www.blic.rs/hronika.php?id=103359
