ponos naš plus ili minus

blondi · 01.10.2003. u 19:32

sad me nešto podseti da pitam... dali je ponos stvarno dobra karakteristika ili je obično prokletstvo???

koliko puta ste se našli u situaciji misleči dali da okrenem taj prokleti broj, da mu/ji pokucam na vrata, da se sretnem... i niste zbog ponosa ?!?

jednom me jedna starija žena savetovala ovim rečima: dete u ljubavi nema ponosa...

i kako se samo slažem sa njom ali u situaciji gde se skupi svo crno nebo iznad nas ne vidimo više dalje od nosa... možda baš taj neko/a čeka na naš korak... a večita dilema u nama je ko je kriv, ko treba napraviti taj fatalni korak... i onda samosažaljevanje i gloopi ego, šta ako me odbije, šta ako me razočara, ma on/a je na redu, on/a je dužna... a taj drugi/a misle kao mi... eeee ubistvo iz zasede...

kao uteha reči te žene su bile: svaki problem se reši... ili kao dobro za nas ili kao loše ali se reši... posledica je veselje ili novi kompleksniji problem ali starog ipak nema, on je rešen... i reče još ne čekaj poziv, ne čekaj da neko pokuca na vrata... šta god se desi bar češ znati na čemu si... ovako nisi ni na nebu ni na zemlji nego sama samcata sa svojom glavom i milijon pitanja na koja nemaš odgovora a ubijaju više nego tužan ali poznat kraj...

Gost118 · 01.10.2003. u 19:37

Sve su to dileme koje i mene muce...
i, sto sam starija, sve sam sklonija tome da vjerujem da je zena koju spominjes blondi, bila u pravu...
Cemu ponos, ako zbog njega, izgubis nesto mnogo vrijednije... Mozda i samog sebe... :?

01.10.2003. u 21:00

PONOS!
kako to gordo zvuci,reko bi danas Gorki.Po NOS ili PONOS?!heh.....
Sta je ponos?Postojati,izdrzati scile i haridbe i ne pokleci.LAZ?! Jel LAZ ponos?! Nije,niti moze biti!
Ok...ajmo sad malo okolo naokolo,ajmo se igrati malo.
Recima,kako vec biva.Volim te! I ja tebe! Ima neko?NEMA! Ma ima?! Ma nema!Jel ti jos neko donosi krpice? NEEEEEEEEEe,ludo moja mala,neeeeeeeeeeeeeeeeeeee,zaboga...da li si normalan?zar ON? Ko?ON!aA ,on? Pa jel ti ON donosi krpice? NEEEEEEEEEEEEEEEEEEE,ludo moja malaaaaaaaaaaaaaaaa....neeeeeeeeeeeeeeeeeeee
Ok,verujem ti!
Ej,zasto si mi spustio slusalicu!Necu vise! Vrati mi krpice moje!Necu se vise igrati!
Slusalicu?Koju?Krpice?Koje?Igra?

IGRA?????????!!!!!!!!!!!!!!

AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA

Hhahhahhahahahha,igra je bila......
Igrajmo,moze Gospodarsko kolo?
Ne moze?!
Hvala lepo,zelimo i mi Vama sve najbolje,madaaaaaaaaaaaa.....Bog s Vama,plemkinjo i prostakuso moja.....

DON · 01.10.2003. u 21:10

Ovo za krpice,bejah ja...heh,tako to kad zaboravis i da se prijavis...
Hm...sto mi danas idu rimeeeeeeeeeeeeeeeee
BICE PLIME :lol:

blondi · 01.10.2003. u 21:58

e donche daj mi moje igračke i na drvo i u plač i nikad više silaziti... 8)

hmmm ... mada to drvo me uvek podesca na jedan film koji sam gledala kao klinka ne secam se naslova... posleratni film... gligorije i drustvo... skola... uglavno taj mali nabije viljušku jednom drugu u debelo meso... pobegne i sakrije se na drvo... oni ga traze... drug mu javlja da ga ceka ispred bioskopa u 5 sati... nije otisao... on se i dalje krije na drvetu i vice MENI NIKO NISTA NEMOZEEEEEEEEE... i on je imao ponos... lep film :roll:

DON · 01.10.2003. u 22:09

Blondika,
hahahhahahha
U tome i jeste stos!
Kad tad je taj Gligorije,kako li vec,taj sto je vikao:NIKO MI NISTA NE MOZE!...taj je kad tad morao sici....
I onda?
Onda...onda ga scepa .Ko? Kako ko?Pa zivot........
Pa mu kaze:E dosta si ti hebo druge,sad cu ja tebe......

blondi · 01.10.2003. u 22:16

DON:
Blondika,
hahahhahahha
U tome i jeste stos!
Kad tad je taj Gligorije,kako li vec,taj sto je vikao:NIKO MI NISTA NE MOZE!...taj je kad tad morao sici....
I onda?
Onda...onda ga scepa .Ko? Kako ko?Pa zivot........
Pa mu kaze:E dosta si ti hebo druge,sad cu ja tebe......

i ta priča stvarno ima tužan kraj... naime ne sečam se imena tog koji se popeo... ali na kraju odu oni da preplivaju dunav jer se tamo preko sunčaju gole cice... gligorije se utopi... a on ga zove kao nekad njega gligorije i govori u dunav... gligorije ako me čuješ čekam te kod bioskopa u 5... gligorije nikad nije došao... uhhh i dan danas se naježim kad se setim te scene...

ko ume da čita između redova razumeče :roll:

DON · 01.10.2003. u 22:20

Mda
Ni Godo nikad doso nije!
A cekali ga.....
Boze,
Ti koji jesi na nebesima
da se sjati ime tvoje
da bude volja tvoja
kako na zemlji
tako i na nebesima
Boze,
Dokle ces gledati nevernike?
o da,
reko si mi,
Mali:
Bog se zabavlja,ali ne zaboravlja!
Bog s tobom,Boze moj.....

Blondika,
Ne sa mnom,samo samnom ne filozofiju! Mrzim je,jer sam je zavrsio.

lazno · 01.10.2003. u 23:19

Ako neko ima primer kako mu je ponos doneo nesto dobro i pozitivno - mozda cu i poceti da razmisljam drugacije...
Naravno, ne samo u ljubavi, vec uopste u zivotu, ne treba sebe postaviti u ulogu otiraca za noge, ali sa malo vise razumevanja i malo manje ponosa - lepse se zivi.

dugi777jezik · 02.10.2003. u 02:09

8) 8) 8) Blondika, Ljubljana, pusti te teme za secenje vena, daj nesto veselije, mada sam ja sretan makar kad ti procitam nick bilo gde ovde... Cmok !!!

black-devil · 02.10.2003. u 11:24

Ponos je osecanje jedinstvenosti vlastitog bica.

Kada ljudska dusa kaze svojim unutrasnjim imperativom: Ovo ja, koje mi je dodeljeno bozanskim providenjem nije i ne moze biti nikakav predmet trgovanja, onda je svakako rec o ponosu. Kao i kod drugih ljudskih osecanja postoje osobe sa snaznijim i one s manje izrazenim ponosom. Nije lako reci gde ponos pocinje a gde prestaje, sto covek da prihvati a sto nikada i ni u kojem slucaju ne moze da prihvati. Od licnog do nacionalnog ponosa, ljudi se zaista izuzetno razlikuju.
Cesto cujemo kako bi ovaj ili onaj hto da bude neko drugi. Zaista, postoje ljudi koji su nezadovoljni svojim plemenom, svojom nacijom, svojom licnosti...Slusajuci ih, pitamo se ima li kraja njihovom nezadovoljstvu?! Nije im dobro sto su rodjeni na ovom promajnom prostoru. Nacija kojoj pripadaju cini im se primitivnom, seljackom, neuljudjenom. Sve tudje im izgleda bolje i otmenije. Nisu li drugi narodi srecniji! Ah, kako samo divno izgledaju njihove reklame, njihova svakodnevica, sve njihovo...Uporedjeni s ovim "poseljacenim" gradom, njihovi su gradovi slikovnice.

Za takve ljude, s pravom, kazemo da nemaju ni svoga ja, niti ljudskog ponosa. Jer, vratimo se na pocetnu tvrdnju - svaki je covek jedinstvena pojava u vaseljeni. To sto jeste nimalo nije slucajno. Njegova jedinstvenost, kao i jedinstvenost svakog zivog stvora, naprosto je divota prirode. Toliko razlicnosti, toliko komplementarnosti prevazilazi i najbujniju ljudsku mastu. Umesto da zavidimo drugima, da zivot posmatramo kao olicenje nepravednosti prema nama, shvatimo ga kao nasoj spoznaji izmicuce bogatstvo i raznovrsnost. To sto mi smatramo nepravdom, da li je zaista nepravda?!

Zivot drugoga, koji nam se cini prekrasnim, je li bas prekrasan?! Pa i mi sami, takvi kakvi jesmo, ni po cemu naizgled posebni, ipak smo posebni. Umesto da ostajemo na povrsini zivota, spustimo se u dubinu ljudskog bica, potrazimo njegovu, odnosno svoju dusu i pokusajmo prvo da je shvatimo a potom kultivisemo.

toliko od mene o ponosu