Bes.
Bes smenjuje bol.Sutnula sam i slusalicu i soljicu...mrlja na tepihu se sirila.Nije me briga.Stavis tacku i kreces dalje...saputala sam,a osmeh na licu je i dalje stajao...ne,nije bio zaledjen,nije bio ni izvestacen.Osmeh oslobadjajuci.Otvorila se neka nevidljiva kapija kroz koju sam zelela da prodjem,rasterecena,slobodna,potpuno slobodna.Prosla sam...osetila sam to.
Cujem kako Kiki peva ,ili vristi,smeje se...sta li je to ( i dalje osmeh,sada siri ) .Moj lepi decak.Secam se...slike naviru...Bio je cetvrtak,30.06.1994. 11.10 ...carski rez...moj Kiki...pegice bele na slatkom nosicu,sok-soba...budjenje iz anestezije,vrelo leto...9 dana u bolnici..."Zaljubi se princ u Cicu..." to je prva pesmica koju je cuo od mene,prva od kada je ugledao svet,a ko zna koja od kada je veliki zivot u meni poceo da zivi...utroba moja obogacena njegovim zivotom,moj zivot beskrajno bogat.
Doneli su mi ga prvi put u 18.00 .Joj,kako je bio mali,pa lep,pa crna kosica...moj Kiki.Na njemu benkica 7 brojeva veca,a tako mu je lepo "stajala".Milovala sam mu obrascice,ljubila prstice,okice...andjeo moj...
Kazu...majka nema pravi osecaj za dete ako ga ne donese na svet prirodnim putem (porodjaj bez operacije ) i ako ne doji.Ja nisam ni jedno,ni drugo,sticajem okolnosti,ali ovo tece,najvece...ovu ljubav koju osecam ( kao sve majke...skoro sve ) osetila sam jos kada je zacet i poceo svoj zivot u meni.
Padaju u vodu sve te "letece" teorije,pred ljubavlju,jedinom ljubavlju...majke prema detetu ( roditelja prema detetu ).Moja maza,moja lepota...zivot moj.
Trudnoca moja je bila prica za sebe.Sve u najboljem redu,a ja prenela...ihajjjj jos malko u 11-i mesec da udjem ( ma..termini sigurni... ) Zvali su me,naravno,Georgina.
Marko je bio presrecan,moji,njegovi...nisu mogli da iscekaju porodjaj...ugadjali,mazili i pazili...Nisam imala onih specijalnih zelja,onih "vansezonskih" zelja...normalno,kao prvo,a bilo je velicanstveno drugo stanje.Nikada u zivotu nisam bila vrednija,poletnija.Znala sam u 4 ujutru da ustanem,okrenem kucu naglavacke,sredjeno opet sredjujem,pevam...budim Marka ( ihh ala se radovao )...a on radi dnevnu smenu...ili uvece , pred nocnu,ja bih da se malooo mazim,umiljavam,ne dam da ide na posao.Osmeh mi ne silazi sa lica,kada se ovoga secam...Srecni,jednom recju.Izlazak iz bol...
-Mamaaaaaaaaaa,ja sam spreman i odohhhh...
Ala vice ovo moje dete,strasnoo.
-Dodji da ljubim u oko lepo pa brisi.
-Hej,ja sam veliki momak mama...(kaze a cmoknemo se mi uvek tako,uz njegovo " gundjanje ).
Moram da se spremim,najzad i ja...razmisljam dok ulazim u kupatilo.A tamo...Hirosima...Posle njih dvojice...ma..
Moji cekaju,nestrpljivi,ne zovu,a znam u kakvom su stanju.Moram i kod Vanje i Gage ( to su moji svekar i svekrva ) da odem.Nismo se videli...I oni sad...Neeee...ovo se ne dogadja namaaa...jaucem,vristim,ne znam sta radim.U nedelju imaju zlatnu svadbu.ON nije tu,a ja to treba da im saopstim.Sin jedinac.Nece da bude na ...Ja nemam reci,ni suza vise...prazna sam
Recicu im,moram.I mojima cu reci.Sami cemo se organizovati,pa kako bude....a sve ce biti u redu.Na njega vise ne racunam,to je definitivno.
Izlazim iz kupatila i oblacim prvo sto mi pada pod ruku.Farmerke i dzemper,jakna preko,cizme i trk na autobus.
To sa prevozom niko ne razume,osim mog oca.
Ja sam dete iz porodice koja je pripadala tzvz srednjoj klasi ( danas,posto takve nema-siromasnima ).
Ja sada mogu autom,taksijem,kako god...nee..nisam najbolji ( ma nisam nikakav ) vozac,za taksi,osim u velikoj nuzdi,ja ne dajem novac,tako da idem gradskim prvozom,kao nekada,od kuce do Gimnazije,pa u Novom Sadu...od podstanarske sobice do Limana II na fakultete,autobusom...linija br.7 ( kao da je juce bilo,a ima tome dobrih 29 godina ).Vozim se ja autobusom,trolejbusom,tramvajem i nista mi ne skodi.Vanja i Gaga me kritikuju,Marko "posizi" ali ja teram svoje.Neka...nije meni tesko.
Sneg pada...prohladno jutro,ali ja ga i ne osecam,dovoljno je bilo hladnoce ovog ponedeljka,pa mi se cini da me pahulje greju.
Ni BanovoBrdo nije preko sveta...Stizem ja svuda...
Samo sto sam izasla...zvoni mobilni...moja Sladjana...prijateljica jos od davnih dana...osnovackih.U dusu se znamo.
-Jacika,imas li malo vremena?
-Sladjo,pricaj mala,ja sam na puu..
-Kakvom putu bre,pa sinoc nista ne pominjes...
-Idem kod Mileta i tetke...mislim,izasla sam iz kuce,na putu sam ka stanici...gde si ti?
-Kod kuce,moram "na pola" ali mi se ne da..vidi vremena..Kako da mu kazem?
-Joj ...kazi mu tako,razumece..
Obozavam njene susrete "na pola puta" i svo ono ludiranje...ali ovog jutra bih najradije da sam i ja negde na pola puta od resenja...ne mogu sad da joj pricam...
-Jacika,nije u redu?
-Ma,u redu je,samo mu reci,razumece te,sigurna sam,znas da je uvek razumeo...
-O tebi pricam,ludice moja...nije nista u redu,po glasu bih rekla...
-Slusaj,ovoga puta,zbog zurbe ..evo ti jedna mallaaa laz:Sve je u najboljem redu,dok se ne vratim kuci iz obilaska deda i baba...pa kad skuvam kaficu i sipam energetski napitak...
-Ludacooo ( smejala se...jer nam je kokta energetski napitak,ne volimo onoga sto daje krila...zbog...)
-Odoh ljubavi,cim se vratim,zovem te...odmah kreci-tebi je 10 minuta tvojim "gasom" ja sam sama do kasne veceri.Muz na putu,sin u skoli,ja na fotelji...ti...sedi gde hoces,ali dodji.
-Cao Jacika-zovi me,stizem.
-Cao Sladjo...ljubim te...
Obozavam je.Jednostavno je obozavam.
Bes smenjuje bol.Sutnula sam i slusalicu i soljicu...mrlja na tepihu se sirila.Nije me briga.Stavis tacku i kreces dalje...saputala sam,a osmeh na licu je i dalje stajao...ne,nije bio zaledjen,nije bio ni izvestacen.Osmeh oslobadjajuci.Otvorila se neka nevidljiva kapija kroz koju sam zelela da prodjem,rasterecena,slobodna,potpuno slobodna.Prosla sam...osetila sam to.
Cujem kako Kiki peva ,ili vristi,smeje se...sta li je to ( i dalje osmeh,sada siri ) .Moj lepi decak.Secam se...slike naviru...Bio je cetvrtak,30.06.1994. 11.10 ...carski rez...moj Kiki...pegice bele na slatkom nosicu,sok-soba...budjenje iz anestezije,vrelo leto...9 dana u bolnici..."Zaljubi se princ u Cicu..." to je prva pesmica koju je cuo od mene,prva od kada je ugledao svet,a ko zna koja od kada je veliki zivot u meni poceo da zivi...utroba moja obogacena njegovim zivotom,moj zivot beskrajno bogat.
Doneli su mi ga prvi put u 18.00 .Joj,kako je bio mali,pa lep,pa crna kosica...moj Kiki.Na njemu benkica 7 brojeva veca,a tako mu je lepo "stajala".Milovala sam mu obrascice,ljubila prstice,okice...andjeo moj...
Kazu...majka nema pravi osecaj za dete ako ga ne donese na svet prirodnim putem (porodjaj bez operacije ) i ako ne doji.Ja nisam ni jedno,ni drugo,sticajem okolnosti,ali ovo tece,najvece...ovu ljubav koju osecam ( kao sve majke...skoro sve ) osetila sam jos kada je zacet i poceo svoj zivot u meni.
Padaju u vodu sve te "letece" teorije,pred ljubavlju,jedinom ljubavlju...majke prema detetu ( roditelja prema detetu ).Moja maza,moja lepota...zivot moj.
Trudnoca moja je bila prica za sebe.Sve u najboljem redu,a ja prenela...ihajjjj jos malko u 11-i mesec da udjem ( ma..termini sigurni... ) Zvali su me,naravno,Georgina.
Marko je bio presrecan,moji,njegovi...nisu mogli da iscekaju porodjaj...ugadjali,mazili i pazili...Nisam imala onih specijalnih zelja,onih "vansezonskih" zelja...normalno,kao prvo,a bilo je velicanstveno drugo stanje.Nikada u zivotu nisam bila vrednija,poletnija.Znala sam u 4 ujutru da ustanem,okrenem kucu naglavacke,sredjeno opet sredjujem,pevam...budim Marka ( ihh ala se radovao )...a on radi dnevnu smenu...ili uvece , pred nocnu,ja bih da se malooo mazim,umiljavam,ne dam da ide na posao.Osmeh mi ne silazi sa lica,kada se ovoga secam...Srecni,jednom recju.Izlazak iz bol...
-Mamaaaaaaaaaa,ja sam spreman i odohhhh...
Ala vice ovo moje dete,strasnoo.
-Dodji da ljubim u oko lepo pa brisi.
-Hej,ja sam veliki momak mama...(kaze a cmoknemo se mi uvek tako,uz njegovo " gundjanje ).
Moram da se spremim,najzad i ja...razmisljam dok ulazim u kupatilo.A tamo...Hirosima...Posle njih dvojice...ma..
Moji cekaju,nestrpljivi,ne zovu,a znam u kakvom su stanju.Moram i kod Vanje i Gage ( to su moji svekar i svekrva ) da odem.Nismo se videli...I oni sad...Neeee...ovo se ne dogadja namaaa...jaucem,vristim,ne znam sta radim.U nedelju imaju zlatnu svadbu.ON nije tu,a ja to treba da im saopstim.Sin jedinac.Nece da bude na ...Ja nemam reci,ni suza vise...prazna sam
Recicu im,moram.I mojima cu reci.Sami cemo se organizovati,pa kako bude....a sve ce biti u redu.Na njega vise ne racunam,to je definitivno.
Izlazim iz kupatila i oblacim prvo sto mi pada pod ruku.Farmerke i dzemper,jakna preko,cizme i trk na autobus.
To sa prevozom niko ne razume,osim mog oca.
Ja sam dete iz porodice koja je pripadala tzvz srednjoj klasi ( danas,posto takve nema-siromasnima ).
Ja sada mogu autom,taksijem,kako god...nee..nisam najbolji ( ma nisam nikakav ) vozac,za taksi,osim u velikoj nuzdi,ja ne dajem novac,tako da idem gradskim prvozom,kao nekada,od kuce do Gimnazije,pa u Novom Sadu...od podstanarske sobice do Limana II na fakultete,autobusom...linija br.7 ( kao da je juce bilo,a ima tome dobrih 29 godina ).Vozim se ja autobusom,trolejbusom,tramvajem i nista mi ne skodi.Vanja i Gaga me kritikuju,Marko "posizi" ali ja teram svoje.Neka...nije meni tesko.
Sneg pada...prohladno jutro,ali ja ga i ne osecam,dovoljno je bilo hladnoce ovog ponedeljka,pa mi se cini da me pahulje greju.
Ni BanovoBrdo nije preko sveta...Stizem ja svuda...
Samo sto sam izasla...zvoni mobilni...moja Sladjana...prijateljica jos od davnih dana...osnovackih.U dusu se znamo.
-Jacika,imas li malo vremena?
-Sladjo,pricaj mala,ja sam na puu..
-Kakvom putu bre,pa sinoc nista ne pominjes...
-Idem kod Mileta i tetke...mislim,izasla sam iz kuce,na putu sam ka stanici...gde si ti?
-Kod kuce,moram "na pola" ali mi se ne da..vidi vremena..Kako da mu kazem?
-Joj ...kazi mu tako,razumece..
Obozavam njene susrete "na pola puta" i svo ono ludiranje...ali ovog jutra bih najradije da sam i ja negde na pola puta od resenja...ne mogu sad da joj pricam...
-Jacika,nije u redu?
-Ma,u redu je,samo mu reci,razumece te,sigurna sam,znas da je uvek razumeo...
-O tebi pricam,ludice moja...nije nista u redu,po glasu bih rekla...
-Slusaj,ovoga puta,zbog zurbe ..evo ti jedna mallaaa laz:Sve je u najboljem redu,dok se ne vratim kuci iz obilaska deda i baba...pa kad skuvam kaficu i sipam energetski napitak...
-Ludacooo ( smejala se...jer nam je kokta energetski napitak,ne volimo onoga sto daje krila...zbog...)
-Odoh ljubavi,cim se vratim,zovem te...odmah kreci-tebi je 10 minuta tvojim "gasom" ja sam sama do kasne veceri.Muz na putu,sin u skoli,ja na fotelji...ti...sedi gde hoces,ali dodji.
-Cao Jacika-zovi me,stizem.
-Cao Sladjo...ljubim te...
Obozavam je.Jednostavno je obozavam.
