To je Tito uradio isključivo da bi sačuvao svoj život. Nije imao drugu opciju. Znao je da će Moskva na njega izvršiti atentat.
Mnogi ti "com revolucija" lideri, lideri pokreta "oslobođenja" koji su bili KGB pa čak i kasnije 60tih, 70tih i 80tih u svetu su bili kasnije eliminisani.
Npr Moris Bišop marksistički revolucionar u Grenadi, za čiji je atentat odgovoran njegov komunistički saradnik Bernard Coard koji ga je zamenio. Isto je bilo na Kubi, npr Če Gevara. Mnogi drugi komunistički revolucionari su ili proterani ili ubijeni ili strpani u zatvor na Kubi i slično je bilo u Nikaragvi.
Isto je bilo i u Avganistanu, prvi marksistički "com" revolucionar, revolucionar "oslobođenja" je bio Nur Muhamed Taraki koga je ubio Hafizula Amin, isto prosovjetski revolucionar, a onda je Amina ubio Babrak Karmal uz pomoć KGBa.
To je bila doktrina KGBa i taj obrazac se može videti svuda kuda se širio Sovjetski uticaj i sve tzv "oslobodilačke revolucije", Centralna Amerika, ja sam naveo Kubu, Grenadu ili Nikaragvu kao relevantne primere, Afrika, tamo je dobar primer Angola, ili Iran, Pakistan i Bangladeš u centralnoj Aziji.
Uvek se pobije prvi red revolucionara, onih koji zaista veruju u komunističke bajke, koji zaista veruju u marksističke i lenjinističke ideologije, jer takvi sovjetima u Moskvi i Kremlju više nisu potrebni, ne odogovaraju im i ne žele ih na vlasti u tim zemljama koje pokravaju. Oni služe samo da vrše propagandu, da šire ideologije, i da praktično pripremaju naciju na revoluciju. To je bila njihova funkcija, a nakon revolucije druga garda preuzima vlast.
Tito je vrlo dobro znao šta su doktrine KGBa, a on sam je bio previše moćan i popularan u Istočnoj Evropi još u Drugom svetskom ratu. Pod njegovom komandom su bili partizani ne samo u Jugoslaviji, već po nekim drugim zemljama, npr. Albanija i Severni deo Italije.
Sa druge strane, nije imao gde da pobegne ako bi odabrao bekstvo ili azil. Već je bio opredeljen za Istočni blok, sam je bio KGB agent i njegove trupe su obarale američke avione itd, tako da protekciju u NATO zemljama, u Americi npr nije mogao da nađe. Imao si primer Torckog koji je bio dobar dok je odgovarao politbirou u Moskvi, a onda kad im više nije dogovarao onda su ga KGB atentatori sigli čak i u Meksiku. Čak i to što je bio jevrej i preko jevrejskih konekcija je tražio azil i protekciju u Americi, nije je dobio.
Tako da je Titu jedina opcija bila da napravi uporiše od Jugoslavije i da Jugoslavijom trguje sa Zapadnim blokom od kojeg kasnije i jeste dobio protekciju. Jedino je tako mogao da sačuva svoju glavu na ramenima. Uspelo mu je. Po tom pitanju Tito jeste svojevrsni fenomen. Tito je sa državom koja nije brojala ni 20 miliona ljudi uspeo da kraže NE Moskvi, dok se Kina osmelila da to isto uradi tek 20 godina kasnije, država koja je daleko moćnija od Jugoslavije, sa nekih tada 700 miliona ljudi.
Tito je imao i sreće i sa atentatorima koje je slala Moskva, jer su svi oni to koristili za bekstvo iz Sovjetskog saveza, i onda bi došli u Jugoslaivju i sami se prijavili da su poslati da izvše atentat na Tita i za protekciju jer su znali da su paralelno poslati atentatori i njih da pobiju. Ako bi Staljin lično slao atentatore, on bi napravio lanac ponekad od 5 grupa, prvi atentator, ili grupa, da izvši atentat na konkretno ciljano lice, a onda svaka sledeća grupa atentatora da pobije ove prethodne atentatore tako da to sve ispadne kao jedan lavirint atentata da mu se ne može ući u trag ko je koga i zašto ubio.
Ima ona čuvena izjava Tita u telegrafskom obraćanju Staljinu: Prestani slati ubice na mene, uhvatio sam ih već petoricu. Ako ne prestaneš, ja ću poslati jednog u Moskvu i neće mi trebati drugi.
Izdrkavanje na pun gas.
