Помозите !!!

E

Edward91

Početnik
Poruka
4
Овако иде моја прича одприлике: Ове јесени кренуо сам на факултет, упознао сам једну девојку која је на истом факултету, на истом смеру, у истој групи као ја, после неколико дана смо се смували, одмах се родила велика љубав, били смо бескрајно срећни и заљубљени, проводили смо доста времена заједно, нисмо могли једно без другог, са њом сам провео најлепше тренутке свог живота.Она је још у почетку почела са причом како нас је судбина спојила, како ћемо се ми бити заувек заједно, како ће се звати наша деца итд. био сам сигуран да је она жена мог живота, желео сам(и даље желим) да остатак живота проведем с њом. Међутим све се променило прошлог петка,наиме цео дан није била добро, није хтела да ми каже шта јој је, није хтела уопште да ме види, и онда ја увече одем код ње и она мени каже како мисли да треба да раскинемо, да нисам ја ништа крив, да свако треба да крене својим путем и да нема исте осећаје према мени као у почетку. Сутрадан смо поново причали, она је све време плакала, али дефинитивно решава да раскине са мном и прича ми како ћемо остати другови, како ћемо ће увек бити ту за мене, како ћемо се виђати нон-стоп...неколико дана након раскида молио сам је, покушавао сам поново да причам са њом, али она је увек била изричита да не жели да буде са мном и да требам да је заборавим ,а у исто време ми слала поруке типа:''Душо како си,шта радиш...''. Стално мотам филм у глави покушавам да се сетим шта сам урадио, да ли сам је на неки начин повредио, можда је моја највећа грешка била што сам био и сувише добар према њој, радио сам све што је желела, кад нешто није било у реду увек сам сваљивао кривицу на себе, увек је њена била последња, нисам се понашао као прави мушкарац, схватила је како не могу без ње и сада може да се игра са мном како год пожели. Покушао сам да је огниришем да не обраћам пажњу на њу да јој покажем како не зависим од ње, али нисам издржао ни цели дан позвао сам је и заплакао на телефону. Сада смо обоје код куће живимо у различитим градовима и 10. поново крећемо на факултет. Да ли поново да покушам да је игноришем, да је не зовем, да јој не шаљем поруке? Да ли је то уопште добра тактика? Или да предузмем нешто друго? Помозите, полудећу, не могу да живим без ње.
 
jao breeeee
znas ti i sam sta trebas samo neces to da uradis iz nekog svog razloga, moras lepo otvoreno da pricas sa njom i budes na cistom gde ste vi uopste! za par dana se ne moze roditi velika ljubav ma kolko ti tvrdio drugacije, niste se posteno ni upoznali :roll:
ako ne mozes sa njom pricati otvoreno o svemu i jedno drugom nesto krijete, onda ni netreba da budete zajedno....

i da, ne mozes da zivis samo bez vazduha, vode i hrane bez svega ostalog mozes, sto pre to shvatis lepsi ce ti zivot biti :)
 
Edward91:
Овако иде моја прича одприлике: Ове јесени кренуо сам на факултет, упознао сам једну девојку која је на истом факултету, на истом смеру, у истој групи као ја, после неколико дана смо се смували, одмах се родила велика љубав, били смо бескрајно срећни и заљубљени, проводили смо доста времена заједно, нисмо могли једно без другог, са њом сам провео најлепше тренутке свог живота.Она је још у почетку почела са причом како нас је судбина спојила, како ћемо се ми бити заувек заједно, како ће се звати наша деца итд. био сам сигуран да је она жена мог живота, желео сам(и даље желим) да остатак живота проведем с њом. Међутим све се променило прошлог петка,наиме цео дан није била добро, није хтела да ми каже шта јој је, није хтела уопште да ме види, и онда ја увече одем код ње и она мени каже како мисли да треба да раскинемо, да нисам ја ништа крив, да свако треба да крене својим путем и да нема исте осећаје према мени као у почетку. Сутрадан смо поново причали, она је све време плакала, али дефинитивно решава да раскине са мном и прича ми како ћемо остати другови, како ћемо ће увек бити ту за мене, како ћемо се виђати нон-стоп...неколико дана након раскида молио сам је, покушавао сам поново да причам са њом, али она је увек била изричита да не жели да буде са мном и да требам да је заборавим ,а у исто време ми слала поруке типа:''Душо како си,шта радиш...''. Стално мотам филм у глави покушавам да се сетим шта сам урадио, да ли сам је на неки начин повредио, можда је моја највећа грешка била што сам био и сувише добар према њој, радио сам све што је желела, кад нешто није било у реду увек сам сваљивао кривицу на себе, увек је њена била последња, нисам се понашао као прави мушкарац, схватила је како не могу без ње и сада може да се игра са мном како год пожели. Покушао сам да је огниришем да не обраћам пажњу на њу да јој покажем како не зависим од ње, али нисам издржао ни цели дан позвао сам је и заплакао на телефону. Сада смо обоје код куће живимо у различитим градовима и 10. поново крећемо на факултет. Да ли поново да покушам да је игноришем, да је не зовем, да јој не шаљем поруке? Да ли је то уопште добра тактика? Или да предузмем нешто друго? Помозите, полудећу, не могу да живим без ње.
Kliknite za proširenje...
:lol: izvini al meni ovo mnogo smesno

nego da nije nasla drugog pa bi sad da sedi na dve stolice,pa ne zna sta da radi pa te onda drzi na standby ako se predomisli...sumnjivo meni nesto to njeno ponasanje :confused:
 
krese se sa drugim. place jer zna da je kucka. a ti kupi suknjicu ebte, msm odakle ti ideja da joj places preko telefona? :dash: koja zena bi te volela posle?
zaboravi njen broj, nemoj da joj se javljas kad se vratite na fax, ili joj se javi onako u prolazu, smej se i cerekaj sa drugim koleginicama kada ona to moze da vidi (a i inace), smuvaj nesto, msm radi nesto ebte. verovatno ce te ponovo potraziti kad je trenutni hebac nogira, ali ti budi musko kad te molim i reci joj odlucno NE (kao tito staljinu svojevremeno).
 
milica cobanica:
krese se sa drugim. place jer zna da je kucka. a ti kupi suknjicu ebte, msm odakle ti ideja da joj places preko telefona? :dash: koja zena bi te volela posle?
zaboravi njen broj, nemoj da joj se javljas kad se vratite na fax, ili joj se javi onako u prolazu, smej se i cerekaj sa drugim koleginicama kada ona to moze da vidi (a i inace), smuvaj nesto, msm radi nesto ebte. verovatno ce te ponovo potraziti kad je trenutni hebac nogira, ali ti budi musko kad te molim i reci joj odlucno NE (kao tito staljinu svojevremeno).
Kliknite za proširenje...

nije to bilo odlucno nego istorijsko! :rtfm:
 
Edward91:
Овако иде моја прича одприлике: Ове јесени кренуо сам на факултет, упознао сам једну девојку која је на истом факултету, на истом смеру, у истој групи као ја, после неколико дана смо се смували, одмах се родила велика љубав, били смо бескрајно срећни и заљубљени, проводили смо доста времена заједно, нисмо могли једно без другог, са њом сам провео најлепше тренутке свог живота.Она је још у почетку почела са причом како нас је судбина спојила, како ћемо се ми бити заувек заједно, како ће се звати наша деца итд. био сам сигуран да је она жена мог живота, желео сам(и даље желим) да остатак живота проведем с њом. Међутим све се променило прошлог петка,наиме цео дан није била добро, није хтела да ми каже шта јој је, није хтела уопште да ме види, и онда ја увече одем код ње и она мени каже како мисли да треба да раскинемо, да нисам ја ништа крив, да свако треба да крене својим путем и да нема исте осећаје према мени као у почетку. Сутрадан смо поново причали, она је све време плакала, али дефинитивно решава да раскине са мном и прича ми како ћемо остати другови, како ћемо ће увек бити ту за мене, како ћемо се виђати нон-стоп...неколико дана након раскида молио сам је, покушавао сам поново да причам са њом, али она је увек била изричита да не жели да буде са мном и да требам да је заборавим ,а у исто време ми слала поруке типа:''Душо како си,шта радиш...''. Стално мотам филм у глави покушавам да се сетим шта сам урадио, да ли сам је на неки начин повредио, можда је моја највећа грешка била што сам био и сувише добар према њој, радио сам све што је желела, кад нешто није било у реду увек сам сваљивао кривицу на себе, увек је њена била последња, нисам се понашао као прави мушкарац, схватила је како не могу без ње и сада може да се игра са мном како год пожели. Покушао сам да је огниришем да не обраћам пажњу на њу да јој покажем како не зависим од ње, али нисам издржао ни цели дан позвао сам је и заплакао на телефону. Сада смо обоје код куће живимо у различитим градовима и 10. поново крећемо на факултет. Да ли поново да покушам да је игноришем, да је не зовем, да јој не шаљем поруке? Да ли је то уопште добра тактика? Или да предузмем нешто друго? Помозите, полудећу, не могу да живим без ње.
Kliknite za proširenje...


99% sam sigurna da je ova prica vec bila...:lol: cak mislim da sam i postovala na toj temi.. :think:.ako nista drugo malo je izmenjena.. problem ti je boldovan a ti imas poprilicno dosta vremena da zasenis te bajne trenutke sa drugom devojkom.....
 
Edward91:
Овако иде моја прича одприлике: Ове јесени кренуо сам на факултет, упознао сам једну девојку која је на истом факултету, на истом смеру, у истој групи као ја, после неколико дана смо се смували, одмах се родила велика љубав, били смо бескрајно срећни и заљубљени, проводили смо доста времена заједно, нисмо могли једно без другог, са њом сам провео најлепше тренутке свог живота.Она је још у почетку почела са причом како нас је судбина спојила, како ћемо се ми бити заувек заједно, како ће се звати наша деца итд. био сам сигуран да је она жена мог живота, желео сам(и даље желим) да остатак живота проведем с њом. Међутим све се променило прошлог петка,наиме цео дан није била добро, није хтела да ми каже шта јој је, није хтела уопште да ме види, и онда ја увече одем код ње и она мени каже како мисли да треба да раскинемо, да нисам ја ништа крив, да свако треба да крене својим путем и да нема исте осећаје према мени као у почетку. Сутрадан смо поново причали, она је све време плакала, али дефинитивно решава да раскине са мном и прича ми како ћемо остати другови, како ћемо ће увек бити ту за мене, како ћемо се виђати нон-стоп...неколико дана након раскида молио сам је, покушавао сам поново да причам са њом, али она је увек била изричита да не жели да буде са мном и да требам да је заборавим ,а у исто време ми слала поруке типа:''Душо како си,шта радиш...''. Стално мотам филм у глави покушавам да се сетим шта сам урадио, да ли сам је на неки начин повредио, можда је моја највећа грешка била што сам био и сувише добар према њој, радио сам све што је желела, кад нешто није било у реду увек сам сваљивао кривицу на себе, увек је њена била последња, нисам се понашао као прави мушкарац, схватила је како не могу без ње и сада може да се игра са мном како год пожели. Покушао сам да је огниришем да не обраћам пажњу на њу да јој покажем како не зависим од ње, али нисам издржао ни цели дан позвао сам је и заплакао на телефону. Сада смо обоје код куће живимо у различитим градовима и 10. поново крећемо на факултет. Да ли поново да покушам да је игноришем, да је не зовем, да јој не шаљем поруке? Да ли је то уопште добра тактика? Или да предузмем нешто друго? Помозите, полудећу, не могу да живим без ње.
Kliknite za proširenje...

:aha:vidis da znas de gresis..javi joj da si naso novu ribu i da ti je krivo sto si je tako tretirao..da ces sa drugim ribama biti pametniji i tretirati ih po zasluzi..a da je ona zasluzila da je tretiraju ko stoku..i samo to..ne ono da si je voleo i da je nisi mogao drugacije tretirati..bez trunke patetike..i dok joj to pricas kazes evo zvoni mi fixni zurim..zvace te za pola sata stavljam 100e ako odigras sve po psu:ok:
 
georgejune:
:aha:vidis da znas de gresis..javi joj da si naso novu ribu i da ti je krivo sto si je tako tretirao..da ces sa drugim ribama biti pametniji i tretirati ih po zasluzi..a da je ona zasluzila da je tretiraju ko stoku..i samo to..ne ono da si je voleo i da je nisi mogao drugacije tretirati..bez trunke patetike..i dok joj to pricas kazes evo zvoni mi fixni zurim..zvace te za pola sata stavljam 100e ako odigras sve po psu:ok:
Kliknite za proširenje...

:lol: Evo ja dajem 150 e :malav: da ce joj se sa tim recima smuciti za citav zivot...
 
I ja sam imao problem na tom nivou...ali mi nije padalo na pamet da je molim ili da placem....daj be brate koj ti je kuurac...znam da ti je tesko ali isprazni se na neki drugi nacin...idi u teretanu,istepaj se sa nekog...sta ja znam..idiotski si se poneo sa to plakanje...sledeci put kad ides na faks budi opusten,teraj cirkus,zevzeci se,uzivaj be brate,baci pogled na neku piicku...ma znas o cemu pricam....nju nemoj ni da primecujes...ili sefe navataj nesto drugo,izrazito mladje i tako na tu temu....:deda:
 
Edward91:
Овако иде моја прича одприлике: Ове јесени кренуо сам на факултет, упознао сам једну девојку која је на истом факултету, на истом смеру, у истој групи као ја, после неколико дана смо се смували, одмах се родила велика љубав, били смо бескрајно срећни и заљубљени, проводили смо доста времена заједно, нисмо могли једно без другог, са њом сам провео најлепше тренутке свог живота.Она је још у почетку почела са причом како нас је судбина спојила, како ћемо се ми бити заувек заједно, како ће се звати наша деца итд. био сам сигуран да је она жена мог живота, желео сам(и даље желим) да остатак живота проведем с њом. Међутим све се променило прошлог петка,наиме цео дан није била добро, није хтела да ми каже шта јој је, није хтела уопште да ме види, и онда ја увече одем код ње и она мени каже како мисли да треба да раскинемо, да нисам ја ништа крив, да свако треба да крене својим путем и да нема исте осећаје према мени као у почетку. Сутрадан смо поново причали, она је све време плакала, али дефинитивно решава да раскине са мном и прича ми како ћемо остати другови, како ћемо ће увек бити ту за мене, како ћемо се виђати нон-стоп...неколико дана након раскида молио сам је, покушавао сам поново да причам са њом, али она је увек била изричита да не жели да буде са мном и да требам да је заборавим ,а у исто време ми слала поруке типа:''Душо како си,шта радиш...''. Стално мотам филм у глави покушавам да се сетим шта сам урадио, да ли сам је на неки начин повредио, можда је моја највећа грешка била што сам био и сувише добар према њој, радио сам све што је желела, кад нешто није било у реду увек сам сваљивао кривицу на себе, увек је њена била последња, нисам се понашао као прави мушкарац, схватила је како не могу без ње и сада може да се игра са мном како год пожели. Покушао сам да је огниришем да не обраћам пажњу на њу да јој покажем како не зависим од ње, али нисам издржао ни цели дан позвао сам је и заплакао на телефону. Сада смо обоје код куће живимо у различитим градовима и 10. поново крећемо на факултет. Да ли поново да покушам да је игноришем, да је не зовем, да јој не шаљем поруке? Да ли је то уопште добра тактика? Или да предузмем нешто друго? Помозите, полудећу, не могу да живим без ње.
Kliknite za proširenje...

ne odgovaraj na poruke, pravi se da si shvatio da je raskinula sa tobom. kad te pozove javi i kad joj nesto nije jasno reci- pa zar nisi raskinula? to cisto da te ne bi drzala na kratkom lancu. a posle ces vec da vidis, trazice ona da razgovarate, pa ovo-ono. tad joj malo ocitaj oprosti i smiluj se da opet budete zajedno. kao, ti se njoj smiluj, razumes?;)
 
Edward91:
Да ли поново да покушам да је игноришем, да је не зовем, да јој не шаљем поруке? Да ли је то уопште добра тактика? Или да предузмем нешто друго? Помозите, полудећу, не могу да живим без ње.
Kliknite za proširenje...
Ovu tvoju tužnu priču sam prečesto i čuo i video, šta da ti kažem, ljubav ti je kao ovčije boginje il zauške, ako te zadesi dok si mali i nesvestan preležiš skoro da ne osetiš, što si stariji to već postaje ozbiljnije, a posledice mogu biti fatalne. Nemaš ti šta tu radiš, previše je sveže da može da se promeni. Nema šta da je ignorišeš nit da je proganjaš, budi čovek i pokušaj da se sa njom ophodiš kao sa nekim ko ti jeste drag ali sa kojim nemaš iste dodire kao nekada. Ma koliko želeo da se vrati, šta već. Budi zahvalan što te ostavila sada, što duže traje to posle više boli. Nemoj se pitati zašto, ako i zna to je njeno da sebi time muči glavu, ne brini se da li si negde pogrešio, ako i jesi, to je već učinjeno i ne možeš ispraviti - a saznanje ti neće pomoći da neki sledeći put ne 'pogrešiš' u nečemu. Nego lepo knjigu u šake, ne dozvoli da te previše ovo omete, kada prođu ispiti imaćeš mesec-dva da se izluftiraš, a sa prolećem traži si novu devojku. Samo nemoj previše da se zanosiš sa tim očekivanjima o sretnom kraju bajke i da smišljaš deci imena, jeste to donekle simpatično, ali opterećuje i katkad se ne ispuni.
 
Poslednja izmena:
Sith La Seem:
Ovu tvoju tužnu priču sam prečesto i čuo i video, šta da ti kažem, ljubav ti je kao ovčije boginje il zauške, ako te zadesi dok si mali i nesvestan preležiš skoro da ne osetiš, što si stariji to već postaje ozbiljnije, a posledice mogu biti fatalne. Nemaš ti šta tu radiš, previše je sveže da može da se promeni. Nema šta da je ignorišeš nit da je proganjaš, budi čovek i pokušaj da se sa njom ophodiš kao sa nekim ko ti jeste drag ali sa kojim nemaš iste dodire kao nekada. Ma koliko želeo da se vrati, šta već. Budi zahvalan što te ostavila sada, što duže traje to posle više boli. Nemoj se pitati zašto, ako i zna to je njeno da sebi time muči glavu, ne brini se da li si negde pogrešio, ako i jesi, to je već učinjeno i ne možeš ispraviti - a saznanje ti neće pomoći da neki sledeći put ne 'pogrešiš' u nečemu. Nego lepo knjigu u šake, ne dozvoli da te previše ovo omete, kada prođu ispiti imaćeš mesec-dva da se izluftiraš, a sa prolećem traži si novu devojku. Samo nemoj previše da se zanosiš sa tim očekivanjima o sretnom kraju bajke i da smišljaš deci imena, jeste to donekle simpatično, ali opterećuje i katkad se ne ispuni.
Kliknite za proširenje...
:eek::klap: Ti be komotno mozes da pises ljubavne romane z:lol:
 
Našla je bogatog, kuratijeg (zato si dobio šut-kartu), starijeg i gadnijeg (zato plače). A volio bi čuti od tebe da ti to nije prva... u protivnom, najebo si. Čovječe pa to se svaki dan događa milionima ljudi.
 
Edward91:
Овако иде моја прича одприлике: Ове јесени кренуо сам на факултет, упознао сам једну девојку која је на истом факултету, на истом смеру, у истој групи као ја, после неколико дана смо се смували, одмах се родила велика љубав, били смо бескрајно срећни и заљубљени, проводили смо доста времена заједно, нисмо могли једно без другог, са њом сам провео најлепше тренутке свог живота.Она је још у почетку почела са причом како нас је судбина спојила, како ћемо се ми бити заувек заједно, како ће се звати наша деца итд. био сам сигуран да је она жена мог живота, желео сам(и даље желим) да остатак живота проведем с њом. Међутим све се променило прошлог петка,наиме цео дан није била добро, није хтела да ми каже шта јој је, није хтела уопште да ме види, и онда ја увече одем код ње и она мени каже како мисли да треба да раскинемо, да нисам ја ништа крив, да свако треба да крене својим путем и да нема исте осећаје према мени као у почетку. Сутрадан смо поново причали, она је све време плакала, али дефинитивно решава да раскине са мном и прича ми како ћемо остати другови, како ћемо ће увек бити ту за мене, како ћемо се виђати нон-стоп...неколико дана након раскида молио сам је, покушавао сам поново да причам са њом, али она је увек била изричита да не жели да буде са мном и да требам да је заборавим ,а у исто време ми слала поруке типа:''Душо како си,шта радиш...''. Стално мотам филм у глави покушавам да се сетим шта сам урадио, да ли сам је на неки начин повредио, можда је моја највећа грешка била што сам био и сувише добар према њој, радио сам све што је желела, кад нешто није било у реду увек сам сваљивао кривицу на себе, увек је њена била последња, нисам се понашао као прави мушкарац, схватила је како не могу без ње и сада може да се игра са мном како год пожели. Покушао сам да је огниришем да не обраћам пажњу на њу да јој покажем како не зависим од ње, али нисам издржао ни цели дан позвао сам је и заплакао на телефону. Сада смо обоје код куће живимо у различитим градовима и 10. поново крећемо на факултет. Да ли поново да покушам да је игноришем, да је не зовем, да јој не шаљем поруке? Да ли је то уопште добра тактика? Или да предузмем нешто друго? Помозите, полудећу, не могу да живим без ње.
Kliknite za proširenje...
:lol: uprpila se :lol: jesi siguran da je ona baš započela te priče i insistirala na njima ili si možda ipak ti? :lol: nači ili je to, ili se sve vreme folirala da ne bi bila usamljena kad kreće na faks, svima tamo treba neko.
Ako je ovo prvo moš je smiriti i reći joj da do kraja faksa ima još godina koliko voli pa da nećete pravite decu oma :lol: a ako je ovo drugo onda si obro bostan i moš komotno da počneš da je mrziš.
 
Edward91:
Овако иде моја прича одприлике: Ове јесени кренуо сам на факултет, упознао сам једну девојку која је на истом факултету, на истом смеру, у истој групи као ја, после неколико дана смо се смували, одмах се родила велика љубав, били смо бескрајно срећни и заљубљени, проводили смо доста времена заједно, нисмо могли једно без другог, са њом сам провео најлепше тренутке свог живота.Она је још у почетку почела са причом како нас је судбина спојила, како ћемо се ми бити заувек заједно, како ће се звати наша деца итд. био сам сигуран да је она жена мог живота, желео сам(и даље желим) да остатак живота проведем с њом. Међутим све се променило прошлог петка,наиме цео дан није била добро, није хтела да ми каже шта јој је, није хтела уопште да ме види, и онда ја увече одем код ње и она мени каже како мисли да треба да раскинемо, да нисам ја ништа крив, да свако треба да крене својим путем и да нема исте осећаје према мени као у почетку. Сутрадан смо поново причали, она је све време плакала, али дефинитивно решава да раскине са мном и прича ми како ћемо остати другови, како ћемо ће увек бити ту за мене, како ћемо се виђати нон-стоп...неколико дана након раскида молио сам је, покушавао сам поново да причам са њом, али она је увек била изричита да не жели да буде са мном и да требам да је заборавим ,а у исто време ми слала поруке типа:''Душо како си,шта радиш...''. Стално мотам филм у глави покушавам да се сетим шта сам урадио, да ли сам је на неки начин повредио, можда је моја највећа грешка била што сам био и сувише добар према њој, радио сам све што је желела, кад нешто није било у реду увек сам сваљивао кривицу на себе, увек је њена била последња, нисам се понашао као прави мушкарац, схватила је како не могу без ње и сада може да се игра са мном како год пожели. Покушао сам да је огниришем да не обраћам пажњу на њу да јој покажем како не зависим од ње, али нисам издржао ни цели дан позвао сам је и заплакао на телефону. Сада смо обоје код куће живимо у различитим градовима и 10. поново крећемо на факултет. Да ли поново да покушам да је игноришем, да је не зовем, да јој не шаљем поруке? Да ли је то уопште добра тактика? Или да предузмем нешто друго? Помозите, полудећу, не могу да живим без ње.
Kliknite za proširenje...

Kao prvo, nasla je nekog drugog. Imala je seksualni odnos sa njim i to traje sigurno vec par nedelja.
Kao drugo, nikada se nemoj vidjati samo sa jednom devojkom. Nikada ne smes imati samo jednu opciju.
Do sada je vec trebalo da pojebes drugu nekoliko puta.
Ovo sto ti govorim bih voleo da sam znao kad sam ja imao 20 godina.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top