Ево, образложићу моју реплику на твој одговор. Младу даму од облати интересују Технолошки факултет, правни, електронски, политичке науке.
Чињеница је да ће наредне, минимум, 4 године морати да посвети студирању, затим иде тражење посла, заљубљивање, брак, деца, пензија итд..итд...
Лепо је рећи "упиши оно што волиш". Па тако неко воли да упише психологију, јер га занима људска психа и људско понашање. Неко воли да упише сликарство, јер воли да црта, неко воли да упише политикологију јер воли да прати политику, неко упише историју уметности јер воли историју а воли и уметност, па му је тотално занимљива област. Неко воли социологију, и та друштвена проучавања људског друштва итд..итд... да ли то значи да студенти треба да уписују поменуте области јер "они то воле"? Наравно да не. Лепо је рећи "ако не упишеш оно што волиш, онда ћеш да упишеш оно што не волиш па ћеш цео живот радити оно што не волиш. На страну што ће, ако воли психологију, политикологију, социологију и историју уметности (и сл...) управо цео живот радити оно што не воли, иако је студирала оно што воли (осим ако је случајно не задеси да се у школици запосли као психолог, што је један случај у сто психолога).
Ако ће да потроши минимум 4 године зарад своје будућности (и будућности своје будуће породице), онда је далеко паметније да упише оно што је корисно и од чега ће моћи да зарађује и да се разликује од остатка популације по неком свом знању. Нп.р. технолошки факултет је ок, и технолози лепо зарађују, али мало је посао штрокси (мада...можда је мислила на нешто друго кад је написала технологија). ИТ је наравно супер ако хоће да буде програмер. Радиће оно што воли, а зарађиваће пуно, јер је јасно да они добро зарађују. Ако упише правни,а већ има основу из средње чколице, онда ће ако положи правосудни, увек моћи да има посао. Тј. ниакда неће бити без посла и незапослена, јер ће увек моћи да отвори адвокатску канцеларију. Посао је чист и господски. Друга варијанта је да буде правник у фирми или државном органу. Трећа да буде судија или тужилац. Све у свему, стиче сигурност, а ето, рекло бисе да воли и тај позив. Опет, ако је занима политика, па упише политикологију, никада посао неће наћи (они се сви надају да ће остати да раде на факултету, јер нигде никоме политиколог не треба. Осим политичким партијама да соли памет бирачима). Зато ће остати без 'леба ако упише политикологију (социологију, историју уметности ИТД..ИТД...). Опет, ако је нешто занима, то не значи да мора то да студира. Нпр. ако је занима политика, што мора да уписује политикологију. Нека прати поилитику, нека се учлани у партију, нека чита књиге теорисјке и сл. о политици. Нека се у слободно време бави оним шт оеј занима. Ако је занима психологија, нека у слободно време проучава психологију. Данас има толико доступне литературе, да може цео живот да проучава психологију, и да научи више него за 4 године факултета. Опет, најбитније је да не упише нешто због чега ће после 17 година да буде на бироу и да кука како нема посла, или да се запосли као дипломирани мотач каблова или да се уда и буде домаћица или да оде у иностранство и тамо пере туђе бабеће и дедеће гузице за 2000 евради.
Да ли се слажеш са мном?
