Pomoć psihologa nakon raskida/razvoda?

Da ili ne? Kako otvoriti dušu nakon što se svet ruši? Kako kad izgubiš ne tlo već zgradu pod nogama jer si dao 1000%
Kod psihologa se ide sa namerom da se otvori duša i pokaže gde boli...
I sa verom da će psiholog pomoći da se prebrode teška vremena.
Što je neko iskreniji pred psihologom, pomoć će brže stići.

Od srca preporučujem posete psihologu, kojih, Bogu hvala, ima u svakom većem domu zdravlja...
Jake traume manje bole i brže prolaze uz pomoć psihologa...
 
Pre razvoda obično bračni parovi idu na savetovanja kod bračnog savetnika, psihologa ili psihoterapeuta. Ako su problemi nerešivi, sledi razvod.

Da ili ne? Kako otvoriti dušu nakon što se svet ruši? Kako kad izgubiš ne tlo već zgradu pod nogama jer si dao 1000%

Da. Kod psihologa se otvara duša..On će proceniti da li je potrebna i pomoć psihijatra.

Ne znam da li te zanima ova tema ili je to tvoja lična tema..nevažno..

Posle razvoda nije dovoljna samo podrška porodice, već i podrška psihologa.
 
Prike, olabavi malo
Evo da znaš koliko ima nas vukova samotnjaka
Šta ti misliš?
Jel smo mi to izabrali što smo hteli ili nismo hteli da se više samoobmanjujemo?

Ja ne razumem ogromnu većinu koja se uzme samo zbog tuckanja dva.
Ali to je ZALJUBLJENOST a ne LJUBAV
Ok češće se uzmu ako "se desilo" pa je dete na putu.
Ali to je IZNUDA a ne LJUBAV

Znaš ono kad ne može da joj dopre do glave da ti puno srce i duša i um samo kad je gledaš kako diše, spava i svašta nešto pored tebe
A naletiš na takve a njima su bitne neke materijalističke potrošačke priče i istorijati seljačkih odnosa sebičnih glupaka sa kojima ja stvarno nemam ništa.

I onda sam digao ruke...

p.s. jako malo ali baš malo znam ljudi u ljubavi što sa decom što ovako samo u ljubavi
 
Da ili ne? Kako otvoriti dušu nakon što se svet ruši? Kako kad izgubiš ne tlo već zgradu pod nogama jer si dao 1000%
Za nekog da, za nekog ne.

Zavisi od osobe.

Potpuno je netacno da psiholozi mogu svima da pomognu, i da je psihoterapija nesto pozitivno za sve.

Posto po ovom forumu ima psihologa koji sa svojim antinaucnim i analfabetskim provalama napadaju ovakve stavove, zaustavicu se na ovome.
 
jako malo ali baš malo znam ljudi u ljubavi što sa decom što ovako samo u ljubavi

I u mojoj okolini je to počelo da se dešava..Mislim na stalne svađe, prepucavanja i sl. Negde sam pročitala da postoji veći broj razvoda u odnosu na neke godine,

Potpuno je netacno da psiholozi mogu svima da pomognu, i da je psihoterapija nesto pozitivno za sve

Nisam to napisala. Ja prva ne idem na psihoterapiju, jer nemam dovoljno novca za dugotrajne seanse i ne znam koliko bi pomogla u lečenju PTSP-a.

Ali..na potforumu Psihologija pričamo o psihologiji i psiholozima. Ne možemo da pričamo o politici, ekonomiji ili sportu jer postoje potforumi gde se piše o tome :)
 
Nisam to napisala. Ja prva ne idem na psihoterapiju, jer nemam dovoljno novca za dugotrajne seanse i ne znam koliko bi pomogla u lečenju PTSP-a.

Ali..na potforumu Psihologija pričamo o psihologiji i psiholozima. Ne možemo da pričamo o politici, ekonomiji ili sportu jer postoje potforumi gde se piše o tome :)

Uopste nisam mislio na tebe, iskreno, nisam ni procitao tvoj post; ali da, imam na umu pojedine forumase kada pisem to.

Postoje ljudi kojima psihoterapija pomaze.

Postoje ljudi kojima ista apsolutno ne moze da pomogne.

Zavisi pre svega od osobe, pa tek onda od samog problema.
 
Da ili ne? Kako otvoriti dušu nakon što se svet ruši? Kako kad izgubiš ne tlo već zgradu pod nogama jer si dao 1000%
uvek je pametno otici.
nisu ameri glupi sto stalno idu kod njih.
nego kod nas postoji primitivno shvatanje da si lud ako odes na razgovor sa strucnim licem.
 
Da ili ne? Kako otvoriti dušu nakon što se svet ruši? Kako kad izgubiš ne tlo već zgradu pod nogama jer si dao 1000%
U zavisnosti od toga kako smo podneli bilo koju neprijatnost u životu, tj. ako smo ih podneli sa psihološkim ranama koje deluju nezaceljivo, treba se obratiti za podršku. Nekad je dovoljna podrška prijatelja i porodice, a nekad treba posetiti i stručna lica.
Nasmej se, dr Miroljub Petrović navodi raskid kao bolniji događaj, često, nego gubitak člana porodice, jer, birali smo sami, ulažemo, verujemo, nesebični smo i iskreni, dobronamerni... a dočekani krahom-neuspehom.
Treba pojašnjenja: "Zašto? Gde smo pogrešili i da li smo?"
Ukoliko takva pitanja narušavaju naše svakodnevne funkcije i obaveze, moramo potražiti stručnu pomoć, potpuno je ispravno i poželjno.
Nije ni smešno, ni banalno!
 
Nekim ljudima je stvarno dobrodošla pomoć psihologa. Pa i po koja tableta neko vreme. Nema svako isti prag trpeljivosti i tuge. Neki se od rastanka nikad ne oporave. A neki su " idemo dalje "tip.
Kakav-takav, raskid sam sama u sebi rešila.
Nisam taj "Idemo dalje" tip, i patim dugo na svoj način, ali uviđam da nema dalje.
Nisam tražila stručnu podršku zvanično, ali sam se naslušala i načitala psihologa i psihijatara, doktora, Odgovora i Pitanja, duhovnika, tuđih iskustava...
i svuda pronašla po gram mudrosti za sebe. Sve ljubavi (kao da ih ima 100!!!) su mi neprežaljene i kosturi pod krevetom i u ormaru.
Pasivno su zaslužni za to ko sam i kakva sam osoba danas, a ne držim ih za odgovorne ni zaslužne 0.00001%.
Moj su izbor, sama pala, sama se "ubila", ali nastavljam.
E, sad može:
 
Da ili ne? Kako otvoriti dušu nakon što se svet ruši? Kako kad izgubiš ne tlo već zgradu pod nogama jer si dao 1000%
Nekome poseta psihologu može biti od pomoći, nekome ne, zavisi i od osobe i od samog psihologa.
Po meni bi naj situacija bila da se osoba koja pati usled raskida/razvoda nađe i popriča sa nekoliko osoba koje su to uspešno prebrodile. To dođe ono prenošenje iskustva i percepcije kako se stvari menjaju i kako rane zarastaju, prihvati se da su jedna vrata zatvorena a da se druga vrata zbog toga otvaraju.
 
Nekome poseta psihologu može biti od pomoći, nekome ne, zavisi i od osobe i od samog psihologa.
Po meni bi naj situacija bila da se osoba koja pati usled raskida/razvoda nađe i popriča sa nekoliko osoba koje su to uspešno prebrodile. To dođe ono prenošenje iskustva i percepcije kako se stvari menjaju i kako rane zarastaju, prihvati se da su jedna vrata zatvorena a da se druga vrata zbog toga otvaraju.
Drustvo ako ima pa se nadje tu uvek neka slobodna osoba samo bez payetike syvisne jer to odbija ljude
 
Da ili ne? Kako otvoriti dušu nakon što se svet ruši? Kako kad izgubiš ne tlo već zgradu pod nogama jer si dao 1000%

Meni je jako znacilo. Pogotovo sto se taj razvod poklopio sa nekim tragicnim dogadjajima i nekim ogromnim poslovnim promenama.
Bilo se toliko toga nagomilalo u nekih u nekih 6 meseci da sam prosto morao da odem i potrazim pomoc, kao davljenik slamku.

I preokrenuo mi se zivot.

Duga je to i intimna prica, nije za forum, ali sve preporuke su da se potrazi pomoc kada se oseti da je potrebna, a cini mi se da si ti osetio da ti je potrebna, cim otvaras temu.

Sa srećom.
 
Ta rezistentnost ka institucije je sveopste poznata, uvek sam za strucnu pomoc nego za cekanje da se nesto desi.
Cak i oni religiozni i strogo verujuci bolje da sami potraze pomoc kod nekog lokalnog popa nego da se covek raspada i ne preuzima nista.
Ti emotivni lomovi dok si mlad u pocetku su nesto sto se olako potisne
ali kako se stari sve vise isplivaju i krenu da rade po glave izazivajuci sekundarni strahovi nepoverenje
anksioznost i neretko depresiju.
 

Back
Top