Помирење Русије са старим савезником Грузијом изазвало је огорчење у Немачкој!

[Тихи]

Помирење Русије са старим савезником Грузијом изазвало је огорчење у Немачкој!

Протеклих неколико година односи између Русије и Грузије пролазили су кроз значајне промене, а најновији развој догађаја привлачи пажњу међународних медија.​

Према немачком новинару Штефану Шолу, односи између Москве и Тбилисија почињу да се загревају након година политичких тензија и сукоба, што изазива забринутост Запада.

Ова тема је недавно анализирана у чланку објављеном у немачком листу Frankfurter Rundschau.


У средишту ове промене стоји лидер грузијске владајуће странке „Грузијски сан“, Бидзина Иванисхвили, који је изнео ставове који иду у правцу помирења са Русијом.

Он је чак најавио могућност да се Грузија извини Северној Осетији због догађаја из 2008. године, када су се тензије између Грузије и Русије интензивирале због сукоба у Јужној Осетији.


Овај сукоб, који се догодио под режимом тадашњег председника Грузије Михаила Сакашвилија, био је тренутак када је Грузија, према мишљењу многих на Западу, покушала да заузме прозападну позицију, док је Русија одлучно интервенисала како би заштитила Јужну Осетију.

Руска војска је брзо повратила контролу над територијом, потискујући грузијске снаге дубоко унутар грузијске територије.


Штефан Шол пише да се садашње зближавање Москве и Тбилисија догађа у атмосфери снажног незадовољства Запада. Грузија, која је од 2011. кандидат за чланство у НАТО-у и која се 2023. године приближила Европској унији, сада се суочава с новим изазовима у својим односима с Бриселом и Вашингтоном.

Ови западни центри моћи изражавају дубоко разочарање чињеницом да се Грузија све више удаљава од западних вредности и све више ослања на Москву.

Америчка администрација је, у знак протеста, увела санкције против више од 60 грузијских политичара и њихових породица, наводећи као разлог неслагање са прозападним вредностима које Грузија више не жели да прати.

У свом чланку, Шол истиче да је Иванисхвили, чији је утицај у грузијској политици огроман, такође почео да користи реторику која је врло блиска реторици Кремља, нарочито када је реч о наглашавању важности традиционалних вредности.

Он је кроз своје законске иницијативе и политичке поруке указао на значај враћања Грузије ка традиционалним културним и верским нормама, што је у складу са политиком коју Русија промовише у оквиру своје „конзервативне револуције“.

Ова оријентација, наравно, није добродошла у западним круговима, који подржавају либерално-демократске вредности и сматрају Русију претњом по стабилност и сигурност у региону.

С друге стране, Москва се са задовољством осврће на ове догађаје, јер сматра да је Грузија сада много приступачнија за сарадњу него што је то била последњих деценија.

Шол указује на то да се сада отвара простор за Русију да ојача своје присуство и политички утицај у Грузији, док Запад полако губи своју доминантну позицију. „Москва аплудира и сматра понашање Грузије шокантно адекватним,“ преноси Шолове речи немачки Frankfurter Rundschau.

Овај нови курс грузијске политике не само да је изазвао тензије унутар саме земље, већ је и пореметио дугогодишње напоре НАТО-а и ЕУ да учврсте Грузију као прозападни бастион на јужном Кавказу.

Чињеница да се Грузија приближава Русији у тренутку када је њена кандидатура за чланство у НАТО-у у застоју, а односи са Бриселом постају све напетији, јасно указује на озбиљне промене у политичкој динамици региона.

Док западне силе са зебњом посматрају како Грузија склапа ново савезништво са старим непријатељем, питање је хоће ли то партнерство опстати и какве последице може имати на дугорочне стратешке интересе како Москве, тако и Тбилисија.

Русија, која има значајан интерес у одржавању стабилности на Кавказу, вероватно ће наставити да користи своју политичку и економску моћ како би привукла Грузију још ближе себи, док ће Запад морати да редефинише свој приступ овој важној земљи.

У светлу свега овога, Грузија је постала кључна тачка у геополитичкој игри између Русије и Запада, где свака страна покушава да придобије наклоност Тбилисија, али где се све више чини да Грузија сада бира пут који води ка Москви, а не ка Бриселу или Вашингтону.

Овај развој догађаја могао би имати далекосежне последице за будућност региона и његову политичку стабилност.

Западне санкције и притисци очигледно нису успели да промене курс Грузије, што додатно компликује ситуацију у којој Запад мора да размисли о алтернативним стратегијама како би задржао свој утицај на Кавказу.

https://srbin.info/svet/pomirenje-rusije-sa-starim-saveznikom-izazvalo-je-ogorcenje-u-nemackoj/

НАТО губи НА СВИМ ФРОНТОВИМА!


ПРАВОСЛАВЉЕ ПОБЕЂУЈЕ!!!

 

[dulesrbenda]

И лепо је да се Руси и Ђурђијанци помире!

 

[Straks92]

Can fractured opposition unite?​

The overwhelming majority of the population — about 89 percent — supports Georgia’s accession to the European Union, with a provision mandating the government work toward joining the EU added to the constitution in 2017. And about about 80 percent of the population supports Georgia joining NATO.

But even as Georgian Dream drags the country in the opposite direction, it’s unclear if the disjointed political opposition can secure the votes to achieve a ruling coalition in the parliament.

There are more than a dozen political parties competing for votes to overcome a 5 percent threshold to enter parliament. Some opposition parties are making small alliances to try and increase their numbers without narrowing choices.

But Georgian politics are famously fractious, confusing, frustrating — tensions fueled by egos, long-standing grievances, political differences, business interests or personal distrust.

While the United National Movement (UNM) is one of the largest and well-known opposition parties, it is somewhat isolated among the other groups over the turn of its jailed founder Mikheil Saakashvili, the former president colloquially referred to as Misha.

Once heralded as a pro-European, pro-democratic revolutionary in the early 2000s, Saakashvili had a disturbing fall from grace during his almost decade as president, paranoid over maintaining power he lashed out at perceived political enemies. Georgians voted out his party in 2012, and voted Georgian Dream in.

Saakashvili’s supporters hold him up as a martyr to Georgian Dream’s crackdown — imprisoned and in poor health, despite a European Court of Human Rights ruling that cases against him for corruption and directing violence hold merit.

“Unity is a very good word and of course, the opposition should be united against the GD, but it doesn’t mean limiting the choice to Georgian people,” said Chergoleishvili, of the opposition Federalists party.

“The opposition is getting in better shape than it was two months ago. Some alliances are being made. The main strategy is that Bidzina [Ivanishvili] doesn’t manage to polarize the situation, because his winning ticket so far has been — and right now he’s trying to use this ticket — is to polarize the situation between him and Misha, that’s his best scenario.”

Chergoleishvili’s husband, Giga Bokeria, is the party’s co-founder and served under Saakashvili as the secretary for the National Security Council — an example of the overlapping ties of Georgian politics.

Natia Mezvrishvili, deputy chair of the For Georgia party and head of its election task force, said her party is equally trying to distance itself from Georgian Dream and UNM, so it has shunned talk of coalition building. The party’s founder, Giorgi Gakharia, served as prime minister representing Georgian Dream between 2019 and 2021.

“We are running in these elections independently,” Mezvrishvili said.

A priority focus for the party is to motivate voter turnout, she added, to serve as a guard against what she has warned is likely election-rigging by Georgian Dream.

“Despite this really difficult situation, we still can protect the results and we still can protect the elections by high turnout — people need to go and vote,” she said.

“We need the highest possible turnout because it worked in 2012 under the UNM leadership when they had all institutions subordinated to the party, it was almost the same situation, but people went to the polling stations and high turnout outweighed actually this complex process of rigging. That’s what can happen now.”

The preelection period is defined by intimidation and threats of violence, an international observation mission noted in a July report.

All of this is raising concern among Georgia’s international supporters, who warn there’s little attention on Georgia while the U.S. and Europe are focused on maintaining support for Ukraine in its defensive war against Russia.

“The danger is, if a country like this, with all the popular support for joining NATO, for joining the EU, being pro-American, if all that gets reversed, this is a really important test case of the decline of democracy around the world,” said David Kramer, executive director of the George W. Bush Institute, which has for eight years co-sponsored a global security conference in Tbilisi.

“And it will be a victory for Moscow, it will be a defeat for Brussels and Washington. It is a country that wants to secure its place in Europe and that ability to secure its place is in danger.”

 

[Straks92]

https://twitter.com/x/status/1843722797412941849

 

[Straks92]

https://twitter.com/x/status/1842270910138740789

 

[Mstislav]

Pomirila se Srbija sa starim saveznikom Natom pa nasi kremljobotici ipak nisu sretni.

 

[Black_star]

Oh, ne. Ne. Samo Gruzija ne...

 

[bas kao]

Oh, ne. Ne. Samo Gruzija ne...

dzordza je nasa, vidis poll nisi corav valjda

about about 80 percent of the population supports Georgia joining NATO

kad vas aljek preumlji i vi cete da budete za nafo, dok stignu rafali svi cete da mantrate kao on u dybrovniku da je rus agresor, da cete da ga oterate iz ukrajine

 

[Black_star]

dzordza je nasa, vidis poll nisi corav valjda

e, ako e vaša, ondak je zadržite.

 

[bas kao]

e, ako e vaša, ondak je zadržite.

mislimo se kako da kloniramo aljeka siftara, bez njega ni srbija nije nasa, ruski maligni, agresorski uticaj je bas kao jak, aljek laze kao pas srbe, ali provalice ljudi da je veleizdajnik, i onda moz' da bude kao i u dzordzi

for joining the EU, being pro-American, if all that gets reversed, this is a really important test case

jel obecani i njima leteci taksiji modularne nuklearke trange frange lagarije kao ACA siftar sto vara srbe?

 

[Black_star]

 

[Black_star]

mislimo se kako da kloniramo aljeka siftara, bez njega ni srbija nije nasa, ruski maligni, agresorski uticaj je bas kao jak, aljek laze kao pas srbe, ali provalice ljudi da je veleizdajnik, i onda moz' da bude kao i u dzordzi

 

[Straks92]

Izbori koji bi potencijalno mogli da utiču na budućnost Ukrajine: U ove četiri države se glasa do kraja godine​

S.D.danas 09:03

Foto: EPA-EFE/DUMITRU DORU

U četiri istočnoevropske zemlje do kraja godine planirani su izbori koji bi potencijalno mogli da utiču na lokalni geopolitički pejzaž, a samim tim i na budućnost Ukrajine, piše Kijev post.

Tragovi proruskih elemenata zabeleženi su u sve četiri države. Iako samo dve – Moldavija i Rumunija – leže na pragu Ukrajine, izbori u Bugarskoj i Gruziji takođe mogu imati direktan uticaj na Ukrajinu.

Moldavija​

Moldavija bi trebalo da održi predsedničke izbore i referendum za pridruživanje EU narednog vikenda – 20. oktobra.

Sadašnja pro-EU predsednica Maja Sandu nastoji da obezbedi svoj drugi mandat. Njen glavni protivnik, bivši tužilac Aleksandar Stojanoglo, ima podršku tradicionalno proruske Partija socijalista dok se kandiduje na neutralno-moldavskoj platformi.

Ako nijedan kandidat ne osvoji 50 odsto glasova, drugi krug će biti održan 3. novembra.
Iz Moldavije su u januaru tvrdili da Moskva pokušava da destabilizuje zemlju preko svog otcepljenog regiona Pridnjestrovlja, koji podržavaju proruski separatisti.
Kišinjev je takođe optužio Moskvu da se mešala u moldavske izbore podmićivanjem glasača.
Na dan predsedničkih izbora Moldavci će takođe glasati na referendumu o pristupanju zemlje EU. Podsetimo, u junu je EU započela pregovore o članstvu sa Ukrajinom i Moldavijom.

Ankete pokazuju da će Sandu verovatno obezbediti drugi mandat, sa 63 odsto lokalnog stanovništva koje podržava pridruživanje zemlje EU.
Ali otcepljeni region Pridnjestrovlja, koji se graniči sa ukrajinskom Odeskom regijom, ipak bi mogao da zabrine Kijev, sa 1.500 ruskih vojnika koji su tamo stacionirani, što bi moglo da poveća i ugrozi Ukrajinu u slučaju proruske pobede nakon izbora.

Gruzija​

U Gruziji bi trebalo da se održe parlamentarni izbori 26. oktobra.
Izbori su prvi veliki politički događaj nakon što je Tbilisi usvojio kontroverzni „zakon o stranom uticaju“ po uzoru na sličan zakon Rusije koji je predložila vladajuća partija Gruzijski san.

Zbog usvajanja ovog zakona Zapad je uveo sankcije tamošnjim vlastima a proces pridruživanja Gruzije EU stavljen je na čekanje.
Opozicioni lideri kritikovali su prorusku poziciju vladajućeg Gruzijskog sna uprkos invaziji Moskve na Gruziju 2008.
Nakon invazije Rusije na Ukrajine 2022. i usled labavih sankcija Zapada u Gruziju je zabeležen veliki priliv ruskih državljana i kapitala.
Insitut za spoljnu politiku, američki istraživački centar, smatra predstojeće izbore „manje predvidljivijim“ od prethodnih, napominjući da bi pobeda Gruzijskog sna verovatno izazvala velike proteste i dalje pogoršanje odnosa sa Zapadom.

U međuvremenu, pobeda opozicije – koja je moguća ali malo verovatna – mogla bi da vrati Gruziju na pravi put sa njenim pregovorima o pristupanju EU i NATO-u.
Za Ukrajinu bi pobeda opozicije mogla da simbolizuje trijumf protiv ruskog uticaja u drugim postsovjetskim državama. U međuvremenu, prozapadna opozicija bi verovatno obuzdala trenutnu trgovinu i tranzit materijala u Rusiju, dodatno degradirajući sposobnost Moskve da finansira svoj rat u Ukrajini.

Bugarska​

U Bugarskoj su zakazani parlamentarni izbori za 27. oktobar – sedmi za četiri godine nakon što je još jedan pokušaj formiranja vlade propao.
„Ipak, u nizu od šest vanrednih izbora, samo dva su proizvela izabranu vladu – i obe su pale nakon što su reformski orijentisani političari pokušali da se pozabave političkim korupcijom i prekinu energetsko i bezbednosno oslanjanje zemlje na Rusiju“, izvestio je EuroNews.
Umor birača od kontinuiranog političkog ćorsokaka doveo je do smanjenja izlaznosti, pri čemu su kampanje i dalje narušene optužbama za političku propagandu i mešanje.
U četvrtak je bugarski predsednik Rumen Radev upozorio je policiju i tužioce na rasprostranjenu izbornu prevaru, ukazujući na probleme u istragama o šemama kupovine glasova uoči parlamentarnih izbora 27. oktobra.
Radev je govorio o „dvostrukim standardima“ u istragama o kriminalnim šemama kupovine glasova, nagoveštavajući da se neke političke stranke ne istražuju kao druge.
„Ono što je važno da jedno društvo pokaže da je zaista demokratsko jeste pravičnost, a pravičnost podrazumeva, pre svega, ravnopravan pristup organa za sprovođenje zakona prema svima onima koji su prekršili zakon, a ne samo nekima od njih“, rekao je Radev.
Neki izveštaji su, takođe, povezivali korupciju u zemlji sa ruskim elementima.
Bugarska, kao članica NATO-a, uglavnom je podržavala Ukrajinu i isporučivala Kijevu oružje protiv ruske invazije. Takođe ima jedinstvenu poziciju kao jedna od retkih preostalih članica NATO-a koja proizvodi municiju sovjetskog standarda koja se koristi u Ukrajini.
Međutim, napori su poremećeni navodnim ruskim mešanjem – uključujući akte sabotaže na Emco – bugarsko proizvođač municije, verovatno od strane ruskih obaveštajnih službi.
Iako je malo verovatno da će rezultati izbora uticati na podršku Bugarske Ukrajini, proliferacija proruskih elemenata i dalje može, teoretski, da podrije pomoć zemlje Ukrajini, bilo da se radi o sabotaži ili dezinformacijama.

Rumunija​

Rumuni bi trebalo da glasaju za predsednika 24. novembra, a parlamentarni izbori su predviđeni 1. decembra.
Rumunija je takođe država članica NATO-a i ključni igrač u odbrani istočnog boka NATO-a, a zemlja trenutno gradi najveću vojnu bazu NATO-a u Evropi. Takođe je domaćin obuke za ukrajinske pilote F-16.
Krajnje desničarski elementi sa proruskim stavom takođe postoje u rumunskoj politici, kao što je SOS Rumunija, mala ultranacionalistička evroskeptična opoziciona partija. Međutim, Ustavni sud Rumunije je poslednjih dana zabranio kandidaturu Dianu Sosoaku za predsednicu, uz izvesne kontroverze.
„Ovo dokazuje da su Amerikanci, Jevreji i Evropska unija planirali nameštanje izbora u Rumuniji pre nego što su oni počeli“, rekla je Sosoaku reagujući na presudu.

 

[Straks92]

„Gruzija bira EU“: Desetine hiljada demonstranata na protestu u Tbilisiju pred parlamentane izbore​

Gruzija protest Foto:Tanjug/AP Photo/Shakh Aivazov
Desetine hiljada proevropskih demonstranata okupilo se danas u Tbilisiju u Gruziji, nedelju dana pre parlamentarnih izbora koji se predstavljaju kao "referendum" između Evrope i Rusije.

Proevropska opozicija koju čine četiri glavna saveza, suočiće se sledeće subote sa konzervativnom strankom na vlasti, Gruzijskim snom, koju njeni protivnici optužuju za prorusku i autoritarnu politiku i usporavanje pristupanje zemlje Evropskoj uniji.
Na Trgu slobode u Tbilisiju, mnogi demonstranti došli su sa zastavama Gruzije i Evropske unije, dok su drugi držali transparente „Gruzija bira EU“.
Gomila okupljena danas „pokazuje da je Gruzija već pobedila i da će reintegrisati Evropu“, rekla je predsednica Salome Zurabišvili.

Čini se da nedavne ankete poslednjih dana pokazuju da bi opozicioni savez mogao da osvoji dovoljno glasova 26. oktobra da pobedi Gruzijski san, stranku milijardera Bidžine Ivanišvilija. On je tajno držao uzde vlasti oko deset godina, a da nije imao nijednu državnu funkciju.

U Gruziji stupio na snagu „ruski“ zakon: Nevladine organizacije čeka ozbiljna kazna ako se ne povinuju​

Zakon o stranim agentima stupio na snagu u Gruziji: Poslanici ignorisali demonstracije protiv „ruskog zakona“​

EU poslala upozorenje Gruziji nakon usvajanja zakona o stranim agentima​

Rezultati će biti pažljivo praćeni u Briselu, u trenutku kada evropski lideri strahuju da se Gruzija udaljava od svoje ambicije da se pridruži EU.
Suočavajući se sa proevropskim taborom, oligarh i bivši premijer Bidžina Ivanišvili redovno kritikuje Zapad i poziva svoje pristalice da glasaju za partiju Gruzijski san, da „izaberu između ropstva i slobode, potčinjavanja silama spoljnih poslova i suvereniteta, između rata i mira.“
Glasanje 26. oktobra, koje se smatra jednim od najvažnijih u zemlji od raspada SSSR, dolazi nakon nekoliko talasa antivladinih protesta, posebno na inicijativu mladih.
U maju su demonstranti masovno izašli na ulice protiv zakona o „stranom uticaju“, koji je kritikovan na Zapadu jer je inspirisan ruskim zakonodavstvom o „stranim agentima“ koji se koriste za gušenje opozicije.

Brisel je potom zamrznuo proces pridruživanja Gruzije EU, a SAD su uvele sankcije gruzijskim zvaničnicima optuženim da su odobrili „brutalnu represiju“ nad demonstrantima.
Šef evropske diplomatije Žozep Borel nedavno je izrazio zabrinutost zbog kretanja Gruzije „ka autoritarnosti“, opisujući glasanje kao „ključni test“.
Rusija deli skoro 1.000 kilometara granice sa Gruzijom. Kremlj je, sa svoje strane, prošlog utorka optužio Zapad za mešanje u predstojeće izbore.

 

[dulesrbenda]

За Ђурђију је најбоље да буде уз Русе и да им се не супротставља!

 

[dulesrbenda]

Ђурђијанци против ЕУ и западњачких сатаниста!

https://twitter.com/x/status/1849176839308116462

 

[Straks92]

Gruzija i Moldavija nemaju balansera kao Vučića pa se polarizuju na rusofile i eurofile kao nekada Srbi. To donosi nestabilnost kao u Ukrajini nekada.

 

[Straks92]

Gruzijci glasaju u subotu, ali prava bura tek sledi: Ovo je osam stvari koje treba znati o „egzistencijalnim“ izborima u Gruziji​

S. D.24.10.2024. 17:01

Foto: EPA-EFE/DAVID MDZINARISHVILI
Gruzijci u subotu izlaze na birališta na ključnim parlamentarnim izborima koji će odrediti da li će se ta mala kavkaska nacija približiti članstvu u Evropskoj uniji ili će skrenuti ka Moskvi, piše Politico.

Spoljna politika je zauzela centralno mesto u predizbornoj kampanji, zasenivši tradicionalne domaće brige.
Promena je u velikoj meri posledica autoritarnog zaokreta vladajuće partije Gruzijski san, koji je ugrozio mogućnost Gruzije da se pridruži bloku. Neuspeh da se obezbedi članstvo u EU bi rizikovao da se postsovjetska zemlja vrati u sferu ruskog uticaja.
Prozapadna opozicija koja osporava Gruzijski san obećala je da će to sprečiti.

Kako je Gruzija stigla dovde?​

Oko 80 odsto gruzijskog stanovništva podržava članstvo u EU.
Ali situacija se preokrenula – dok je EU otvorila pregovore o pridruživanju sa Ukrajinom i Moldavijom, proces sa Gruzijom je zaustavljen.
Krivac je vladajuća partija i njen osnivač, oligarh Bidžina Ivanišvili. Njegova partija Gruzijski san je na vlasti od 2012. i postala je sve antizapadnija nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022.
Od tada je u parlamentu države usvojeno nekoliko zakona iz ruske knjige, kao što su „zakon o stranim agentima“ i „zakon o propagandi protiv LGBT“ .

Kritičari veruju da je svrha takvih štetnih zakona da potkopa izglede Gruzije za prijem u EU i omogući da Gruzijski san ostane na vlasti.

Šta je na kocki?​

Dok izgledi Gruzije za prijem u EU vise o koncu, zapadne vlade pažljivo prate izbore.
„Sledeći izbori će biti trenutak istine i gruzijski narod će morati da odluči kojim putem želi da ide: ka Evropi ili da se odvoji od Evrope“, rekao je visoki predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borelj.
Udaljavanje od EU ima i političke i ekonomske posledice. Gruzija je već izgubila 121 milion evra pomoći iz Brisela, a kako je upozorio ambasador EU u Gruziji, zemlja rizikuje da izgubi finansijsku pomoć ako Tbilisi zaustavi proces pridruživanja.

Sjedinjene Države su već uvele finansijska ograničenja i zabrane putovanja visokim ličnostima u gruzijskoj vladi zbog podrivanja demokratije, signalizirajući da će antizapadni zaokret Gruzijskog sna imati svoju cenu.
Dok je okrenula leđa zapadnim saveznicima, vladajuća stranka je stekla nove prijatelje.
Ona je uspostavila strateško partnerstvo sa Kinom i istražuje bliže veze sa Iranom, ostavljajući Gruziju ranjivijom na uticaj Rusije.

Da li je partija Gruzijski san proruski?​

To zavisi od toga koga pitate, piše pOlitico.

Gruzijski san ima logo EU na svojim izbornim transparentima i tvrdi da želi da se pridruži bloku pod sopstvenim uslovima, „dostojanstveno“.
Međutim, takođe oštro kritikuje Zapad zbog „LGBTQ+ propagande“ i kaže da su Sjedinjene Države i EU pod uticajem „globalne ratne partije“ koja želi da „uvuče Gruziju u rusko-ukrajinski rat“.
Upozorenja Gruzijskom snu da usvajanje zakona u ruskom stilu ugrožava kandidaturu Tbilisija za EU ostala su bez sluha.
Opozicione grupe su uverene da Gruzijski san ima prorusku agendu. Dok su izbore postavili kao izbor između Evrope i Rusije, vlada Gruzijskog sna ih je postavila kao izbor između rata i mira.
Istovremeno, stranka je zauzela ljubazan pristup Moskvi – uprkos njenoj invaziji na Gruziju 2008. i činjenici da ona nastavlja da zauzima 20 odsto teritorije zemlje.

Protiv koga je vladajuća stranka?​

Opozicione stranke pokušavaju bezuspešno više od jedne decenije da sruše vladu Gruzijskog sna.
Vladajuća partija je održala vlast diskreditujući opozicione grupe i okrivljujući političku partiju Ujedinjenog nacionalnog pokreta (UNM) za nevolje u zemlji.
Njen osnivač je bivši predsednik Mihail Sakašvili. UNM je došla na vlast u Gruziji 2003. a sa vlasti ju je zbacila opoziciona koalicija Gruzijski san 2012. nakon skandala o ljudskim pravima i rasprostranjenih protesta.


Gruzijski san se od tada obavezao da spreči povratak UNM na vlast. Vladajuća stranka je nedavno obećala da će zabraniti skoro sve opozicione stranke ako pobedi na izborima, tvrdeći da se UNM infiltrirao u sve njih.
Sa tako visokim ulozima, nekoliko proevropskih opozicionih partija formiralo je male koalicije umesto jedinstvenog fronta kako bi pokrili sve različite delove gruzijskog društva.
Na čelu ove prozapadne opozicije je predsednica Salome Zurabišvili, koja je inicirala takozvanu Gruzijsku povelju, sporazum među opozicionim partijama za sprovođenje reformi u ključnim oblastima kao što su pravosuđe i borba protiv korupcije.
Nakon sprovođenja ovih reformi, potpisnici planiraju da održe vanredne parlamentarne izbore „u slobodnom i poštenom okruženju“. Povelja takođe ovlašćuje predsednicu da imenuje članove vlade, uključujući premijera.

Šta kažu ankete?​

Sve ankete pokazuju da je Gruzijski san na putu da obezbedi najviše glasova, ali samo to mu ne garantuje pobedu.
Stranka se zalaže za ustavnu većinu, koja bi joj dala moć da donosi zakone, uključujući ustavne amandmane, bez potrebe za podrškom opozicije.
Međutim, malo je verovatno da će postići taj cilj, jer bi se Gruzijski san mogao boriti samo da samostalno formira vladu.
Ovogodišnji izbori biće proporcionalni, što znači da će 150 poslaničkih mesta biti raspoređeno prema procentu glasova koje svaka stranka dobije.
Nova anketa Edison Research za opozicionu Formula TV predviđa da će Gruzijski san dobiti 34 odsto, dok će opozicione stranke koje pređu cenzus od pet odsto za zastupljenost u parlamentu kolektivno dobiti 53 odsto.
Nasuprot tome, septembarska anketa Gorbi za provladin kanal Imedi dala je Gruzijskom snu vodeću prednost sa 59,5 odsto, predviđajući da će samo dve opozicione koalicije preći cenzus od pet odsto, ukupno 23,9 odsto.

Ko može da formira vladu?​

Da bi formirali vladu potrebno je 76 poslaničkih mesta za prostu većinu od ukupno 150 mesta.
I Gruzijskom snu i prozapadnim opozicionim partijama trebalo bi najmanje 50 odsto da formiraju vladu. Ali čak i ako ne dobiju 50 procenata na biralištima, oni i dalje mogu da dobiju mesta od manje popularnih partija koje ne uspeju da pređu cenzus od pet procenata, čija će podrška biti proporcionalno raspodeljena.
Ako ne osvoji većinu, najveća stranka će morati da sklopi radni sporazum sa drugim strankama.
Sve opozicione stranke su, međutim, isključile saradnju sa Gruzijskim snom.
Ako Gruzijski san ne dobije 76 mesta, ujedinjena opozicija bi mogla da formira vladu.
Grupe su se složile da dozvole predsednici Salome Zurabičvili da imenuje kandidata za premijera.

Kakvo je raspoloženje?​

Predizborni period je obeležen široko rasprostranjenim zastrašivanjem, a opozicioni lideri su fizički napadani u toku kampanje.
Od usvajanja zakona o „stranim agentima“ u ruskom stilu, pristalice Gruzijskog sna su napale građanske aktiviste, dok su se novinari i grupe civilnog društva suočavali sa pretnjama i vandalizmom.
Među metama je Nino Dolidze, izvršni direktor grupe za praćenje izbora ISFED.
„Kada vam vlada napravi neprijatelja, to utiče na vaš rad“, rekla je ona, napominjući poteškoće u regrutovanju posmatrača zbog straha od odmazde.
Ona je istakla da kupovina glasova i korišćenje administrativnih resursa – mobilizacija ljudi zaposlenih u državnom sektoru da se okupe za Gruzijski san – ostaje goruće pitanje.
„Ljudi se plaše da će izgubiti posao“, rekla je ona.

Šta možemo očekivati nakon glasanja?​

Uprkos napetoj političkoj atmosferi, prava bura tek sledi. I vladajuće i opozicione stranke su toliko uverene u pobedu da će nerado prihvatiti poraz.
Za Gruzijski san, gubitak znači predaju kontrole nad državnim institucijama i suočavanje sa političkom odmazdom.
Korneli Kakačija, direktor Gruzijskog instituta za politiku, predviđa da su postizborni protesti neizbežni.
„Ako oligarh izgubi, mnogo će zavisiti od toga kako će reagovati. Verovatno će nam trebati učešće zapadnih vlada da bismo dobili bezbednosne i finansijske garancije“, rekao je on.
Kakačija je takođe primetio nedostatak iskustva Gruzije sa koalicionim upravljanjem.
Otvoreno je pitanje kako će ujedinjena opozicija prevazići unutrašnje podele kako bi formirala stabilnu vladu i rešila ključna pitanja, kao što su nadoknađivanje izgubljenog terena na putu ka EU i povlačenje problematičnih zakona, „da bi stekla poverenje unutar i van zemlje“, rekao je on.
Ako Gruzijski san pobedi, upozorio je Kakačija, politička polarizacija će se pogoršati. „Oni nikada neće ujediniti gruzijsko društvo, a ova podela je upravo ono što Rusija želi – to je muzika za uši Kremlja“.

 

[Тихи]

hoce zapad da izazove gradjanski rat u Gruziji po svaku cenu