Помирење четника и партизана

Помирење?

  • Да

  • Не

  • Можда

Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
article-2622679-1DA2CE6C00000578-490_964x620.jpg


- - - - - - - - - -

AFP_Getty-510795854.jpg
 
Poslednja izmena:
Мислим да је дошло крајње време да се српска браћа,различитих идеологија помире.Обе војске су се бориле против истог непријатеља-фашистичко/нацистичког окупатора.
Kliknite za proširenje...

Saglasan sam.

Iskustvo moje familije(a takvih primera bilo je dosta) koja je tokom WWII bila podeljena izmedju kokarde i petokrake, tukli su se medjusobno ideoloski, ali isto tako kada se nisu tukli medjusobnno ucestvovali su u borbama protiv okupatora. Doduse, zasebno, ali tukli su se protiv okupatora i jedni i drugi. Kao i protiv ustasa(mislim na deo familije koji je sa prostora Banije i Like). Drugi deo mojih je sa prostora Srbije(Uzice, Pozega), takodje izmesano nesto u cetnicima, nesto u partizanima. I smatram da mi navedeno daje za pravo da glasam za opciju 'da'. Po mom misljenju, i ravnogorski i partizanski pokret su imali antiokupatorski, oslobodilacki karakter. S tim sto je partizanski pokret kao idejno nacelo imao i socijalno preobrazajni, revolucionarni karakter. Licno, meni je republikanska ideja, marksisticka, ideja socijalne pravednosti, jednakosti, ravnopravnosti, ideja revolucionarnog preobrazaja drustva prijemciva i bliska. Licno, ne smatram da je revolucija nesto lose i necasno. Jer, nekad ne moz nesto pomeriti s mesta, promenti pomaknuti napred, ako se ne menja iz korena. Ako bih po tome sagledavao, onda su moje simpatije malo vise na strani onih boraca koji su bili pod petokrakom, ukljucujuci i one koje su ih politicki vodili. Onih koji su zeleli da drustvo revolucionarno promene, poboljsaju. Al, isto tako, razumem i one kojima je bliza politika pokreta pod kokardom, politika da se sacuva predratno drustveno uredjenje. Al na stranu sve to. U fokus atavljam antiokupatorsko delovanje. Smatram da je antiokupatorsko angazovanje i antiokupatorsko delovanje oba pokreta nesporno. Partizanske i cetnicke borce smatram borcima protiv okupatora, borcima za slobodu. I uopste ne zelim da sudelujem u nesuvislim debatama 'da li su jedni poceli u maju a drugi u julu, ko je bio 'prvi'. 'Da li su jedni bili za narod a protiv drzavne vlasti' a drugi za 'kralja i otadzbinu'. Smatam to trivijalnim i opskurnim debatovanjem. U situaciji okupacije integritet drzavne vlasti je po mom misljenju ionako upitan, u bilo kojoj drzavi. Medjutim, tu je teritorija, narod, tu je ne mirenje naroda sa okupacijom, zelja za slobodom.. I sa tog aspekta po mom misljenju svaki pokret ima prirodno pravo da deluje. Zato smatram da uloge ravnogorskog i partizanskog pokreta, tacnije njihovih boraca treba ocenjivati prema antiokupatorskom delovanju. Prema zelji obicnih boraca za slobodom.Bez obzira na razlke u ideologijama u vrhovima pokreta. Takodje ne zanima me ni to da li su jedni i drugi povremeno koristili taktiku primirja sa okupatorom, u fazama kada je trebalo preziveti i sacuvati jezgro jednog ili drugog pokreta. Takve taktike su postojale i kod drugih ideoloski podeljenih pokreta otpora u WWII(u Francuskoj, u Grckoj, u Kini...itd). Mislim, nema tog pokreta koji uz ostale motive u tom ratu nije imao i one politicki motivisane. One dugorocno, posleratne. Toga je bilo svuda tokom tog rata, tamo de su postojali razni pokreti, pa ne smatram zasto bi ravnogorski i partizanski pokret bili u tome 'izuzetak'. Po mom misljenju, razlike su bile u pogledu na posleratno fundamentalno unutrasnju ustrojstvo drzave Jugoslavije, i drustveno-politickog-socijalnog sistema. Sto se ubijanja tice, ubijali su svi. Mada, koliko je meni poznato u mojoj familiji na srecu nisu direktno jedni nad drugima okrvavili ruke. E sad, da li su i nad nekim drugima, to ne znam. Ono sto imam u secanju iz raznih neposrednih prica i svedocenja, vezanih za krajeve odakle je moja familija(ismatram da necija neposredna iskustvena ucesca, zivotna secanja ucesnika ipak imaju kvalitativnu verodostojnost), tokom tog medjusobnog rata ubijalo se i sa jedne i sa druge strane. Kad god se nije pucalo po okupatoru pucalo se medjusobno. Al, ipak smatram da obicni borci nisu zbog toga, nisu zbog ideoloskih koncepcija odlazili u rat, vec pre svega iz ljudskih, nagonskih, slobodarskih motiva. I stojim na tom stanovistu. Barem imam na to pravo kada je rec o mojoj familiji(i onima koji su bili pod kokardom i onima koji su bili pod petokrakom). Jer, Znam da su njihovi motivi bili slobodarski. Doduse, znam i to da su neki clanovi moje familije, oni koji su se borili na cetnickoj strani posle rata ispitivani jer je bila sumnja da su nesto pocinili, ipak srecom, oslobodjeni su sumnji. Nakon toga, niko ih vise nije dirao. Da li zbog toga sto je drugi deo familije bio u partizanima, ne znam, al pustili su ih na miru. Inace, sto se tice nacionalnog sastava boraca, mislim da se ne moze zaobici ipak cinjenica da su i jedan i drugi pokret su sacinajvali u vecinskom procentu borci srpske nacionalnosti. E sad, to sto neki ljudi partizanske borce pod petokrakom ne mogu da dozive kao Srbe..., ok svako ima pravo na svoj stav. Sto se mene tice, nemam problem sa tom percepcijom. Za mene su Srbi. U ime moje familije imam pravo da kazem, U mojoj familiji svi su bili i ostali srpske nacionalnosti, bez obzira na kojoj su strani bili. Danas je od svih ziv samo jos jedan rodjak, ima 97 godina, u Visibabi kod Pozege(uzicke). Prema tome, zivih aktera skoro da vise ni nema i sa jedne i sa druge strane. I zaista mislim da nema razloga da se ta ostrsceno nepomirljiva podela(i sa jedne i sa druge strane) i dalje promovise i potencira. Barem nema razloga medju potomcima. To je moj stav po ovom pitanju. Iskreno, uopste me ne zanimaju ostali, ostale teze koje idu za koncepcijom ocrnjivanja jedni drugih, i za koncepcijom 'nema pomirenja'. Takvu koncepciju mislim da treba prevazici(70 godina je proslo od 1941, dovoljno je vremena), i zato sam dao glas za opciju da.
 
Poslednja izmena:
GhostRider77:
Saglasan sam.

Iskustvo moje familije(a takvih primera bilo je dosta) koja je tokom WWII bila podeljena izmedju kokarde i petokrake, tukli su se medjusobno ideoloski, ali isto tako kada se nisu tukli medjusobnno ucestvovali su u borbama protiv okupatora. Doduse, zasebno, ali tukli su se protiv okupatora i jedni i drugi. Kao i protiv ustasa(mislim na deo familije koji je sa prostora Banije i Like). Drugi deo mojih je sa prostora Srbije(Uzice, Pozega), takodje izmesano nesto u cetnicima, nesto u partizanima. I smatram da mi navedeno daje za pravo da glasam za opciju 'da'. Po mom misljenju, i ravnogorski i partizanski pokret su imali antiokupatorski, oslobodilacki karakter. S tim sto je partizanski pokret kao idejno nacelo imao i socijalno preobrazajni, revolucionarni karakter. Licno, meni je republikanska ideja, marksisticka, ideja socijalne pravednosti, jednakosti, ravnopravnosti, ideja revolucionarnog preobrazaja drustva prijemciva i bliska. Licno, ne smatram da je revolucija nesto lose i necasno. Jer, nekad ne moz nesto pomeriti s mesta, promenti pomaknuti napred, ako se ne menja iz korena. Ako bih po tome sagledavao, onda su moje simpatije malo vise na strani onih boraca koji su bili pod petokrakom, ukljucujuci i one koje su ih politicki vodili. Onih koji su zeleli da drustvo revolucionarno promene, poboljsaju. Al, isto tako, razumem i one kojima je bliza politika pokreta pod kokardom, politika da se sacuva predratno drustveno uredjenje. Al na stranu sve to. U fokus atavljam antiokupatorsko delovanje. Smatram da je antiokupatorsko angazovanje i antiokupatorsko delovanje oba pokreta nesporno. Partizanske i cetnicke borce smatram borcima protiv okupatora, borcima za slobodu. I uopste ne zelim da sudelujem u nesuvislim debatama 'da li su jedni poceli u maju a drugi u julu, ko je bio 'prvi'. 'Da li su jedni bili za narod a protiv drzavne vlasti' a drugi za 'kralja i otadzbinu'. Smatam to trivijalnim i opskurnim debatovanjem. U situaciji okupacije integritet drzavne vlasti je po mom misljenju ionako upitan, u bilo kojoj drzavi. Medjutim, tu je teritorija, narod, tu je ne mirenje naroda sa okupacijom, zelja za slobodom.. I sa tog aspekta po mom misljenju svaki pokret ima prirodno pravo da deluje. Zato smatram da uloge ravnogorskog i partizanskog pokreta, tacnije njihovih boraca treba ocenjivati prema antiokupatorskom delovanju. Prema zelji obicnih boraca za slobodom.Bez obzira na razlke u ideologijama u vrhovima pokreta. Takodje ne zanima me ni to da li su jedni i drugi povremeno koristili taktiku primirja sa okupatorom, u fazama kada je trebalo preziveti i sacuvati jezgro jednog ili drugog pokreta. Takve taktike su postojale i kod drugih ideoloski podeljenih pokreta otpora u WWII(u Francuskoj, u Grckoj, u Kini...itd). Mislim, nema tog pokreta koji uz ostale motive u tom ratu nije imao i one politicki motivisane. One dugorocno, posleratne. Toga je bilo svuda tokom tog rata, tamo de su postojali razni pokreti, pa ne smatram zasto bi ravnogorski i partizanski pokret bili u tome 'izuzetak'. Po mom misljenju, razlike su bile u pogledu na posleratno fundamentalno unutrasnju ustrojstvo drzave Jugoslavije, i drustveno-politickog-socijalnog sistema. Sto se ubijanja tice, ubijali su svi. Mada, koliko je meni poznato u mojoj familiji na srecu nisu direktno jedni nad drugima okrvavili ruke. E sad, da li su i nad nekim drugima, to ne znam. Ono sto imam u secanju iz raznih neposrednih prica i svedocenja, vezanih za krajeve odakle je moja familija(ismatram da necija neposredna iskustvena ucesca, zivotna secanja ucesnika ipak imaju kvalitativnu verodostojnost), tokom tog medjusobnog rata ubijalo se i sa jedne i sa druge strane. Kad god se nije pucalo po okupatoru pucalo se medjusobno. Al, ipak smatram da obicni borci nisu zbog toga, nisu zbog ideoloskih koncepcija odlazili u rat, vec pre svega iz ljudskih, nagonskih, slobodarskih motiva. I stojim na tom stanovistu. Barem imam na to pravo kada je rec o mojoj familiji(i onima koji su bili pod kokardom i onima koji su bili pod petokrakom). Jer, Znam da su njihovi motivi bili slobodarski. Doduse, znam i to da su neki clanovi moje familije, oni koji su se borili na cetnickoj strani posle rata ispitivani jer je bila sumnja da su nesto pocinili, ipak srecom, oslobodjeni su sumnji. Nakon toga, niko ih vise nije dirao. Da li zbog toga sto je drugi deo familije bio u partizanima, ne znam, al pustili su ih na miru. Inace, sto se tice nacionalnog sastava boraca, mislim da se ne moze zaobici ipak cinjenica da su i jedan i drugi pokret su sacinajvali u vecinskom procentu borci srpske nacionalnosti. E sad, to sto neki ljudi partizanske borce pod petokrakom ne mogu da dozive kao Srbe..., ok svako ima pravo na svoj stav. Sto se mene tice, nemam problem sa tom percepcijom. Za mene su Srbi. U ime moje familije imam pravo da kazem, U mojoj familiji svi su bili i ostali srpske nacionalnosti, bez obzira na kojoj su strani bili. Danas je od svih ziv samo jos jedan rodjak, ima 97 godina, u Visibabi kod Pozege(uzicke). Prema tome, zivih aktera skoro da vise ni nema i sa jedne i sa druge strane. I zaista mislim da nema razloga da se ta ostrsceno nepomirljiva podela(i sa jedne i sa druge strane) i dalje promovise i potencira. Barem nema razloga medju potomcima. To je moj stav po ovom pitanju. Iskreno, uopste me ne zanimaju ostali, ostale teze koje idu za koncepcijom ocrnjivanja jedni drugih, i za koncepcijom 'nema pomirenja'. Takvu koncepciju mislim da treba prevazici(70 godina je proslo od 1941, dovoljno je vremena), i zato sam dao glas za opciju da.
Kliknite za proširenje...
Jesu srpskog porekla ali nisu Srbi.Kad kažeš Srbin,Rus,Jevrej,Francuz... to nije samo pitanje porekla,maternjeg jezika i slično nego pre svega političkog stava.Partizani srpskog porekla ne mogu se smatrati Srbima jer su se stavili u funkciju velikonacionalnih i velikodržavnih ideologija drugih naroda -Hrvata i Albanaca a njihovo sporadično sukobljavanje sa okupatorom od koga su se najveći deo rata skrivali (do dolaska Crvene armije) ,treba posmatrati u okviru njihovog osnovnog cilja a to je komunistička revolucija. Cilj partizana svakako nije bila sloboda što su i pokazali kad su uspostavili svoju vlast.Uprave okupacione (nacistička) i partizanska u u pogledu političkih sloboda nisu se bitno razlikovale.
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Nikita Kulganov
Brojno stanje vojnih formacija za vreme WW2 u Yugoslaviji, Partizani najbrojniji, najhrabriji i najbolji!
8 9 10
Odgovora
229
Pregleda
3.071
Nikita Kulganov
Nikita Kulganov
G
Pravi Hrvati i hrvatski jezik
16 17 18
Odgovora
427
Pregleda
7.924
Frontiersman
Frontiersman
Лекизан
  • Anketa
Играни филмови и серије са историјском тематиком
2
Odgovora
26
Pregleda
702
Van_Helsing
Van_Helsing

Back
Top