Quantcast

Politika: Izborni cenzus biće spušten na tri odsto

Straks92

Buduća legenda
Moderator
Poruka
30.425
Šta ko dobija ili gubi spuštanjem izbornog praga za ulazak u skupštinu?

Smanjenje cenzusa potrebnog za ulazak partija u Skupštinu Srbije sa pet na tri odsto najviše odgovara Srpskoj radikalnoj stranci, SPAS-u Aleksandra Šapića.

Prema istraživanjima, trenutno imaju podršku veću od tri odsto, što znači da bi im niži cenzus i jači bojkot izbora širom otvorio vrata parlamenta. Smanjenjem cenzusa i neke od građanskih stranaka mogle bi da se nadaju preskakanju praga izlaznosti.

Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a, kaže za Danas da smanjenje cenzusa načelno ide u korist svima koji su odlučili da idu na izbore, jer je cenzus od pet odsto u zavisnosti od izlaznosti znao da ide i do 200 000 glasova.

„Sa smanjenjem cenzusa i malo manjom izlaznošću građana na glasanje, strankama, koalicijama i pokretima dovoljno je samo stotinak hiljada glasova da pređu izborni prag.

Đorđe Vukadinović iz Nove srpske političke smatra da u ovom trenutku osim koalicija oko SNS i SPS i uz najavljeni bojkot SZS niko drugi nema šanse da pređe cenzus od pet odsto, bez obzira što prorežimski istraživači stalno iznad cenzusa od pet odsto drže SRS, Šapića i PSG.

„Ovu meru smanjenja cenzusa vidim kao potvrdu činjenice da niko zapravo od pojedinačnih stranaka, uključujući i SZS, sem SNS i SPS nema cenzus. Smanjenje cenzusa je manji mamac za one koji bojkotuju izbore, da na njih izađu, već je cilj da oni koji su odlučili da izađu na izbore sigurnije prebace preko crte. Pretpostavljeni efekat bojkota je da će Šapić i radikali preći tri odsto. Ako bi bojkot bio uspešan, oni mogu i preko postojećeg cenzusa i zato im preostaje da navijaju da bojkot bude što uspešniji. Oni bi mogli da navijaju da bojkot bude što uspešniji. Smanjenje daje određene šanse i nekoj eventualnoj građanskoj listi, poput Čedinog LDP, Čankovog LSV ili SMS (Stranci moderne Srbije)“, zaključuje Vukadinović, dodajući da je priča da će neko nekome da ustupi 100.000 glasova krajnje nerealna.

https://www.danas.rs/politika/sta-k...stanjem-izbornog-praga-za-ulazak-u-skupstinu/
 

Straks92

Buduća legenda
Moderator
Poruka
30.425
DAN D ZA CENZUS OD 3 ODSTO Vlast za, evroparlamentarci iznenađeni, a Venecijanska komisija traži JAVNU RASPRAVU

Glasanje za i protiv spuštanja cenzusa sa pet na tri odsto za ulazak stranaka u parlament danas je na dnevnom redu u Skupštini Srbije. Sam predlog koji je došao od strane vlasti prošao je niz komentara kako pomenute vladajuće strukture, tako i velikog dela opozicije, niza nevladinih organizacija, ali i stranih arbitara. Da li će predlog postati i zbilja, saznaćemo danas, ali ono što je de fakto je da odavno nijedan predlog nije izazvao toliko oštre podele.


Predlog Skupštini dao je zvesni Mario Spasić, generalni sekretar Saveza za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije "Transparentnost" (organizacija koja nema veze sa NVO "Transparentnost Srbija").

Kako je kazao, inicijativu je uputio Radnoj grupi Vlade Srbije za unapređenje izbornih uslova, na čijem čelu je potpredsednik vlade i ministar policije Nebojša Stefanović.


Vučić: "Ne vidim ništa loše, naprotiv"

Desilo se da je inicijativa formalizovana samo dan nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je posredi njegov predlog, i da u njemu ne vidi ništa loše, naprotiv.

- Ovi ostali, koji nisu saglasni, ni ne učestvuju na izborima - rekao je Vučić, uz opasku da je "njima jasno da od bojkota nema ništa" - rekao je Vučić ranije.


FOTO: OLIVER BUNIĆ / RAS SRBIJA
Isto tako, slučajno ili ne, Spasićev predlog je gotovo identičan onom koji je odmah po objavljivanju informacije da bi smanjenje moglo da se desi, na Tviteru "razradio" potpredsednik SNS Milenko Jovanov.

- Nije loša ideja sa izbornim pragom od 3odsto. Idealno bi bilo da to važi za stranke koje samostalno izlaze na izbore, da za koaliciju dve stranke bude 7 odsto, a za koaliciju tri ii više stranaka 10 odsto. Za manjinske liste da ostane prirodan prag, ali uz opštriju kontrolu verodostojnosti - napisao je Jovanov.


Nije iznenađenje da vlast podržava cenzus od 3 odsto, ali ono što jeste čudno je da se on kao tema nije pojavljivao prethodnih meseci i tokom svih okruglih stolova i dijaloga između predstavnika vlasti i opozicije, pa i onima kojima su posredovali predstavnici EU.


Odatle i dileme i neprestalna pitanja o tome šta je posredi: taktika vlasti zbog najave bojkota izbora, pokušaj uvođenja pojedinih stranaka u Skupštinu Srbije u koju inače drugačije ne bi mogle u nju da uđu, formiranje "kontrolisane" opozicije, ili najdemokratskije moguće namere?

Još jedna stranka vladajuće koalicije - SDPS, u ovoj ideji vidi samo dobre stvari, poput te da bi manje stranke (one koje ne bi mogle da osvoje pet odsto) bile motivisanije.

- Cenzus od tri odsto bi doprineo tome da se stranke uozbilje, jer bi svaka vodila računa o kandidatima koje će predložiti - kaže lider ove stranke i ministar u vladi Srbije Rasim Ljajić.

Venecijanska komisija: Potrebna javna rasprava

Sa druge strane Evropa ne deli oduševljenje ovakim predlogom, bar ne u ovoj godini. Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici izjavio je tim povodom juče da se "Venecijanska komisija izjasnila da u godini pre izbora ne treba menjati izborno zakonodavstvo".


Sem Fabrici
FOTO: MITAR MITROVIĆ / RAS SRBIJA
Sem Fabrici
- Svaka promena propisa podrazumeva pre toga javnu raspravu - rekao je Fabrici.

Evroparlamentarci iznenađeni

Iznenađenje najavom ovakve mogućnosti nisu krili ni evroparlamentarci koji su poručili da su zabrinuti, uz opasku da o cenzusu uopšte nije bilo reči tokom razgovora o izbornim uslovima.

- Iznenađena sam i zabrinuta idejom o snižavanju izbornog praga sa pet na tri odsto. Nisam videla da je spuštanje izbornog cenzusa akcija o kojoj je bilo koja od političkih stranaka raspravljala tokom našeg jesenjeg dijaloga - izjavila je juče za "Blic" Tanja Fajon, koja je navela i da su "radikalne promene izbornih pravila tako blizu održavanju izbora veoma opasne taktike".


Tanja Fajon
FOTO: FILIP KRAINČANIĆ / RAS SRBIJA
Tanja Fajon
- To se uglavnom ne smatra dobrom praksom i može ozbiljno da potkopa poverenje. Kako političke stranke ili glasači mogu da imaju dovoljno vremena da se upoznaju sa njima? Teško, radije izaziva zabrinutost zbog poštenosti izbora - kaže Fajon.

Kako dodaje, seća se zašto je prag od pet odsto uveden 1992.

- Možda bi trebalo sve pažljivo sagledati, a takođe biti svestan smernica EU za posmatranje izbora koje glase: ako su potrebne kasne izmene, trebalo bi da postoji široki dogovor među izbornim činionicima, a sve promene treba da budu dobro objavljene - istakla je ona.

PROČITAJTE JOŠ:
RASPRAVA O SPUŠTANJU CENZUSA Za vlast je "ideal demokratije", za opoziciju "betoniranje bojkota", a iz EU stiže POSEBNO UPOZORENJE
MANEVAR VLASTI ILI ŠANSA ZA OPOZICIJU? Šta o spuštanju IZBORNOG CENZUSA NA TRI ODSTO misle predstavnici stranaka i analitičari
"NIKADA SE O TOME NIJE RAZGOVARALO" Izvestilac EP za Srbiju: Promena cenzusa jeste u skladu sa zakonom, ali otvara druga pitanja

Sličnog stava je i njen kolega Vladimir Bilčik, inače izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju i član delegacije u međupartijskom dijalogu. On je ovim povodom kazao da zakonske prepreke za snižavanje cenzusa ne postoje, ali i da "svaka izmena pravila pred izbore otvara pitanje pravičnosti izbornog procesa".

Bilčik kaže da je zaintrigiran novim razgovorima o smanjenju izbornog praga u Srbiji sa pet procenta, što je, kako kaže, utvrđeno 1992. godine.- Da, zakonski se to može sprovesti - kaže Bilčik za Tanjug na pitanje da li potencijalno spuštanje izbornog cenzusa vidi kao deo poboljšanja izbornih uslova, prihvatljivog i za predstojeće izbore.

NVO: O tome bi trebalo da se priča posle izbora

Još jedan učesnik dijaloga o izbornim uslovima "Transparentnost Srbija", reagovala je ovim povodom, pojasnivši da smanjenje izbornog cenzusa, samo po sebi, ne mora da ima štetne posledice. U isto vreme, TS kritikuje "lansiranje" te teme na uštrb drugih problema, poput neravnomerne medijske zastupljenosti izbornih lista, vođenju "funkcionerske kampanje" i nedovoljnoj transparentnosti i kontroli finansiranja.

Milan Antonijević
FOTO: UROŠ ARSIĆ / RAS SRBIJA
Milan Antonijević
Milan Antonijević, predsednik Fonda za otvoreno društvo, koji je učestovao u razgovorima vlasti i opozicije o izbornim uslovima uz posredstvo evroparlamentaraca, a koji smatra da razgovori o smanjenju izbornog cenzusa i drugim suštinskim stvarima, bi trebalo da se razgovara tek nakon izbora.- S obzirom da smo i na FPN razgovarali o izmenama izbornog zakondonavstva, odgovor koji smo tada dobili bio je da se u izbornoj godini ono ne može menjati, znači da suštinske stvari, kao što je cenzus i neka druga pitanja, ne mogu biti menjana u ovom periodu - rekao je Antonijević za Tanjug ranije.

Predlog je, veruje Antonijević, "pušten u javnost da bi se videlo kakve su reakcije", ali ne veruje da je moguće bez većih turbulencija i potresa ovu odluku sprovesti kroz izmene zakonodavstva i kroz odluku Skupštine.

Opozicioni političari: Betonski razlog za bojkot

Prvi je na tu temu progovorio bivši predsednik i lider SDS Boris Tadić koji je rekao da to pogoduje stranci kao što je LDP.

- To jeste svakako podsticaj nekim strankama, tipa LDP, da konkurišu na ovim izborima i da eventualno dođu do cenzusa, tim kolaborativnim i kooperativnim strankama u sistemu Aleksandra Vučića - rekao je Tadić, prenosi N1.

FOTO: MILAN ILIC / RAS SRBIJA
Kao "betonski razlog za bokot" niži izborni prag tumači lider PSG Sergej Trifunović, dok iz Pokreta poručuju da oni kriterijume neće spušttati.

- Najava spuštanja cenzusa na tri odsto je politička korupcija i nepristojna ponuda. Mi smo naše kriterijume za izlazak na izbore postavili, ali ništa od dogovorenog nije ispunjeno. Tako da je već izvesno da PSG neće učestvovati na izborima - rekao je Pavle Grbović iz PSG.

PROČITAJTE I...
"ZABRINUTA SAM" Fajon za "Blic" o smanjenju cenzusa: Radikalne promene pravila blizu izbora veoma su OPASNE TAKTIKE
Brok: Cenzus nije pitanje evropskih principa

Ako je suditi po izjavama onih koji su već najavili bojkot, ova novonastala situacija ih neće pokolebati da se predomisle i odustanu od njega. To kaže i Sanda Rašković Ivić iz Narodne stranke, koja navodi da "Vučić snižavanjem cenzusa igra na lakomost, ali se preračunao".

Sanda Rašković Ivić
FOTO: ZORAN LONČAREVIĆ / RAS SRBIJA
Sanda Rašković Ivić
Lider Dveri Boško Obradović uveren je da se izborni cenzus smanjuje zbog bojkota "najvećih opozicionih stranaka", ali i da bi političke opcije koje podržava vlast mogle da prebace cenzus.

Ako bi se danas izglasalo spuštanje cenzusa sa pet na tri odsto strankama bi za ovu dostižniju opciju bilo potrebno oko 90.000 glasova što je gotovo dvostruko manje nego na psolednjim izborima. Kome to ide u prilog, videćemo u danima pred nama.

https://www.blic.rs/vesti/politika/...campaign=push_10224b5d24e55d7&utm_medium=push
 

fosilvaso

Buduća legenda
Moderator
Poruka
25.323
Znaci cenzus od 5% imamo od 1992. Sada se smanjuje da u skupstini ne bi sedeli samo SNS i SPS, i da bi imali legitimitet za izdaju Kosmeta i priznanje....

Ne vidim drugi razlog za smanjenje cenzusa, jer to smanjenje nikada nije u interesu vlasti.
Kako nije? Svo više manjih strančica sa par fotelja, to veći izbor za političke trgovine ...i DEVALVACIJA 'cene' fotelje! :super:
 

fosilvaso

Buduća legenda
Moderator
Poruka
25.323
Jel bilo zvonce :D.. Koja je to sprdnja od parlamenta..
Kako se uzme? Što viši prag, to znači da sve manje raznih 'sitnijih' grupa građana NEĆE ni biti zastupljene u parlamentarnom životu. Uz 5 posto, punu izlaznost na 7 miliona birača bi to bili svi oni koji dobiju MANJE od 350 000 glasova.
Pa kaže: Na 250 skupštinskih zastupnika bi prag trebao da bude 0,4 posto, tj. svakih 28000 glasova je jedna fotelja! :bravo:
 
Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.