Politika i ekonomija

[gost 401905]

Profesor Miodrag Zec je odrzao prezentaciju o funkcionalnoj drzvi, nesto o cemu cesto govorimo na ovom forumu, neretko sudarajuci glave. Glavna tema prezentacije je odnos ekonomije i drzave i kako ih harmonicno spojiti.
Industrijalizacija je unela preveliki nivo kompleksni u uredjenje drzave i mnogi se muce da uspostave dugorocno stabilan i uspesan sistem.

Naveo je 4 principa:

• pravednost (distribucija) - efikasnost
• kontinuitet - diskontinuitet
• gradjanin - podanik
• vera - sumnja (racio)

O distribuciji i efikasnosti uglavnom govorimo na temama o porezima, socijalnim davanjima, liberalizmu i socijalizmu.

Konitnuitet i diskontinuitet su zanimljivi u kontekstu proslih iskustava i mogucnosti prilagodjavanja novim problemima. Mi stalno pocinjemo iznova u politickom i idejnom smislu, neretko novi sistem trazi rusenje prethodnog. Kina moze posluziti kao primer kontinuiteta, gde pored svih politickih lomova postoje zapisi i iskustvo prethodnika.

Gradjanin i podanik se donekle nadovezuju na pricu o efikasnosti. Moderni sistem trazi vecu nezavisnost pojedinca i slobodu delovanja.
Ovde je bitna i odvojenost ekonomije i politike. Iako ce bogati i politicari neminovno saradjivati, oni ce se ponekad i sukobljavati, tako ce makar delimicno kontrolisati jedne druge. Kada politicari hrane narod, onda je i ekonomije zavisna i neefikasna.

Vera i sumnja su bitni za pristup zivotu. Sumnja radja um koji nije zadovoljan, stalno istrazuje i trazi resanja za probleme oko sebe, sto pogoduje sadasnjem sistemu, dok vera radja samozadovoljnost i intelektulanu lenjost,

Na kraju napominje, da ne postoje apsolutna resenja, tj nijedan pristup nije automatski bolji, vec da okolnosti diktiraju pristup. u tom kontekstu se posebno osvrnuo na protekcionizam - liberalizam.

**** Veci deo navedenog je izveden iz prezentacije, ali u objasnjenjima principa ima i mojih stavova, nisam preneo doslovno.

 

[Bole__Ser]

„Jeftinu radnu snagu imamo jer smo prihvatili mantru da montiramo samo levi točak.“


Profesor Miodrag Zec

 

[Tyson Fury]

Profesor Miodrag Zec je odrzao prezentaciju o funkcionalnoj drzavi, nesto o cemu cesto govorimo na ovom forumu, neretko sudarajuci glave. Glavna tema prezentacije je odnos ekonomije i drzave i kako ih harmonicno spojiti. Industrijalizacija je unela preveliki nivo kompleksni u uredjenje drzave i mnogi se muce da uspostave dugorocno stabilan i uspesan sistem.

U danasjoj Srbiji mozemo pricati o funkcionalnoj, odnosno efikasnoj sprezi kirminala/mafije i vlasti. Tzv. uredjenoj sprezi kriminala/mafije sa vlascu. Sve ostalo je u haosu/neuredjeno, a posebno ekonomija i socijalna politika.

_nobody_

 

[Smorisha]

Link?

Video klip?

 

[gost 401905]

- - - - - - - - - -

U danasjoj Srbiji mozemo pricati o funkcionalnoj, odnosno efikasnoj sprezi kirminala/mafije i vlasti. Tzv. uredjenoj sprezi kriminala/mafije sa vlascu. Sve ostalo je u haosu/neuredjeno, a posebno ekonomija i socijalna politika.

_nobody_

Jedna generacija ce morati dobro da se porazmisli nad ovim problemima i postavi naciju na noge.

Ovako mozemo da kraja sveta.

 

[igi192]

Dobar je Zec ali se nažalost premalo sluša.. Farma pobjeđuje

 

[Amuletum]

Некад ми се чини да је Зец и превише под утицајем искуства првих капиталистичких држава Запада и њиховог модела развоја. Можда чак и кејнзијанских теоретичара развоја из времена Хладног рата. Његов модел би подразумевао интервенционистичку државу и царине на увоз са перспективом каснијег отварања.

Ако већ тежимо чланству у ЕУ и живимо у свету далеко глобализованијем од оног седамдесетих година прошлог века, сумњам да је такав модел развоја применљив у Србији.

 

[Tyson Fury]

Ако већ тежимо чланству у ЕУ и живимо у свету далеко глобализованијем од оног седамдесетих година прошлог века, сумњам да је такав модел развоја применљив у Србији.

U Srbiji je primenjiv samo slican model ekonomskog razvoja, od smrti TITA i PARTITA: avganistanski, mozda kolumbijski. Ili, recimo, nigerijski. Ili eritrejski, somalijski. U sto te je realnost itekako ubedjuje poslednjih 40 godina. Ako te jos nije, hoce. Kada mal'ne platis glavom veru u mnogo bolju buducnost Balkana.

_nobody_

 

[gost 401905]

Некад ми се чини да је Зец и превише под утицајем искуства првих капиталистичких држава Запада и њиховог модела развоја. Можда чак и кејнзијанских теоретичара развоја из времена Хладног рата. Његов модел би подразумевао интервенционистичку државу и царине на увоз са перспективом каснијег отварања.

Ако већ тежимо чланству у ЕУ и живимо у свету далеко глобализованијем од оног седамдесетих година прошлог века, сумњам да је такав модел развоја применљив у Србији.

Koliko sam mogao da vidim, pridaje veliki znacaj protekcionizmu, ali u sadasnjim politickim okolnostima to nije realna opcija.

Ako pretpostavimo da idemo u EU, mi mozemo imati ograniceni protekcionizam, dok ne udjemo u EU. Odabrati par grana od interesa i stiti ih manjim carinama, ali nesto vise od toga, nije realno.

Meni su interesantniji principi, jer mogu da se koriste za razmisljenje i razvijanje stavova, sto je korisnije od gotove teorije.

 

[Konstantin Veliki]

Slicno sam i ja pricao.

 

[Smorisha]

Koliko sam mogao da vidim, pridaje veliki znacaj protekcionizmu, ali u sadasnjim politickim okolnostima to nije realna opcija.

Ako pretpostavimo da idemo u EU, mi mozemo imati ograniceni protekcionizam, dok ne udjemo u EU. Odabrati par grana od interesa i stiti ih manjim carinama, ali nesto vise od toga, nije realno.

Meni su interesantniji principi, jer mogu da se koriste za razmisljenje i razvijanje stavova, sto je korisnije od gotove teorije.

Zapadna trzista su mnogo vrednija od naseg domaceg, a trziste mnogo bogatije i sa mnogo vise prostora i mogucnosti za poslovanje i prodaju nego pre 200 godina

Sto u prevodu znaci, niko se nece obogatiti od otvaranja trafika u Srbiji ali ce se obogatiti ako bude prodavao ajvar ili cvarke u Nemackoj

 

[Konstantin Veliki]

Od prodaja sirovina od 19. veka se niko nije obogatijo. Zemlje koje prodaju uglavnom hranu su siromasni.

A da bi steko iskustvo da pravis masina, auta, robotere treba nekih 3 decenija gde te cuva drzava od konkurencije.

Japan i Juznoj Koreji su to dozvolili, ali nama necu kao ni svim istocnoevropskim banana drzavama.

Nema vise komunizam koji bi mogao da pretis da ces postati komunista kao sto su Japanci radili.

 

[Smorisha]

Japan i Juznoj Koreji su to dozvolili, ali nama necu kao ni svim istocnoevropskim banana drzavama.
.

 

[gost 401905]

Zapadna trzista su mnogo vrednija od naseg domaceg, a trziste mnogo bogatije i sa mnogo vise prostora i mogucnosti za poslovanje i prodaju nego pre 200 godina

Sto u prevodu znaci, niko se nece obogatiti od otvaranja trafika u Srbiji ali ce se obogatiti ako bude prodavao ajvar ili cvarke u Nemackoj

Ne mozemo svi da prodajemo ajvar i cvarke.

Neko ce ipak morati da napravi konkurentne proizvode, a to nece toliko zavisiti od raspolozivih resursa, koliko od efikasne realizacije ideje.

 

[Amuletum]

Od prodaja sirovina od 19. veka se niko nije obogatijo. Zemlje koje prodaju uglavnom hranu su siromasni.

A da bi steko iskustvo da pravis masina, auta, robotere treba nekih 3 decenija gde te cuva drzava od konkurencije.

Japan i Juznoj Koreji su to dozvolili, ali nama necu kao ni svim istocnoevropskim banana drzavama.

Nema vise komunizam koji bi mogao da pretis da ces postati komunista kao sto su Japanci radili.

Причаш уопште не узевши контекст времена у обзир. Тај развојни модел примењиван је између 50-их и 80-их година, у Јапану и нешто дуже, када је кејнзијанизам, као доминантна економска теорија дозвољавао државама да интервенишу у већој мери и примењују протекционистичке мере у циљу развоја привреде. Тада су царине биле у моди. Ми живимо у другачијим околностима и неки превелики протекционизам не долази у обзир. Зато искуство азијских тигрова за Србију у 2018. години није релевантно али искуство Пољске, Чешке или Словачке јесте.

Евентуални протекционизам који себи можемо да приуштимо је неки ситни у области пољопривреде и оно што добијамо чланством у ЕУ кроз механизам царинске уније.

 

[Konstantin Veliki]

Cesi kukaju kako iako imaju razne strane firme u zemlji i nezaposlenost gotovo da ne postoji rade jos uvek za trecinu plate koju imaju Nemci.

Nazalost je doslo to vreme.

- - - - - - - - - -

Poljska je druga prica tamo je vecina privrede u domacim rukama.

U Srbiji nece ni parking biti u rukama Srba kao u Rumuniji.

 

[Amuletum]

Cesi kukaju kako iako imaju razne strane firme u zemlji i nezaposlenost gotovo da ne postoji rade jos uvek za trecinu plate koju imaju Nemci.

Nazalost je doslo to vreme.

- - - - - - - - - -

Poljska je druga prica tamo je vecina privrede u domacim rukama.

U Srbiji nece ni parking biti u rukama Srba kao u Rumuniji.

Ма ти причаш безвезе. Чесима не ваља? Ок. Можда би требали да се врате на социјализам, тада би им било боље.

А овде у Србији једини који плаћају добре плате су странци и по нека наша фирма, углавном ИТ и у приватним рукама.

 

[Konstantin Veliki]

Ма ти причаш безвезе. Чесима не ваља? Ок. Можда би требали да се врате на социјализам, тада би им било боље.

А овде у Србији једини који плаћају добре плате су странци и по нека наша фирма, углавном ИТ и у приватним рукама.

Dovoljno dobro da Srbi bi ostali u domovinu. Evo imam troje Slovaka i dva Poljaka ucenika u razredu gde sam glavni nastavnik.

Ceska je u socijalizmu bila jako industrizovana zemlja i vecinu je spasila. U Srbiji je gotovo sve propalo.

 

[Bole__Ser]

Миодраг Зец: Не заседа Наставно веће да види шта ће са пет најбољих, већ да поправи оцене тридесеторици најгорих

 

[Amuletum]

Dovoljno dobro da Srbi bi ostali u domovinu. Evo imam troje Slovaka i dva Poljaka ucenika u razredu gde sam glavni nastavnik.

Ceska je u socijalizmu bila jako industrizovana zemlja i vecinu je spasila. U Srbiji je gotovo sve propalo.

Срби су у време социјализма почели да први пут масовно напуштају своју земљу, још 60-их и 70-их година. Тада се десио први велики талас исељавања. Но добро, правимо се да не знамо. Иначе Пољаци, Словаци и Чеси живе неупоредиво боље данас. Чешка је 1991. имала БДП по глави становника испод 3000 долара, данас има преко 20,000. О чему ти говориш?

А то је постигла јер је размонтирала социјалистичку привреду. Сачувала је оно што се дало сачувати и што је могло бити конкурентно. Отпустила раднике, донела либералне законе о раду, отворила се за инвестиције и што је врло важно, направила правну државу чији се закони поштују.

 

[gost 401905]

Ne znam koliko vam je poznato, ali sindikalno pogadjanje za plate, daje bolje rezultate nego kad poslodvac ugovara plate pojedinacno sa svakim radnikom.

Jedan nacin da se povecaju plate je i jace sindikalno udruzivanje.

Kad se kaze deruglacija sindikata, misli se manje plate za radnike. Nije uvek cilj efikasnost, jer nemacki sindikati znaju da prihvate smanjenje, ako je firma u krizi, vec preraspodela dobiti.

- - - - - - - - - -

gradjanin - podanik

Za nas bitan faktor je i podanicki mentalitet.

Ogranicavanje samoinicijative je u suprtonosti sa kreiranjem novih vrednosti.

 

[Srborus]

Срби су у време социјализма почели да први пут масовно напуштају своју земљу, још 60-их и 70-их година. Тада се десио први велики талас исељавања. Но добро, правимо се да не знамо. Иначе Пољаци, Словаци и Чеси живе неупоредиво боље данас. Чешка је 1991. имала БДП по глави становника испод 3000 долара, данас има преко 20,000. О чему ти говориш?

А то је постигла јер је размонтирала социјалистичку привреду. Сачувала је оно што се дало сачувати и што је могло бити конкурентно. Отпустила раднике, донела либералне законе о раду, отворила се за инвестиције и што је врло важно, направила правну државу чији се закони поштују.

Bio nedavno u Pragu i Drezdenu.

Cene namirnica u predgrađima Praga su veće nego u centru Drezdena.

 

[Bole__Ser]

Да ли ми можемо да дамо стипендије за 50 лекара да оду у Хјустон да науче да оперишу срце? Једна операција је скупља него све њихово школовање. И да их обавежемо да после дођу овде. Не можемо очекивати да један лекар ради за 400 евра, а да се у управном одбору нечега, што не знамо шта је, добије 10.000 евра, исто јавног новца. Знамо да нешто кошта колико кошта. И да се доктор формира 20 година, да је то процес производње и да то није исто као лепити плакате. Та се класа тањи и то се може доказати, а једна мала финансијска елита све контролише. Имамо на стотине примера како држава кажњава средњу класу. Имате политику да средња класа буде предмет политичког плена, па иде линеарно смањивање плата, па кад дођу пред шалтер само што не пуцају на њих, па смишљаш процедуре… Чему оне служе, чему служи да свака два месеца нешто мењамо? Kаква је то уређена држава у којој је извадити личну карту, возачку или заменити здравствену књижицу равно форсирању Kајмакчалана?
Имамо на стотине процедура које су бесмислене, а онда неко смисли да тако заради 400 динара и да има неки приход. Онда је најбоље, ако је то бизнис, да се свако јутро вади лична карта и да буде рентабилно. Зато што се као друштво бавимо најгорима, а не најбољима. Не заседа Наставно веће у гимназији да види шта ће са пет најбољих и како њима да помогне, већ да поправи оцене тридесеторици најгорих. И та базична ствар се преноси на читаво друштво. И ово је освета лоших ђака. И то тако траје и народ то воли.
Миодраг Зец

 

[gost 401905]

Odakle da se plati?

 

[gost 401905]