Политика - (философске) основе

[Romana Kuhar]

Најгора тражња је када руља тражи себи тиранина.

Bravo ! Razmišljaš pravo, legendo ... Za bezumnu rulju tiranin je jedini zakon ...

 

[Обилић]

Политика је ...

Чуо сам много дефиниција политике,
мени се најдопада :
" политика је вештина управљања државом "

 

[Родитељ Три]

Политика је парадигма туђе воље.
Постоје само три ствари у односу више људи, то су:
- сопствена воља,
- туђа воља и
- убиство.

 

[Родитељ Три]

Да се подсетимо:
- квалитативна страна политичког субјекта је првенствено закон, али и неписана правила која се усвајају као парадигма туђе воље
- квантитативна страна политичког субјекта је његов утицај на креирање тих правила, као што је право гласа, неформални утицај итд..

- квалитативна страна политичког објекта је сваки догађај, прича о догађају или појму који је везан за (индукује) туђу вољу
- квантитативна страна политичког објекта је политичка важност тог објекта (у функцији туђе воље)
На пример ако ти неко прети да ће да те убије ако не урадиш нешто, шаље ти политички објекат велике важности(вредности) јер је у питању живот.

Еконономски систем субјекта и објекта је такав да је сваки везан за сваки други,
док је полититчки систем звездасто повезан, сви су везани за центар туђе воље(који је такође политички субјекат, држава или мафија нпр.) али нису везани међусобно.
На пример, на базену је правило да сви носе капице да не би коса упадала у воду.И неко не стави капицу, други који је усвојио то правило туђе воље као своје неће директно да намеће ту вољу том појединцу него ће да га тужи управи базена која намеће своју вољу која је туђа свима осталима (невезано да ли је демократски настала или није..)

 

[Родитељ Три]

Тако можемо да објаснимо и феномен настанка државе.
Прве територијалне државе су створили Аријевци у Југоисточној Европи а онда својим инвазијама проширили тај принцип на Египат и Месопотамију..

Држава је настала као наметање воље мањине већини која је за њих била туђа воља.
Међутим већина би се бунила ако квалитет те воље није био њима прилагођен.
Тако је туђа воља, власти, почела да се прилагођава подчињенима, што представља парадигму државе.
Подчињени су нашли предност у систему где постоји туђа воља, и држава је постала њихова потреба.

 

[Родитељ Три]

Еконономски систем субјекта и објекта је такав да је сваки везан за сваки други,
док је полититчки систем звездасто повезан, сви су везани за центар туђе воље(који је такође политички субјекат, држава или мафија нпр.) али нису везани међусобно.

То је у основи тако, али политички субјекти су такође повезани сви са свим као економски субјекти,
јер свако може са сваким да размени мишљење које се тиче туђе воље, односно да пошаље(проследи и измени) политички објекат.

 

[Родитељ Три]

Политика је изнад права, зато што политика креира право.
Као што је право изнад принуде, јер право креира принуду.

Зато се политички спорови не могу решавати правно.

Онај тип Срђан Ного је нудио гласачима као своју политичку понуду да партије потпишу са државом уговор о обавези рада по свом програму.
Тип изгледа није много паметан па је предложио уговор са државом уместо са удружењем гласача.
Такав уговор се потписује са удружењем гласача а не са државом.

Тај мали пропуст Срђана Нога, заправо открива несагледиву провалију између два света.
Између материјалистичког лицемерног света Запада и спиритуалне цивилизације Истока.

Јер ако се потпише уговор са државом онда суд мора судути политичарима на власти.
А то је парадокс јер ти политичари заправо имају власт.
Њима се може судути само када више нису на власти, а то може да постигне само удружење гласача.

Зашто онда Срђан Ного верује да ће судије судити владарима (осим што је можда глуп)?

Да би одговорили на то питање мораћемо да одемо мало у историју:
Када су француски банкари отсекли главу француском краљу, рекли су французима да им више неће судути краљ (односно његов судија)
него ће сам судија бити као мали краљ.

А када су их французи питали зашто ће тај судија бити праведнији, они су им рекли: "па то му је струка"(правник је па је због тога праведан).

Ако гледате телевизују чућете сигурно како се "струка" бори против "корона вируса"..

У чему је ту суштина?

Ради се о интегритету струке.
Он је последица пројекције идентитета у понуду.
У ширем смислу то је материјалистичка трансцеденција.(идентификација са понудом је последица материјализма..)

На супротној страни је спирутална трансцеденција, идентификација са тражњом: "Нисам оно што нудим него сам оно што тражим.."
То је основа наше духовне цивилизације.

Вратимо се још више у прошлост:
Како је настала хришћанска цивилизација?

Она је настала из једне једине реченице:"Тражите Царство Небеско и све остало ће вам се дати".
Небеско Царство није јеврејско наслеђе.
Па чије је онда?
Оно је српско.
Срби су Небески Народ.
Ми смо створили ту цивилизацију, хармоније понуде и тражње.
А чиме то доказујемо?
Па тиме што је ми једини разумемо.
Цивлизација је на страни тражње.

Срби војници су овладали Римским Царством, преместили политички центар из Рима у Сремску Митровицу, а онда и у Константинопољ.
Прву хришћанску црквену организацију створили су Срби.

У српским земљама је избио грађански рат када су Срби пречани прегазили Римско Царство.
Срби су се поделили, једни су стали на страну империјалне идеје и континуитета Царства, они су се окупили око Константинопоља,
а други су били за локално традиционално организовање.

Да се вратимо на дешавања на Западу:
тамо је хришћанска цивилизација коју су створили Срби, замењена њиховом западном,
и појавио се нови темељ:"Тражите нешто друго (паре нпр.) и све остало ће вам се дати".

Тада је подивљао материјализам, а новим владарима је требало ново оружије које су требале да направе хорде радника.
Ти радници су се питали шта ће сада бити наша нова бит, а ови су им рекли - струка, и материјалистичка трансцеденција идентитета у понуду.
И тако је настао њихов одвратни "савремени" свет.

Да се разумемо, ја нисам против идентификације са понудом, али у основи наше цивилизације је индетификација са тражњом (која је суштина),
односно хармонија понуде и тражње.
Та хармонија се огледала у идеалу хармоније цркве и државе, спиритуалног и "материјалног" елемента.

Удружење гласача је организација на страни тражње.
Оно, као што сам већ писао на другим темама, измешта парламент(дискусију и политичку борбу) из понуде где је сада, на страну тражње, односно у удружење гласача.

Погедајте шта се дешава у САД, та држава настала на наслеђу Француске револуције се идејно дезинтегрише..
И погледајте шта раде, стављају судство у центар своје идеје.
Све је то поседица рационализације власти, а власт није категорија разума него воље...

 

[Mystic+]

Политика је изнад права, зато што политика креира право.
Као што је право изнад принуде, јер право креира принуду.

"Сила твори право."

Зато се политички спорови не могу решавати правно.

Политичка теза и политичка антитеза је увек у сукобу и тај сукоб се решава у Парламенту (скупштина+сенат), без обзира да ли је пол.идеја победила и произвела синтезу или је из сукоба идеја враћена на постојеће стање пре сукоба.

Али ако су 2 политичке филозофије у сукобу, а ништа се не предузима у политичком решавању и приближавању страна, онда може доћи до стварног сукоба кроз пуч, удара, револуције или народног устанка.

Онај тип Срђан Ного је нудио гласачима као своју политичку понуду да партије потпишу са државом уговор о обавези рада по свом програму.
Тип изгледа није много паметан па је предложио уговор са државом уместо са удружењем гласача.
Такав уговор се потписује са удружењем гласача а не са државом.

Пре Уговора са Народом, треба имати Договор са Народом (види: Русо и Хобсов Левијатан)

Уговор са државом није примењив за те ствари. У овом случају држава је објект, а не субјект. А са Ствари ни један Субјект не може потписати никакав уговор. Уговор пописује 2 или више субјеката. Дакле субјекти/физичка лица изражавају вољу за моћи, воља за слободом и воља за суверенитетом.

Тај мали пропуст Срђана Нога, заправо открива несагледиву провалију између два света.
Између материјалистичког лицемерног света Запада и спиритуалне цивилизације Истока.

Јер ако се потпише уговор са државом онда суд мора судути политичарима на власти.
А то је парадокс јер ти политичари заправо имају власт.
Њима се може судути само када више нису на власти, а то може да постигне само удружење гласача.

Народ је то твоје удружење гласача. И ко не поштује Уговор са народом, та мала група ризикује да "удружење гласача" штрајкује са пушкама

Зашто онда Срђан Ного верује да ће судије судити владарима (осим што је можда глуп)?

Да би одговорили на то питање мораћемо да одемо мало у историју:
Када су француски банкари отсекли главу француском краљу, рекли су французима да им више неће судути краљ (односно његов судија)
него ће сам судија бити као мали краљ.

А када су их французи питали зашто ће тај судија бити праведнији, они су им рекли: "па то му је струка"(правник је па је због тога праведан).

Ако гледате телевизују чућете сигурно како се "струка" бори против "корона вируса"..

У чему је ту суштина?

Ради се о интегритету струке.
Он је последица пројекције идентитета у понуду.
У ширем смислу то је материјалистичка трансцеденција.(идентификација са понудом је последица материјализма..).

Ако је неко стручнији, не мора бити квалитетнији: праведнији, поштенији, моралнији, храбрији, способнији, са више врлина.... струка је кванитет, а не квалитет.

Квантитет је пребројив и материјалан.

На супротној страни је спирутална трансцеденција, идентификација са тражњом: "Нисам оно што нудим него сам оно што тражим.."
То је основа наше духовне цивилизације.

Вратимо се још више у прошлост:
Како је настала хришћанска цивилизација?

Она је настала из једне једине реченице:"Тражите Царство Небеско и све остало ће вам се дати".
Небеско Царство није јеврејско наслеђе.
Па чије је онда?
Оно је српско.
Срби су Небески Народ.
Ми смо створили ту цивилизацију, хармоније понуде и тражње.
А чиме то доказујемо?
Па тиме што је ми једини разумемо.
Цивлизација је на страни тражње.

Срби војници су овладали Римским Царством, преместили политички центар из Рима у Сремску Митровицу, а онда и у Константинопољ.
Прву хришћанску црквену организацију створили су Срби.

У српским земљама је избио грађански рат када су Срби пречани прегазили Римско Царство.
Срби су се поделили, једни су стали на страну империјалне идеје и континуитета Царства, они су се окупили око Константинопоља,
а други су били за локално традиционално организовање.

Да се вратимо на дешавања на Западу:
тамо је хришћанска цивилизација коју су створили Срби, замењена њиховом западном,
и појавио се нови темељ:"Тражите нешто друго (паре нпр.) и све остало ће вам се дати".

Тада је подивљао материјализам, а новим владарима је требало ново оружије које су требале да направе хорде радника.
Ти радници су се питали шта ће сада бити наша нова бит, а ови су им рекли - струка, и материјалистичка трансцеденција идентитета у понуду.
И тако је настао њихов одвратни "савремени" свет.

Да се разумемо, ја нисам против идентификације са понудом, али у основи наше цивилизације је индетификација са тражњом (која је суштина),
односно хармонија понуде и тражње.
Та хармонија се огледала у идеалу хармоније цркве и државе, спиритуалног и "материјалног" елемента.

Удружење гласача је организација на страни тражње.
Оно, као што сам већ писао на другим темама, измешта парламент(дискусију и политичку борбу) из понуде где је сада, на страну тражње, односно у удружење гласача.

Погедајте шта се дешава у САД, та држава настала на наслеђу Француске револуције се идејно дезинтегрише..
И погледајте шта раде, стављају судство у центар своје идеје.
Све је то поседица рационализације власти, а власт није категорија разума него воље...

Докле год су тамо судије мериторне (независне у правичности), дотле има неке правде (између класа, између сталежа, кога год, па бар између њих), а када има неке правде има и неког права, било Природног права, Божијег права или Позитивног права