Политика - (философске) основе

Metronomy:
e, pa to. Da pozovemo neke prave filozofe? Znas nekog?
Kliknite za proširenje...
Znam, naravno, Slavoj Žižek, Peter Sloterdijk i, naravno, moj kolega profa Krstan Kovjenič ... Sve ostale sam sama ovde opisala ...

GRDI FILOZOFI.jpg
 
Metronomy:
Kakve veze filozofija ima sa sexualnim opredeljenjem....recimo Nine?
Kliknite za proširenje...
Naravno da ima, jer filozofija nas uvek podseća da sve ono što nije prirodno je bolesno ... Ako je seksualno opredeljenje suprotno moralu i (raz)umu onda, to nas uči filozofija, to su jadnici kojim, umesto razuma, zlo nagona upravlja ... Epikur je o tom načinu razmišljanja najviše doprineo ... Hvala mu!
 
Romana Kuhar:
Naravno da ima, jer filozofija nas uvek podseća da sve ono što nije prirodno je bolesno ... Ako je seksualno opredeljenje suprotno moralu i razumu onda, to nas uči filozofija, to su jadnici kojim, umesto razuma, zlo nagona upravlja ...
Kliknite za proširenje...
Mislim da si pobrkao oblasti, ovo sto si napisao je hriscanski ili duhovni nacin, filozofija nema ta ogranicenja.
 
Romana Kuhar:
Moral je definisala filozofija, a ne bilo koja druga religija ... Što se tiče hrišćanstva, tu sam istomišljenica sa profesorom Kovjeničem, ono je unazadilo ljudsku cuvilizaciju za više od 2000 godina ...
Kliknite za proširenje...
Jedno je definisati i razmatrati, a sasvim drugo primenjivati i koristiti u zivotnim situacijama.
Ograniciti filozofiju samo na moralne ograde je u najmanju ruku van pameti, a malo dalje gledano problem psihijatrije.
 
Родитељ Три:
Позитивистичка философија не може да дефиниже апстрактан квалитет (ни апстрактан квантитет) онако како га иначе схватамо.
У време информатичке револуције они не могу да дефинишу информатички код.
Зато што је то квалитативна страна субјекта, а они познају само објекат.

Ја на овој теми говорим о квалитативној(и квантитативној) страни политичког субјекта, који је дакле квалитативна (и квантитативна) страна политичке тражње.

Дакле шта је закон?
Оно што се објективно нуди или оно што се тражи?
Закон који се практично примењује, његова конкретна примена, је политички објекат, дакле на страни политичке понуде.
Али закон у облику информације, закон као идеја, "написан на папиру" је квалитативна страна политичке тражње.
Зато се и формира у организацији на страни тражње, у удружењу гласача.

Суштина је у томе да политички систем мора да почива на људима који га већински траже.
Јер ако није тако то је само мртво слово на папиру, илузија и распад политичког система.
Kliknite za proširenje...
Пошто спамују тему и помињу имена некаквих идиота из идустрије забаве, морам да цитирам сам себе.

@Metronomy: модел тржишта, односно модел субјектно-објектог тока, је универзални модел избора, и политички систем у коме живиш је пројектован у том моделу.
Заиста постоји политичка понуда, она се тако чак и формално назива, и ти заиста бираш на изборима дајући неком ентитету један глас.
Ти мислиш да је то економски модел искључиво, али није, то је општи модел избора, односно општи модел субјетно-објектног тока.
 
У наше време су дефинисани "узбуњивачи" али није дефинисано шта то они треба да узбуне.:zcepanje:
Јер шта је то политичка јавност?

То је политички аспект јавности, то је удружење гласача, односно организовање на страни политичке перцепције, политичке тражње.
Јавност уопште је организација на страни перцепције.

Дакле јавност нису медији, то су обична приватна предузећа која умножавају вест.
То је систем информативног тоталитаризма једног суманутог света.

Политичка јавност је удружење гласача и једино оно може да буде узбуњено.
 
Ако, дакле, постоји квалитативна страна политичке тражње, рецимо као закон,
као опис политичке понуде, која је колективна принуда обавеза или дужност,
и ако је тај квалитет присутан код већине политичких субјеката,
зашто се уопште формално прописују закони ако су они већ израз тражње већине?
Па прописују се зарад мањине која не припада том облику политичке тражње.

Већина дакле бира закон као израз своје политичке тражње, и њега се држи сама без туђег утицаја,
а мањина има своју тражњу и за њих постоје организације казне.

У том контексту треба посматрати и тајне организације, мањинске завереничке групе, које нису ништа друго него мањинске организације на страни политичке тражње, које се крију од већинске заједнице која има своју политичку тражњу.


Једноставно не могу да вам опишем оно што ја јасно видим, како се свет неповратно мења, и како правила, стремљења и искуства из последњих 300 и више година више неће важити, и како готово сви људи то не могу да примете и схвате...
 
Родитељ Три:
Већина дакле бира закон као израз своје политичке тражње, и њега се држи сама без туђег утицаја,
а мањина има своју тражњу и за њих постоје организације казне.
Kliknite za proširenje...
То дакле највише личи на религијско креирање, схватање и примену закона.(односно политике уопште..)
 
Eurus:
To što si ti opisao je više država kao aparat sile, nego politika u celini. Kao što je ekonomija smišljena da bi se upravljalo oskudicom resursa kao činjenicom stvarnosti, tako je politika nauka o organizaciji društva i zaštiti tog društva od užasa prirodnog stanja.

Napravi prost misaoni eksperiment: imaš priliku da od početka organizuješ ljudsko društvo. Šta misliš, koliko vremena bi prošlo pre nego što bi morali da se uspostavi aparat prisile, tj država? Vrlo malo. Ako veruješ u suprotno, tj da je ljudska priroda inherentno dobra i da bi se ljudi nekako samoorganizovali u zajednicu, a zatim organizovali i razmenu, tj ekonomiju, u dubokoj si zabludi.
Kliknite za proširenje...

а, ти би кодиране персоне, да ставиш у некодирану табула разу.

па наравно да ће написати позитивне прописе чим успоставе силу (сила твори право)

није ти добар експеримент, има загађене почетне услове садашњости !
 
Родитељ Три:
Политика је наука(учење) о принуди, обавези или дужности.
Сва три појма су у суштини једно.
Дакле, политика се бави употребом и престанком принуде, стварањем и нестајењем обавезе или дужности.

Другим речима у суштини политике је туђа воља.

Дефинисањем политике, први пут у историји хуманистичке науке, можемо дефинисати економију.
Јер оно што није у области политике је у области економије.

Дакле, свака принуда, обавеза или дуг у економији не припадају економији као систему појмова и категорија већ политици.

Другим речима у суштини економије је своја воља.

То значи да је и стварње дуга и дуг у економији заправо политика и политичка категорија а не економска.
Дуг и дужност су, дакле, политичке а не економске категорије.

То значи и да су обвезница, меница итд.. политички инструменти а не економски.
Званична наука ће морати да се коригује по питању тих појмова.
Kliknite za proširenje...

Занимљив покушај нормирања.

Треба да наставиш и разрадиш идеју, можда од овога може нешто да испадне ?!!!
 
Родитељ Три:
Можда вам смета што је Удружење гласача огранизација на страни тражње и што у њој сви имају и шире знање на страни тражње које описује политички и економски систем какав мора да буде и уз помоћ кога тражимо оно шта желимо и тачно знамо шта желимо?
Можда вам то смета?
Kliknite za proširenje...

Робови не траже, они се нуде господарима.

Господари траже и то добијају од робова.

Зато роб нема свој морал, већ морал свог господара.
 
Пошто смо Политику дефинисали као парадигму туђе воље, Економију смо дефинисали као парадигму своје воље.

Постоји међутим и принуда која није парадигма туђе воље у смислу воље друге особе, али јесте принуда.
То је принуда природе, потреба за храном, водом, топлотом, малом и великом нуждом итд..
Ту видимо да је на известан начин политичка парадигма, онако како смо је дефинисали, уткана у сам живот, односно његову природу.
Ту принуду користе(злоупотребљавају) људи који траже раднике, што је у ствари политичка основа капитализма, која је заменила феудалну принуду.

Дакле ако би градили модел чисте економије он би обухватао само парадигму своје воље.
У том контексту треба посматрати basic income као ослобађање од сваке принуде у економији, па и од принуде природе, односно ослобађање економије од политичке димензије која није последица политичке тражње.

Дакле, ако људи не желе принуду природе у економији као политичку категорију, они ће изабрати basic income, као политичку категорију коју желе (која је последица њихове политичке тражње).
 
KPCTAHK:
Navešću još jedan primer, kako bih urazumio i neverne Tome, dabome ... Uspeh Slovenije je uspeh zdravog razuma, pravilnog prilagođavanja i, naravno, umnosti filozofa. Slavoj Žižek, Janez Drnovšek i moja malenkost su doprineli k tome da se Slovenija pravilno organizira, usmeri i preživi ... To i jeste jedina tajna uspeha te nekadašnje republike u SFRJ, a sada jedne od uspešnijih zemalja u EU ...

Krstan Đ. Kovjenić
Kliknite za proširenje...

Budalaština. Slovenija je preživela voljom Nemačke da se spusti bliže neprežaljenom Jadranu i voljom SAD da se okiti još jednim satelitom od države.

Pomenuti su bili samo statisti koji su život proveli u smišljanju izgovora za sopstveno postojanje.
 
У чему је разлика између племенске(природне) демократије и парламентаризма и данашње демократије и парламентаризма?
Данашња демократија је на страни понуде, то значи на позитивистичкој страни, на страни објекта.
То је орвеловска демократија, лажна по својој суштини и природи.

Племенска(природна) демократија је на страни тражње, није на позитивистичкој страни, она је на страни субјекта и зато је истинита.

Време је да се пробудимо и спознамо шта је на страни понуде а шта је на страни тражње,
да освестимо своју тражњу,
да не будемо као "незнабожци",
зато што смо чули Добру Вест,
да се организујемо на страни тражње,
и преместимо парламент са стране понуде на страну тражње,
а политичке партије заменимо удружењима гласача. ;)
 
Родитељ Три:
зато што смо чули Добру Вест,
Kliknite za proširenje...
Nejveći doprinos ljudskoj civilizaciji bi bio, svakako bismo bili, makar misaono, u nekoj drugoj dimenziju i približili bi se našem dušom Onome od čega ona proizilazi /praishodi, da nije bilo te zlokobne "dobre vesti", jer smo se uverili da je ona sazdana na laži, manipulaciji i zlim namerama ... Sve drugo je izlišno i komentarisati, dokoni se teše svojim neznanjem, a lažni slade sopstvenim lažima, jer zdrav razum nikada neće da prihvati utopiju umesto pozitivni energoju koja proizilazi od Energije i naše misli usmerava ka njihovom izvoru - Mišljenju Mišljenja ...
 
Родитељ Три:
У чему је разлика између племенске(природне) демократије и парламентаризма и данашње демократије и парламентаризма?
Данашња демократија је на страни понуде, то значи на позитивистичкој страни, на страни објекта.
То је орвеловска демократија, лажна по својој суштини и природи.

Племенска(природна) демократија је на страни тражње, није на позитивистичкој страни, она је на страни субјекта и зато је истинита.

Време је да се пробудимо и спознамо шта је на страни понуде а шта је на страни тражње,
да освестимо своју тражњу,
да не будемо као "незнабожци",
зато што смо чули Добру Вест,
да се организујемо на страни тражње,
и преместимо парламент са стране понуде на страну тражње,
а политичке партије заменимо удружењима гласача. ;)
Kliknite za proširenje...

Племена су имала племство и своје сенате.

У постмодерном друштву у комодификацији све је за продају, јер је све за понуду.

Тиранин се удвара и нуди маси.

Најгора тражња је када руља тражи себи тиранина.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top