Политика - (философске) основе

Е вала лупа ко шта стигне !
Можда вам смета што је Удружење гласача огранизација на страни тражње и што у њој сви имају и шире знање на страни тражње које описује политички и економски систем какав мора да буде и уз помоћ кога тражимо оно шта желимо и тачно знамо шта желимо?
Можда вам то смета?
 
To što si ti opisao je više država kao aparat sile, nego politika u celini. Kao što je ekonomija smišljena da bi se upravljalo oskudicom resursa kao činjenicom stvarnosti, tako je politika nauka o organizaciji društva i zaštiti tog društva od užasa prirodnog stanja.

Napravi prost misaoni eksperiment: imaš priliku da od početka organizuješ ljudsko društvo. Šta misliš, koliko vremena bi prošlo pre nego što bi morali da se uspostavi aparat prisile, tj država? Vrlo malo. Ako veruješ u suprotno, tj da je ljudska priroda inherentno dobra i da bi se ljudi nekako samoorganizovali u zajednicu, a zatim organizovali i razmenu, tj ekonomiju, u dubokoj si zabludi.
џаба ти све ћаге, ко и већини...
да су тели да те науче да размишљаш не би те нафалили десеткама без посла.
постоје заједнице, незагађене изабранима, широм плаве лопте још увек...
 
Kao prvo, politika je nacin za ostvarivanje i sirenje licnih i kolektivnih mogucnosti cemu pomaze ekonomija. Ogranicenja politike i ekonomije se nalaze u moralu. Tako da je pocetak razmatranja teme moral.
Pa bi tema mogla da funkcionise, ako bi se razmatrala politika i ekonomija u okvirima zakona. Kao objektivno merilo morala potrebno je pronaci takve forme zakona koje bi mogle da prate promene koje se desavaju u ljudskoj zajednici.
Dosadasnje forme su izgubile svoj smisao bas zbog toga sto izmesani moral ne garantuje volju kolektiva ni pravdu za pojedinca.
Recimo, zakonski oblici koji postoje nemaju svoju svrhu, jer politicka volja pojedinaca postaje jaca od zakona kolektiva i svakako izlazi iz granica morala. Znaci, politika globalnog sveta primorava pojedince na vlasti da preskacu ograde zakona i morala, pa je na filozofskoj eliti da stvara nove eticke forme kojima bi vezivali vlast i u isto vreme pomagali u organizaciji drustva.
Ocigledno je i da ta elita kasni umesto da vodi civilizaciju, a zasto....?
 
Политика је наука(учење) о принуди, обавези или дужности.
Сва три појма су у суштини једно.
Дакле, политика се бави употребом и престанком принуде, стварањем и нестајењем обавезе или дужности.

Другим речима у суштини политике је туђа воља.

Дефинисањем политике, први пут у историји хуманистичке науке, можемо дефинисати економију.
Јер оно што није у области политике је у области економије.

Дакле, свака принуда, обавеза или дуг у економији не припадају економији као систему појмова и категорија већ политици.

Другим речима у суштини економије је своја воља.

То значи да је и стварње дуга и дуг у економији заправо политика и политичка категорија а не економска.
Дуг и дужност су, дакле, политичке а не економске категорије.

То значи и да су обвезница, меница итд.. политички инструменти а не економски.
Званична наука ће морати да се коригује по питању тих појмова.

Ova postavka novog pojma, ovde nazvanog POLITIKA je zanimljiv i potreban deo svesnosti bilo pojedinca bilo drustva.
Idejno potreban, ne znam da li je zgodno sto je vezan za pojam politika, to donosi prilicno puno relikvija u razmisljanju.
Ali ono sto ide dalje, znaci tumacenje, svodjenje na danasnje i postavljanje ove ideje u okvir danasnjih drustvenih odnosa je jako lose odradjeno....skoro tinejdzerski ili post tinejdzerski.

Svaki pristup nosi neki teret, rep, paket netacnosti.
Ali zato ne treba lako kupovati i ugradjivati sve.

Npr, svaka ideologija koja tezi da bude drustveni sistem masa mora u sebe ugraditi podobnost i ukljucenost najdominantnijih clanova , a to znaci agresivnih , animalnih , dominantnih i retko svesno i percepciono izgradjenih osoba koje teze Moralu, vec uglavnom ispunjavaju norme morala, lokalnog morala i svog licnog morala.
To znaci da ce imati snagu i prodornost u prvim godinama a teret u nastavku , kad se formira hijararhija takvih u novom drustvu.

Tada ako se ne odradi kidanje sa podobnim i lojalnim clanovima promoterima, nastupa totalno ponistenje ideje sa zamenskim oportunistickim postapalicama koje su i dovele do prihvatanja ideje.
To se moze nazvati i dekadencija ideje , jer lici na to.
Ali to je posledica samog prvog pristupa, a to je da bude ideja masa.
A da nema tog zahteva, ne bi ni postojala jer je zahtevnost za stanje svesti i razumevanja ogromna da bi se razumela neka ideja, ne svaka ali neka.

Jedino je animalnost, moze biti samo jedan i moc animalnog prilicno jasna i najprostijima, mada i tu ima primera da bar 30% ljudi ne shvata cak ni to.

Gledam ideju meraklokratije koja je cak u poslednje vreme zestoko dokazivana formulama matematicke doslednosti, ali to i dalje ne menja proces preslikavanja ideje na realno i greske koje se tu cine raznim aproksimacijama i pretpostavkama...

A da ne pricam o nekim cesce upotrebljivanim pojmovima tipa gradjanstvo, tj gradjanska svest, koji su skoro pa totalno zagadjeni aspiracijama i zamenama gradjanstvo = elita zivota u gradu.
Nesto slicno se desava sa pojmom intelektualno i intelektualac = osoba sa diplomom i sertifikatom za strucnost za 20 knjiga i predmeta.

Odnos ljudi ka novom nije da iz korena menjaju nego da mesaju i adaptiraju postojece detalje. Adaptacija nije evolucija....to ce vam reci svaki arhitekta ili moler.

Sve ove reci samo da bi se pojasnilo da prelaz iz ideje za neki pojam do objasnjavanja tog pojma preko tekucih odnosa u realnosti treba pazljivo raditi....cak i kad je ideja nastala bas zbog suprotnosti tih odnosa i zelji da se oni objasne necim sto vazi i polazi iz sustine stvari.

Lepo bi bilo definisati celu oblast koja je ovde navedena kao definicija politike, sa svim medjupojmovnim vezama i posledicama, mada bi bolje bilo to raditi bez pojma politika ili pojma frustracioni odnosi (npr psihologija bi to tako nazvala).
 
Kao prvo, politika je nacin za ostvarivanje i sirenje licnih i kolektivnih mogucnosti cemu pomaze ekonomija. Ogranicenja politike i ekonomije se nalaze u moralu. Tako da je pocetak razmatranja teme moral.
Pa bi tema mogla da funkcionise, ako bi se razmatrala politika i ekonomija u okvirima zakona. Kao objektivno merilo morala potrebno je pronaci takve forme zakona koje bi mogle da prate promene koje se desavaju u ljudskoj zajednici.
Dosadasnje forme su izgubile svoj smisao bas zbog toga sto izmesani moral ne garantuje volju kolektiva ni pravdu za pojedinca.
Recimo, zakonski oblici koji postoje nemaju svoju svrhu, jer politicka volja pojedinaca postaje jaca od zakona kolektiva i svakako izlazi iz granica morala. Znaci, politika globalnog sveta primorava pojedince na vlasti da preskacu ograde zakona i morala, pa je na filozofskoj eliti da stvara nove eticke forme kojima bi vezivali vlast i u isto vreme pomagali u organizaciji drustva.
Ocigledno je i da ta elita kasni umesto da vodi civilizaciju, a zasto....?

Pogledaj sta je zajednicko za sve vlasti danas u svetu...
Iz ugla jedva pismenog to je zelja da ostane na vlasti.
Ali iz ugla pazljivijeg gledaoca je zelja da se sve uspori da bi se svojem dalo prostora.
Da pojasnim, nerazvijene zemlje nece, NECE teziti da razviju brzo ono sto bi ih lansiralo ka boljoj ponudi, polozaju i vecim prihodima.
Ta promena i razvoj mora biti ugodna sa sopstvenim vlasnickim projektima onih koji su bliski ili na vlasti.
Ostace neizgradjeni turisticki kompleksi na pogodnom mestu godinama jer njih 10 ili 20tak trpi posledice cunamija, zemljotresa ili neke poplave pa su im ili skupe pare (krediti) ili su iscedjeni trenutnim troskovima.

Isto , ali bas isto vazi i za privredu. Ne za nasu, to je drugi primer, primer opstenarodnog pristanka na razrusavanje privrede da bi se uz mali mito ugodilo sitnim proizvodjacima a uz veliki mito ugodilo velikim uvoznicima i celo drustvo ucinilo kolonijalnim.

Koliko je bilo neminovno da proseljacka svest vecine zitelja Srbije vodi u kolonijalizam modernog doba, to je za debatu, naravno ne za one koji su sa Balkana ili govore srpski.
Zbog birokratije i demokratije, politicka ekonomija kao nakaradni tip zloupotrebe drustveno prikupljenog novca za privatne interese i odrzavanje stabilnosti drustva kroz tokove koji krecu od vlasti preko saradnika do lokalnih promotera, jeste jedan jako razvijen i vazan i uticajan deo ekonomije.
U Srbiji je jedno vreme jedino politicka ekonomija (ne SFRJ doba, nego bas obrnuto neo srpsko doba) bila jedina ziva ekonomija, sto se vidi i po tome sto bar 1000 firmi prestane da postoji sa promenom vlasti i pojave se nove koje samo preuzmu posao starih, samo novi ugodnici nove vlasti...
 
- објективизација политичких објеката обавља се преко тзв. "медија", који су у ствари приватна предузећа, значи нису транспарентни по дефиницији,

Објективизација политичких објеката не остварује се преко медија.Медији су умноживачи квалитативне стране политичког објекта.Сваки политички субјекат може бити у улози медија тако што препричава одређени догађај или тезу другим политичким субјектима.
Објективизација политичког објекта се заправо догађа на тржишту медија.
Ако би постојао само један медиј политички објекти не би могли добити квантититаивну, односно вредносну страну.

Из овога долазимо до занимљивих закључака да је услов објективизације конкурентност, а сама конкурентност је узрокована јединственошћу субјеката.
Дакле из јединствености субјеката произилази конкурентност, а из ове објективност.
Што је, бар мени, врло занимљиво запажање..
 
Пре свега Удружење гласача мора да извуче људе(политичке субјекте) из политичких партија, јасно их постављајући на страну политичке тражње а не понуде, чиме се ти политички субјекти рационализују, и почињу јасно да дефинишу свој интерес односно своју (политичку) тражњу.

Политичка партија и партијски парламент настали су у Великој Британији, а историја ће запамтити да су докинуте овде у Србији, теоријски наравно, али теорија је увек и свуда а пракса само некад и негде.

Политичка партија је потпуно апсурдна организација, без утемељења у рационалности, јер је истовремено и на страни политичке понуде и политичке тражње, што је неодржива бесмислица.
Неоходно је раздвојити организовање на страни политичке понуде од организовања на страни политичке тражње.

Немојмо заборавити да су и фашистичка и комунистичка партија такође политичке партије, дакле и једнопартијски систем је такође партијски, односно организациона бесмислица.

Организовање на страни политичке тражње је удружење гласача и оно премешта садашњу парламентарну дискусију на страну тражње где и треба да буде, у организацију која је слободна у свом настанку и нема непосредну моћ, што је само постављање ствари на своје место.

Немојте заборавити да на целој планети владају партије што је планетарни апсурд и лудило.
 
Гледам рекламе на телевизији и злоупотребу деце, где она причају шта ће све бити кад порасту.
Одвратна материјалистичка трансцеденција, где се људи поистовећују са својим занимањем, односно са својом понудом.

Наша пардигма је обрнута: нисам оно што нудим, него сам оно што тражим!

Прави развој је на страни тражње!
 
Покрет "1 од 5 милиона" може бити прво удружење гласача у историји, односно прва формална организација на страни политичке тражње.
За то би морали да се региструју као невладина организација - удружење гласача.
Да отворе жирорачун и прикупљају донације преко рачуна и у кешу.
Као што црква узима новац независно од ког грешника, али га користи за своје добре циљеве, тако се и удружење гласача финансира од донација и узима новац од било кога али га користи у еманципцији својих припадника.

Формално чланство гласача у организацији је неопходно.
Затим треба да направе интернет форум где ће да се дискутује о њиховим захтевима јавно.
Ту треба да се формирају захтеви везано за законе које желе, формалну политику коју желе да се води, активности око одређених догађаја, и на крају и кадровска питања.

Када скупе довољно гласача могу да потпишу уговор са људима који нуде испуњење њихових захтева и изађу на изборе да гласају.

Могу да мењују и устав ако имају довољно чланова.
Могућности су неограничене.
 
Покрет "1 од 5 милиона" може бити прво удружење гласача у историји, односно прва формална организација на страни политичке тражње.
За то би морали да се региструју као невладина организација - удружење гласача.
Да отворе жирорачун и прикупљају донације преко рачуна и у кешу.
Као што црква узима новац независно од ког грешника, али га користи за своје добре циљеве, тако се и удружење гласача финансира од донација и узима новац од било кога али га користи у еманципцији својих припадника.

Формално чланство гласача у организацији је неопходно.
Затим треба да направе интернет форум где ће да се дискутује о њиховим захтевима јавно.
Ту треба да се формирају захтеви везано за законе које желе, формалну политику коју желе да се води, активности око одређених догађаја, и на крају и кадровска питања.

Када скупе довољно гласача могу да потпишу уговор са људима који нуде испуњење њихових захтева и изађу на изборе да гласају.

Могу да мењују и устав ако имају довољно чланова.
Могућности су неограничене.
Ajde lepo vrati se na svoj prvi post mislim da si skrenuo , mozda s puta, a mozda i s namere....
U svakom slucaju pobrkao si mnogo toga, pa si u teoretisanje revolucije strpao neke legalisticke forme....
" Udruzenje glasaca " je budalastina kriminala....glasaci se udruzuju u stranke i imaju svoje predstavnike, a ako to rade van sistema kojim se regulisu izbori onda treba da rade na tome da postanu organizovani i priznati u sistemu koji je omedjen moralom, a ne silom.
 
Ajde lepo vrati se na svoj prvi post mislim da si skrenuo , mozda s puta, a mozda i s namere....
U svakom slucaju pobrkao si mnogo toga, pa si u teoretisanje revolucije strpao neke legalisticke forme....
" Udruzenje glasaca " je budalastina kriminala....glasaci se udruzuju u stranke i imaju svoje predstavnike, a ako to rade van sistema kojim se regulisu izbori onda treba da rade na tome da postanu organizovani i priznati u sistemu koji je omedjen moralom, a ne silom.
Удружење гласача је органзовање на страни политичке тражње, дакле тражње везане за (колективну) принуду, обавезу или дужност.
Они знају коју (колективну) принуду, обавезу или дужност траже и то формално.
Удружење гласача је легална организација у коју се премешта дискусија о (колективној) принуди, обавези или дужности из садашњег парламента.
То је зато што се та дискусија премешта на страну тражње где јој је и место.

Одговори ти мени: да ли је политичка партија на страни понуде или на страни тражње?
Да ли они нешто нуде гласачима или их наводе да нешто траже?

На то питање нема одговора зато што је политичка партија бесмислица која одлази у историју.
 
Удружење гласача је органзовање на страни политичке тражње, дакле тражње везане за (колективну) принуду, обавезу или дужност.
Они знају коју (колективну) принуду, обавезу или дужност траже и то формално.
Удружење гласача је легална организација у коју се премешта дискусија о (колективној) принуди, обавези или дужности из садашњег парламента.
То је зато што се та дискусија премешта на страну тражње где јој је и место.

Одговори ти мени: да ли је политичка партија на страни понуде или на страни тражње?
Да ли они нешто нуде гласачима или их наводе да нешто траже?

На то питање нема одговора зато што је политичка партија бесмислица која одлази у историју.
e, moj prijatelju duboko si ti u svom svetu, sam se pitas i sam odgovaras, sam smisljas svet oko sebe i sa njim se boris.
Tvoji su postovi kao kate, sam sa sobom se igras...
Radi odgovora na ova tvoja pitanja treba poci od pocetaka politike i filozofije, a posto je taj deo dobro proucen i isproban
dovoljno je samo ispratiti posledice i rezimirati, a za nova istrazivanja koja ti sprovodis, sam sa sobom, takoreci zbog sebe trebalo bi da imas mnogo siri pogled i vise znanja. Tako neces upasti u zamku da filozofski pristup ubacis u ekonomiju koja ti je bliza.
 
Позитивистичка философија не може да дефиниже апстрактан квалитет (ни апстрактан квантитет) онако како га иначе схватамо.
У време информатичке револуције они не могу да дефинишу информатички код.
Зато што је то квалитативна страна субјекта, а они познају само објекат.

Ја на овој теми говорим о квалитативној(и квантитативној) страни политичког субјекта, који је дакле квалитативна (и квантитативна) страна политичке тражње.

Дакле шта је закон?
Оно што се објективно нуди или оно што се тражи?
Закон који се практично примењује, његова конкретна примена, је политички објекат, дакле на страни политичке понуде.
Али закон у облику информације, закон као идеја, "написан на папиру" је квалитативна страна политичке тражње.
Зато се и формира у организацији на страни тражње, у удружењу гласача.

Суштина је у томе да политички систем мора да почива на људима који га већински траже.
Јер ако није тако то је само мртво слово на папиру, илузија и распад политичког система.
 
Poslednja izmena:
e, moj prijatelju duboko si ti u svom svetu, sam se pitas i sam odgovaras, sam smisljas svet oko sebe i sa njim se boris.
Tvoji su postovi kao kate, sam sa sobom se igras...
Radi odgovora na ova tvoja pitanja treba poci od pocetaka politike i filozofije, a posto je taj deo dobro proucen i isproban
dovoljno je samo ispratiti posledice i rezimirati, a za nova istrazivanja koja ti sprovodis, sam sa sobom, takoreci zbog sebe trebalo bi da imas mnogo siri pogled i vise znanja. Tako neces upasti u zamku da filozofski pristup ubacis u ekonomiju koja ti je bliza.
Да ли политичка партија нешто нуди гласачима или их наводи да нешто траже?
Или једно или друго, шта?
 
To nema, baš nikakve, veze ni sa filozofijom, ni sa politikom, a još manje i tanje sa zdravim razumom ... Skroz na skroz promašena tema i zato onih pravih filozofa na toj temi nema ... Ima li ovde moderatora, ili je njihova odluka da se ovaj pf najrazličitijim glupostima zatrpava?
e, pa to. Da pozovemo neke prave filozofe? Znas nekog?
 

Back
Top