Политика је наука(учење) о принуди, обавези или дужности.
Сва три појма су у суштини једно.
Дакле, политика се бави употребом и престанком принуде, стварањем и нестајењем обавезе или дужности.
Другим речима у суштини политике је туђа воља.
Дефинисањем политике, први пут у историји хуманистичке науке, можемо дефинисати економију.
Јер оно што није у области политике је у области економије.
Дакле, свака принуда, обавеза или дуг у економији не припадају економији као систему појмова и категорија већ политици.
Другим речима у суштини економије је своја воља.
То значи да је и стварње дуга и дуг у економији заправо политика и политичка категорија а не економска.
Дуг и дужност су, дакле, политичке а не економске категорије.
То значи и да су обвезница, меница итд.. политички инструменти а не економски.
Званична наука ће морати да се коригује по питању тих појмова.
Ova postavka novog pojma, ovde nazvanog POLITIKA je zanimljiv i potreban deo svesnosti bilo pojedinca bilo drustva.
Idejno potreban, ne znam da li je zgodno sto je vezan za pojam politika, to donosi prilicno puno relikvija u razmisljanju.
Ali ono sto ide dalje, znaci tumacenje, svodjenje na danasnje i postavljanje ove ideje u okvir danasnjih drustvenih odnosa je jako lose odradjeno....skoro tinejdzerski ili post tinejdzerski.
Svaki pristup nosi neki teret, rep, paket netacnosti.
Ali zato ne treba lako kupovati i ugradjivati sve.
Npr, svaka ideologija koja tezi da bude drustveni sistem masa mora u sebe ugraditi podobnost i ukljucenost najdominantnijih clanova , a to znaci agresivnih , animalnih , dominantnih i retko svesno i percepciono izgradjenih osoba koje teze Moralu, vec uglavnom ispunjavaju norme morala, lokalnog morala i svog licnog morala.
To znaci da ce imati snagu i prodornost u prvim godinama a teret u nastavku , kad se formira hijararhija takvih u novom drustvu.
Tada ako se ne odradi kidanje sa podobnim i lojalnim clanovima promoterima, nastupa totalno ponistenje ideje sa zamenskim oportunistickim postapalicama koje su i dovele do prihvatanja ideje.
To se moze nazvati i dekadencija ideje , jer lici na to.
Ali to je posledica samog prvog pristupa, a to je da bude ideja masa.
A da nema tog zahteva, ne bi ni postojala jer je zahtevnost za stanje svesti i razumevanja ogromna da bi se razumela neka ideja, ne svaka ali neka.
Jedino je animalnost, moze biti samo jedan i moc animalnog prilicno jasna i najprostijima, mada i tu ima primera da bar 30% ljudi ne shvata cak ni to.
Gledam ideju meraklokratije koja je cak u poslednje vreme zestoko dokazivana formulama matematicke doslednosti, ali to i dalje ne menja proces preslikavanja ideje na realno i greske koje se tu cine raznim aproksimacijama i pretpostavkama...
A da ne pricam o nekim cesce upotrebljivanim pojmovima tipa gradjanstvo, tj gradjanska svest, koji su skoro pa totalno zagadjeni aspiracijama i zamenama gradjanstvo = elita zivota u gradu.
Nesto slicno se desava sa pojmom intelektualno i intelektualac = osoba sa diplomom i sertifikatom za strucnost za 20 knjiga i predmeta.
Odnos ljudi ka novom nije da iz korena menjaju nego da mesaju i adaptiraju postojece detalje. Adaptacija nije evolucija....to ce vam reci svaki arhitekta ili moler.
Sve ove reci samo da bi se pojasnilo da prelaz iz ideje za neki pojam do objasnjavanja tog pojma preko tekucih odnosa u realnosti treba pazljivo raditi....cak i kad je ideja nastala bas zbog suprotnosti tih odnosa i zelji da se oni objasne necim sto vazi i polazi iz sustine stvari.
Lepo bi bilo definisati celu oblast koja je ovde navedena kao definicija politike, sa svim medjupojmovnim vezama i posledicama, mada bi bolje bilo to raditi bez pojma politika ili pojma frustracioni odnosi (npr psihologija bi to tako nazvala).
